Hvala.

Iako smo sa delegacijom PDD obavili dva veoma značajna razgovora, prvo sa mandatarom za predsednika Vlade Republike Srbije 8. juna 2016. godine, a zatim posle godinu dana sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem na temu Reorganizacija Vladinog koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje je bilo spremnije da efikasnije rešava veoma teške i osetljive životne probleme Albanaca u Srbiji. I pored činjenice da je 8. juna 2016. godine aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada mandatar Vlade, izjavio da su zahtevi delegacije PDD prihvatljivi, do sada nemamo odgovor za navedene predloge koje smo uputili i u pisanoj formi i to u uslovima u kojima sam ja kao poslanik podržavao parlamentarnu većinu.

Očigledno je da Vlada Republike Srbije i drugi najviši državni organi ne pokazuju dobru volju da transparentno sarađuju sa legitimnim predsednikom albanske nacionalne manjine kako bi se obezbedio ozbiljan pristup u rešavanju veoma teškog stanja na ovom području. Hvala.

Mi se zahvaljujemo predsednici Vlade što smo uvek bili prihvatljivi kad smo tražili prijem kod vas, ali vi ste i sami rekli da ćete da date izveštaj od strane Vlade. Mi nismo dobili još taj izveštaj.

Drugo, vi imate i naš zahtev u pisanoj formi. Za sve te tačke naših zahteva predsednik Vučić je rekao da su prihvatljive, a još nismo počeli da realizujemo nijednu tačku tih zahteva. Hvala.

Poštovani predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, Partija za demokratsko delovanje, sama i u koaliciji sa strankama Preševske doline od decembra 1990. godine uvek je imala po jednog ili dva predstavnika Albanaca u Skupštini Republike Srbije.

Od 2007. godine poslanici PDD su bili suštinski zainteresovani da se uključe u rad parlamentarnih većina u Skupštini Republike Srbije, kako bi zajedno sa Vladom Republike Srbije i sa njenim koordinacionim telom za ove tri opštine zajedno radili na suštinskom rešavanju veoma teških, osetljivih i životnih problema Albanaca u Srbiji.

Međutim, čitavo ovo vreme nije bilo političke spremnosti od najvišeg državnog nivoa u Srbiji da obezbeđuju ozbiljan pristup u rešavanju statusa albanske nacionalne manjine u Srbiji. Upravo zbog toga nijedna parlamentarna većina do sada nije prihvatila saradnju sa legitimnim predstavnicima Albanaca. Čak, državne strukture Srbije nisu ispoštovale Sporazum o principima rekonstrukcije Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, potpisanog od strane ministra državne uprave i lokalne samouprave, ambasadora OEBS-a, predstavnika Albanaca kao poslanika u Skupštini Srbije, koji je ozvaničen i odlukom Vlade Republike Srbije o uređenju Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa od 9. aprila 2009. godine. Isto tako, nije ostvaren ni Program mera za urgentno rešavanje životnih problema Albanaca u ovim opštinama, koji je Vlada Republike Srbije usvojila svojom odlukom od 4. juna 2013. godine.

Ja sam kao poslanik PDD-a jedini legitimni predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije dopisom od 4. 09. 2017. godine pokušavao da dajem svoj doprinos u rešavanju ove veoma osetljive problematike. Međutim, veoma drastično sam ignorisan. Takođe, ignorisan sam i u saradnji sa Vladom, iako smo sa delegacijom PDD-a obavili dva veoma značajna razgovora, prvo sa mandatarom za predsednika Vlade Republike Srbije, 8. 06. 2016. godine, a zatim, posle godinu dana, 8. 06. 2017. godine sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, na temu – Reorganizacija Vladinog Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, koje je bilo spremnije da efikasnije rešava veoma teške i osetljive životne probleme Albanaca u Srbiji.

