Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Elvira Kovač

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Poštovani gospodine ministre, gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM i poslaničkog kluba manjina će, naravno, glasati u danu za glasanje za ove predložene zakone. Oni ih u potpunosti podržavaju.
Naravno, pre obrazlaganja moram da izrazim svoje lično veliko žaljenje što jednostavno Narodna skupština nije uspela da do završetka redovnog jesenjeg zasedanja usvoji ove tzv. prateće finansijske zakone uz budžet, ali zato apelujem na sve vas da sada, kada se nalazimo u vanrednom zasedanju, što pre usvojimo ove zakone na dnevnom redu.
Radi javnosti bih želela da u nekoliko rečenica sumiram koji se to zapravo predlozi zakona nalaze pred nama, odnosno koje su to izmene i dopune određenih zakona i zašto je toliko bitno i hitno njihovo usvajanje. Čuli smo ovde danas da se radi o sedam predloga zakona. Radi se tačno o dopunama Zakona o carinskoj tarifi, o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta prihoda, izmeni i dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, o porezima na imovinu, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o akcizama i republičkim administrativnim taksama.
Najpre bih želela da pričam o dopunama Zakona o carinskoj tarifi. Bitno je bilo precizirati da se na uvoz robe, poreklom iz zemalja s kojima naša zemlja ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini, primenjuju stope carine predviđene upravo tim sporazumima.
Dopunama ovog spomenutog Zakona o carinskoj tarifi biće omogućeno stvaranje integrisane tarife kojom će biti obuhvaćene stope carine propisane već postojećim Zakonom o carinskoj tarifi, kao i nove stope koje se primenjuju po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini.
Kako bi se ubrzali procesi evropskih integracija za koje se SVM zalaže i omogućila jednostavna primena od strane naše zemlje spomenutog Prelaznog sporazuma o trgovini između Evropske zajednice i Republike Srbije bila je neophodna dopuna Zakona o carinskoj tarifi.
Ovim zakonom, kao što smo čuli, predviđeno je smanjenje carinskih stopa za otprilike oko 95% robe koja dolazi iz Evropske unije, za deo proizvoda koji se u našoj zemlji uopšte ne proizvodi carine će biti ovim zakonom potpuno ukinute.
Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma znači da će prihodi od carine za našu zemlju biti umanjeni, čuli smo ovde koliko će to rupu predstavljati u samom budžetu, ali moram da naglasim zašto ćemo mi ipak glasati za ovaj zakon, pošto je sama primena ovog sporazuma od veoma velike koristi za građane i privredu Srbije. Upravo zbog ovih smanjenja carina biće jeftiniji mnogi proizvodi i repromaterijali, sirovine i spisak uvoznih proizvoda sa nižom carinom će, naravno, automatski, zahvaljujući ovome, imati nižu cenu.
Sledeći zakon je zakon o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana određenih vrsta proizvoda. On je potreban zbog stvaranja uslova za ublažavanje udara toliko korišćene i spominjane svetske finansijske i ekonomske krize na naše ekonomsko i finansijsko tržište.
Osnovna sadržina ovog zakona i cilj koji se želi njime postići je stimulisanje devizne štednje, doprinos poboljšanju funkcionisanja samog deviznog tržišta i tržišta kapitala. Njime se predlaže izuzimanje od oporezivanja poreza na dohodak građana prihoda koje ostvaruju na osnovu kamate na devizne, štedne i druge depozite, kao i prihode od kapitalnog dobitka po osnovu prometa, uz naknadu od hartija od vrednosti i udela u imovini pravnih lica i prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod.
Stranka kojoj pripadam, Savez vojvođanskih Mađara, pozdravlja, što bi sa ovim predloženim izuzimanjem od oporezivanja prihoda od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za 2008. i 2009. godinu zapravo produžio period izuzimanja od oporezivanja ove vrste prihoda, koji inače traje od 2004. do 2007. godine i na taj način bi se zapravo obezbedio kontinuitet, odnosno nastavak dosadašnjih zakonskih rešenja koja su išla na poboljšanje položaja poljoprivrednika, odnosno na poreski podsticaj za razvoj veoma značajne delatnosti u Vojvodini, poljoprivrede.
Potrebno je da se, uzimajući u obzir okolnosti pomenute svetske finansijske i ekonomske krize, i uticaj svega ovoga na sistem javnih finansija u našoj zemlji, izvrše neophodne izmene i u spomenutom Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Potrebno je zapravo otkloniti neravnopravan položaj, odnosno dovesti u istu situaciju one osiguranike koji su prava na penziju stekli pre 1. januara 2008. godine, odnosno pre 31. decembra 2007. godine i onih koji su prava na penziju stekli tek istekom tog roka.
Svi znamo da su penzije prošle godine uvećane za 10%, međutim, imajući u vidu da se obezbeđivanje ostvarivanja navedenih prava, ukoliko bi se usklađivanje ovih penzija vršilo po još uvek trenutno važećim odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jednostavno, prema budžetu koji smo usvojili krajem prošle godine, ne bi se moglo realno finansirati redovno usklađivanje penzija ove godine. Zbog toga je jednostavno bilo neophodno, odnosno potrebno naći adekvatno rešenje kako da se reši taj nedostatak sredstava.
Znači, po ovom predlogu se penzije, na veliku žalost naših penzionera, jednostavno neće usklađivati u ovoj 2009. godini, i one za sada moraju da budu zamrznute, odnosno da ostanu na tom nivou na kome se nalaze.
Sledeći predloženi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama o porezu na imovinu i on mora da se donese radi podsticanja razvoja tržišta kapitala. U ovom predlogu zakona se predlaže izuzimanje hartija od vrednosti i udela u pravnom licu iz predmeta oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava. Ovim fiskalnim rasterećenjem bi se naravno doprinelo smanjivanju troškova.
Jedan od najvećih razloga za donošenje sledećeg zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je zapravo stvaranje uslova za primenu odredaba Zakona o zdravstvenom osiguranju i regulisanje obaveza plaćanja doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, za određene kategorije lica, naravno, ovo se uglavnom odnosi na osiguranike za koje se sredstva na osnovu tog doprinosa obezbeđuju u spomenutom budžetu Republike Srbije koji smo doneli krajem prošle godine.
U ovom zakonu o budžetu za ovu 2009. godinu je opredeljeno izdvajanje sredstava za ove namene preko aproprijacije resornog ministarstva, te je donošenje ovog zakona neophodno radi primene upravo tog budžeta.
Sledeći, ovde više puta spomenuti Zakon o akcizama se takođe mora izmeniti i dopuniti zbog dalje postepene harmonizacije akcizne politike naše zemlje sa propisima i standardima Evropske unije, smanjenje pojava sive ekonomije u prometu akciznih proizvoda spomenutih, cigareta, naftnih derivata itd. i obezbeđivanje priliva sredstava od akciza u republički budžet, spomenuli smo zapravo koja je rupa zbog smanjenja carina i ovaj nedostatak Vlada planira da pokrije povećanjem akciza.
Znači, izmenama i dopunama Zakona o akcizama se predlaže izmena postojećeg sistema oporezivanja cigareta akcizom, radi, s jedne strane i daljeg približavanja standardima Evropske unije, naravno da će se sa jedne strane ovako povećati prihodi od akciza na cigarete, a sa druge strane i zaštititi naše domaće tržište od jeftinijih cigareta i cigareta lošijeg kvaliteta. Predlaže se, kao što sam spomenula, i povećanje akciza na derivate nafte, kao i na više puta spomenute akcize na pivo.
Povećanje ovih akcija je jednostavno neophodno, bar zbog pokrivanja izostanka prihoda od carina, što je ipak značajno i što podržavamo. Znači, Savez vojvođanskih Mađara jednostavno shvata koliko će biti prihodi od carina umanjeni, a to je toliko i korisno zbog jednostavnog iskazivanja dobre volje našem daljem približavanju Evropskoj uniji.
