Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8693">Elvira Kovač</a>

Elvira Kovač

Savez vojvođanskih Mađara

Govori

Zahvaljujem se narodnom poslaniku Kesaru.

Reč ima predsednik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Đorđe Milićević.

Izvolite.
Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče, ministarko, ostali gosti, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SVM rasprava o Predlogu odluke o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, znači u suštini raspravu o modernizaciji i evropeizaciji, jer statistika kao što smo to čuli i u prethodnim izlaganjima i prema nama je važan korak u izgradnji institucija modernog društva i to je uvek značilo usaglašavanje zvanične statistike sa međunarodnim statističkim standardima i obezbeđivanje, što je izuzetno značajno uporedivih pokazatelja, kako bismo znali u kom smeru mi to treba da idemo, šta treba da radimo kako bismo unapredili, na primer, obrazovni nivo, životni standard građana poštovanje, zaštitu ljudskih i manjinskih prava itd.

Razvoj statistike znači prihvatanje dobre statističke prakse drugih zemalja, prilagođavanje standardima EU, konkretno Evropskog statističkog sistema i naravno, predstavlja izuzetno važan deo aktivnosti u okviru procesa pristupanja EU.

Kao što smo to čuli u uvodnom izlaganju uvažene ministarke, statistika je jedna od oblasti u okviru u kojima se vode pregovori sa EU, u okviru pregovaračkog Poglavlja 18. To je jedno od 18 poglavlja koje je otvoreno. To poglavlje, kao što smo čuli je otvoreno na međuvladinoj konferenciji, još 2018. godine, 10. decembra, ali nije ni privremeno zatvoreno.

Ako pogledamo poslednji Izveštaj Evropske komisije, konkretno, koji je objavljen 6. oktobra prošle godine, Evropska komisija kada ocenjuje ovu oblast kaže da je Srbija umereno pripremljena u ovoj oblasti.

Preporuke koje se tiču naših konkretnih obaveza, zato što nam uvek Evropska komisija pokazuje šta bi trebali da uradimo još po ovom polju, oni kažu da treba da donesemo novi Zakon o statistici u cilju povećanja nezavisnosti upravo Republičkog zavoda za statistiku, naravno, da se nastave pripreme za popis stanovništva domaćinstava i stanova 2021. godine, i da se poboljša izrada makroekonomskih statističkih podataka u skladu sa spomenutim Evropskim sistemom računa.

Ono za šta smo pohvaljeni, zaključak, konstatacija je da je nastavljen rad na poboljšanju dostavljanja statističkih podataka Evrostatu i u Izveštaju je posebno naglašeno, o tome je govorila i ministarka i govoriće i moje uvažena koleginica od vremena naše poslaničke grupe, značajno je da Republički zavod za statistiku zadrži visokoobrazovane, stručne radnike, da angažuje nove radnike, a sve u cilju ispunjenja obaveza koje nam predviđa zakonodavstvo EU.

Razvoj zvanične statistike povezan je sa procesom pristupanja EU, odnosno sa kriterijumom sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u EU, kao i sa praćenjem pokazatelja ispunjavanja ekonomskih kriterijuma za članstvo u pregovorima u okviru tog procesa.

Pored toga, obaveze naše zvanične statistike proizilaze iz odnosa sa drugim međunarodnim organizacijama, nisu vezani isključivo za EU, već i za druge, kao što su UN i razne organizacije UN, ako mogu tako da kažem, MMF, Svetska banka, i tako dalje.

Osnovna misija zvanične statistike je, i o tome smo razgovarali, što je nekako logično, obezbeđivanje relevantnih nepristrasnih, pouzdanih, pravovremenih i međunarodno uporedivih pokazatelja rezultata i informacija zvanične statistike, koordinacija odgovornih proizvođača zvanične statistike, koordinacija odgovornih proizvođača zvanične statistike je aktivno učešće u međunarodnoj statističkoj saradnji omogućavaju da ovi objavljeni rezultati zvanične statistike zadovolje potrebe, naravno, ono što je možda najbitnije, donosioca odluka, istraživača i drugih korisnika i da dati rezultati, zapravo, budu osnov za praćenje i usmeravanje politika oblasti ekonomije i društva, kao i politika povezanih sa procesom pridruživanja Republike Srbije EU.

