NADA LAZIĆ

Liga socijaldemokrata Vojvodine

Rođena je 11. novembra 1950. godine u Zrenjaninu.

Osnovnu i srednju školu završila je u Novom Sadu, gde je i diplomirala na Prirodnomatematičkom fakultetu, na odseku hemija.

Tokom godina radila je kao profesorica hemije u dve srednje škole, kao asistentkinja u nauci na Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu, u kompaniji „Zorka” u Šapcu i 22 godine u JKP Vodovod i kanalizacija u Novom Sadu u službi „Razvoj”, na problemima kvaliteta, tehnologije i zaštite voda.

Od 2002. godine pomoćnica je pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Učestvovala je u organizaciji nekoliko projekata, među njima i „Za čistuju i zeleniju Vojvodinu”, a kao članica Saveta za zaštitu životne sredine LSV bila je koordinatorka nekoliko akcija koje je ovaj Savet organizovao.

U sazivu Skupštine grada Novog Sada periodu od 2004. do 2008. godine bila je odbornica ispred koalicije „Zajedno za Vojvodinu”. Bila je članica Saveta za zaštitu životne sredine.

Od decembra 2012. godine je u penziji.

Članica je Lige socijaldemokrata Vojvodine je od 1997. godine, a od 2000. do 2005. godine bila je predsednica Foruma žena LSV, članica Glavnog odbora LSV i Predsedništva LSV.

Na kongresu LSV, 2005. godine, tajnim glasanjem izabrana je za potpredsednicu stranke, kao prva žena na toj funkciji u istoriji LSV. Na Kongresu LSV, održanom u decembru 2008. godine, ponovo je izabrana za potpredsednicu stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 16. marta 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu Lige socijaldemokrata Vojvodine, na toj poziciji ostala je i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:11

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 5
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

odgovoreno za 18 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 2 godine i 25 dana i 10 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 2 meseca i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, za početak želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno ministru poljoprivrede - kada će preduzeti mere za sprečavanje paljenja biljnih ostataka na njivama u Vojvodini? Ovih dana svedoci smo da je jedna osoba umrla pokušavajući da spase svoju njivu od požara koji je izazvan na susednoj njivi, koji je izmakao kontroli.

Moram da podsetim da sam ja kao članica Odbora za poljoprivredu i prošle godine negde u ovo doba postavljala pitanje šta će se preduzeti po tom pitanju, zato što je, pogotovo na njivama u Vojvodini, to ustaljena praksa da se pale biljni ostaci, navodno zbog toga što su zbog skupog goriva poljoprivrednici prinuđeni da pale, umesto da zaoravaju biljne ostatke, jer kažu da na taj način štede gorivo, što je vrlo ozbiljan problem.

Naime, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, Zakonom od zaštiti od požara, takođe i Krivičnim zakonom, predviđene su određene kazne i za fizička i za pravna lica koja pale biljne ostatke. Ne moram da naglašavam da je tu dvostruka šteta i ekološka i vezana za štete koje prave požar, kada moraju i vatrogasci da intervenišu. Tako da su to ozbiljni problemi, koji su, evo vidimo i ove sezone ponavljaju.

Ministar je pre neki dan izašao pred medije i izjavio da se sada snima satelitsko stanje, da ćemo tek sada neke korake preduzeti. Ja, upravo pitam koje korake preduzima u skladu sa zakonima koji su mu na raspolaganju već sada? Podsetiću vas da je Zakon o poljoprivrednom zemljištu na snazi još od 2015. godine.

S druge strane, svi pričaju o digitalizaciji, a već godinama ne mogu da se identifikuju počinioci, odnosno da se identifikuju parcele, odnosno ko su vlasnici. Kažu da nema dovoljno inspektora u poljoprivredi, da nema dovoljno automobila da izađu na teren i da nemaju, čak, ni internet vezu sa centralom. Kada će Ministarstvo rešiti ove probleme? Nažalost, ministar poljoprivrede se na Odboru uredno ne pojavljuje, ne daje izveštaje svaka tri meseca, nego pošalje svoje zamenike ili čak, niže rangirane službenike.