Na kraju, krajnje je vreme propisati republičke administrativne takse za spise i radnje republičkih organa koji su nekad bili u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora. Od poslednjih izmena i dopuna Zakona o republičkim administrativnim taksama koje se zapravo primenjuju od sredine 2005. godine, mere i aktivnosti u procesu unutrašnjih ekonomskih reformi rezultirale su velikim brojem novodonetih spisa i propisa u čijem se sprovođenju vrše određene radnje, odnosno za koje je neophodno plaćanje ovih administrativnih taksi.
Savez vojvođanskih Mađara naročito pozdravlja i podržava što će se doneti određeno takseno oslobođenje za određene spise koji se tiču društvene brige o deci, socijalnog osiguranja i naravno, takođe podržavamo i pozdravljamo što će se izdavanje putnih isprava osloboditi plaćanja republičke administrativne takse. Istina je da se predloženom tarifom u odnosu na sadašnju visinu taksi menjaju iznosi na pojedine spise i radnje, neke takse se povećavaju, ali neke se i smanjuju.
Na kraju bih želela još jednom da naglasim da će poslanici Saveza vojvođanskih Mađara i poslaničkog kluba Manjina podržati u danu za glasanje ove tzv. finansijske, odnosno budžetske prateće zakone, pošto mi podržavamo Vladu i smatramo da naša zemlja ove godine treba da stigne na belu šengen listu i da što pre dobije status kandidata za priključivanje Evropskoj uniji. Hvala na pažnji.
Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Maraš, mogla sam da se javim i na repliku, ali član 104, povreda dostojanstva.
Najpre, želim nekoliko stvari da objasnim, pošto su se ovde čule neke neistine o vojvođanskim strankama. Ja sam ovde da bih odbranila SVM i dokazala da smo mi dosledni svojim principima. S jedne strane, pominjao se budžet, ali pošto nas rasprava o budžetu tek očekuje, o tome ću vrlo kratko.
Samo tražimo da se poštuje Ustav, za koji nismo glasali. Kod glasanja za Ustav, bili smo uzdržani. Naravno da se ne slažemo sa 7%, zato što Vojvodina daje mnogo više od tih 7%, ali se zalažemo da se poštuje Ustavom propisanih 7% i još uvek se nadamo da će budžet da poštuje te procente; u tom slučaju ćemo podržati taj budžet. Ako ne, i dalje stojimo na tome da nećemo podržati budžet.
Ono što je za današnju raspravu mnogo bitnije jeste zakon o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava. I dalje se zalažemo za očuvanje opštinskih, odnosno, oni bi bili osnovni sudovi - u Senti, Bačkoj Topoli i Bečeju. Naravno da pripadamo vladajućoj koaliciji i na republičkom nivou i na pokrajinskom nivou, ali znamo da republičkoj Vladi ne dajemo nijednog ministra.
Izvršno veće Vojvodine je, zaista, dalo odobrenje za predlog zakona, ali to je bila neka prethodna, drugačija verzija. Ova najnovija, najbrutalnija verzija, koja je najracionalnija i ukida najviše teritorijalnih opštinskih sudova, pojavila se na sajtu, u elektronskoj formi, podsetiću vas, 28. oktobra, da bi odmah, za dva dana, 30. oktobra, prošla na Vladi, svi su glasali "za".
Podsećam da SVM nema ministra, nema nikoga u Vladi ko je tada mogao da glasa ili da se pobuni. Naši dragi koalicioni partneri nas nisu kontaktirali tada. To je prošlo na Vladi u četvrtak, u petak je stiglo u skupštinsku proceduru, ubrzano; posle konsultacija, sve je to stavljeno na dnevni red i od tada mi molimo i naglašavamo da je potrebno usvojiti ove naše amandmane.
Očigledno da naši dragi koalicioni partneri imaju nekog džokera u rukavu, jer niko nas ne sluša i niko ne želi ozbiljno ni da razmisli o amandmanima i o interesima Vojvođana.
Samo još jednom da naglasim, uopšte ne pretimo nikome. SVM ne želi da sruši Vladu. Samo se zalažemo za bitne stvari, za naše građane, za naše birače. Hvala na pažnji.
Član 104 - povređeno dostojanstvo.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ministarko, predsednice i svi ostali, samo ću kratko odgovoriti. Kao prvo, uopšte ne razumem napade i ne želim da ovo sad pređe u neki duel između LDP-a i SVM-a, zato što ste videli, što se tiče ovog predloga zakona, da se potpuno slažemo, da se ni nama, ni njima ne sviđa, čak, imamo više potpuno identičnih amandmana. Zaista ne vidim svrhu toga da se ovde svađamo.
Samo da vam objasnim ono što je verovatno svima ovde jasno. Jesmo deo vladajuće koalicije na pokrajinskom nivou, kao i ovde, ali samo sračunajte, svi znamo kako su prošli pokrajinski izbori. Lista ''Za evropsku Vojvodinu'' ima apsolutnu većinu, tako da je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, po toj računici, ovo jedno mesto gde smo mi neophodni, gde bez nas ovaj zakon ne može da prođe.
Zato smo nas četvoro oni koji se bunimo protiv ovog predloga zakona i dalje apelujemo na ministarku i Vladu da prihvate naše amandmane, jer ćemo jedino u tom slučaju podržati ovaj predloga zakona, a svi znate da u Pokrajini DS ima apsolutnu većinu i bez nas.
Hvala puno.
Poštovani gospodine potpredsedniče, uvažena gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, želela sam da vam se obratim vrlo kratko u vezi sa ovim amandmanom, ali najpre ću morati da imam jedan uvod.
Još uvek sam član stare delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i želela bih i za javnost i za vas da iznesem vrlo dobru praksu kada se radi o amandmanima u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Na stalnom plenumu svako ima svega 30 sekundi da priča "za" odnosno "protiv" određenog amandmana i onda plenum glasa.
Želim da naglasim da se veći deo posla dešava na samim matičnim odborima, gde ti amandmani prolaze ili ne. Uglavnom je plenum taj koji sluša glas razuma, odnosno odbor i glasa tako kako je matični odbor odlučio.
Znamo da je većina ovih amandmana o kojima danas razgovaramo, nažalost, odbačena na našem matičnom odboru. Takođe, ni Vlada nije prihvatila ove amandmane, ali se mi i dalje nadamo da će gospođa ministarka, kao predstavnik Vlade, izaći i prihvatiti neke od njih.
Sada da se vratimo na konkretan amandman koji su predložili kolege iz LDP-a, gospođa Judita Popović i gospodin Maraš.
Ako uporedite amandmane koje je predložio Savez vojvođanskih Mađara, znači, trojica mojih kolega i ja iz Poslaničkog kluba manjina, naši amandmani su potpuno identični, iz čega se ponovo vidi da u ovoj skupštini kada se radi o zakonu o područjima i sedištima sudova i javnih tužilaštava postoje vrlo slična mišljenja opozicije. Još jednom se zahvaljujem svim opozicionim strankama i nekim kolegama koji su podržali, bar rečima, naše amandmane, a videćemo kako će to izgledati na glasanju.
Ovde je izneto puno argumenata ovih dana. Zarad javnosti, samo još jednom da naglasim da neprihvaćenih amandmana na ovaj predlog zakona ima 109, da mi trenutno pričamo o 23. neprihvaćenom amandmanu, da ova rasprava traje danima i verovatno će trajati danima.
Još jednom se zahvaljujem gospođi ministarki, koja zaista sedi sa nama ovde od jutra do mraka, i sedeće, kako stvari stoje.