Osnovni strateški cilj u oblasti demografije i društvenih statistika je, naravno, sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine.

Narodna skupština Republike Srbije je 3. februara 2020. godine, donela Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova kojim je predviđeno, kao što smo to čuli, sprovođenje ovog popisa ove godine od 01. do 30 aprila, međutim, svesni toga, doneta odluka Vlade, mi smo dobili izmene i dopune ovog Zakona o kojim ćemo raspravljati verovatno za dve nedelje. Ovaj popis, za sada, je odložen, ali videćemo, u zavisnosti od situacije da li će se desiti u oktobru ove godine i iz istih razloga je odložen i popis poljoprivrede za sledeću 2022. godinu.

Za nas u poslaničkoj grupi SVM oblast demografije i društvenih statistika je od posebnog značaja i zato bih u nastavku vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, zapravo, govorila o našem zajedničkom radu koji vodi ka istom cilju.

S jedne strane, osnovni cilj u oblasti demografije, društvenih statistika je naravno sprovođenje tog popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine. S druge strane, za nas kao predstavnike mađarske nacionalne manjine, znači za SVM sprovođenje popisa predstavlja pravno uređenu situaciju u kojoj se može ostvariti sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti i potvrditi jezički identitet.

Za nas su izuzetno značajni rezultati popisa stanovništva, pošto, s jedne strane, na njih gledamo kao na uslov uživanja pojedinih prava i sloboda u zajednici, jer su podaci dobijeni popisom važni za sprovođenje zakona i drugih pravnih akata, pre svega u oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina.

Statistički podaci su važni za procenu rezultata određenih politika i predstavljaju putokaz, kao što sam spomenula, u kom pravcu će ići, kako menjati i prilagoditi politike nekim realnim potrebama.

Na primer, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, zovemo ga krovni zakon o nacionalnim manjinama, propisuje mere za obezbeđenje pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većine, a Zakon o državnoj upravi konkretno prepoznaje afirmativne mere, mere tzv. pozitivne diskriminacije i propisuje da se organi državne uprave staraju o sprovođenju posebnih mera upravo radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe, lica koja su suštinski u nejednakom položaju u odnosu na većinu ili sa ostalim građanima.

Odredbe spomenutog, tzv. krovnog zakona o nacionalni manjinama, dakle, Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, prepoznaju pravnu relevantnost tri parametra – nacionalni sastav stanovništva, tzv. odgovarajuću zastupljenost nacionalnih manjina u javnim službama i poznavanje jezika koje se govori na području delovanja organa ili službi.

Logički proizilazi iz ovog da je neophodan, nužan preduslov za primenu ovih normi postojanje upravo statističkih podataka o nacionalnoj strukturi stanovništva na području nadležnog organa ili službe o nacionalnoj strukturi zaposlenih u tom organu ili službi, kao i podataka o jezičkim kompetencijama, poznavanju jezika na kojem su završili osnovno ili srednje obrazovanje zaposleni u nadležnom organu ili službi.

Naravno da vođenje nacionalno senzibilisanih statistika, odnosno obrada podataka o nacionalnoj pripadnosti uopšte nije jednostavan posao, pre svega ako se uzme u obzir da je izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti naravno slobodno, kao i da se obrada podatka otežava činjenica da im se priznaje status posebno osetljivih podataka.