Drugo pitanje želim da postavim Ministarstvu zaštite životne sredine. Pitanje se odnosi na rad kafilerije „Prekon“, u Zrenjaninu. Građani koji žive u blizini ove kafilerije žale se na smrad i zagađenje koje potiče iz ove kafilerije. Moje pitanje je – da li je za ovu kafileriju je urađena studija procene uticaja na žitovnu sredinu i koje mere u toj studiji definisane i šta je od tih mera sprovedeno do sada?

Podsetiću da je zrenjaninski Privredni sud još u novembru 2018. godine, „Prekonu“ zabranio preradu životinjskog otpada na tri godine, ukoliko ne ugradi filtere, čime bi sprečio zagađenje vazduha. Ova presuda je čak potvrđena u ponovljenom postupku 10. maja 2019. godine. Dakle, pitam - šta je do sada urađeno kako bi se eliminisao smrad i zagađenje od strane ove kafilerije, odnosno kako bi građani konačno prodisali normalno?

Sledeće pitanje isto se odnosi na Ministarstvo zaštite životne sredine, a vezano je za rad destilerije etil-alkohola „Vineks“ u Lukićevu kod Zrenjanina, gde se takođe stanovnici žale da im je zagađen vazduh, zemljište, pijaća voda i tvrde da već šest godina u njihovom selu te probleme uzrokuje destilerija etil-alkohola „Vineks“.

Ova destilerija, je inače, preseljena 2012. godine, iz Kostojevića, sela kod Bajne Bašte, i kažu da su i tamo stanovnici zbog pomora ribe i zagađenja vazduha i zemljišta bili organizovali proteste. Meštani Lukićeva su prošle godine u ovo vreme potpisali peticiju sa oko 750 potpisa punoletnih građana, tražeći da se ovo pitanje reši, odnosno od vlasnika da pitanje zagađenja reši, i predali su zahteve Narodnoj skupštini, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zdravlja Agenciji za zaštitu životne sredine i na adresu pojedinih pokrajinskih sekretarijata i gradske uprave grada Zrenjanina i kažu da nisu dobili odgovore. Vlasnik tvrdi da problem sa zagađenjem ne postoji i da je obećao da će za desetak meseci nići bio-postrojenje za proizvodnju električne energije.

Postavljam pitanje Ministarstvu zaštite životne sredine – da li je izgrađeno ovo postrojenje i šta pokazuju analize kvaliteta vazduha i otpadnih voda nakon tretmana u ovom postrojenju?

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu saobraćaja – kada će početi izgradnja Fruškogorskog koridora? U medijima se saopštava da radovi na Fruškogorskom koridoru treba da uslede ove jeseni. Dokle se stiglo sa pripremnim radovima? Da li će oni stvarno početi, mi smo ušli zvanično u jesen. Uveliko se piše o putu prema Sarajevu, prema prištini, pa ćemo izgleda pre stizati u Sarajevo i u Prištinu, nego preko Fruške gore, od Novog Sada do Šapca ili Rume.

Moram da podsetim da zbog izgradnje brze pruge Novi Sad, Novi Sad je već odsečen, praktično, od ostatka Srbije železnicom i ostalim delovima Srbije do 2022. godine, takvo će stanje biti kada se predviđa završetak ove deonice i to je dovelo do povećanog teretnog saobraćaja, pogotovo na putu prema Bosni preko Fruške gore.

Postavljali smo već pitanje premijerki vezano za izgradnju ovog Koridora, ali očigledno izgradnja Fruškogorskog koridora nema prioritet, što se lepo vidi i na mapi Srbije. Hvala vam.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja želim da postavim dva pitanja, odnosno na dve adrese. Jedno je pitanje koje upućujem na molbu malih akcionara A.D. „Luka Novi Sad“, gde tražim odgovor od ministra privrede i premijerke u vezi zahteva malih akcionara da se pokrene preispitivanje postupka vraćanja vlasničkog prava nepravilno oduzetih akcija manjinskim akcionarima u preduzeću A.D. „Luka Novi Sad“.