Nekoliko poslanika je vrlo realno predložilo da se ovaj predlog zakona jednostavno povuče i da se doradi. Savez vojvođanskih Mađara se zalaže, to smo čuli nekoliko puta, videli smo i vizuelni prikaz našeg amandmana, videli smo kartu Vojvodine prikazanu od strane gospodina Lasla Varge, pa smo čuli koleginicu Juditu Popović koja je rekla da će možda biti pristrasna... Ne bih se složila da sam pristrasna, jesam Mađarica, jesam Vojvođanka, ali sam državljanka ove zemlje, živim u Srbiji, građanka Srbije, naravno, narodna poslanica, i zalažem se, kao i SVM, sigurni smo i LDP i svi mi ostali, za poštovanje istih principa.
Naravno da ćemo i mi podržati ostalih šest predloga zakona, jer jesmo za reformu pravosuđa, bez obzira na to što je Evropska komisija u svom izveštaju rekla da je reforma pravosuđa još u nekoj početnoj fazi i da bi trebalo to doraditi, ali SVM se nikako ne zalaže za racionalizaciju po svaku cenu. Jednostavno, treba se pridržavati istih principa za sve, treba ozbiljno razmisliti o tome da li ova rasprava ima smisla, da li će se pojaviti neko ko će se u poslednjem momentu predomisliti.
Naravno, bilo je već nekoliko javnih rasprava i televizijskih debata, priča o tome kako će ovaj problematičan zakon proći. Čuli smo odgovor državnog sekretara i određenih predstavnika iz poslaničkog kluba ZES da, zapravo, za prihvatanje ovog zakona nije neophodna apsolutna većina. Naravno da je dovoljna prosta većina, ali svi znamo da je, zapravo, za glasanje neophodno 126 kartica. Pošto je jasno da se niko iz opozicije još uvek nije izjasnio da podržava ovaj predlog zakona, takav kakav jeste, a nas četvoro poslanika iz SVM, kao i ostali predstavnici Poslaničkog kluba manjina, u kojem nas je sedmoro, čak i određeni predstavnici poslaničkog kluba ZES, tu mislim na LSV, i mnogi drugi su izneli problematične amandmane i nisu se jasno izjasnili da li će glasati.
Treba ozbiljno razmisliti o tome da li ova rasprava ima smisla, da li je možda pametnije povući ovaj predlog zakona, nastaviti konsultacije. Naglasila bih da smo se mi izjasnili da SVM neće odustati od svojih zahteva. Mi ne pretimo nikome, mi nikako ne želimo da srušimo Vladu, jednostavno, želimo da sačuvamo sudove u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju. Smatramo da su oni neophodni, jer, kao što smo čuli danas nekoliko puta, tamo gde nacionalne manjine čine nekakvu većinu učinjena je nepravda.
Znači, još jednom bih želela da naglasim da i Poslanički klub manjina i SVM svakako podržavaju ovaj amandman LDP-a o kojem trenutno pričamo, da ćemo mi u danu za glasanje glasati za njega, kao što pozivamo sve vas da glasate za naš amandman koji je u identičnom obliku. Hvala na pažnji.
Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 225. i 226, mada sam mogla da izađem i na repliku.
Kao prvo, gospođo ministarka, želim da vas pitam – kad već posećujete jug Srbije, zašto ne posećujete i sever Vojvodine, sever Srbije? Odlučila sam da vam ovom prilikom uručim jedan poklon i da vam pokažem šta se dešava u famoznom sudu u Subotici. Pre par nedelja, tačnije 4. 10. ove godine, stigao je poziv za okrivljenog iz suda. Vezano je za ovaj amandman, a naravno, gospodin Riza Halimi i mi pripadamo Poslaničkoj grupi manjina, pa bih želela da iskoristim ovo vreme da vam pokažem (i da poklonim ministarki) kako se koristi višejezičnost u sudovima u Vojvodini.
Kakvom vi to sudu želite da pripojite sud u Bačkoj Topoli, da vidite: obaveštenje o obaveznom prisustvu, najznačajnije obaveštenje, ispisano je svega na jednom jeziku, nije ni na hrvatskom, ni na mađarskom, a sva ostala obaveštenja i ceo ostali tekst napisan je zvaničnim pismom, ćirilicom, na srpskom; posle se iznosi na jeziku nacionalnih manjina. Najsmešnije, ne mogu da kažem da je smešno jer je toliko bizarno i besmisleno, sa time će se verovatno složiti i neki poslanici iz evropske Srbije, verujte mi, ovo je mađarski jezik pisan ćiriličnim pismom! Očigledno je da je greška tehnike, ali to je jedan sudija potpisao. Ovde sam obeležila žutim markerom četiri-pet rečenica, deset redova koji su, recimo, na mađarskom jeziku. Mađarski jezik je vrlo bogat, ima 40 slova, više nego srpski, mnogo vokala, dužih, kraćih, koji su ovde naznačeni kao duži vokali, ali ceo tekst je ispisan ćirilicom. Verovatno čudo tehnike, prebacilo je konvertovanjem na mađarski, nazovimo mađarski, koji je pisan ćirilicom.
Eto, samo da vidite kakve kardinalne greške se dešavaju. Možda je to tehnika, ali to je sudija tog suda potpisao i, verovali ili ne, ovaj poziv je, na ovakav besmislen način, poslat okrivljenom.
Zato apelujem na vaše ministarstvo i našu vladu da se ne bavimo pitanjima nacionalnih manjina i multijezičnošću, multikulturalnošću isključivo u predizbornoj kampanji, nego da se zaista svi zalažemo za to da baka koja možda zna isključivo svoj maternji jezik i svi koji možda ne znaju (ne želim nikoga da vređam) ćirilicu, zvanično pismo, mogu na pravom mađarskom da pročitaju svoj poziv, a ne na mađarskom jeziku pisanom ćirilicom.
Poštovani gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Savez vojvođanskih Mađara u načelu podržava Predlog zakona o udruženjima, pošto se prema ovom predlogu, saglasno najvišim evropskim standardima u ovoj oblasti, garantuje sloboda udruživanja i donošenje ovog zakona predstavlja samo deo ukupnih aktivnosti koje moramo da realizujemo u procesu evropskih integracija.
Međutim, mi iz Saveza vojvođanskih Mađara imamo nekoliko primedbi, stoga smo predali osam amandmana na ovaj zakonski tekst. O ovim amandmanima ću malo kasnije pričati ukratko, a detaljnije u raspravi o pojedinostima.
Smatramo da će ovi naši predlozi samo precizirati i poboljšati ovaj tekst, te očekujemo podršku svih vas. Najpre bismo bili oduševljeni da gospodin ministar prihvati te amandmane još ovde, ako ne, očekujemo da ćete vi, drage kolege, glasati za njih.
Konačno su i u našoj zemlji sloboda udruživanja građana i položaj i delovanje udruženja građana zauzeli značajno mesto i veoma bitnu ulogu u ukupnim društvenim procesima. Svesni smo da je konačno stvoren tzv. treći sektor, koji počiva na građanskoj inicijativi i zainteresovanosti za određena životna pitanja. Danas je baš uspešnost saradnje između Vladinog i nevladinog sektora mera stepena demokratije jednog društva.
Predložena zakonska rešenja u ovom predlogu se kreću u okviru međunarodnih standarda u ovoj oblasti. Ali, kao što sam spomenula na samom početku, Savez vojvođanskih Mađara ima nekoliko zamerki.
Najpre, smatramo da je neophodno uskladiti Predlog zakona sa činjenicom da u Republici Srbiji živi veliki broj pripadnika nacionalnih manjina.
Predloženo rešenje ne reguliše na adekvatan način pitanja koja se odnose na nazive onih udruženja građana koji spadaju u red udruženja građana pripadnika nacionalnih manjina, kao i neka druga udruženja čiji naziv sadrži određene simbole, znake ili reči na nekom stranom jeziku, odnosno na mrtvom jeziku.
