FATMIR HASANI

Partija za demokratsko delovanje

Rođen je 1957. godine. Živi u Bujanovcu.

Po zanimanju je profesor hemije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 21.12.2016, 09:31

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Apel

čeka se odgovor 3 godine i 2 meseca i 14 dana

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predb...

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 3 godine i 2 meseca i 14 dana

Poštovani, Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 3 godine i 2 meseca i 14 dana

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 12.09.2019.

Poštovani predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi pripremljeni amandmani su dobri, a i zakon o regulisanju profesija i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, samo što se mi kao albanska manjina, pitamo koje profesije treba da završimo da bi smo se zaposlili u državne organe i institucije?

Tri i po godine smo bili zajedno u poslaničkom klubu sa Savezom vojvođanskih Mađara, do sada nismo uspeli da rešimo nijedan od životnih problema Albanaca.

Ovde se usvaja zakon o dualnom obrazovanju, a do sada nijedan novi udžbenik još nije obezbeđen za učenike koji nastavu pohađaju na albanskom jeziku. Mesto prosvetnog inspektora sa znanjem albanskog jezika u školskoj upravi u Leskovcu nije popunjeno. Na novootvorenoj naplatnoj rampi u Bujanovcu – Centar, primljeno je 18 radnika, a nije primljen nijedan Albanac. Tako nama nije ostao nijedan put, sem da čekamo realizaciju naših zahteva kada se bude formirala nova Vlada na Kosovu gde će se primenjivati recipročne mere između srpske liste na Kosovu i albanske manjine u Srbiji. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Uvažena predsednice parlamenta, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, albanska manjina u Srbiji, ni kriva ni dužna ostala na začelju svih manjina u Srbiji što se tiče manjinskih prava. Momentalno smo u magli, svašta se kaže, piše i planira za nas, a mi ne znamo ništa. Mi i Srbi i ostali koji žive u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čekaju otvorenih ušiju šta će da se desi u buduće kod nas.

Albanska manjina od 1990. godine, od kad imamo poslanike u ovom visokom domu, čeka skoro sa istim zahtevima, kao i pre 29 godina. Naše diplome, stečene u univerzitetima na Kosovu, još se ne priznaju. Više od 20 godina čekamo knjige za osnovne škole koje još nismo zaokružili i završili do kraja. Neka prava, koja smo imali za vreme Tita i Miloševića, sada ih nemamo.

U Preševu je ukinut Osnovni sud i Osnovno tužilaštvo. U Bujanovcu od Osnovnog tužilaštva ostala je jedinica Osnovnog tužilaštva iz Vranja. Broj zaposlenih u ovim pravosudnim organima ne odgovara strukturi stanovništva u ove tri opštine. U Bujanovcu predsednik suda treba da bude iz redova albanske nacionalne manjine. U policijskoj stanici u Bujanovcu smo u velikom minusu. Prazna mesta se ne popunjavaju kada se neko penzioniše od strane policajca i drugih zaposlenih. Vatrogasna služba u Bujanovcu nema ni jednog Albanca. Katastarska služba u Preševu ima samo jednog Albanca, a katastarska služba u Bujanovcu, od devet radnika, ni jedan nije Albanac. U srednjem nivou vlasti u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, da ne pričamo, od 16 vrsta inspekcija, samo je jedan Albanac. Nemamo ni jednog u drugim državnim institucijama srednjeg nivoa vlasti. Pre četiri godine se penzionisao republički prosvetni inspektor, sa sedištem u Vranju i dan danas nije se popunilo to mesto.

Bolnica u Vranju od 600 radnika, nema ni jednog Albanca, a u Niškom regionu ništa nemamo, tu da ne ulazimo.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Uvažena predsednice parlamenta, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, albanska manjina u Srbiji, ni kriva ni dužna ostala na začelju svih manjina u Srbiji što se tiče manjinskih prava. Momentalno smo u magli, svašta se kaže, piše i planira za nas, a mi ne znamo ništa. Mi i Srbi i ostali koji žive u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čekaju otvorenih ušiju šta će da se desi u buduće kod nas.

Albanska manjina od 1990. godine, od kad imamo poslanike u ovom visokom domu, čeka skoro sa istim zahtevima, kao i pre 29 godina. Naše diplome, stečene u univerzitetima na Kosovu, još se ne priznaju. Više od 20 godina čekamo knjige za osnovne škole koje još nismo zaokružili i završili do kraja. Neka prava, koja smo imali za vreme Tita i Miloševića, sada ih nemamo.