Ja sam, podsetiću vas, već u dva navrata postavljala pitanje u vezi privatizacije „Luke Novi Sad“, a u ime malih akcionara koji su se obraćali nama sa zahtevom da im se pomogne u njihovom postupku, jer, kao što znamo, preduzeće 2Luka Novi Sad“ bilo je profitabilno i, pored toga, ono je privatizovano u maju 2019. godine, pri čemu je većinski vlasnik postala kompanija „Port of Dubai“ iz UAE sa 99,4% udela kapitala ovog preduzeća, a preostalih 0,6% namenjeno je manjinskim akcionarima.

Manjinski akcionari su u više navrata tražili od nadležnih da im se odobri pravo upisa u evidenciju za sticanje besplatnih akcija, kao i sticanje nadoknada predviđenih Zakonom o privrednim društvima kako bi zaštitili interese i stečena prava manjinskih akcionara.

Postavljam pitanje - po kojim kriterijumima je sprovedena privatizacija preduzeća A.D. „Luka Novi Sad“? Drugo pitanje - da li će i kada će mali akcionari biti upisani u evidenciju radi sticanja prava na akcije bez naknade, kako bi konačno stekli pravo na sopstvene akcije?

Ovih dana smo svedoci takođe da sada već bivši direktor „Luke Novi Sad“ i funkcioner SNS Aleksandar Milovančev sebi i pojedinim zaposlenima je podelio bonuse od 97 miliona dinara, što je oko 803 hiljade evra za period od tri meseca.

Ovaj potez je povukao kada je bilo izvesno da će luka biti prodata kompaniji iz Dubaija. Zbog toga je smenjen sa mesta direktora, ali da li će za ovaj potez odgovarati samo stranački, svojoj stranci, SNS, ili i pred zakonom, pogotovo ako se zna da je već za neke malverzacije vezane za tendere u Institutu u Sremskoj Kamenici već bio kažnjavan?

U isto vreme mali akcionari bezuspešno, nažalost, godinama biju bitku da dobiju bar mrvice iz ove privatizacije. Ovaj zahtev, inače, oni su uputili i premijerki i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu saobraćaja. Naime, kada će početi sadnja drveća pored autoputa i puteva prvog i drugog reda? Još 2015. godine tadašnji premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić je obećao, kada su bili oni veliki smetovi, ja ću vas podsetiti kakva je to nesreća bila, da će se podići vetrozaštitni pojasevi, a svedoci smo, pre svega mi u Vojvodini, da do danas nije zasađeno skoro ništa uz puteve. Naprotiv, na mnogim deonicama puteva je posečeno i ono što je postojalo.

Pričamo svi o klimatskim promenama. U postupku je priprema zakona o klimatskim promenama, zaričemo se da ćemo poštovati taj zakon, a nažalost, evo, u praksi smo svedoci da se na tom planu ne radi ništa i pre svega na ublažavanju klimatskih promena. Sadnja stabala pored puteva i pošumljavanje je jedna od mera koja to može da ublaži, a na tome se nažalost do sada ništa nije radilo. Hvala lepo.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Samo da napomenem, da ne ulazim u detalje oko puteva itd. Cela zamisao je da se poštuje Ustav, odnosno zakon o tome da se ovakva vrsta zakona, da li će se on zvati zakon o finansiranju nadležnosti ili nekako drugačije, ali da se ovo pitanje reši.

Da podsetim, i ovaj predlog zakona, Izvršno veće Autonomne pokrajine vojvodine je svojevremeno napravilo. Bilo je raznih pokušaja da se nivoi pokrajinski i republički dogovore, bez obzira koja je vladajuća garnitura bila na vlasti. U to uopšte ne ulazim. Čak i sadašnji predsednik Pokrajinske vlade je izjavio da se stiču uslovi da se ovaj zakon, odnosno da se pitanje finansiranja Autonomne pokrajine Vojvodine reši. Znači, definitivno bi ono moralo da se na neki način, nekim zakonom, jer je Ustav rekao da se takva stvar rešava posebnim zakonom.