Propisivanjem obaveze prevođenja naziva ovih udruženja na srpski jezik, ispisivanje tih naziva ćirilicom, rezultovalo bi veoma zbunjujućim, a u ponekim situacijama i smešnim, odnosno neozbiljnim nazivima udruženja. Mi smo u svom amandmanu naveli konkretan primer, ali setite se samo nekih primera, tipa da se fast food ispisuje tako kao što sam izgovorila.
Mi takođe smatramo, kao što smo čuli u izlaganju gospodina Pastora, bez obzira na objašnjenje koje smo dobili od gospodina ministra pre nekoliko sati, da nadzor nad radom udruženja koja su sa teritorije autonomne pokrajine treba da vrši nadležni organ uprave autonomne pokrajine kao povereni posao, zbog toga da bi uskladili ovaj predlog zakona sa principima decentralizacije.
Sledeći predlog se odnosi na situaciju ''ćutanja administracije'', jer ovaj predlog zakona ne predviđa donošenje rešenja o upisu. Međutim, bez ovog dokaza o upisu u registar, udruženja nastala na ovaj način nikako ne bi mogla da dobiju matični broj, PIB, da otvore svoj tekući račun itd, baš iz razloga što je za sve ove postupke neophodan taj izvod iz registra koji dokazuje njihovo postojanje kao pravnog lica upisanog u registar.
Svi smo svesni da udruženja građana kao neprofitne organizacije troškove svog funkcionisanja ostvaruju najvećim delom iz raznih donacija koje dobijaju na raznim konkursima, kao i iz dobrovoljnih priloga, kao što smo čuli.
Po Zakonu o porezima na imovinu ova udruženja, nažalost, moraju da plate porez na nasleđe i poklon. Mi iz Saveza vojvođanskih Mađara predlažemo da se ukine obaveza plaćanja poreza na nasleđe i poklon.
Nadalje, ova udruženja moraju da se jave na veliki broj konkursa, a zbog svega toga moraju da izvade razne dokumente, pa stoga moraju da plate i još neke takse. Znači, sledeći naš predlog je da se ukine i obaveza plaćanja republičkih administrativnih taksi.
Ono što bih želela da naglasim se tiče prestanka udruženja, odnosno prenosa njihove imovine posle njihovog prestanka. U Predlogu, što nije sporno, stoji da se za primaoca imovine ne može odrediti bilo ko, već naravno ta imovina mora da i dalje služi približno istim ciljevima, odnosno da pripadne onim organizacijama koje imaju slične ciljeve.
Međutim, Savez vojvođanskih Mađara ne može da se složi sa odredbom da samo domaće, neprofitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja sličnih ili istih ciljeva može da dobije ovu imovinu. Mi smatramo da bi bolje rešenje bilo da ovaj zakon ipak ostavi mogućnost i nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, da postanu primaoci imovine udruženja u slučaju njegovog prestanka.
Ovo predlažemo, s jedne strane, zbog toga što su ciljevi mnogih udruženja vrlo slični ciljevima nacionalnih saveta ili ciljevima tradicionalnih crkava i verskih zajednica, a ovo je inače i trenutna postojeća situacija, pa smatramo da bi predloženo rešenje bez uključivanja crkvi i nacionalnih saveta nacionalnih manjina predstavljalo zapravo korak nazad.
Kao što sam spomenula na početku, donošenje zakona o udruženjima predstavlja jedno od neispunjenih obaveza Republike Srbije i što se tiče evropskih integracija, ali to je njena obaveza preuzeta pristupanjem u članstvo Saveta Evrope. Svi izveštaji predstavnika iz Saveta Evrope o napretku Republike Srbije, naše zemlje, u izvršavanju njenih dužnosti i obaveza ukazuju, nažalost, da je kod nas do sada učinjeno veoma malo po pitanju pravnog uređenja slobode udruživanja.
Donošenje zakona o udruženjima, dakle, između ostalog, proističe iz svih ovih naših obaveza po evropskim integracijama, a naravno da je u našoj zemlji već, kao što smo čuli od prethodnih govornika, dugo očekivan i veoma značajan ovaj novi pravni okvir za osnivanje, rad i samo funkcionisanje tih udruženja, s obzirom da se po do sada važećim propisima ne zna tačno ni ukupan broj postojećih udruženja, a ni uređuju mnoga bitna druga pitanja, pre svega pitanja koja se odnose na položaj stranih udruženja.
Stoga, da zaključim, Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje u načelu glasati za ovaj predlog zakona, ali predlažemo i gospodinu ministru kao predstavniku Vlade ovde i svima vama, drage kolege, da podržite naše amandmane.
Hvala na pažnji.
Poštovana gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poslanice, predlozi zakona koji se nalaze pred nama, odnosno Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa na obavezno socijalno osiguranje, kao i drugi Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, nude mogućnost otpisa obračunate a neplaćene kamate, prvi zakon, na obaveze po osnovu određenih javnih prihoda, odnosno drugi Predlog zakona, nudi mogućnost da mirovanja obaveze plaćanja dospelih a neplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, kao i, druga mogućnost je otpis duga za obavezno zdravstveno osiguranje.
Stranka kojoj pripadam, Savez vojvođanskih Mađara, i svi poslanici Poslaničkog kluba manjina će podržati ove predloge zakona koji se trenutno nalaze na dnevnom redu, pošto se oni generalno odnose na fiskalno rasterećenje određenih postojećih subjekata i njihovom primenom bi se onim osiguranicima za koje poslodavci nisu uplaćivali doprinose za zdravstveno osiguranje, njima bi se stvorila mogućnost ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Međutim, ipak moramo postaviti nekoliko moralnih pitanja.
Da li Predlogom zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje mi nagrađujemo one koji nisu ostvarivali svoje obaveze, dok sa druge strane kažnjavamo, odnosno da budem blaža, ničim ne stavljamo u neki povoljniji i bolji položaj one koji jesu izmirivali svoje obaveze?
Drugo pitanje, takođe, moralno – volela bih da znam, interesantno bi bilo videti, koja je struktura uplatioca poreza i doprinosa po raznim teritorijama naše zemlje?
Nekako imam utisak da su naši Vojvođani, oni koji su redovno izmirivali svoje obaveze, pa bi nama iz SVM bilo veoma žao da oni na indirektan način budu stavljeni na neki nepovoljniji položaj, zapravo kažnjeni.
Treća nedoumica, treće pitanje se, takođe, odnosi na prvi Predlog zakona – među javne prihode na koje će se ovaj zakon odnositi treba uvrstiti nešto što je porez na registrovana oružja, kada znamo da to predstavlja luksuz?
Predlogom zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje se omogućava, kao što sam spomenula, rasterećenje pravnih i fizičkih lica u odnosu na neplaćenu kamatu, na svoje obaveze. Predlog je da se na ovaj način stvori mogućnost efikasnijeg izmirivanja trenutnih tekućih obaveza.
Kao što svi znamo, plan je da se ovim omogući oživljavanje i razvoj privrede i preduzetništva, što je, naravno, pored poboljšanja položaja pripadnika nacionalnih manjina i decentralizacije, jedan od prioritetnih zadataka SVM.
Videli smo da bi efekat otpisa kamate primenom ovog zakona, njegovim usvajanjem i kasnije njegovom primenom, bio oko 15 milijardi dinara. Složićemo se da je veoma stimulativan za fiskalno rasterećenje.
Sada bih malo o drugom predlogu zakona. Prema trenutno važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju propisana je obaveza ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja samo na osnovu overene zdravstvene knjižice. Overa te zdravstvene knjižice moguća je jedino kada su uplaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje.
Nažalost, trenutno za veliki broj osiguranika nije moguće overiti zdravstvenu knjižicu baš zbog toga što im nisu plaćeni doprinosi za zdravstveno osiguranje, nisu izmirene njihove obaveze, a razlog svemu tome su višegodišnja velika dugovanja.