Ustav Republike Srbije proklamuje da je izražavanje nacionalne pripadnosti slobodno i kaže da niko zapravo nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Poštujući upravo ova ustavna načela o slobodi izražavanja nacionalne pripadnosti, poslanici SVM su još 2009. godine, kada smo u to vreme, naime pre popisa 2011. godine, raspravljali o Predlogu zakona o popisu stanovništva domaćinstava i stanova 2011. godine, podneli amandman koji je tada prihvaćen, kojim smo predložili da u popisnom obrascu za pitanje o nacionalnoj pripadnosti, maternjem jeziku, predvideli da odgovor bude, zapravo, odgovor otvorenog tipa. Zašto smo tada 2009. godine insistirali i zašto i dalje insistiramo ili smatramo da je značajno da ovaj odgovor bude otvorenog tipa, da se na taj način građani izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti? Upravo da bi izražavanje nacionalne pripadnosti i dalje bilo slobodno. To pravo po svoj prirodi i sadržini spada u jednu od sloboda ispoljavanja ličnosti, ali Ustav ovu slobodu ne jemči izričito i isključivo kao individualno, znači ne kao individualno pravo pojedinca. Naprotiv, po svojoj prirodi ova ustavna sloboda se može uživati u zajednici, a pripadnost zajednici implicira i kolektivnu dimenziju ovog prava, što je izuzetno značajno da naš Ustav prepoznaje i kolektivna prava.

Zalaganje za odgovore otvorenog tipa na pitanja koja se tiču nacionalne pripadnosti su, ako govorimo o međunarodnim preporukama i međunarodnim standardima, u skladu i sa međunarodnim preporukama za sprovođenje popisa od 2010. godine, kojima je predviđeno da informacije o etnicitetu uvek treba da budu bazirane, zasnovane na potpuno slobodnom samodeklarisanju lica koje je obuhvaćeno tim popisom da o etničkoj, odnosno nacionalnoj pripadnosti treba da postoji mogućnost odgovora otvorenog tipa i da popisivači treba da se suzdrže od bilo kakvog sugerisanja lica na odgovor na to pitanje.

U kontekstu obrade podataka, kao što sam spomenula, o nacionalnoj pripadnosti sukobljavaju se zapravo dva zahteva. Prvi zahtev je o poštovanju privatnosti i zaštite podataka o ličnosti. Drugi zahtev je zahtev za dobijanje postojanja objektivnih parametara na osnovu kojih se procenjuje ostvarivanje prava pripadnika nacionalnih manjina i njihova potpuna uključenost u društvo.

Uključivanjem pitanja o nacionalnoj pripadnosti u popis stanovništva omogućava praćenje nacionalne strukture stanovništva, što je izuzetno bitno za kreiranje manjinske politike, ali i polazno merilo za kasniju procenu, kao što sam malopre spomenula, za odgovarajuću ili ravnomernu zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u organima javne vlasti, javne službe, javne uprave.

Postoji i dobro je, mi to svakako podržavamo, što postoji svest o potrebi većeg uključivanja pripadnika nacionalnih manjina, tako da je još davne 2006. godine tadašnja Vlada Republike Srbije donela tada samo zaključak, ali opet je to bio značajan korak, o merama za povećanje učešća pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave.

Konačno, u proteklih nekoliko godina jako puno stvari je urađeno po ovom pitanju. Između ostalog, propisana je zakonska odredba da se u registar zaposlenih unosi podatak o nacionalnoj pripadnosti, što je, između ostalog, naravno, i rezultat zalaganja poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara i ovo je jedan od daljih, sledećih signala o jačanju svesti o potrebi zaista intenzivnijeg bavljenja problemom nedovoljne zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u organima javne uprave.

Dalje, prema odredbama Zakona o državnim službenicima o vođenju računa o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina postoji obaveza da nacionalni sastav prilikom zapošljavanja u državnim organima u najvećoj mogućoj meri oslikava strukturu stanovništva.

Kao što je poznato, jedan od uslova koji se pomno prati u procesu pristupanja EU su upravo i manjinska prava. Ta oblast je detaljno razrađena u izuzetno značajnom Poglavlju 23, koje je jedno od tzv. fundamentalnih blokirajućih poglavlja, ali ova pitanja su još detaljnije uređena i u posebno tzv. manjinskom akcionom planu. Konkretno, ovo pitanje u Poglavlju 8 manjinskog akcionog plana, odgovarajuća zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnom sektoru i javnim preduzećima.

U oblasti osnovnih prava malopre spomenuti Izveštaj Evropske komisije od 6. oktobra 2020. godine ponavlja višegodišnju ocenu, kao da se ona prepisuje iz godine u godinu, da je u Srbiji uspostavljen zakonski institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, ali da je potrebno obezbediti njegovo dosledno i efikasno sprovođenje, da treba ojačati institucije za zaštitu ljudskih prava i garantovati njihovu nezavisnost i da su, uprkos zakonskoj obavezi da se etnički sastav stanovništva mora uzeti u obzir, nacionalne manjine i dalje podzastupljene u javnoj administgraciji.

Kritika o podzastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u javnoj upravi se pojavljuje ne samo u Izveštaju Evropske komisije, već i u još nekim izveštajima. Navešću svega nekoliko.

Na primer, u svom mišljenju o drugom izveštaju Srbije iz 2009. godine, Savetodavni komitet za Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina, sada govorim o Savetu Evrope, ukazuje da u izveštaju nisu pružene sveobuhvatne informacije o primeni usvojenih mera i njihovom efektu na zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u organima državne uprave, kao i da ne postoje centralizovani podaci o zastupljenosti nacionalnih manjina u javnoj upravi. Znači, to je stari izveštaj. Od tada je dosta toga urađeno i zbog toga je izuzetno značajan malopre spomenuti registar.

Iz tog razloga, Savetodavni komitet je preporučio da vlasti u Srbiji preduzmu mere za prikupljanje podataka o zastupljenosti nacionalnih manjina na svim nivoima javne uprave, uz poštovanje međunarodnih standarda o zaštiti podataka o ličnosti, kao i da se preduzmu energične mere u vezi s podzastupljenosti nacionalnih manjina u javnoj upravi.

Iz sledećeg mišljenja Savetodavnog komiteta o Trećem izveštaju Srbije, pet godina kasnije, iz 2014. godine, kao jedno od pitanja za hitnu akciju ističe se i preduzimanje odlučnih mera u vezi sa podzastupljenošću nacionalnih manjina u javnoj upravi, naročito na državnom nivou i nastavak napora da se stvori multietnička policija.

U Rezoluciji Saveta ministara Saveta Evrope iz sledeće 2015. godine o primeni Okvirne konvencije Saveta Evrope od strane Republike Srbije, kao jedan od problema ističe se da su nacionalne manjine i dalje znatno podzastupljene u organima državne uprave i javnim preduzećima.

Ako pogledamo regionalna iskustva po ovim pitanjima u pogledu prikupljanja podataka u vezi sa etničkim i kulturnim karakteristikama stanovništva, zemlje regiona zapravo prikupljaju ove podatke, ako pričamo o širem regionu, izuzev Slovenije, uz ostavljanje mogućnosti slobode izjašnjavanja pojedinaca po tom pitanju.

U Albaniji, na primer, za razliku od popisa iz 2011. godine, kada su ova pitanja bila otvorenog tipa, na sledećem popisu koji se očekuje, ova pitanja iliti mogućnost odgovora će biti poluotvorenog tipa. Ispitanici će imati ponuđene odgovore, pri čemu će u slučaju etno-kulturnih grupa biti navedene grupe samo definisane njihovim aktuelnim zakonom o manjinama, ostavljajući takođe mogućnost navođenja slučaja da ispitanik, na primer, ne pronalazi sebe u tim ponuđenim odgovorima.

U Bosni i Hercegovini, u skladu sa odredbama zakona, lica obuhvaćena popisom nisu u obavezi da se izjašnjavaju o nacionalnoj, etničkoj i verskoj pripadnosti, iako obrazac sadrži pitanja o tome. Dakle, ne moraju.