I pored činjenice da je 8. juna 2016. godine, aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, tada mandatar Vlade, izjavio da su zahtevi delegacije PDD-a prihvatljivi, do sada nemamo odgovor za navedene predloge koje smo uputili i u pismenoj formi, i to u uslovima u kojima sam ja kao poslanik podržavao parlamentarnu većinu.

Očigledno je da Vlada Republike Srbije i drugi najviši državni organi ne pokazuju dobru volju da transparentno sarađuju sa legitimnim predstavnikom albanske nacionalne manjine kako bi se obezbedio ozbiljan pristup u rešavanju veoma teškog stanja na ovom području.

U ovoj situaciji, zbog neodgovornih postupaka Vlada, prinuđeni smo da preispitamo naš odnos prema parlamentarnoj većini i Vladi. Pitanje postavljam Vladi. Šta treba još da radim da bi ovaj sporazum i dogovor između PDD-a i Vlade počeo da se primenjuje ili da se počne sa realizacijom zahteva? Zašto i po ceni grubih kršenja ustavnih i zakonskih normi obezbeđuju nezakoniti monopol političkoj stranci u Preševu koja se nezakonito finansira iz inostranstva, ali i iz državnih izvora, a istovremeno drastično ignoriše i oštećuje parlamentarnu stranku koja od 2007. godine pokušava da preko legitimnih predstavnika i u legalnim procedurama rešava osetljive probleme u Preševskoj dolini? Hvala.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući parlamenta, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam premijerki Ani Brnabić, položaj albanske manjine u Srbiji nije na nivou domaćeg zakonodavstva, niti standardima EU. Pored nekoliko sporazuma i zaključaka između političkih faktora Preševske doline, Vlade Republike Srbije, a i nekih međunarodnih faktora, ne pokazuje očekivane rezultate.

Vlada treba da ubrza realizaciju naših zahteva da bi mi stigli do nivoa drugih manjina u Srbiji, a da ne pričamo o pravima Srba na Kosovu koji imaju tri ministarstva, jednog zamenika premijera i puno sudija u svim nivoima sudstva.

Pitanje – da li ćemo uskoro biti na dnevnom redu Vlade na realizaciji naših zahteva, zato što je pre četiri meseca i predsednik Vučić dao obećanja da će rešiti naše zahteve i da su naši zahtevi prihvatljivi, ali do sada nije preduzet ni jedan korak.

Drugo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine Maji Gojković – da li će se ispoštovati zakonski rokovi prilikom zakazivanja prevremenih lokalnih izbora u opštini Preševo, jer taj zadnji rok je 14. novembar. Hvala.

Hvala.

Hteo bih još da dodam što se tiče neke brojke i statistike ovde koju smo čuli, mi se ne slažemo sa time da su razlike po regionima vrlo velike. Na primer, naš region tamo na jugu ili ove opštine Preševo i Bujanovac su mnogo nerazvijene, tamo je nezaposlenost oko 60%. Sada, da li ima svrhe da je negde u nekoj opštini u Srbiji nezaposlenost 6%, a negde 60%? Da li je to dobro?

Drugo, mi smo ovde u ovom parlamentu već 26 godina uvek po jedan poslanik ili dva i uvek smo bili u opoziciji. Sada, zadnjih godinu dana smo uzeli stav da budemo parlamentarna većina i da budemo jedan mali elemenat ove celokupne stabilizacije. Tražimo da vi više pažnje pokazujete i da još ozbiljnije radimo na tome da ove razlike umanjujemo i da taj kraj bude razvijen, tako da svi budemo zadovoljni i stvorimo uslove za ulazak u EU.

Hvala.

Drugo pitanje mi je bilo za predsednicu Skupštine Maju Gojković – da li će se ispoštovati zakonski rokovi prilikom zakazivanja prevremenih lokalnih izbora u opštini Preševo?