Pročitali smo da su ukupna dugovanja po dospelim a neplaćenim doprinosima za obavezno zdravstveno osiguranje, znači, kada saberemo sve osiguranike, poljoprivrednike, preduzetnike i za sve druge, oni iznose oko 42 milijarde dinara, što je ogroman novac, a veoma otežavajuća okolnost jeste, kako stvari trenutno stoje, nemoguće je da se započne izmirivanje tih obaveza iz prethodnog perioda. Stoga je potpuno nerealno očekivati, zbog finansijskih mogućnosti, kako fizičkih tako i nekih pravnih lica, da se stara dugovanja izmire u nekom kraćem roku.
Međutim, usvajanjem Predloga zakona koji je pred nama, Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, stvorile bi se mogućnosti da uplatioci doprinosa zapravo krenu sa uplatom svojih tekućih obaveza kako bi, zahvaljujući tome, izmirivanju tih obaveza, odmah mogli overiti zdravstvene knjižice.
Rešenje koje se predlaže ovim predlogom zakona i koje, još jednom naglašavam, SVM i svi poslanici Poslaničkog kluba manjina pozdravljaju, jeste da se obavezniku doprinosa obezbedi mirovanje obavezne uplate doprinosa i ukoliko taj obveznik u periodu mirovanja, kao što je gospođa ministarka spomenula, redovno bude izmirivao svoje obaveze, onda će mu se u celini otpisati prethodni dug.
Smatramo da bi se primenom ovog zakona stimulisali obveznici na uredno izvršavanje propisanih obaveza. SVM će glasati za Predlog zakona i smatra ih vrlo bitnim. Složićemo se da je svima nama jasno da je neophodno uređivanje pitanja ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, na prvom mestu za one osiguranike koji sami nisu imali uticaja na to, nisu platili doprinos zato što njihovi poslodavci nisu uplaćivali njihove doprinose i za njih nisu stvoreni uslovi za overavanje zdravstvene knjižice koja im je neophodna.
Treba, međutim, još jednom naglasiti da su određeni slojevi stanovništva koji su veoma savesno ispunjavali sve svoje obaveze prema državi ovim zakonima, nažalost, zaboravljeni, odnosno nikako nisu stavljeni u povoljniji položaj, nisu nagrađeni.
Ne zaboravimo, poljoprivredni proizvođači su oni koji sami za sebe uplaćuju svoje doprinose, odnosno oni su bili, naravno, ako su imali mogućnost, pred izborom da li da plaćaju doprinose ili ne, dok oni radnici u velikim preduzećima nisu imali mogućnosti da utiču na svoje poslodavce, pa zbog njih ovaj drugi Predlog zakona treba podržati.
Donošenjem ova dva zakona će se svakako stvoriti pozitivni efekti kako za građane tako i za privredu, a posebno za mala i srednja preduzeća. Stvorili bi se uslovi za dalji privredni razvoj.
Jedan od prioritetnih ciljeva SVM je poboljšanje položaja privrednih subjekata, pa i mi želimo da ih stimulišemo na redovno izvršavanje svojih obaveza. Hvala na pažnji.
Poštovana gospođo ministarko, gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM će podržati rebalans budžeta za 2008. godinu u predloženoj formi pošto nam je svima jasno da se njime vrši usklađivanje primanja i izdataka budžeta.
Naglasila bih, međutim, da su krajem prošle godine kod donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu narodni poslanici SVM i Poslaničkog kluba manjina imali više amandmana, te da ostajući verni svojim principima. Ni sada ne odustajemo od svojih zahteva i očekujemo da će naši zahtevi biti uvaženi u Zakonu o budžetu Republike Srbije za narednu 2009. godinu.
Trenutno u periodu nezapamćene finansijske krize u svetu smatramo da je predloženi rebalans ipak previše rasipnički. Podsećanja radi, u Predlogu rebalansa budžeta za 2008. godinu predviđaju se ukupni prihodi u iznosu od 650,17 milijardi, a rashodi u iznosu od 695,95 milijardi dinara, pri čemu bi deficit bio povećan za oko 4,8 milijardi dinara.
Zbog održavanja, tačnije nenarušavanja stabilne političke situacije u zemlji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu ima podršku Poslaničkog kluba manjina. Svesni smo toga da je nakon stupanja na snagu novog Zakona o ministarstvima bilo potrebno obezbediti uslove za nesmetano izvršavanje poslova, rashoda, izdataka tačnije, kod svih direktnih korisnika budžetskih sredstava, a znamo da je kod nekih došlo do promene u nadležnostima i došlo je do novoobrazovanih ministarstava.
Kao što smo svi upućeni i vrlo dobro znamo, prestala je sa radom Služba za ljudska i manjinska prava, čije je nadležnosti preuzelo novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, što svakako, moja stranka, Savez vojvođanskih Mađara, kao i cela Poslanička grupa manjina kojoj pripadam, pozdravlja.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava između ostalog je preuzelo i nadležnosti u oblasti položaja pripadnika nacionalnih manjina i vođenja registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, za koje su sredstva u Zakonu o budžetu Srbije za 2008. godinu bila utvrđena u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Podsećanja radi, nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava su između ostalih: opšta pitanja koja se tiču položaja pripadnika nacionalnih manjina, vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i izbor tih saveta, zaštita i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, izrada propisa o istim tim ljudskim i manjinskim pravima, položaj svih pripadnika nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivanje svih manjinskih prava, ostvarivanje veza nacionalnih manjina sa matičnim državama, položaj i ostvarivanje nadležnosti spomenutih nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, na našu veliku žalost, nisu precizno određene stavke baš za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Stoga su poslanici Poslaničkog kluba manjina predali jedan amandman o kome ćemo detaljnije govoriti u raspravi o pojedinostima.
Sada bih samo želela da naglasim da mi samo tim amandmanom predlažemo da se iznosi sredstava za finansiranje nacionalnih saveta, i ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, utvrde na istovetan način kao što je to već urađeno u Zakonu o budžetu za 2008. godinu.
Svesni smo da je Uredbom Vlade o vanrednom povećanju penzija utvrđeno da se penzije povećaju za 10%, stoga je na osnovu navedenog povećanja i redovnog usklađivanja tih penzija potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u iznosu od 12,7 milijardi dinara za penzije.
Vlada, dakle, ispunjava svoja predizborna obećanja, što svakako Savez vojvođanskih Mađara ocenjuje kao pozitivno, ali s druge strane mi iskazujemo svoju bojazan da će ispunjenje silnih predizbornih obećanja ići na uštrb finansijske stabilnosti naše zemlje.
Vlada bi zaista trebala da bude zabrinuta zbog velikog budžetskog deficita. Još veći budžetski deficit ne bi mogao da se pokrije, imajući u vidu da su očekivani prihodi od privatizacije sve manji, skromniji, i da se kraj, malopre spomenute, nezapamćene finansijske krize u svetu još uvek ne vidi.
Do kraja 2008. godine potrebno je obezbediti dodatna finansijska sredstva, radi se o 7 milijardi dinara, za subvencije u poljoprivredi. Ovo je potrebno, između ostalog, zbog proširivanja kruga korisnika i na pravna lica, a iznenađujuće povećanog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u ovoj godini. Poslanički klub manjina podržava transfere iz budžeta Republike Srbije kojima se finansiraju i mere aktivne politike zapošljavanja, programi samozapošljavanja, programi otpremninom do posla, programi obuke i prekvalifikacije.
Takođe, smatramo vrlo pozitivnim što su ovim predlogom sredstva povećana radi obezbeđivanja dodatnih finansijskih sredstava za naknade porodiljama, naknade korisnicima materijalnog obezbeđenja porodice, tuđe nege i pomoći, naknade hraniteljicama itd.
Ipak se najveći deo sredstava iz budžeta Republike troši, odnosno obezbeđuje za plate zaposlenih u prosveti. Ovim zakonom bi se takođe obezbedila finansijska sredstva da bi se ispoštovali potpisani protokoli zaključeni između Vlade i reprezentativnih sindikata obrazovanja.
Želela bih samo, sve vas poštovane građane, da podsetim da su zapravo osnovni ciljevi ekonomske politike Vlade Republike Srbije - dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standarda stanovništva i ravnomerniji regionalni razvoj.
Savez vojvođanskih Mađara podržava unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentnog ambijenta, pošto znamo da je to preduslov za privlačenje, za rast investicija, čime bi se omogućilo povećanje izvoza u narednom periodu, a samim tim i redukovali spoljnotrgovinski deficit i nezaposlenost u Srbiji, koji je goreći problem.
Da sumiram, donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu je neophodno radi nesmetanog funkcionisanja novoosnovanih državnih organa, obezbeđenja sredstava za vanredno povećanje penzija u skladu sa Uredbom Vlade o vanrednom povećanju penzija, isplate subvencija u poljoprivredi, kao i za izvršavanje svih ostalih rashoda za koje je potrebno obezbediti dodatna sredstva u ovoj godini.
Narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara i Poslanički klub manjina, naglašavam, ne odustaju od svojih zahteva vezano za pitanje poboljšanja položaja pripadnika nacionalnih manjina i decentralizacije i svi mi očekujemo da će ti zahtevi biti uvaženi u zakonu o budžetu za narednu 2009. godinu.
Navela bih samo jedan konkretan primer od naših prošlogodišnjih amandmana. Svi mi smatramo da je neophodno finansiranje učeničkih i studentskih domova čiji osnivač nije država, ali takođe njihovo finansiranje je iz državne kase.
Spomenula bih samo nekoliko njih, to je na primer učenički dom "Emaus" u Mužlji, živim u Mihajlovu koji je svega 20 kilometara od Mužlje, i nekoliko puta sam bila u tom studentskom domu, odnosno učeničkom domu. Tu su srednjoškolci iz južnog Banata, koji imaju priliku da uče u srednjim školama na svom maternjem jeziku, jedino tu u Zrenjaninu, kao u centru srednjeg Banata.
Drugi dom je "Devojački dom" u Zrenjaninu, koji je isto svega 12 kilometara od mog sela i tu sam bila nekoliko puta. Jako puno mladih devojaka su srećne što su dobile smeštaj u tom domu. Dalje su to, učenički dom "Laslo Rehap" u Subotici i studentski dom "Opaca" u Novom Sadu.
Želela bih sve vas, poštovane dame i gospodo, da obavestim da u Republici Srbiji, pored ustanova učeničkog i studentskog standarda čiji su osnivači ili Republika ili Autonomna Pokrajina Vojvodina, funkcioniše više ovakvih učeničkih ili studentskih domova, a njih za sada održavaju tradicionalne verske zajednice ili nevladine organizacije manjina, a one na našu veliku žalost i dalje ne dobijaju nikakva sredstva iz državnih izvora. Znači, dobijaju nula sredstava iz državne kase.
Savez vojvođanskih Mađara će ipak podržati rebalans budžeta za 2008. godinu, u nadi da će za novu Vladu Republike Srbije evropske integracije ostati primarnog značaja i podržavajući stabilnu političku situaciju u zemlji koja je neophodna za dalji privredni razvoj. Hvala na pažnji.
Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se povodom povrede člana 100. stav 2. Poslovnika i želela bih da ga citiram: "Narodni poslanik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika, po njegovom mišljenju, povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat", kao i prvi stav člana 100: "Govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu".
Poštovani građani, drage kolege, svesni smo da od kada smo nastavili rad, uz dužno poštovanje što je gospodin Ivica Dačić stigao u popodnevnom nastavku rada, mi pričamo o nekim dogovorima. Očigledno je da opozicija potpuno zloupotrebljava Poslovnik javljajući se u vezi sa svakakvim pitanjima, nekim dogovorima. Apelujem na predsednicu da zaista napravimo reda, da ne dozvolimo da se narušava dostojanstvo Narodne skupštine.
Građani su svesni toga da mi zaista dajemo sve od sebe i ja apelujem na sve poslanike koji su danas tu i koji su više puta naglasili da bi želeli da rade čak i 24 sata dnevno, zaista je juče rad funkcionisao, danas možemo da radimo po amandmanima, ali besmisleno je da nastavljamo da se javljamo povodom svega i svačega, da svako priča o svemu i svačemu.
Svesni smo da je ovo protivposlovničko, ali ako je postojao dogovor i ako smo svi zajedno voljni da poboljšamo zakone, da radimo na tome da zajednički donesemo bolji tekst i da zajednički radimo na tome da približimo našu zemlju EU, SVM i svi poslanici su bili ovde u sali i mi ćemo ovde biti bilo kog dana, radili smo samo u cilju da zaista ubrzamo put ka EU, još jednom apelujem, zaista ste bili odlični u argumentima juče, da se vratimo dnevnom redu, znamo da je trenutno rasprava u pojedinostima, da pričamo o tačkama dnevnog reda, a za konsultacije šefova će biti vremena. Apelujem još jednom na predsednicu da ih zakaže i da se predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa gore u kabinetu predsednice dogovore, a da mi ostali nastavimo rad, da zaista trošenje budžetskih sredstava, pošto smo svi tu, bude smisleno. Hvala.
Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, članovi 100, 103. i 104.
Član 100. stav 1 – narodni poslanik je dužan da navede koja je odredba Poslovnika po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat.
Poštovani građani, ako ste pratili današnju raspravu, verovatno ste primetili da najmanje 70 % poslanika koji su se ceo dan, od 10 sati i, evo, do 17 sati, javljali po Poslovniku, uopšte nije navelo koji je član Poslovnika povređen, a kamoli obrazložilo kakva je povreda u pitanju.
Član 103, nekoliko poslanika vladajuće koalicije je reklamiralo povredu ovog člana, stav 1 – govornik može da govori o pitanju koje je na dnevnom redu.
Još jednom bih želela da naglasim da je danas trebalo da prisustvujemo sednici koja se sastoji od četiri tačke. Nažalost, mi smo još uvek kod prve tačke, a to je Predlog odluke o prestanku funkcije i izboru članova Saveta Narodne banke. One koji su pažljivo slušali ovu raspravu, verovatno su čuli da za ovih pet-šest časova, možda, ni 10-15 minuta nismo raspravljali o predloženim članovima.
Želela bih, ispred Poslaničkog kluba manjina i SVM-a, da apelujem na sve poslanike, bez obzira na to što u raznim medijima izjavljuju da ne zloupotrebljavaju govornicu, da ne blokiraju rad Parlamenta, da apelujem na njih da, zaista, razmisle o tome šta rade. Ovo nije ni vreme, ni mesto za međustranačke sukobe, ne znam kako da kažem, unutarstranačke ili međustranačke sukobe.
Morate to da rešite vi, vladajuća koalicija. I neki predstavnici opozicije se zaista trude da dovedemo u red Narodnu skupštinu.
Nisam još pročitala član 104. stav 1. i zašto sam ga reklamirala – narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Verujte da cela ova situacija oslikava ceo Parlament, da ljudi, zaista, misle da smo neozbiljni. Kao deo vladajuće koalicije, SVM i Poslanička grupa manjina, izražavamo veliko žaljenje što smo, što se tiče bele šengenske liste, od 44 potrebna zakona usvojili samo dva.
Ne možete nas više kritikovati, niti da Vlada ne šalje ove zakone. Znate da je u skupštinsku proceduru stiglo 15-20 potrebnih zakona i da smo za sutra već planirali sednicu da bismo počeli raspravu o osam zakona. Slažem se da ne može sednica da se ubrza i slažem se da nam je potrebna dobra opozicija, koja će dobrim amandmanima poboljšati zakone, slažemo se da radimo i produženo.