Nažalost, ono što mi stalno pitamo – otkud je i tih 7% nastalo kao model, odnosno kao suma koja se prenosi Autonomnoj pokrajini Vojvodini? Sada uplaćujemo svi u jednu zajedničku kasu, a onda se autonomnoj pokrajini vraća tih 7% i nešto malo ima sredstava, odnosno izvornih prihoda. To su problemi oko kojih se mi ovde, imam utisak, ne razumemo. Ne tražimo ni od kog ništa da nam daje, samo tražimo da se manje uzima i da je tih 7% kamen spoticanja, a zbog čega smo mi došli u ovu situaciju da danas razgovaramo. Dobro je da razgovaramo.

Bilo je pokušaja da se sa oba nivoa i pokrajinskog i republičkog razgovara na ovu temu. Zato su bile formirane radne grupe u različitim fazama ministrovanja, tako da kažem, različitih ministara finansija i gospodin Vujović, podsetiću vas, je rekao da ne postoje ni profesionalni, ni ekonomski razlozi da se ovakav jedan zakon ne donese, ali da sve zavisi od političke volje.

Mi danas pričamo o tome i ja bih želela i volela bih da je ovde nastalo mnogo amandmana na ovaj zakon. Niko nije rekao da je ovo zakucani tekst koji mora takav kao takav da prođe, ali je potrebno o tome razgovarati, jer je to praktično uvod u decentralizaciju, čini mi se, i priču o decentralizaciji. Ne kažemo mi da jednoj Šumadiji ili nekom drugom kraju Srbije treba nešto uzeti. Želimo da se o tome otvori debata i da se to pitanje reši, jer je činjenica da lokalne samouprave imaju isti problem zbog istog zakona, odnosno to je taj Zakon o budžetskom sistemu i da su lokalnim samoupravama smanjena sredstva koja dobijaju iz budžeta i normalno okviri su im smanjeni za funkcionisanje kada je u pitanju komunalna delatnost i bilo šta što je u vezi funkcionisanja lokalnih samouprava. Oni svi imaju problem zbog toga, i to je prosto prilika da se o toj temi govori i da se ta pitanja pokušaju razrešiti.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, za početak želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede, odnosno ministru poljoprivrede - kada će preduzeti mere za sprečavanje paljenja biljnih ostataka na njivama u Vojvodini? Ovih dana svedoci smo da je jedna osoba umrla pokušavajući da spase svoju njivu od požara koji je izazvan na susednoj njivi, koji je izmakao kontroli.

Moram da podsetim da sam ja kao članica Odbora za poljoprivredu i prošle godine negde u ovo doba postavljala pitanje šta će se preduzeti po tom pitanju, zato što je, pogotovo na njivama u Vojvodini, to ustaljena praksa da se pale biljni ostaci, navodno zbog toga što su zbog skupog goriva poljoprivrednici prinuđeni da pale, umesto da zaoravaju biljne ostatke, jer kažu da na taj način štede gorivo, što je vrlo ozbiljan problem.

Naime, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, Zakonom od zaštiti od požara, takođe i Krivičnim zakonom, predviđene su određene kazne i za fizička i za pravna lica koja pale biljne ostatke. Ne moram da naglašavam da je tu dvostruka šteta i ekološka i vezana za štete koje prave požar, kada moraju i vatrogasci da intervenišu. Tako da su to ozbiljni problemi, koji su, evo vidimo i ove sezone ponavljaju.

Ministar je pre neki dan izašao pred medije i izjavio da se sada snima satelitsko stanje, da ćemo tek sada neke korake preduzeti. Ja, upravo pitam koje korake preduzima u skladu sa zakonima koji su mu na raspolaganju već sada? Podsetiću vas da je Zakon o poljoprivrednom zemljištu na snazi još od 2015. godine.

S druge strane, svi pričaju o digitalizaciji, a već godinama ne mogu da se identifikuju počinioci, odnosno da se identifikuju parcele, odnosno ko su vlasnici. Kažu da nema dovoljno inspektora u poljoprivredi, da nema dovoljno automobila da izađu na teren i da nemaju, čak, ni internet vezu sa centralom. Kada će Ministarstvo rešiti ove probleme? Nažalost, ministar poljoprivrede se na Odboru uredno ne pojavljuje, ne daje izveštaje svaka tri meseca, nego pošalje svoje zamenike ili čak, niže rangirane službenike.