Ovo zadnje sam samo hteo da kažem da nismo zainteresovani da budemo sitničari, ali npr. ovde je ministar zdravlja. Državna bolnica u Vranju, gospodine ministre, koja je predviđena za sedam opština Pčinjskog okruga ima 600 radnika. Ni jednog Albanca nemamo tu, a mi smo oko 30% u Pčinjskom okrugu.

Ne kažemo da mi tražimo taj procenat, ali nema nijednog Albanca, nijednog doktora, ni medicinske sestre u bolnici u Vranju. Zato treba da radimo na tome da mi polako počnemo tu našu integraciju u državne organe. Hvala.

Hvala.

Postavljam pitanje Vladi – od šezdesetih godina prošlog veka opštine Prešovo i Bujanovac su imale osnovne sudove i osnovno tužilaštvo, a prekršajni sudovi su funkcionisali ne samo u Preševu i Bujanovcu, nego i u Medveđi.

Međutim, reformom pravosudnog sistema započetom 2008. godine, a nastavljenom 2013. godine, neopravdano je došlo do drastičnog redukciranja pravosudnih institucija u ovim opštinama.

Zapravo, opština Preševo je ostala bez Osnovnog suda i Osnovnog tužilaštva, a u Bujanovcu umesto Osnovnog tužilaštva i Suda za prekršaje, trenutno funkcionišu samo jedinice ovih pravosudnih institucija iz Vranja. I u Medveđi, umesto ranijeg Suda za prekršaje, ostala je samo jedinica ovog suda iz Lebane.

Ovom drastičnom centralizaciojom i ukidanjem pravosudnih institucija, građani su veoma teško oštećeni u pristupu pravdi, jer su izloženi ogromnim finansijskim troškovima za učešće u sudskim postupcima.

Totalno je neracionalno da svi akteri pravosudnih postupaka iz najudaljenijih sela Preševa putuju po 55 km. do Vranja, a 40 km. iz Bujanovca do Vranja. Pogotovu kad se zna da zbog činjenice da su ove opštine pogranične i kroz njih prolazi Koridor 10.

Broj sudskih predmeta iz ovih opština je daleko veći od broja sudskih predmeta u opštinama gde funkcionišu osnovni sudovi i osnovna tužilaštva.

S druge strane, ova redukcija je u velikoj meri onemogućila uključivanja Albanaca u pravosudne institucije, iako je trenutno učešće Albanaca u sudskom sistemu, samo simbolično.

Upravo zbog nedovoljnog uključivanja Albanaca u pravosudnim organima, još uvek je nemoguće da se ostvaruju zakonom, predviđeno pravo za službenu upotrebu Albanskog jezika u sudskim postupcima.

Znamo da je Vlada prihvatila program od sedam tačaka u junu 2013. godine, u kojem je bilo predviđeno rešavanje i ovog osetljivog problema, ali u toku novembra iste godine, odbijani su bili amandmani našeg poslanika, zbog čega je stanje još više pogoršano.

U ovoj situaciji postavljam pitanje Vladi – šta planira da uradi da se što pre reši ovaj veoma važan životni problem Albanaca u Preševskoj dolini?

Drugo pitanje – Vlada Savezne Republike Jugoslavije je 2005. godine donela odluku o otvaranju tri granična prelaza sa Makedonijom na teritoriji opštine Preševo, jednoj u graničnom prelazu na teritoriji opštine Trgovište. Dok je u opštini Trgovište odavno otvoren granični prelaz, u opštini Preševo za ovih 12 godina nije otvoren ni jedan od tri predviđena granična prelaza.

Nije otvoren ni granični prelaz na glavnom lokalnom putu opštine Preševo, u kojem je ranije funkcionisala veoma frekventna saobraćajna linija koja je povezivala veliki broj naseljenih mesta sa obe strane granice. A sa jedne i druge strane državne granice na udaljenosti od 2 km. nalaze se dva velika naselja, Miratovac sa 5000 stanovnika i Lojane iz Makedonije sa 4000 stanovnika.

`Od 1992. godine, građani ova dva velika sela, pored drugih veoma teških problema, pogotovu u obrađivanju poljoprivrednih površina, imaju još veće probleme u međusobnoj komunikaciji, jer moraju samo u jednom pravcu da putuju do 25 km. uz višečasovna čekanja zbog gužvi u saobraćaju, koje se stvaraju na graničnom prelazu kod Preševa, a koja su veoma česta jer se ovaj granični prelaz nalazi na auto putu Beograd Skoplje. Hvala.

Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije. Članom 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i etničkom sastavu raspuštene skupštine jedinica lokalne samouprave.

U primeru opštine Preševo, gde je Vlada donela odluku o raspuštanju skupštine, zbog toga što više od tri meseca nije održana nijedna sednica, ova zakonska norma nije ispoštovana.

Naime, nakon prošlogodišnjih izbora Skupština opštine Preševo je imala sledeći sastav: Demokratska partija Albanaca 14 odbornika, Alternativa za promene 11 odbornika, Partija za demokratsko delovanje 10 odbornika, Demokratska unija Doline dva odbornika i jedan odbornik Demokratska unija Albanaca.

Međutim, u Vladinoj odluci o privremenom organu, predsednik i jedan član privremenog organa pripalo je Alternativi za promene koja ima 11 odbornika od 38 odbornika, koliko ima Skupština, što iznosi 28,9%. Zatim, jedan član ovog organa je iz SNS koji nemaju odbornike u raspuštanju Skupštine, a samo preostala dva člana privremenog organa pripalo je svim drugim političkim strankama koje su zastupale Albance Preševa koji su imali 27 odbornika u raspuštanju Skupštine, što znači 71,1%.

Ovde se očigledno vidi da je marginalizovana apsolutna većina glasača opštine Preševo, a da je dat ogroman monopol samo jednoj stranci Alternativi za promene, koju vodi Šćipri Marifi. Takođe, je bitno da za predsednika privremenog organa nije imenovana dosadašnja predsednica opštine Preševa Ardita Sinani u okviru dosadašnje prakse primenjene u ovakvim situacijama u drugim opštinama Srbije.

Pošto je ova odluka Vlade izazvala ogromno nezadovoljstvo u Preševu, postavljam pitanje Vladi – koji su bili politički motivi da prilikom donošenja ove odluke nije ispoštovana zakonska norma i dosadašnja praksa u Srbiji?

Drugo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine – da li će ona da poštuje zakonske norme prilikom zakazivanja privremenih izbora u opštini Preševo? Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM-PDD podržava Zorana Pašalića za Zaštitnika građana kao nezavisnu instituciju.

Mi očekujemo dobru saradnju i dobru zaštitu građana i očekujemo dobru zaštitu prava manjina, avansiranjem naše pozicije, zato što se nivo demokratije meri davanjem i zaštitom prava manjine.

Albanska manjina se suočava i sa jednim posebnim problemom od drugih manjina, a to je nepriznavanje diploma stečenih na Kosovu. To rešenje može da se nađe preko Albanije, jer mladim fakultetlijama onemogućiti zapošljavanje, mislim da je to jedan od najosnovnijih prava koja možemo da vidimo. To mi tražimo od svih faktora, da nam omogući i da nam pomognu da rešimo ovaj problem, jer mi sa ovim problemom naše mlade koji završavaju fakultete onemogućujemo da se zapošljavaju. Time oni moraju da se iseljavaju iz tih opština.

Tako da, očekujemo od Zaštitnika građana i drugih faktora da nam pomognu oko ovog problema. Hvala.

Hvala.

Uvažena predsednice Parlamenta, poštovani ministri, poštovana gospođo Brnabić, dame i gospodo narodni poslanici, kao predstavnik albanske manjine u ovom zakonodavnom Domu i narodni poslanik Partije za demokratsko delovanje iz Preševa, podržali smo prethodnu Vladu, njen program i predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, a i sada ćemo podržati ovaj program nove Vlade, a i Anu Brnabić, kao kandidata za predsednicu nove Vlade. Zato što obe Vlade imaju skoro zajednički cilj, a to je ekonomski razvoj, smanjenje nezaposlenosti, ekonomska i politička stabilnost, saradnja sa susednim zemljama i sa svim zemljama Evrope, pa i zemljama ostalih kontinenata.

Naša namera je da, i mi kao manjina, dajemo naš mali doprinos u celovitom programu Vlade, a i putu prema EU. Ova podrška može da se opravdava, zato što sa obe strane smo voljni da se poboljša klima između nas, a i predsednik Vučić je saglasan da radimo više na ovom planu, da ovi naši zahtevi budu u većini rešeni, što je u zajedničkom interesu.

Prema dosadašnjim postupcima vidi se da radimo uzajamno i, kao poslanik parlamentarne većine, a i Vlada prema svojim postupcima, praktično pokazuje svoju volju za rešavanje naših problema, za koje imamo pismene zahteva kao sporazum. Očekujemo od Ane Brnabić, da ovi dogovori koje smo imali sa predsednikom Vučićem, realizujemo u optimalnim rokovima. Ovakav način rada i saradnje avansira naš status i u ove tri opštine, na jugu, gde žive Albanci, pa i šire u Srbiji. Težimo da imamo manje problema oko ispunjavanja uslova za manjine, a i za neka poglavlja, kao olakšica za ulazak u EU.

Nadamo se da će se nova Vlada iskreno baviti manjinskim pravima i postizanju punopravnog članstva u EU. Kroz taj proces evropskih integracija stvoriti klimu u kojoj će se manjine osećati bezbedno, i u kojoj će moći da ostvare sva prava predviđena evropskim zakonodavstvom. Mi, kao albanska manjina, kasnimo kod dinamike realizovanja i rešavanja naših problema, zato što smo prolazili kroz neki istorijski inhibitora i drugih oporemećenih situacija. S toga mi treba zajednički da ubrzamo proces koji već stvaramo i koji će dobiti bolje rezultate.

Cenimo prioritete digitalizacije i obrazovanja, zato što se vidi da kandidat za premijera Ana Brnabić, prati savremene trendove naprednog sveta. Oko obrazovanja svi znamo da su najisplativije investicije u obrazovanju. Ove dve stvari vrlo visoko cenimo i želimo puno uspeha. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mi kao nacionalna manjina hoćemo da skrenemo pažnju nadležnim državnim institucijama da kada biraju i menjaju sudije po osnovnim i višim sudovima imaju u vidu tu manjinsku zastupljenost po nacionalnoj strukturi stanovništava. Do sada se to nije poštovalo, a mi želimo da se vi sami zalažete, da poštujete taj odnos ili proporcionalnost po opštinama.
Nije u redu da mi stalno dežuramo oko toga, a isto, nećemo gledati za malo, ali ne prihvatamo, na primer, kao što je Osnovni sud u Bujanovcu, od 13 sudija samo tri su Albanci, a predsednik suda je Srbin. Nepravde i diskriminacije u sudstvu su dosta značajne, a treba ih umanjiti ili rešavati jednom. Isto tako, imamo dosta problema i sa notarima, jer od zadnje tačke nekog sela iz Preševa do Vranja treba putovati 50 kilometara za jedan mali sporazum ili neki drugi akt. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi i Ministarstvu finansija - zašto je budžet za obrazovanje uskraćen za 26,84 milijarde dinara, kada znamo da su naisplativije investicije u obrazovanju i nauci? Bez povećanja broja prosvetnih inspektora i prosvetnih savetnika, a i kabinetne nastave, nemamo kvalitetnu nastavu i dobre uspehe u obrazovanju. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici hoću da postavim pitanje za REM i direktora RTS. Koliko minuta pripada albanskoj manjini u Srbiji u državnim televizijama? Toliko. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, predloži ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kao dosta starija parlamentarna stranka, koja je od 1990. godine u ovoj Skupštini, uvek smo imali po jednog ili dva poslanika u ovom domu, ali nikad nismo bili deo Vlade. Sada smo pokazali interesovanje da budemo deo Vlade zbog velike potrebe za političku i ekonomsku stabilnost celog regiona. Sa mandatarom smo imali iskrene razgovore. Složili smo se oko rešavanja naših problema i tom prilikom je mandatar prihvatio da albanska manjina počinje da se integriše u državne organe i institucije.

Koordinaciono telo kod nas funkcioniše i Republika Srbija je od 2001. godine uvela program mera za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac, koji je delimično sprovođen. Već 16 godina od usvajanja programa u ovim opštinama postoje javne državne institucije u kojima je broj zaposlenih Albanaca ili marginalan ili ih uopšte nema.

Reforme u pravosuđu su drastično degradirale položaj Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. U opštini Preševo je ukinut osnovni sud i osnovno tužilaštvo. Prekršajni sud je jedina institucija koja ovde funkcioniše. U Bujanovcu postoji Osnovni sud, a ne osnovno tužilaštvo. Jedino tužilaštvo u ovoj opštini je deo Osnovnog tužilaštva iz Vranja. Broj zaposlenih u ovim pravosudnim institucijama ne odgovara strukturi stanovništva, kako nalažu domaće imperativne norme.

Malogranični prelaz sa Makedonijom Miratovac – Lojane, i pored postojanja zvanične odluke iz 2006. godine i dalje se ne otvara, a IPA fondovi pregranične saradnje sa Makedonijom do ove godine nisu postojali.

Obrazovanje na albanskom jeziku se takođe susreće sa mnogobrojnim problemima koji nisu rešavani. Ne priznavanje diplome iz univerziteta sa Kosova čine da se mladim Albancima zatvaraju svake perspektive, kako za zapošljavanje, tako i za integraciju u društvu. Zato se oni odlučuju da sreću potraže u zemljama EU.

Delimični nedostatak udžbenika za osnovno i apsolutni nedostatak udžbenika za srednje obrazovanje su problemi čije rešavanje nije naišlo na razumevanje. Upotreba albanskog kao manjinskog jezika je regulisano statutom opštine, ali se ne poštuje kada su u pitanju državne institucije.

Pored činjenice da je Vlada Republike Srbije još 2010. godine donela program mera za zapošljavanje 63 Albanaca u državnim institucijama, to se ni danas nije ostvarilo. Pasivizacija prebivališta građana takođe predstavlja ozbiljan problem koji može uzrokovati veštačku promenu slike stanovništva u ovim opštinama. Svi naši zahtevi da se prekine sa ovom opasnom pojavom nisu naišli na razumevanje.

Mi tražimo pomoć od Vlade za ekonomski razvoj, jer stopa nezaposlenosti je oko 70%. Koordinaciono telo umesto da bude spona između lokalne i centralne vlasti, ona igra ulogu arbitra za lokalne promene, često i uz potpuno isključivanje volje lokalnih vlasti.

Planom sedam tačaka, koji je Vlada Republike Srbije usvajala u julu 2013. godine, pored činjenice da u sebi sadrži zahteve koji su apsolutno kompatibilni sa domaćim pravom, ali i pravom EU, nije realizovan.

Medijska zastupljenost albanske manjine u državnim televizijama je nula.

Kao predstavnik Albanaca u ovom zakonodavnom domu, od nove Vlade, za koju se nadamo iskreno da će biti okrenuta postizanju punopravnog članstva u EU i kroz taj proces evropskih integracija stvoriti klimu u kojoj će se manjine osećati bezbedno i u kojoj će moći da ostvare sva prava predviđena evropskim zakonodavstvom.

Mi ćemo da podržavamo ovaj program i ovu Vladu. Hvala.