Znači, treba nam dobra opozicija, koja će dobrim amandmanima...
.... koja će argumentovanim stavovima, eventualno, da kritikuje to što joj se ne sviđa. Hvala.
Poštovani gospodine predsedniče, predsedništvo, gospodina ministra zbog odsutnosti ne mogu da pozdravim, najpre bih želela da objasnim neke stvari, poslanici to vrlo dobro znaju, dragim građanima, kao i vama, gospodine predsedniče.
Kao što znate, pre dva dana smo imali objedinjenu načelnu raspravu o četiri jako bitna zakona - zakonu o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, zakonu o lokalnoj samoupravi, Predlogu zakona o lokalnim izborima i o glavnom gradu. Svi smo danas bili tu još pre 10 časova, gospodine predsedniče, nadam se da me čujete i da me pratite, i tada ste rekli da ćemo da dobijemo mišljenje Vlade i mišljenje matičnog odbora. Vidite da ovi momci ovde žurno rade i da nam dele materijal. Posle skoro 90 minuta rada, tek pre desetak minuta je stiglo mišljenje Vlade koje se odnosi na ovaj predlog zakona o kome pričamo, a već je prošlo 10 amandmana. S druge strane, mišljenje matičnog odbora za zakon koji je sledeći, kako radimo trebalo bi uskoro da počnemo da pričamo o zakonu o lokalnoj samoupravi, još uvek nije stiglo. Da razjasnimo koji materijal mi imamo, a koji ne.
Što se tiče amandmana koji su zajedno podneli poslanici SVM, odgovor sam tek malopre dobila. Mislim da je besmisleno što se po skupštinskim kuloarima priča koji su amandmani prihvaćeni, koji ne, koliko ih ima, koliko je prihvaćeno, kako ćemo raditi.
Želela bih da naglasim da zaista ne želimo da vršimo opstrukciju, sad ću malo i da hvalim rad... Naravno da svi shvatamo da je jako bitno ispoštovati rokove koji su propisani Ustavnim zakonom i da ćemo se svi zaista truditi da do kraja današnjeg dana završimo pretres u pojedinostima i da glasamo. Ali, ne možete nam oduzeti pravo koje pripada poslanicima opozicije, a to je da obrazlažu svoje amandmane i svoje predloge za izmenu zakona.
Želela bih najpre da pohvalim gospodina ministra, žao mi je što nije u sali, što se konačno dogovorio sa skoro svim poslaničkim grupama o bitnim stvarima. Vidimo da Skupština sada bolje radi i svi mi smatramo da je besmisleno što se nekada vrlo kvalitetni amandmani odbijaju samo zato što dolaze od poslanika opozicije.
Amandman glasi – u članu 20. Predloga zakona u stavu 1. u tački 4. posle reči "Mihajlovo" u kolonama "Naseljeno mesto" i "Katastarska opština" dodaje se reč "Mužlja".
Pošto sam poreklom iz Mihajlova, koje pripada zrenjaninskom okrugu, želela bih da objasnim onim građanima koji možda ne znaju da je Mužlja jedno veliko naseljeno mesto koje trenutno ima više od deset hiljada stanovnika. Problem je što trenutno Mužlja formalno čini jedan od prigradskih delova Zrenjanina i nigde Mužlja ne postoji kao naseljeno mesto. Mi smatramo da je veliki problem što jedno mesto koje ima tako veliki broj stanovnika u opštini Zrenjanin ne postoji odvojeno.
Svrha amandmana koji su zajedno podneli poslanici SVM je da Mužlja dobije status naseljenog mesta. Pošto Mužlja ima svoje geografske granice i čini jednu jasnu celinu, smatramo da zbog toga ne bi bilo pravnih prepreka da Mužlja zaista postane naseljeno mesto. Smatram da bi svi koji žive u Mužlji bili srećni kada bi konačno mogli da stave tablu i da njihovo mesto dobije ime i da piše na srpskom i mađarskom jeziku.
Kao što sam rekla na početku, mi ne bismo želeli da vršimo opstrukciju i zahvaljujemo se što su neki naši amandmani prošli, ali naravno da ćemo iskoristiti svoje pravo da pričamo o amandmanima za koje smatramo da su bitni, a za koje, nažalost, Vlada nije imala sluha.
Pred kraj svog izlaganja bih želela još i ovo da kažem, da naglasim gospodinu predsedniku da u Poslovniku postoji stav 103. gde piše da govornik treba da priča samo o temi koja je na dnevnom redu. Gospodine predsedniče, kada pričamo o amandmanu ili o tačkama dnevnog reda vi ste taj koji vodi ovu sednicu i nemojte dozvoliti zaista da Narodna skupština... Nama je svima jasno da je predizborna kampanja u toku, ali ako smo se dogovorili da Narodna skupština ne bude cirkus, nego da zaista radimo na tome da danas završimo raspravu u pojedinostima... Hvala.
Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovani građani, kao što ste čuli od gospodina Pastora i gospodina Varge, nas tri poslanika Saveza vojvođanskih Mađara smo tu na Badnji dan.
Čuli ste prošle nedelje predlog šefa poslaničke grupe manjina, kada je predložio predsedniku Narodne skupštine da na ovaj dan radimo skraćeno da bi svako ko slavi Božić po Gregorijanskom kalendaru imao prilike da stigne kući na Badnje veče. Drugi predlog je bio, pošto je sutra jedan od najvećih verskih praznika Božić, da Narodna skupština kao zakonodavni organ poštuje verske običaje, da poštuje taj praznik, da Narodna skupština ne radi.
Nažalost, za sada još uvek ne znamo, sve više vodi ka tome da će sutra Narodna skupština raditi. Iskoristila bih ovu priliku da čestitam najpre svim svojima u Zrenjaninu, a i svim poštovanim gledaocima koji slave po Gregorijanskom kalendaru božićne praznike.
S druge strane bih želela da pojačam, da obećam da mi zaista posle ovoga nećemo koristiti mogućnost datu Poslovnikom i nećemo opstruisati rad Narodne skupštine, jer shvatamo da je vrlo malo ostalo dana do kraja godine i da su nam ostali veoma bitni zakoni za raspisivanje lokalnih izbora. Želela bih da naglasim činjenicu da smo mi konstruktivna opozicija i da se mi zaista nikada nismo ponašali tako da smo opstruisali rad Skupštine, za razliku od nekih stranaka vladajuće koalicije, lično, a i poslanici SVM smatraju da je ovaj jedini parlament gde pojedine stranke vladajuće koalicije ponekada opstruišu rad Skupštine.
Svi smo svesni, poštovani građani su videli koliko je vremena izgubljeno najpre oko formiranja Vlade, posle oko letnjih praznika, silnih odmora, i sada se postavlja pitanje, mi svi treba da pristanemo na to da su praznici, kao Božić i pravo koje pripada svim pripadnicima nacionalnih manjina, da je to manje bitno i da mi treba da prihvatimo da nam se sada žuri.
Dozvolite mi, ne bih želela da prekoračim vreme, zaista smo obećali da nećemo da opstruišemo rad, da i ja na svom maternjem jeziku čestitam praznik svima - kedves polgárok, Szerbia minden egyes polgáának kellemes, áldott, békés karácsonyt kívánok. Hvala na pažnji.
Poštovani predsedavajući, predsedništvo, gospodine ministre, želela bih da iskoristim preostalo vreme Poslaničke grupe manjina da još jednom naglasim značaj amandmana koji su zajedno predložili poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, Liste za Sandžak i Unije Roma Srbije. Drago mi je što je ministar Cvetković u sali i što bi možda mogao da nam odgovori na pitanja, jer smatramo da je odgovor i mišljenje Vlade veoma čudno i nerazumljivo.
Još jednom bih želela da naglasim značaj učeničkih domova čiji osnivači nisu državni organi, već tradicionalne verske zajednice ili nevladine organizacije. Možete da zamislite koliko je otežano funkcionisanje ovih učeničkih domova koji rade u Vojvodini, a ne dobijaju budžetska sredstva.
Priča se kako svi vole nacionalne manjine, kako svi brinu za pitanja nacionalnih manjina a onda kada treba nešto uraditi konkretno, kada treba olakšati položaj najpre dece, pa onda i svih ostalih, jednostavno ne dobijamo pozitivne odgovore. Najpre, niste voljni da nas saslušate, a posle da nam objasnite zašto je to zapravo tako.
Kao što smo čuli u obraćanjima gospodina Pastora i gospodina Varge, besmisleno je što je u obrazloženju zašto je odbijen ovaj amandman jedan od argumenata to da su finansijski planovi Ministarstva vera i Ministarstva finansija, tako ispada iz obrazloženja i odgovora Vlade, zapravo iznad budžeta. Zaista ispada da je sva ova rasprava uzaludna, da narodni poslanici služe kao mašinerija koja mora da prihvati ovaj budžet. Jednostavno, moramo da prihvatimo finansijske planove ministarstava, a sam ministar nije voljan da eventualno prihvati bar neki od ovih amandmana opozicije.
Naglasila bih da imamo 108 amandmana. Sva mišljenja Vlade su negativna. Poslanici Saveza vojvođanskih Mađara, poslaničke grupe manjina i Vojvođana su predložili nekoliko amandmana. Još uvek se nadamo da ćemo u toku ovih dana dobiti mogućnost da ubedimo gospodina ministra i da će on eventualno izaći za ovu govornicu i reći da prihvata ovaj amandman.
Kao što ste čuli, tražimo 10 miliona dinara za funkcionisanje učeničkih domova. Drugi podamandman u okviru ovog amandmana odnosi se na iznos od 28 miliona dinara koji je namenjen za gradnju, održavanje, hitne sanacije i rekonstrukciju verskih objekata tradicionalnih crkava i verskih zajednica nacionalnih manjina. Smatramo da ovi iznosi nisu toliko veliki da bi, kao što to stoji u obrazloženju, ugrozili normalno funkcionisanje ministarstava.
Još jednom molim gospodina ministra, ako je to moguće, da prihvati ovaj amandman. Hvala na pažnji.
Volela bih da kažem - poštovani gospodine ministre, ali pošto ministar nije u sali, ne mogu.
Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je teško da za ovo kratko vreme koliko je ostalo mojoj poslaničkoj grupi, govorim o Predlogu budžeta za narednu godinu i da kažem sve što sam htela, pa bih zato odmah na početku naglasila da poslanici SVM neće podržati ovaj predlog u ovoj formi.
Budžet Republike Srbije za 2008. godinu se zasniva na ostvarenim makroekonomskim i fiskalnim rezultatima i procenjenim ostvarenjima tekuće godine, kao i na makroekonomskim projekcijama i ciljevima ekonomske politike za narednu godinu.
Što je veoma interesantno, u obrazloženju koje nam je dostavila Vlada stoji da su u prvoj polovini 2007. godine u Srbiji ostvarena povoljna makroekonomska kretanja, visok rast privredne aktivnosti, izvoza, uvoza i zarada. Pitam se - da li svi mi živimo u istoj zemlji, pošto ovo nije potpuno tačno i naravno da se ovo ne odnosi na sve zarade.
Činjenično stanje u našoj zemlji je od planirane viša, ubrzana inflacija i veoma visok spoljnotrgovinski deficit, izazvan rastom domaće tražnje iznad nivoa privredne aktivnosti, usled rasta domaćih i stranih kredita.
Dakle, predlog budžeta pred nama je najpre inflatoran, nije razvojan, ni socijalan i svakako je veoma relativan. Prikazana je ostvarena stopa inflacije od 8,5% naspram projektovanih 6. Mislim da su poštovani građani oni koji su zapravo iskusili, oni koji najbolje znaju koliko su se zapravo promenile cene proizvoda, životnih namirnica. Što je najžalosnije je da će na dalje povećanje stope inflacije da utiče veoma visoka javna potrošnja, nagle promene kursa i nedostatak konkurencije u proizvodnji, odnosno uticaj monopola na rast cena.
Makroekonomska politika u 2008. godini bi trebalo da bude usmerena na održavanje makroekonomske ravnoteže, stabilnosti, na stvaranje povoljnog ambijenta za investicione aktivnosti, što bi konačno doprinelo ostvarenju dugoročno održivih visokih stopa privrednog rasta. Na tim osnovama konačno bi se smanjila veoma visoka nezaposlenost i poboljšao bi se životni standard stanovništva.
Dakle, rast privredne aktivnosti treba zasnivati na kreiranju stimulativnog poslovnog ambijenta, na visokom rastu investicija, na povećanju efikasnosti privrede.
Očito je, međutim, da će sa završetkom privatizacije investicije opasti, neće dalje rasti, a s druge strane se, kao što sam pomenula, i dalje planira veoma visoka javna potrošnja, koja će rezultirati deficitom tekućeg računa platnog bilansa. Kao što znamo, deficit predstavlja ključnu makroekonomsku ravnotežu, a rezultat je bržeg rasta uvoza od izvoza.
Predlog budžeta koji je pred nama i cifre koje smo videli su zapravo veoma relativne. Jedan od najvećih nedostataka je da se ne vide donacije, krediti, zaduživanja, kao ni projekti iz Nacionalnog investicionog plana. Samim tim, nemamo tačan uvid sa koliko sredstava raspolažu pojedini budžetski korisnici.
Najosetljivije i najsloženije pitanje tranzicije Republike Srbije je izgradnja moderne strukture tržišta i tržišnih institucija. Da bi podigli stopu privrednog rasta i standarda stanovništva, u Srbiji mora da se stvore povoljni uslovi za kontinuiran, stalan i ubrzan rast izvoza.
Znači, povećanje prihoda iz izvoza je prvi uslov servisiranja veoma visokog javnog duga i obezbeđenje sredstava za finansiranje uvoza i same opreme, kao jednog od osnovnih uslova za ekonomski razvoj.
Sve u svemu, situacija je poražavajuća. Republika Srbija je u prethodnoj godini ostvarila veoma visok spoljnotrgovinski deficit, nezaposlenost je i dalje ostala na veoma visokom nivou i porasla je čak javna potrošnja, a ovim planiranim budžetom se u suštini ništa značajno ne menja po ovim pitanjima. SVM zato neće podržati predlog budžeta u ovoj formi iz više razloga.
Naglasila bih samo nekoliko njih, a to su da Vlada Republike Srbije nije ispunila predizborna obećanja, da su evropske integracije postale tercijarnog značaja, da se nigde ne planira podrška životnom standardu ljudi koji žive od poljoprivrede, ne planira se poboljšanje uslova života u ruralnim oblastima, da je položaj Vojvodine veoma loš. Juče smo više puta čuli da, nažalost, ne stižu sredstva iz republičkog budžeta u budžet AP Vojvodine, bez obzira na 7% koji stoje u Ustavu.
Ovde bih još naglasila, što se tiče samog Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine, očekivan je ove godine još 41 milion dinara. Uglavnom bi se ulagali za sistem navodnjavanja zbog sanacije i mnogih problema koji su nastali usred ekstremne suše. Ni jedan dinar od ovih 41 milion nije stigao u Fond.
Kao najveći problem smatramo da je, jednostavno, Vlada zaboravila da je za privredni razvoj potrebna i stabilna politička situacija u zemlji.
Juče je gospodin Đelić, veoma mi je žao što trenutno nije u sali, pričao o situaciji Vojvodine i rekao nešto, kao "Bravo Vojvodino". Mislim da Vojvođanima nije potrebno "bravo", već njihove pare. Hvala na pažnji.