Drugo pitanje želim da postavim Ministarstvu zaštite životne sredine. Pitanje se odnosi na rad kafilerije „Prekon“, u Zrenjaninu. Građani koji žive u blizini ove kafilerije žale se na smrad i zagađenje koje potiče iz ove kafilerije. Moje pitanje je – da li je za ovu kafileriju je urađena studija procene uticaja na žitovnu sredinu i koje mere u toj studiji definisane i šta je od tih mera sprovedeno do sada?

Podsetiću da je zrenjaninski Privredni sud još u novembru 2018. godine, „Prekonu“ zabranio preradu životinjskog otpada na tri godine, ukoliko ne ugradi filtere, čime bi sprečio zagađenje vazduha. Ova presuda je čak potvrđena u ponovljenom postupku 10. maja 2019. godine. Dakle, pitam - šta je do sada urađeno kako bi se eliminisao smrad i zagađenje od strane ove kafilerije, odnosno kako bi građani konačno prodisali normalno?

Sledeće pitanje isto se odnosi na Ministarstvo zaštite životne sredine, a vezano je za rad destilerije etil-alkohola „Vineks“ u Lukićevu kod Zrenjanina, gde se takođe stanovnici žale da im je zagađen vazduh, zemljište, pijaća voda i tvrde da već šest godina u njihovom selu te probleme uzrokuje destilerija etil-alkohola „Vineks“.

Ova destilerija, je inače, preseljena 2012. godine, iz Kostojevića, sela kod Bajne Bašte, i kažu da su i tamo stanovnici zbog pomora ribe i zagađenja vazduha i zemljišta bili organizovali proteste. Meštani Lukićeva su prošle godine u ovo vreme potpisali peticiju sa oko 750 potpisa punoletnih građana, tražeći da se ovo pitanje reši, odnosno od vlasnika da pitanje zagađenja reši, i predali su zahteve Narodnoj skupštini, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zdravlja Agenciji za zaštitu životne sredine i na adresu pojedinih pokrajinskih sekretarijata i gradske uprave grada Zrenjanina i kažu da nisu dobili odgovore. Vlasnik tvrdi da problem sa zagađenjem ne postoji i da je obećao da će za desetak meseci nići bio-postrojenje za proizvodnju električne energije.

Postavljam pitanje Ministarstvu zaštite životne sredine – da li je izgrađeno ovo postrojenje i šta pokazuju analize kvaliteta vazduha i otpadnih voda nakon tretmana u ovom postrojenju?

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu saobraćaja – kada će početi izgradnja Fruškogorskog koridora? U medijima se saopštava da radovi na Fruškogorskom koridoru treba da uslede ove jeseni. Dokle se stiglo sa pripremnim radovima? Da li će oni stvarno početi, mi smo ušli zvanično u jesen. Uveliko se piše o putu prema Sarajevu, prema prištini, pa ćemo izgleda pre stizati u Sarajevo i u Prištinu, nego preko Fruške gore, od Novog Sada do Šapca ili Rume.

Moram da podsetim da zbog izgradnje brze pruge Novi Sad, Novi Sad je već odsečen, praktično, od ostatka Srbije železnicom i ostalim delovima Srbije do 2022. godine, takvo će stanje biti kada se predviđa završetak ove deonice i to je dovelo do povećanog teretnog saobraćaja, pogotovo na putu prema Bosni preko Fruške gore.

Postavljali smo već pitanje premijerki vezano za izgradnju ovog Koridora, ali očigledno izgradnja Fruškogorskog koridora nema prioritet, što se lepo vidi i na mapi Srbije. Hvala vam.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ja želim da postavim dva pitanja, odnosno na dve adrese. Jedno je pitanje koje upućujem na molbu malih akcionara A.D. „Luka Novi Sad“, gde tražim odgovor od ministra privrede i premijerke u vezi zahteva malih akcionara da se pokrene preispitivanje postupka vraćanja vlasničkog prava nepravilno oduzetih akcija manjinskim akcionarima u preduzeću A.D. „Luka Novi Sad“.