Važna preporuka koja se tiče etno-kulturalnih karakteristika je da države sa kulturološki različitim stanovništvom mogu prikupiti informacije o etničkom identitetu ili sastavu stanovništva, o maternjem jeziku, znanju i korišćenju jezika, kao i o verskim zajednicama i veroispovesti.

Naravno, etnička pripadnost ima subjektivnu dimenziju i zato informacija o etničkoj pripadnosti treba da bude rezultat slobodnog samoizjašnjavanja ispitanika. Upitnici, stoga mi i dalje stojimo na tom stanovištu, treba da sadrže otvorena pitanja, pitanja otvorenog tipa, a kao što sam malopre spomenula, popisivači da se zaista suzdržavaju od sugerisanja bilo kakvih odgovora.

Svakako, preporučuje se da se prilikom izrade popisnih pitanja, definicija, načina klasifikacije, sprovođenja popisa među manjinskim stanovništvom, konsultuju predstavnici etničkih, jezičkih, verskih zajednica, kako bi se osigurala transparentnost, koja je izuzetno značajna, tačno razumevanje pitanja i potpuno učešće stanovništva.

Da sumiram. Pitanja oko popisa stanovništva, uvođenje etničkih popisnih kategorija je od nesumnjivog političkog i društvenog značaja. Biti popisan, klasifikovan i brojčano predstavljen kao pripadnik nacionalne manjine na zvaničnom državnom popisu znači biti priznat, ali znači i iskazivanje identiteta i pripadnosti političkoj zajednici.

Da se vratim, pošto sam se trudila zaista da povežem pitanje popisa sa statistikom o kojoj danas pričamo, raduje nas što imamo vremena i da raspravljamo ovako detaljno o ovim značajnim temama, jer kada smo 2015. godine imali isto pitanje, nismo se toliko detaljno bavili time, ali apelujemo da još više ubrzamo naše aktivnosti, koliko god su moguće, kako bi ovo otvoreno poglavlje, gde smo zaista dobro pripremljeni, uskoro i bar privremeno zatvorili i učinili neke korake napred.

Zahvaljujem na pažnji.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe, Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto po prijavama nema više ovlašćenih predstavnika prelazimo na listu prijavljenih govornika.
Reč ima prof. dr Jahija Fehratović.
Izvolite.
Zahvaljujem se.
Zbog značaja teme inače nisam želela da vas prekidam, ali molim vas, narodni poslanici, svi ste svesni koliko vremena je predviđeno za poslaničku grupu.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Jahji Fehratović.
Sledeća je narodna poslanica Nataša Mihailović Vacić.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Preostalo vreme za vašu koleginicu je pet minuta.
Reč ima narodni poslanik mr Slavenko Unković.
Izvolite.
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.
Hvala lepo.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije Đorđe Milićević. Izvolite.
Zahvaljujem.
Kao što ste rekli, možda nije prirodno, ja sam razmišljala, nisam htela da vas prekidam, ali ostavili ste šest, sedam minuta koleginici iz poslaničke grupe od vremena predviđenog.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Zahvaljujem.
Potrošeno vreme iznad vremena predviđenog za repliku se oduzima od vremena predviđenog za poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Sada nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik, Zoran Tomić. Izvolite.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Zoranu Tomiću.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Izvolite.
Zahvaljujem se Sanji Jefić Branković.
Reč ima narodna poslanica Jelena Mihailović.
Izvolite.
Hvala.

Vreme vaše poslaničke grupe je u minusu, potrošeno.

Pre pauze, reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić.
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta.
(Posle pauze)
Zahvaljujem se narodnom poslaniku prof. dr Dragoljubu Ackoviću.

Reč ima narodni poslanik Stefan Srbljanović.

Izvolite.
Zahvaljujem se narodnom poslaniku Stefanu Srbljanoviću.
Reč ima narodna poslanica Svetlana Milijić.
Izvolite.