U Preševu je ukinut Osnovni sud i Osnovno tužilaštvo. U Bujanovcu od Osnovnog tužilaštva ostala je jedinica Osnovnog tužilaštva iz Vranja. Broj zaposlenih u ovim pravosudnim organima ne odgovara strukturi stanovništva u ove tri opštine. U Bujanovcu predsednik suda treba da bude iz redova albanske nacionalne manjine. U policijskoj stanici u Bujanovcu smo u velikom minusu. Prazna mesta se ne popunjavaju kada se neko penzioniše od strane policajca i drugih zaposlenih. Vatrogasna služba u Bujanovcu nema ni jednog Albanca. Katastarska služba u Preševu ima samo jednog Albanca, a katastarska služba u Bujanovcu, od devet radnika, ni jedan nije Albanac. U srednjem nivou vlasti u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, da ne pričamo, od 16 vrsta inspekcija, samo je jedan Albanac. Nemamo ni jednog u drugim državnim institucijama srednjeg nivoa vlasti. Pre četiri godine se penzionisao republički prosvetni inspektor, sa sedištem u Vranju i dan danas nije se popunilo to mesto.

Bolnica u Vranju od 600 radnika, nema ni jednog Albanca, a u Niškom regionu ništa nemamo, tu da ne ulazimo.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Hvala.

Sve ovo znači da u zakonima i Ustavu Srbije piše sve oko manjine i manjinskih prava, to je u redu, ali u praksi je vrlo loše stanje pogotovo za albansku manjinu, jer albanska manjina čeka da se integriše u državne organe i institucije, ali to država neće.

Mi smo u ovom domu 29 godina od vremena pluralizma i stalno smo imali narodne poslanike, po jedan, a neki put i po dva, ali uvek smo bili u opoziciji. Ovo mnogo znači. Ove opštine su ostale totalno ekonomski nerazvijene. Predsednik Vučić je dolazio u Bujanovac, a nije se sreo sa Albancima iz rukovodstva lokalne vlasti, a ni sa mnom kao poslanikom. Zašto da se sretne, zašto da nam obećava?

Razočaran sam zašto se predsednik nije sreo u Bujanovcu sa predstavnicima opštine i poslanikom iz redova albanske nacionalne manjine. Mogu da kažem da ni Vlada do sada nije mogla da investira u ove dve opštine i da smanji broj nezaposlenih, kojih ima oko 60%. Ali šta je tu je, moramo gledati napred.

Mi kao albanska manjina smo bili zadnjih godina kažnjeni od strane Vlade, zato što se još računamo kao 5800 Albanaca u Srbiji koliko smo po popisu iz 2011. godine i zato i sredstva za Nacionalni savet dobijamo po nižoj kategoriji, jer nije uzeta navedena procena međunarodne komisije iz 2015. godine. Sada na primer na naplatnoj rampi pored Preševa koja je otvorena zadnjih nekoliko meseci, od 17 radnika samo su pet Albanaca, a u ulazu i izlazu Bujanovac nijedan nije primljen do sada.

Sve što sam rekao su ovo pitanja za Vladu. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Uvaženi predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije - da li Vlada ima nameru da decentralizuje državu Srbiju? Tendencije za centralizaciju, narušava ugled države i oštećuje imovinu u teritorijama opštine, kao državna imovina. Moj govor ću fokusirati na treću tačku ove sednice, o sprečavanju korupcije.

U Srbiji postoji jedna negativna pojava, koja oštećuje opštinsku teritoriju i državnu imovinu. Radi se o imovini Srbije vode i imovini Srbije šume, koja se eksploatiše ispred očiju opštinskog rukovodstva, a sa dozvolama od strane rukovodioca koji živi daleko od te opštine, u centru regiona, koje se koluptira zato što je on daleko od opštinskih očiju.

Eksploatiše se pesak u rekama, bez milosti, rečna korita su se pretvarale u kanjone po 20 metara dubine i zbog toga padaju mostovi, kao što je pao most u Bujanovcu, koji veže selo Ljiljance i ostala sela.

Drugo, pali se šuma, bez milosti, a posle toga se seče za nečiji interes šumara i njegovog šefa, a za zagađene i oštećenje flore i faune, niko ne gleda i niko ne odgovara. Zato neki šef u Leskovcu i Nišu misli da tamo nema interes, tamo žive Albanci, šta hoće neka rade.

Nije u redu da opštinska vlast nema ingerenciju u svojoj teritoriji. Ova teritorija propada zbog toga što opštinska vlast ne kontroliše tu imovinu.

Drugo, na primer, članovi neke komisije za privatizaciju. prodaju ili privatizuju neku imovinu, neke firme, a opštinska vlast je u autu. Na primer, bujanovačka industrija duvana prodala se i privatizovala se za 750 hiljada evra, a ta imovina košta preko tri miliona. Da li ovde ima korupcije? Ja ne znam, neka drugi procene. Ne može da bude uspešna privatizacija, ako opštinska vlast ne učestvuje na toj privatizaciji.