Ja sam, podsetiću vas, već u dva navrata postavljala pitanje u vezi privatizacije „Luke Novi Sad“, a u ime malih akcionara koji su se obraćali nama sa zahtevom da im se pomogne u njihovom postupku, jer, kao što znamo, preduzeće 2Luka Novi Sad“ bilo je profitabilno i, pored toga, ono je privatizovano u maju 2019. godine, pri čemu je većinski vlasnik postala kompanija „Port of Dubai“ iz UAE sa 99,4% udela kapitala ovog preduzeća, a preostalih 0,6% namenjeno je manjinskim akcionarima.

Manjinski akcionari su u više navrata tražili od nadležnih da im se odobri pravo upisa u evidenciju za sticanje besplatnih akcija, kao i sticanje nadoknada predviđenih Zakonom o privrednim društvima kako bi zaštitili interese i stečena prava manjinskih akcionara.

Postavljam pitanje - po kojim kriterijumima je sprovedena privatizacija preduzeća A.D. „Luka Novi Sad“? Drugo pitanje - da li će i kada će mali akcionari biti upisani u evidenciju radi sticanja prava na akcije bez naknade, kako bi konačno stekli pravo na sopstvene akcije?

Ovih dana smo svedoci takođe da sada već bivši direktor „Luke Novi Sad“ i funkcioner SNS Aleksandar Milovančev sebi i pojedinim zaposlenima je podelio bonuse od 97 miliona dinara, što je oko 803 hiljade evra za period od tri meseca.

Ovaj potez je povukao kada je bilo izvesno da će luka biti prodata kompaniji iz Dubaija. Zbog toga je smenjen sa mesta direktora, ali da li će za ovaj potez odgovarati samo stranački, svojoj stranci, SNS, ili i pred zakonom, pogotovo ako se zna da je već za neke malverzacije vezane za tendere u Institutu u Sremskoj Kamenici već bio kažnjavan?

U isto vreme mali akcionari bezuspešno, nažalost, godinama biju bitku da dobiju bar mrvice iz ove privatizacije. Ovaj zahtev, inače, oni su uputili i premijerki i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu saobraćaja. Naime, kada će početi sadnja drveća pored autoputa i puteva prvog i drugog reda? Još 2015. godine tadašnji premijer, a sada predsednik Aleksandar Vučić je obećao, kada su bili oni veliki smetovi, ja ću vas podsetiti kakva je to nesreća bila, da će se podići vetrozaštitni pojasevi, a svedoci smo, pre svega mi u Vojvodini, da do danas nije zasađeno skoro ništa uz puteve. Naprotiv, na mnogim deonicama puteva je posečeno i ono što je postojalo.

Pričamo svi o klimatskim promenama. U postupku je priprema zakona o klimatskim promenama, zaričemo se da ćemo poštovati taj zakon, a nažalost, evo, u praksi smo svedoci da se na tom planu ne radi ništa i pre svega na ublažavanju klimatskih promena. Sadnja stabala pored puteva i pošumljavanje je jedna od mera koja to može da ublaži, a na tome se nažalost do sada ništa nije radilo. Hvala lepo.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, ja želim da postavim pitanje Ministarstvu poljoprivrede u vezi izdavanja u zakup poljoprivrednog zemljišta.

Ja se izvinjavam, gospodine Šešelj, može li malo tiše, pošto ja ni sebe ne čujem.

Naime, pitanje se odnosi na to kada će se preispitati i izmeniti uredba o davanju u zakup poljoprivrednog zemljišta na 30 godina? Naime, ratari smatraju da je to rak rana njihovom poslovanju, ali ne samo onima koji tu zemlju obrađuju, već i građanima koji restitucijom potražuju oduzeto zemljište.

Podsetiću vas da sam još 2015. godine, postavila pitanje Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, tada životne sredine, u vezi dolaska nemačke kompanije „Tenis“, koja planira izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji od čega za početak je bilo planirano pet farmi u Vojvodini, odnosno u Banatu, Zrenjaninu, Vršcu, Kovinu, Kikindi i Pančevu i tada je potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Republike Srbije i ovog nemačkog proizvođača svinjskog mesa.

Gde smo danas? Javnost još uvek ne zna pod kojim uslovima ta kompanija namerava da podiže farme po Vojvodini, i koje su ekonomske i ekološke posledice koje će to izazvati. Mi iz LSV sve vreme smo insistirali da se ne dozvoli…

Gospođo predsedavajuća, ja vas molim, da li možete da… dižem ruke.

Naime, mi iz LSV sve vreme insistiramo da se ne dozvoli zakup vojvođanske zemlje na 30 godina bez jasnog ugovora sa kojim će javnost biti detaljno upoznata. Ova nemačka kompanija, čiji se dolazak najavljuje još od 2015. godine, u avgustu prošle godine dobila je dozvolu od državne Komisije za zakup zemljišta u Kikindi od 3.000 hektara i 2.400 hektara u Zrenjaninu. Odobrenje se još čeka od lokalnih samouprava u Plandištu, Vršcu i Sečnju, ali „Tenis“ još nije ušao u zvaničan zakup zemljišta u Srbiji, odnosno nije krenuo u izgradnju farmi i ponovo je pomerio na godinu dana dolazak u Srbiju, pa su neke opštine ovu zemlju koje je rezervisano zemljište, u zakup dali domaćim ratarima.

Postavljam pitanje, zašto je ministarstvo odobrilo ovo odlaganje, uzimajući u obzir da se radi o nekoliko hiljada hektara rezervisanog zemljišta, dok u isto vreme za domaće ratare nema raspoložive državne zemlje i to će direktno dovesti do gašenja sela i do potpune nesigurnosti poljoprivrednih proizvođača?

Naime, ne znaju se još ni detalji ovog projekta ali i njihove namere. Bilo je reči da im treba 15 hiljada hektara zemlje i da će se baviti preradom. Ništa od svega toga još uvek nema, zato tražimo odgovor od Ministarstva poljoprivrede, kada će i da li će uopšte doći ovaj veliki proizvođač svinja i dokle će čuvati zemlju za njega, odnosno najkvalitetnije oranice prve i druge klase?

Ratari traže pravdu preko suda, jer smatraju da država najbolju zemlju čuva za investitore. Oni smatraju da postoji politička namera da se maksimalno oteža položaj malih i srednjih gazdinstava na račun korporativne poljoprivrede što domaše, što strane i nije „Tenis“ jedina firma koja na ovaj način dobija zemlju. Naime, ratarima se maksimalno otežava raznim monopolima sa ciljem praktično da nestanu, da li namerno ili ne, to se ne zna. Uredbom o dodeli poljoprivrednog zemljišta pogođeni su i naslednici poljoprivrednog zemljišta, jer su velike površine zemljišta izuzete iz vraćanja. One su rezervisane za velike kompanije, kao što je „Tenis“, dok se za restituciju nudi zemljište pod teretom ili njive lošijeg kvaliteta zbog čega je prema informacijama koje imamo došlo do zastoja u restituciji.

Kada će ministarstvo rešiti ovaj problem, a da bude u interesu naših građana, kojima se zemlja vraća?

Drugo pitanje koje želim da postavim Ministarstvu privrede i Vladi Republike Srbije o sudbini preduzeća Luka Novi Sad, u ime malih akcionara. Naime, tender za privatizaciju Luke je objavljen u septembru i u medijima je objavljeno da je bilo dosta zainteresovanih, međutim niko se nije javio. U novembru je produžen tender do 21. novembra, 23. je trebalo da bude otvaranje ponuda. Međutim, niko se nije javio na ovaj tender, pa je predmet tendera samo bio biznis Luke, kranovi, dizalice, magacin i slično dok je zemljište u lučko zemljište, infrastruktura ostala u svojini države.

Tražim odgovor od Ministarstva privrede i Vlade Republike Srbije, koji su njihovi planovi u vezi Luke Novi Sad nakon propalog tendera za njenu privatizaciju? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 07.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 80934.00 RSD 10.12.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -