Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje koje sam zapravo već postavljala, ali samo drugom ministarstvu. Naime, ovo pitanje sam postavljala Ministarstvu saobraćaja i juče dobila odgovor da oni nisu nadležni za ovo pitanje.

Sada pitanje postavljam Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, a odnosi se na uvoz polovnih automobila.

Ponoviću pitanje koje sam postavila Ministarstvu saobraćaja, u kome sam rekla da je prema izveštaju o stanju životne sredine za 2018. godinu, zagađenje vazduha jedan od ključnih problema koji utiču na zdravlje stanovništva u Srbiji, a uzročnici su zagađenje koje potiče iz saobraćaja i iz energetskih objekata.

Ovih dana smo upravo svedoci ovih problema, koji su danima već zbog klimatskih, odnosno zbog vremenskih uslova, još više pojačani.

Naime, Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihovoj tehničkoj ispravnosti predviđa strožu kontrolu emisije štetnih gasova, od 1. jula 2021. godine, a svaki četvrti polovnjak koji se uveze u Srbiju ima motor evro 3. Sem toga, imamo i starija vozila, već registrovana, koja će biti problem kada se pooštre kriterijumi za izduvne gasove.

Ja bih zamolila kolege da bude malo tišine, da se čujemo. Naravno, ovo nikoga ne zanima.

Prosečna starost putničkih automobila u Srbiji je preko 18 godina, a ima i starijih teretnjaka i autobusa, koji takođe predstavljaju problem, pogotovo problem vozila u javnom prevozu, dok je, recimo, situacija u poljoprivredi, kada su traktori u pitanju, prosek starosti je oko 30 godina.

Moje pitanje je upućeno ministru trgovine - koliko vozila sa evro 3 motorima je uvezeno do sada? Da li postoje ili se planiraju kvote za uvoz polovnjaka, jer preti opasnost da se pretvorimo u deponiju polovnih automobila, pre svega iz zapadnih zemalja? Samo za ovu godinu, podatak sa kojima se barata, je da je uvezeno oko 150 hiljada vozila.

Da li će se i kada menjati uredba Vlade o uvozu motornih vozila, jer je poznato da Vlada donosi ovu uredbu?

Šta će biti sa traktorima koji su stari i preko 30 godina i kod kojih je sigurno loše stanje, što se tiče izduvnih gasova?

Naime, podsetiću da postoje ta dva pravilnika iz dva ministarstva. Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, koje donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja, propisano je da sastav izduvnih gasova kod motornih vozila, osim kod vrsta kao što su traktori i vozila L i C, mora odgovarati propisanim normativima.

Pravilnikom o tehničkom pregledu vozila, koji donosi ministar unutrašnjih poslova, propisano je da sastav izduvnih gasova ne utiče na ocenu tehničke ispravnosti vozila tri godine od dana početka primene ovog pravilnika, odnosno od 5. jula 2021. godine, što u prevodu znači da ćemo mi do 2024. godine biti prinuđeni da trpimo ovo zagađenje u kome se sada nalazimo.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova - kada će promeniti pravilnik o kome sam govorila i kada će se usaglasiti pravilnici koje donosi ministar saobraćaja i ministar unutrašnjih poslova, a u skladu sa ekološkim zahtevima?

Ovo je samo dokaz da nema međuresorne saradnje, da se kriterijumi, odnosno uslovi koje propisuje oblast zaštite životne sredine u drugim sektorima manje-više uopšte ne poštuju i da je neophodno da se ta saradnja uspostavi maksimalno.

Najbolji primer, možda, koji bi želela da navedem je upravo jedna brošura koja se sada reklamira u gradu Beogradu o tome šta je sve vlast u Beogradu uradila. U oblasti javnog prevoza se kaže da grad Beograd nabavlja 100 zglobnih dizel autobusa. U eri kada se u zapadnim zemljama dizel vozilima zabranjuje ulaz u gradovima i kada se ide ka tome da se potpuno ukinu dizel vozila, javni prevoz će najvećim delom u Beogradu biti upravo na dizel gorivo. To znači da ili vlada jedno apsolutno neznanje, ili je u pitanju potpuno ignorisanje ekoloških zahteva, a pre svega brige o zdravlju stanovništva. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas sam pripremila dva pitanja upravo podstaknuta jučerašnjom sednicom Odbora za zaštitu životne sredine na kome je bio razmatran izveštaj o stanju životne sredine za 2018. godinu.

Prvo pitanje želim da postavim ministarki saobraćaja. Naime, prema tom izveštaju vidi se da je zagađenje vazduha jedan od velikih ili bolje reći ključnih problema koji utiče na zdravlje stanovništva u Srbiji, a uzročnici su oni koji su identifikovani, to je saobraćaj, stanje saobraćaja u Srbiji i energetski objekti.

Što se saobraćaja tiče, zato i želim da postavim pitanje ministarki saobraćaja, Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i njihova tehnička ispravnost predviđa od 1. jula 2021. godine strožu kontrolu emisije štetnih gasova. Naime, svaki četvrti polovnjak koji se uveze u Srbiju ima motor Euro 3 i imamo sem toga vozila koja su još starija od tih koja su već registrovana i za koja će svi biti u problemu kada se pooštre kriterijumi za izduvne gasove.

Prosečna starost putničkih automobila prema nekim podacima u Srbiji je preko 18 godina, a stariji teretnjaci i autobusi takođe predstavljaju problem. Pogotovo je problem vozila u javnom prevozu, odnosno u gradskim saobraćajima. Pogledajmo samo grad Beograd, koliko ima neispravnih autobusa i drugih vozila koja zagađuju vazduh, a prosek traktora je oko 30 godina, što će posebno pogoditi siromašne poljoprivrednike koji nisu u prilici da kupe novije traktore.

Dakle, moje pitanje koje upućujem ministarki je – koliko vozila sa euro 3 motorima je uvezeno? Da li imamo takav podatak? Zatim, da li postoje kvote ili se planiraju za uvoz polovnjaka, jer preti opasnost da se pretvorimo u deponiju polovnih automobila? Samo za ovu godinu, juče smo čuli na Odboru za zaštitu životne sredine podatak, da je uvezeno blizu 150 hiljada polovnih vozila i naravno pitanje koje posebno interesuje poljoprivrednike – šta će biti sa traktorima koji su stari i preko 30 godina i kod kojih sigurno izduvni gasovi će pokazivati loše stanje? To su pitanja za ministarku saobraćaja.

Drugo pitanje želim da postavim ministru energetike, jer je u poglavlju o otpadu u ovom izveštaju rečeno da je od ukupne količine produkovanog otpada u Srbiji 80% pepeo iz termoelektrana. Sve ostalo je otpad komunalni i druge vrste otpada.

U Republici Srbiji se godišnje proizvede preko šest miliona tona pepela, veoma mala količina se iskoristi u građevinarstvu, tačnije u cementnoj industriji. Danas se u svetu pepeo koristi u proizvodnji cementa, u građevinarstvu i infrastrukturi. Upotreba pepela iz termoenergetskih objekata veoma je rasprostranjena u proizvodnji različitih vrsta cementa i to je od velikog značaja, naročito u očuvanju građevinskih objekata od erozivnog zagađenja, odnosno od kiselih kiša, jer im se produžuje rok trajanja.

Ako, je pepeo dobrog kvaliteta, koristi se u proizvodnji betona, to naročito važi i za korišćenje pepela u izgradnji puteva. Ovo je prosto informacija za one koji o ovome malo znaju. U svetu se za razliku od naše zemlje pepeo dobrog kvaliteta sa visokim sadržajem organskih materija, veoma je raširena trgovina njima, na Bliskom i Dalekom istoku postoji razvijeno tržište kome nedostaje oko 300 hiljada tona pepela mesečno i njegova prosečna cena je 20 dolara po toni.

U Srbiji se za infrastrukturne radove, tj. za izgradnju puteva, parkinga i tako dalje koristi svega 2% pepela, a na pepelištima termoelekrana EPS je trenutno nataloženo 200 miliona tona pepela, procenjene vrednosti od oko milijardu evra, a dnevna proizvodnja je 10 do 12 hiljada tona, čijom bi se upotrebom moglo izgraditi oko 2.000 kilometara puteva. Mi nažalost to ne koristimo za te namene i kao što sam već rekla, od ukupne količine otpada, 80% je pepeo.

Dakle, pitanje za ministra energetike – kada će se i da li će se početi koristiti pepeo iz elektroprivrede u građevinarstvu i izgradnji puteva, a u skladu sa normama cirkularne ekonomije, odnosno one ekonomije koja kaže da se otpad može upotrebiti kao nova sirovina za novu proizvodnju. Mi nažalost takve stvari skoro uopšte ne koristimo i upravo ne korišćenje pepela to pokazuje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da postavim pitanje ministru poljoprivrede i ministru zaštite životne sredine. Dakle, koliko kafilerija koje rade postoji u Srbiji privatnih i državnih i kako se završila arbitraža Energo-zelene protiv države Srbije i kakva je sudbina ovog postrojenja?

Da podsetim, u kafilerijama se prerađuju životinjski ostaci i uginule životinje u hranu za životinje, mesno koštano brašno kao energent ili za dobijanje biodizela i biogasa, a spaljivanjem otpada na visokim temperaturama može se i to koristiti za proizvodnju tople vode i pare. Znači, postoji višestruka mogućnost korišćenja ovih ostataka. Do 2017. godine još je bilo moguće i pratiti šta se dešava sa kafilerijama, ali danas ne znamo koje rade, kako se i sa kojim problemima one suočavaju.

Naime, 2013. godine u Inđiji je puštena u rad moderna kafilerija Energo-zelena, vlasništvo belgijskog investitora, kapaciteta prerade preko 150.000 tona godišnje, za čiju izgradnju je ovaj investitor uložio oko 21 milion evra.

Godine 2014. da vas podsetim u ovoj kafileriji je prerađeno oko 95% uginulih životinja i drugog životinjskog otpada sa poplavljenih područja. Znate da smo te godine imali velike poplave u Srbiji i oko 160 tona otpada sa poplavljenih područja u BiH. Može se slobodno reči da je ova kafilerija uspela sanira posledice koje bi bile daleko gore i daleko štetnije da ovaj otpad nije prerađen.

Krajem 2014. godine „Energozelena“ je obustavila rad i tražila povraćaj uloženih sredstava i pošto nije postignut dogovor sa Republikom Srbijom zatražili su arbitražu pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu zbog sistematskih propusta Srbije u sprovođenju propisa u oblasti prerade životinjskog otpada. Naime, taj kapacitet nije mogao da se ispoštuje jer na terenu nije sakupljena ona količina koja je očigledno bila dogovorena.

Nakon toga jedina kafilerija koja je radila bila je „Proteinka“ u Somboru, a tada je radila i ona u Ćupriji. Godinama su bile pritužbe građana, delova grada, recimo Sombora na nesnosan smrad iz ove kafilerije i na nepotpuni tretman ili neadekvatan tretman ovog otpada. Bilo je inspekcijskih prijava, sudskih odluka protiv rukovodećih ljudi, zbog nepropisnog postupanja sa životinjskim otpadom. Najnovija je informacija da će se ova kafilerija ugasiti.

Takođe, u Zrenjaninu građani imaju problem sa smradom i zagađenjem iz privatne kafilerije „Prekom“ koja ima sudsko rešenje iz novembra 2018. godine o zabrani i preradi životinjskog otpada na tri godine ukoliko ne ugradi filtere i spreči zagađenje vazduha. Ova presuda je potvrđena u ponovljenom postupku u maju ove godine.

Dakle, šta je pravo stanje i kako se u Srbiji postupa sa uginulim životinjama i životinjskim otpadom? U Srbiji se godišnje produkuje oko 273.000 tona ovog otpada. Na osnovu Strategije o upravljanju otpadom Republika Srbija je za 2010/2019. samo 20% se prerađuje u kafilerijama. Da li je ovaj podatak tačan i danas? U međuvremenu uginule životinje se i kao klanični ostaci najvećim delom odlažu bez tretmana, zakopavaju se i bacaju na divlje i sanitarne deponije. Nema tačne evidencije koliko ima takvih deponija. Zbog toga su ugrožene podzemne vode, ugroženo je zdravlje stanovništva, nesnosan smrad se širi i sve to može da bude veoma opasno po ljude i zbog toga postavljam ova pitanja.

Po zakonu lokalne samouprave su dužne da izgrade međuobjekte gde se prikupljaju uginule životinje specijalnim vozilima i čuvaju do otpremanja u kafileriju. U Srbiji, prema onim podacima koja ja imam, postoje samo tri objekta i to u Kikindi, Pančevu i Vršcu od 158 opština. Onda ne čudi slika brda pilećih ostataka na samoj obali Moravi ili raspadnuta svinja u kanalu Dunav-Tisa-Dunav, ili naduvana krava pored njive na plus 40 stepeni.

Zeleni fond, podsetiću vas, u ovoj godini težak je 4,3 milijarde, a ukupno se kao eko taksa prikupi 12 milijardi dinara. Da li će se deo ovih sredstava usmeriti u lokalne samouprave da bi se izgradili međuobjekti i da bi se sprečilo ovako nekontrolisano odlaganje animalnog otpada. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, za početak želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno ministru poljoprivrede - kada će preduzeti mere za sprečavanje paljenja biljnih ostataka na njivama u Vojvodini? Ovih dana svedoci smo da je jedna osoba umrla pokušavajući da spase svoju njivu od požara koji je izazvan na susednoj njivi, koji je izmakao kontroli.

Moram da podsetim da sam ja kao članica Odbora za poljoprivredu i prošle godine negde u ovo doba postavljala pitanje šta će se preduzeti po tom pitanju, zato što je, pogotovo na njivama u Vojvodini, to ustaljena praksa da se pale biljni ostaci, navodno zbog toga što su zbog skupog goriva poljoprivrednici prinuđeni da pale, umesto da zaoravaju biljne ostatke, jer kažu da na taj način štede gorivo, što je vrlo ozbiljan problem.

Naime, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, Zakonom od zaštiti od požara, takođe i Krivičnim zakonom, predviđene su određene kazne i za fizička i za pravna lica koja pale biljne ostatke. Ne moram da naglašavam da je tu dvostruka šteta i ekološka i vezana za štete koje prave požar, kada moraju i vatrogasci da intervenišu. Tako da su to ozbiljni problemi, koji su, evo vidimo i ove sezone ponavljaju.

Ministar je pre neki dan izašao pred medije i izjavio da se sada snima satelitsko stanje, da ćemo tek sada neke korake preduzeti. Ja, upravo pitam koje korake preduzima u skladu sa zakonima koji su mu na raspolaganju već sada? Podsetiću vas da je Zakon o poljoprivrednom zemljištu na snazi još od 2015. godine.

S druge strane, svi pričaju o digitalizaciji, a već godinama ne mogu da se identifikuju počinioci, odnosno da se identifikuju parcele, odnosno ko su vlasnici. Kažu da nema dovoljno inspektora u poljoprivredi, da nema dovoljno automobila da izađu na teren i da nemaju, čak, ni internet vezu sa centralom. Kada će Ministarstvo rešiti ove probleme? Nažalost, ministar poljoprivrede se na Odboru uredno ne pojavljuje, ne daje izveštaje svaka tri meseca, nego pošalje svoje zamenike ili čak, niže rangirane službenike.

Drugo pitanje želim da postavim Ministarstvu zaštite životne sredine. Pitanje se odnosi na rad kafilerije „Prekon“, u Zrenjaninu. Građani koji žive u blizini ove kafilerije žale se na smrad i zagađenje koje potiče iz ove kafilerije. Moje pitanje je – da li je za ovu kafileriju je urađena studija procene uticaja na žitovnu sredinu i koje mere u toj studiji definisane i šta je od tih mera sprovedeno do sada?

Podsetiću da je zrenjaninski Privredni sud još u novembru 2018. godine, „Prekonu“ zabranio preradu životinjskog otpada na tri godine, ukoliko ne ugradi filtere, čime bi sprečio zagađenje vazduha. Ova presuda je čak potvrđena u ponovljenom postupku 10. maja 2019. godine. Dakle, pitam - šta je do sada urađeno kako bi se eliminisao smrad i zagađenje od strane ove kafilerije, odnosno kako bi građani konačno prodisali normalno?

Sledeće pitanje isto se odnosi na Ministarstvo zaštite životne sredine, a vezano je za rad destilerije etil-alkohola „Vineks“ u Lukićevu kod Zrenjanina, gde se takođe stanovnici žale da im je zagađen vazduh, zemljište, pijaća voda i tvrde da već šest godina u njihovom selu te probleme uzrokuje destilerija etil-alkohola „Vineks“.

Ova destilerija, je inače, preseljena 2012. godine, iz Kostojevića, sela kod Bajne Bašte, i kažu da su i tamo stanovnici zbog pomora ribe i zagađenja vazduha i zemljišta bili organizovali proteste. Meštani Lukićeva su prošle godine u ovo vreme potpisali peticiju sa oko 750 potpisa punoletnih građana, tražeći da se ovo pitanje reši, odnosno od vlasnika da pitanje zagađenja reši, i predali su zahteve Narodnoj skupštini, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zdravlja Agenciji za zaštitu životne sredine i na adresu pojedinih pokrajinskih sekretarijata i gradske uprave grada Zrenjanina i kažu da nisu dobili odgovore. Vlasnik tvrdi da problem sa zagađenjem ne postoji i da je obećao da će za desetak meseci nići bio-postrojenje za proizvodnju električne energije.

Postavljam pitanje Ministarstvu zaštite životne sredine – da li je izgrađeno ovo postrojenje i šta pokazuju analize kvaliteta vazduha i otpadnih voda nakon tretmana u ovom postrojenju?

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu saobraćaja – kada će početi izgradnja Fruškogorskog koridora? U medijima se saopštava da radovi na Fruškogorskom koridoru treba da uslede ove jeseni. Dokle se stiglo sa pripremnim radovima? Da li će oni stvarno početi, mi smo ušli zvanično u jesen. Uveliko se piše o putu prema Sarajevu, prema prištini, pa ćemo izgleda pre stizati u Sarajevo i u Prištinu, nego preko Fruške gore, od Novog Sada do Šapca ili Rume.

Moram da podsetim da zbog izgradnje brze pruge Novi Sad, Novi Sad je već odsečen, praktično, od ostatka Srbije železnicom i ostalim delovima Srbije do 2022. godine, takvo će stanje biti kada se predviđa završetak ove deonice i to je dovelo do povećanog teretnog saobraćaja, pogotovo na putu prema Bosni preko Fruške gore.

Postavljali smo već pitanje premijerki vezano za izgradnju ovog Koridora, ali očigledno izgradnja Fruškogorskog koridora nema prioritet, što se lepo vidi i na mapi Srbije. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja želim da postavim dva pitanja, odnosno na dve adrese. Jedno je pitanje koje upućujem na molbu malih akcionara A.D. „Luka Novi Sad“, gde tražim odgovor od ministra privrede i premijerke u vezi zahteva malih akcionara da se pokrene preispitivanje postupka vraćanja vlasničkog prava nepravilno oduzetih akcija manjinskim akcionarima u preduzeću A.D. „Luka Novi Sad“.

Ja sam, podsetiću vas, već u dva navrata postavljala pitanje u vezi privatizacije „Luke Novi Sad“, a u ime malih akcionara koji su se obraćali nama sa zahtevom da im se pomogne u njihovom postupku, jer, kao što znamo, preduzeće 2Luka Novi Sad“ bilo je profitabilno i, pored toga, ono je privatizovano u maju 2019. godine, pri čemu je većinski vlasnik postala kompanija „Port of Dubai“ iz UAE sa 99,4% udela kapitala ovog preduzeća, a preostalih 0,6% namenjeno je manjinskim akcionarima.

Manjinski akcionari su u više navrata tražili od nadležnih da im se odobri pravo upisa u evidenciju za sticanje besplatnih akcija, kao i sticanje nadoknada predviđenih Zakonom o privrednim društvima kako bi zaštitili interese i stečena prava manjinskih akcionara.

Postavljam pitanje - po kojim kriterijumima je sprovedena privatizacija preduzeća A.D. „Luka Novi Sad“? Drugo pitanje - da li će i kada će mali akcionari biti upisani u evidenciju radi sticanja prava na akcije bez naknade, kako bi konačno stekli pravo na sopstvene akcije?

Ovih dana smo svedoci takođe da sada već bivši direktor „Luke Novi Sad“ i funkcioner SNS Aleksandar Milovančev sebi i pojedinim zaposlenima je podelio bonuse od 97 miliona dinara, što je oko 803 hiljade evra za period od tri meseca.

Ovaj potez je povukao kada je bilo izvesno da će luka biti prodata kompaniji iz Dubaija. Zbog toga je smenjen sa mesta direktora, ali da li će za ovaj potez odgovarati samo stranački, svojoj stranci, SNS, ili i pred zakonom, pogotovo ako se zna da je već za neke malverzacije vezane za tendere u Institutu u Sremskoj Kamenici već bio kažnjavan?

U isto vreme mali akcionari bezuspešno, nažalost, godinama biju bitku da dobiju bar mrvice iz ove privatizacije. Ovaj zahtev, inače, oni su uputili i premijerki i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu saobraćaja. Naime, kada će početi sadnja drveća pored autoputa i puteva prvog i drugog reda? Još 2015. godine tadašnji premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić je obećao, kada su bili oni veliki smetovi, ja ću vas podsetiti kakva je to nesreća bila, da će se podići vetrozaštitni pojasevi, a svedoci smo, pre svega mi u Vojvodini, da do danas nije zasađeno skoro ništa uz puteve. Naprotiv, na mnogim deonicama puteva je posečeno i ono što je postojalo.

Pričamo svi o klimatskim promenama. U postupku je priprema zakona o klimatskim promenama, zaričemo se da ćemo poštovati taj zakon, a nažalost, evo, u praksi smo svedoci da se na tom planu ne radi ništa i pre svega na ublažavanju klimatskih promena. Sadnja stabala pored puteva i pošumljavanje je jedna od mera koja to može da ublaži, a na tome se nažalost do sada ništa nije radilo. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede u vezi izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.

Ja se izvinjavam, gospodine Šešelj, može li malo tiše, pošto ja ni sebe ne čujem.

Naime, pitanje se odnosi na to kada će se preispitati i izmeniti uredba o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta na 30 godina? Naime, ratari smatraju da je to rak rana njihovom poslovanju, ali ne samo onima koji tu zemlju obrađuju, već i građanima koji restitucijom potražuju oduzeto zemljište.

Podsetiću vas da sam još 2015. godine, postavila pitanje Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, tada životne sredine, u vezi dolaska nemačke kompanije „Tenis“, koja planira izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji od čega za početak je bilo planirano pet farmi u Vojvodini, odnosno u Banatu, Zrenjaninu, Vršcu, Kovinu, Kikindi i Pančevu i tada je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i ovog nemačkog proizvođača svinjskog mesa.

Gde smo danas? Javnost još uvek ne zna pod kojim uslovima ta kompanija namerava da podiže farme po Vojvodini, i koje su ekonomske i ekološke posledice koje će to izazvati. Mi iz LSV sve vreme smo insistirali da se ne dozvoli…

Gospođo predsedavajuća, ja vas molim, da li možete da… dižem ruke.

Naime, mi iz LSV sve vreme insistiramo da se ne dozvoli zakup vojvođanske zemlje na 30 godina bez jasnog ugovora sa kojim će javnost biti detaljno upoznata. Ova nemačka kompanija, čiji se dolazak najavljuje još od 2015. godine, u avgustu prošle godine dobila je dozvolu od državne Komisije za zakup zemljišta u Kikindi od 3.000 hektara i 2.400 hektara u Zrenjaninu. Odobrenje se još čeka od lokalnih samouprava u Plandištu, Vršcu i Sečnju, ali „Tenis“ još nije ušao u zvaničan zakup zemljišta u Srbiji, odnosno nije krenuo u izgradnju farmi i ponovo je pomerio na godinu dana dolazak u Srbiju, pa su neke opštine ovu zemlju koje je rezervisano zemljište, u zakup dali domaćim ratarima.

Postavljam pitanje, zašto je ministarstvo odobrilo ovo odlaganje, uzimajući u obzir da se radi o nekoliko hiljada hektara rezervisanog zemljišta, dok u isto vreme za domaće ratare nema raspoložive državne zemlje i to će direktno dovesti do gašenja sela i do potpune nesigurnosti poljoprivrednih proizvođača?

Naime, ne znaju se još ni detalji ovog projekta ali i njihove namere. Bilo je reči da im treba 15 hiljada hektara zemlje i da će se baviti preradom. Ništa od svega toga još uvek nema, zato tražimo odgovor od Ministarstva poljoprivrede, kada će i da li će uopšte doći ovaj veliki proizvođač svinja i dokle će čuvati zemlju za njega, odnosno najkvalitetnije oranice prve i druge klase?

Ratari traže pravdu preko suda, jer smatraju da država najbolju zemlju čuva za investitore. Oni smatraju da postoji politička namera da se maksimalno oteža položaj malih i srednjih gazdinstava na račun korporativne poljoprivrede što domaše, što strane i nije „Tenis“ jedina firma koja na ovaj način dobija zemlju. Naime, ratarima se maksimalno otežava raznim monopolima sa ciljem praktično da nestanu, da li namerno ili ne, to se ne zna. Uredbom o dodeli poljoprivrednog zemljišta pogođeni su i naslednici poljoprivrednog zemljišta, jer su velike površine zemljišta izuzete iz vraćanja. One su rezervisane za velike kompanije, kao što je „Tenis“, dok se za restituciju nudi zemljište pod teretom ili njive lošijeg kvaliteta zbog čega je prema informacijama koje imamo došlo do zastoja u restituciji.

Kada će ministarstvo rešiti ovaj problem, a da bude u interesu naših građana, kojima se zemlja vraća?

Drugo pitanje koje želim da postavim Ministarstvu privrede i Vladi Republike Srbije o sudbini preduzeća Luka Novi Sad, u ime malih akcionara. Naime, tender za privatizaciju Luke je objavljen u septembru i u medijima je objavljeno da je bilo dosta zainteresovanih, međutim niko se nije javio. U novembru je produžen tender do 21. novembra, 23. je trebalo da bude otvaranje ponuda. Međutim, niko se nije javio na ovaj tender, pa je predmet tendera samo bio biznis Luke, kranovi, dizalice, magacin i slično dok je zemljište u lučko zemljište, infrastruktura ostala u svojini države.

Tražim odgovor od Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije, koji su njihovi planovi u vezi Luke Novi Sad nakon propalog tendera za njenu privatizaciju? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje ministru energetike i ministru finansija povodom poskupljenja goriva u Srbiji.

Naime, koliko tačno novca odlazi u republički budžet od prodaje goriva i kada misle da iskoriste zakonsku mogućnost da umanje akcize? U poslednjih mesec dana cena benzina je porasla za 4,8%, dok je dizel poskupeo za 6,2%. Najveći problem je preveliki namet države koja kroz akcize u ceni benzina učestvuje sa oko 55%, a dizela blizu 54%.

Nažalost, mi se nalazimo na dnu evropske lestvice po visini zarada, ali smo izgleda po ceni dizela među prvima, a reč je o gorivu koje se najviše koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i transportu roba i direktno utiče na finalnu cenu mnogih proizvoda.

Ministar Antić, nažalost, obmanjuje građane izjavama da se nada da će u narednom periodu doći do pada cene nafte i njenih derivata, a ukoliko do toga ne dođe Vlada Srbije će razmotriti koje mere ima na raspolaganju.

Postavljam pitanje – koje su to mere i kada će one biti primenjivane? Direktor NIS-a nedavno je izjavio da ta kompanija uvozi 2/3 nafte koju troši, što znači da 1/3 nafte koja je u opticaju iz naše je zemlje, iz vojvođanskih oranica. Postavlja se pitanje – mogu li ruski partneri i braća da se odreknu dela svoje zarade od naše nafte?

Prema sopstvenom priznanju, prošle godine su ostvarili 80% veću neto dobit nego u 2016. godini, odnosno 27 milijardi dinara, ili oko 200 miliona evra. Kada će Vlada prestati da štedi novac kompaniji sa većinskim ruskim vlasništvom na račun građana sopstvene zemlje?

Posebno zabrinjava način na koji NIS eksploatiše naftu u Srbiji, koji ne samo što ugrožava životnu sredinu, već i trajno dovodi do uništenja rudnih bogatstava Srbije. Naime, na srpskim naftnim poljima ruska kompanija koristi metodu frakturiranja koja je zabranjena u drugim zemljama i koju ne koristi u svojoj zemlji.

Postavljam pitanje ministru energetike – da li država, kao manjinski vlasnik NIS-a, preko njegovog ministarstva, kontroliše šta se radi sa nacionalnim bogatstvom kakva je nafta, koliko nafte se eksploatiše u Srbiji i kojim metodama?

Stručnjaci upozoravaju da ukoliko se to uskoro ne uradi, 2021. godine Srbija neće imati ni kap svoje nafte iako je godišnje iz sopstvenih naftnih polja proizvodila milion tona.

Prema proceni ekonomskih analitičara, Srbija je u NIS proteklih osam godina unela vrednost nacionalnog blaga, tj. nafte i gasa, koja se ceni na oko četiri milijarde evra, a prihodovala je ukupno nešto manje od 800 miliona evra po osnovu rudne rente, dividendi, neraspoređene dobiti i poreza na dobit.

To je, nažalost, trenutni saldo posla dve države u kojoj je ruska strana uložila međunarodnu političku pomoć za očuvanje integriteta i suvereniteta, a mi, odnosno srpska strana, svoju naftu i gas. Pa, gde smo danas?

Većinski ruski vlasnik NIS-a i dalje u našoj zemlji plaća rudnu rentu u iznosu od svega 3%, a ne sedam, koliko je regulisano Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dok je rudna renta u Ruskoj Federaciji oko 20%, a u zemljama Evrope između 10% i 20%.

Da se primenjuje zakon kojim je definisana rudna renta, danas ne bi imali poskupljenje goriva i mi iz Lige socijaldemokrata Vojvodine imamo razumevanja za građanske proteste.

Naime, da podsetim, bili smo protiv prodaje NIS-a i deset prethodnih godina se borimo protiv ovakvog gazdovanja našim bogatstvom i tražimo promenu Energetskog sporazuma. Zato postavljam pitanje Vladi – da li će Vlada tražiti reviziju energetskog sporazuma sa Rusima i povećanje rudne rente u skladu sa zakonom?

Takođe, postavljam pitanje ministru poljoprivrede – da li je na Vladi tražio da poljoprivrednici dobiju jeftinije gorivo, s obzirom da su oni posebno ugroženi ovim poskupljenjem?

Ministar Nedimović je izjavio još krajem januara da se razmatra način na koji bi se proizvođačima obezbedilo jeftinije gorivo, ali preduslov za to je postojanje registra za koji bi se razgraničilo pravo od fiktivnih proizvođača. Dolazi žetva, gorivo proizvođači, odnosno poljoprivrednici, plaćaju od 160 do 170 dinara, dok farmeri u Evropi gorivo plaćaju maksimalno 90 dinara. Ako znamo koji je standard u EU, a koji kod nas, naši poljoprivrednici ne mogu biti konkurentni i to dovodi do potpunog uništenja sela.

Kada će se, postavljam poslednje pitanje, ministri energetike i finansija, obratiti javnosti povodom ovog problema i, naravno, kada će se premijerka obratiti? Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, želim da postavim dva pitanja.

Prvo pitanje upućujem Ministarstvu saobraćaja i Vladi Republike Srbije, a odnosi se na sudbinu aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada. Naime, ovih dana smo svedoci svojevrsnog rata između Vlade Republike Srbije i građana Niša oko sudbine aerodroma „Niš“ i u svetlu tih događaja građane Novog Sada interesuje kada će se konačno rešiti, odnosno konačno osposobiti sportski aerodrom „Čenej“ koji se nalazi u blizini Novog Sada i kada će postati komercijalni aerodrom za manje putničke avione?

Da podsetim, 2012. godine urađen je arhitektonski projekat po kome je trebalo 2015. godine da krene izgradnja ovog komercijalnog aerodroma, međutim, ništa od toga se nije desilo. Tada se u medijima spekulisalo da bi za sprovođenje ovog projekta bilo potrebno izdvojiti nekih 150 miliona evra. Pre tri godine su pominjani i pojedini biznismeni koji su bili zainteresovani za izgradnju manje aerodromske zgrade za nekih 40 do 50 putnika i za izgradnju piste dužine od 1.600 metara, ali, nažalost, ništa nije urađeno. Inače, ovu pistu od 1.600 metara i zemljište još od 1956. godine koristi „Aeroklub“ Novi Sad, koji je inače jedan od najstarijih u Srbiji.

Želja je da se napravi aerodrom koji će biti od regionalnog značaja, jer smatramo, ako može Niš da posluje odlično, onda bi i Novi Sad sa povoljnim cenama bio i te kako podesan za ovakvu vrstu saobraćaja.

Naime, Novi Sad sa svojim brojem stanovnika od blizu 400 hiljada i sa trendom da veliki broj građana gravitira u Novom Sadu, verovatno bi zaslužio da ima ovakvu vrstu jedne kompletne vazdušne luke.

Ovom aerodromu bi inače trebalo vratiti one aktivnosti koje je nekada imao, da osposobljava i registruje letilice, da se bavi padobranstvom, jedriličarstvom, obukom za letenje, modelarstvom i maketarstvom, u čemu su članovi ovog kluba nekada bili poznati.

Oživljavanje ovog aerodroma ne može bez pomoći države, jer, očigledno, ni grad Novi Sad, ni Pokrajina, nemaju kapaciteta da sprovedu ove aktivnosti, iako suma od 150 miliona evra nije ništa u poređenju sa, recimo, sumom koja bi se izdvojila za „Beograd na vodi“, i zbog toga postavljam pitanje i Vladi Republike Srbije i Ministarstvu saobraćaja – da li se planira uređenje i izgradnja aerodroma „Čenej“ kod Novog Sada za potrebe komercijalnih letova?

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija i poštama Srbije, o sudbini nedovršene zgrade Poštanske štedionice u centru Novog Sada. Naime, godinama građani Novog Sada i svi oni koji dolaze u Novi Sad gledaju nedovršenu zgradu Poštanske štedionice na Pozorišnom trgu.

Izgradnja Poštanske štedionice započela je još 1993. godine, a investitori su bili pošta, Poštanska štedionica i „Invest dom“ iz Beograda. Radovi su obustavljeni zbog njihovih nerešenih vlasničkih odnosa kao i zbog nedostatka sredstava za izgradnju. Lokalna vlast je, pozivajući se na zakon, prema kome svaki objekat mora da bude završen u roku od dve godine, pokrenula postupak da se parcela vrati gradu. Međutim, prvo rešenje o oduzimanju lokacije doneto je još 2006. godine. Na njega je uložena žalba, u kojoj su Pošta i Poštanska štedionica i „Invest dom“ naveli da je zgrada građevinski završena, ali da tehnički pregled zgrade nije urađen zbog krađe stolarije, kako piše, 2004. godine.

Ministarstvo finansija, koje je nadležno, usvojilo je žalbu i naložilo veštačenje i veštačenjem je ustanovljeno da zgrada nije završena do nivoa da može da dobije upotrebnu dozvolu i na osnovu njega je gradska uprava poništila pravo korišćenja zemljišta. Ali, investitor se žalio i sve to stoji do dana današnjeg.

Tragajući na internetu o informacijama u vezi sa ovim objektom, upada u oči da su vesti veoma stare, zapravo još iz 2010. godine. Zgrada se ne završava, propada i stoji kao ukleta kula u centru Novog Sada.

S obzirom da to nije gradski objekat, tražim odgovor od Ministarstva finansija i Pošta Srbije – ko je danas investitor ovog objekta, dokle se stiglo sa razrešenjem ovog problema i kada će objekat konačno biti završen, da konačno takvo jedno mesto u centru Novog Sada ne bude jedno obično ruglo i nedovršena zgrada? Hvala lepo.

Zahvaljujem predsedavajući.

Želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a odnosi se na ledolomce. Da podsetim, prošle zime smo zbog izuzetno niskih temperatura i pojave velike količine leda, pogotovu na plovnim rekama, na Dunavu, Savi i Tisi, imali problem sa ovim ledom i tada su za razbijanje leda bili iznajmljeni ledolomci iz Mađarske. Za najam tih ledolomaca plaćeno je negde oko 80 miliona dinara, kako inače stoji u izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i to za prva dva kvartala, koji je inače Odbor za poljoprivredu usvajao i to su sredstva koja su najvećim delom plaćena iz tekuće budžetske rezerve i delom iz budžetskog fonda za vode.

Štete druge vrste, kao što je uništavanje pristaništa u Apatinu ili u nekim drugim mestima na ovim rekama, a takođe i štete zbog onemogućenog izvoza pšenice, kukuruza i soje baržama, nisu nigde prikazane. Tada je, podsetiću vas, iz Ministarstva je bilo najavljeno da će se za ovu narednu sezonu nabaviti ledolomci. Tada sam, kao članica Odbora za poljoprivredu, postavila pitanje predstavniku Ministarstva, i tražila odgovor da li će se i kada nabaviti ledolomci? Nažalost, ministarka, kada se održavaju odbori na kojima se usvajaju izveštaji, ne prisustvuje tim odborima, nego sam odgovor dobila od predstavnika, da ću dobiti pismeno obrazloženje. Ja to do danas nisam dobila. Zato postavljam ovom prilikom pitanja.

Prvo, kolike su ukupne štete i troškovi nastali zbog pojave leda na rekama prethodne zime? Drugo, da li je raspisan tender i da li će biti raspisan tender za nabavku ledolomaca? Smatram da pitanja postavljam na vreme i da ne smemo da dozvolimo da nas ekstremne vremenske prilike iznenade, jer se bojim da ćemo negde u decembru razmatrati štete od suše. Mislim da ne smemo da dozvolimo sebi takav luksuz da se uzdamo ili u Boga ili u statistiku da ova zima neće biti tako hladna. Samo kao poređenje da kažem da Mađarska ima 22 ledolomca, 13 ima na Tisi, osam na Dunavu i jedan na Balatonu, koji spremno čekaju zimu i njih sigurno neće ove vremenske prilike iznenaditi.

Kao poređenje želim da naglasim da, recimo ova sredstva koja su bila data za iznajmljivanje, mogu da se usmere u projekte za razvoj lokalnih samouprava. Upravo smo ovih dana imali prilike da vidimo da u Vojvodini, odnosno u medijima vojvođanskim je navedeno da je 13,5 miliona dinara usmereno lokalnim samoupravama, odnosno u sedam nerazvijenih opština. Ovo su stvarno smešna sredstva u odnosu na ona sredstva koja mi plaćamo za štete od elementarnih nepogoda, pa tako i za pojavu leda.

Drugo pitanje želim da uputim Ministarstvu saobraćaja. Naime, ponovo postavljam pitanje – kada će početi izgradnja fruškogorskog koridora, pre svega tunela kroz Frušku goru? U novembru prošle godine Pokrajinski sekretar za građevinarstvo i zaštitu životne sredine je najavio da će se u toku 2017. godine uraditi planska dokumentacija i izvršiti eksproprijacija zemljišta. Sada pitam dokle se stiglo sa tim planiranim, odnosno najavljenim poslovima i da li će u 2018. godini konačno početi radovi na izgradnji ovog koridora, pogotovu ako uporedimo sa silnim putevima širom Srbije, koji se otvaraju, završavaju i tako dalje?

Samo da napomenem da je ministarka Mihajlović negde krajem septembra najavila da će 6. oktobra biti potpisan protokol o izradi projektno-tehničke dokumentacije za fruškogorski koridor, što očigledno pokazuje već jedno veliko kašnjenje u realizaciji. Za one koji putuju preko Fruške gore, samo da podsetim, da je stanje puta preko Iriškog venca izuzetno očajno, tako da kažem, iz godine u godinu samo se krpe udarne rupe, potpornih zidova nema, zaštite od odrona nema. Stoji samo saobraćajni znak na kome piše – pazite odron, što znači da vozači mogu samo da mole Boga da ne udari neki kamen u automobil.

Tim putem pređe negde oko 12000 automobila, pre svega velikih šlepera i velikih kamiona, koji prave velike štete, pogotovo građanima opštine Irig. Zato ova dva pitanja postavljam ovom prilikom i žao mi je što nisam imala prilike da ih postavim kada je ovde bila prisutna cela Vlada. Hvala.