Treće, predsednik opštine, nema ni jednog policajca da sprečava neku negativnu pojavu, u opštini. Koja je ta svrha da svi konci budu na jednu ruku i da se izdaleka sve kontroliše? To je isto kao da predsednik mesne zajednice menadžuje domaćinluk tuđe kuće. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Uvaženi predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije - da li Vlada ima nameru da decentralizuje državu Srbiju? Tendencije za centralizaciju, narušava ugled države i oštećuje imovinu u teritorijama opštine, kao državna imovina. Moj govor ću fokusirati na treću tačku ove sednice, o sprečavanju korupcije.

U Srbiji postoji jedna negativna pojava, koja oštećuje opštinsku teritoriju i državnu imovinu. Radi se o imovini Srbije vode i imovini Srbije šume, koja se eksploatiše ispred očiju opštinskog rukovodstva, a sa dozvolama od strane rukovodioca koji živi daleko od te opštine, u centru regiona, koje se koluptira zato što je on daleko od opštinskih očiju.

Eksploatiše se pesak u rekama, bez milosti, rečna korita su se pretvarale u kanjone po 20 metara dubine i zbog toga padaju mostovi, kao što je pao most u Bujanovcu, koji veže selo Ljiljance i ostala sela.

Drugo, pali se šuma, bez milosti, a posle toga se seče za nečiji interes šumara i njegovog šefa, a za zagađene i oštećenje flore i faune, niko ne gleda i niko ne odgovara. Zato neki šef u Leskovcu i Nišu misli da tamo nema interes, tamo žive Albanci, šta hoće neka rade.

Nije u redu da opštinska vlast nema ingerenciju u svojoj teritoriji. Ova teritorija propada zbog toga što opštinska vlast ne kontroliše tu imovinu.

Drugo, na primer, članovi neke komisije za privatizaciju. prodaju ili privatizuju neku imovinu, neke firme, a opštinska vlast je u autu. Na primer, bujanovačka industrija duvana prodala se i privatizovala se za 750 hiljada evra, a ta imovina košta preko tri miliona. Da li ovde ima korupcije? Ja ne znam, neka drugi procene. Ne može da bude uspešna privatizacija, ako opštinska vlast ne učestvuje na toj privatizaciji.

Treće, predsednik opštine, nema ni jednog policajca da sprečava neku negativnu pojavu, u opštini. Koja je ta svrha da svi konci budu na jednu ruku i da se izdaleka sve kontroliše? To je isto kao da predsednik mesne zajednice menadžuje domaćinluk tuđe kuće. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Uvažena predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – kada će Vlada da integriše albansku manjinu u državne organe i institucije?

Albanska manjina je zapostavljena i neupoređena sa ostalim manjinama u Srbiji. Šta smo mi krivi što su loši odnosi između Beograda i Prištine? Kod nas se decenijama nisu investirali u oblasti ekonomije i ekonomskog razvoja, kod nas je nezaposlenost deset puta veća nego u nekim razvijenim opštinama u Srbiji, sa nama ni predsednik države neće da se sretne u Bujanovcu i Preševu. Mi smo postali taoci loših odnosa između Beograda i Prištine. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Uvažena predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Narodnoj skupštini u vezi sa izborom kandidata koji se po prvi put biraju u sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Bujanovcu.

Po oglasu Visokog saveta sudstva objavljenom u „Sl. Glasniku RS br. 14/18 iz 2018. godine, prijavljeni kandidati su bila četiri diplomirana pravnika albanske nacionalne pripadnosti iz Preševa i Bujanovca, koji su ispunjavali sve uslove za izbor sudija.

Visoki savet sudstva kao nadležni organ predložio je Narodnoj skupštini kandidata iz redova srpske nacionalnosti iz Vranja, i tako što je oštetio albansku manjinu, zato što opština Preševo i Bujanovac imaju preko 80% Albanaca, a u Osnovnom sudu od 12 sudija samo su tri sudije albanske nacionalnosti.

Tako da, Visoki savet sudstva nije vodio računa o ustavnim zajamčenim pravima nacionalnih manjina predviđenih Ustavom i zakonima Srbije.

Smatramo da ovim predlogom direktno došlo nepoštovanja odredba Ustava, kao što su članovi 14, 75, 76. i 77. koji garantuju zaštitu nacionalnih manjina oko zastupljenosti na javnim funkcijama i članovi 46. Zakona o sudijama i članom 4. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti. Ovim postupkom nije predviđen nacionalni sastav stanovništva i pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine.

Savet Evrope Rezolucijom 2015. godine, o primeni Okvirne Konvencije zaštitu nacionalnih manjina u Srbiji, usvojen od strane Komiteta ministra 1. jula 2015. godine, preporučio je državi da preuzme energične mere da se razmotri nedovoljna zastupljenost nacionalnih manjina u državnoj upravi. Ovakav centralizam diskriminiše albansku zajednicu i onemogućuje pristup pravdi.

Dakle, na osnovu navedenih činjenica zahtevamo da Narodna skupština, kao najviši organ Republike da odbaci predlog Visokog saveta sudstva za Osnovni sud u Bujanovcu i omogući izbor sudije iz redova albanske nacionalnosti. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -