Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Fatmir Hasani

Fatmir Hasani

Partija za demokratsko delovanje

Govori

Uvažena predsednice parlamenta, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, albanska manjina u Srbiji, ni kriva ni dužna ostala na začelju svih manjina u Srbiji što se tiče manjinskih prava. Momentalno smo u magli, svašta se kaže, piše i planira za nas, a mi ne znamo ništa. Mi i Srbi i ostali koji žive u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čekaju otvorenih ušiju šta će da se desi u buduće kod nas.

Albanska manjina od 1990. godine, od kad imamo poslanike u ovom visokom domu, čeka skoro sa istim zahtevima, kao i pre 29 godina. Naše diplome, stečene u univerzitetima na Kosovu, još se ne priznaju. Više od 20 godina čekamo knjige za osnovne škole koje još nismo zaokružili i završili do kraja. Neka prava, koja smo imali za vreme Tita i Miloševića, sada ih nemamo.

U Preševu je ukinut Osnovni sud i Osnovno tužilaštvo. U Bujanovcu od Osnovnog tužilaštva ostala je jedinica Osnovnog tužilaštva iz Vranja. Broj zaposlenih u ovim pravosudnim organima ne odgovara strukturi stanovništva u ove tri opštine. U Bujanovcu predsednik suda treba da bude iz redova albanske nacionalne manjine. U policijskoj stanici u Bujanovcu smo u velikom minusu. Prazna mesta se ne popunjavaju kada se neko penzioniše od strane policajca i drugih zaposlenih. Vatrogasna služba u Bujanovcu nema ni jednog Albanca. Katastarska služba u Preševu ima samo jednog Albanca, a katastarska služba u Bujanovcu, od devet radnika, ni jedan nije Albanac. U srednjem nivou vlasti u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, da ne pričamo, od 16 vrsta inspekcija, samo je jedan Albanac. Nemamo ni jednog u drugim državnim institucijama srednjeg nivoa vlasti. Pre četiri godine se penzionisao republički prosvetni inspektor, sa sedištem u Vranju i dan danas nije se popunilo to mesto.

Bolnica u Vranju od 600 radnika, nema ni jednog Albanca, a u Niškom regionu ništa nemamo, tu da ne ulazimo.
Hvala.

Sve ovo znači da u zakonima i Ustavu Srbije piše sve oko manjine i manjinskih prava, to je u redu, ali u praksi je vrlo loše stanje pogotovo za albansku manjinu, jer albanska manjina čeka da se integriše u državne organe i institucije, ali to država neće.

Mi smo u ovom domu 29 godina od vremena pluralizma i stalno smo imali narodne poslanike, po jedan, a neki put i po dva, ali uvek smo bili u opoziciji. Ovo mnogo znači. Ove opštine su ostale totalno ekonomski nerazvijene. Predsednik Vučić je dolazio u Bujanovac, a nije se sreo sa Albancima iz rukovodstva lokalne vlasti, a ni sa mnom kao poslanikom. Zašto da se sretne, zašto da nam obećava?

Razočaran sam zašto se predsednik nije sreo u Bujanovcu sa predstavnicima opštine i poslanikom iz redova albanske nacionalne manjine. Mogu da kažem da ni Vlada do sada nije mogla da investira u ove dve opštine i da smanji broj nezaposlenih, kojih ima oko 60%. Ali šta je tu je, moramo gledati napred.

Mi kao albanska manjina smo bili zadnjih godina kažnjeni od strane Vlade, zato što se još računamo kao 5800 Albanaca u Srbiji koliko smo po popisu iz 2011. godine i zato i sredstva za Nacionalni savet dobijamo po nižoj kategoriji, jer nije uzeta navedena procena međunarodne komisije iz 2015. godine. Sada na primer na naplatnoj rampi pored Preševa koja je otvorena zadnjih nekoliko meseci, od 17 radnika samo su pet Albanaca, a u ulazu i izlazu Bujanovac nijedan nije primljen do sada.

Sve što sam rekao su ovo pitanja za Vladu. Hvala.
Gospođo premijerka, mi imamo dosta kadrove koji znaju vrlo dobro srpski jezik i možemo da nađemo te kadrove, ali kod vas treba da postoji dobra volja, evo mi za nedelju dana možda nađemo 100 mladih koji znaju vrlo dobro srpski jezik, ali kod vas treba da bude ta volja da se mi integrišemo i mi smo oko 1% u Srbiji, a u državne organe institucije, na primer, koliko ima 50 ili 100 hiljada, dajte nam 1% ono što nam sleduje, i mi ćemo naći kadrove koji znaju vrlo dobro srpski jezik. Hvala.
Uvaženi predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije - da li Vlada ima nameru da decentralizuje državu Srbiju? Tendencije za centralizaciju, narušava ugled države i oštećuje imovinu u teritorijama opštine, kao državna imovina. Moj govor ću fokusirati na treću tačku ove sednice, o sprečavanju korupcije.

U Srbiji postoji jedna negativna pojava, koja oštećuje opštinsku teritoriju i državnu imovinu. Radi se o imovini Srbije vode i imovini Srbije šume, koja se eksploatiše ispred očiju opštinskog rukovodstva, a sa dozvolama od strane rukovodioca koji živi daleko od te opštine, u centru regiona, koje se koluptira zato što je on daleko od opštinskih očiju.

Eksploatiše se pesak u rekama, bez milosti, rečna korita su se pretvarale u kanjone po 20 metara dubine i zbog toga padaju mostovi, kao što je pao most u Bujanovcu, koji veže selo Ljiljance i ostala sela.

Drugo, pali se šuma, bez milosti, a posle toga se seče za nečiji interes šumara i njegovog šefa, a za zagađene i oštećenje flore i faune, niko ne gleda i niko ne odgovara. Zato neki šef u Leskovcu i Nišu misli da tamo nema interes, tamo žive Albanci, šta hoće neka rade.

Nije u redu da opštinska vlast nema ingerenciju u svojoj teritoriji. Ova teritorija propada zbog toga što opštinska vlast ne kontroliše tu imovinu.

Drugo, na primer, članovi neke komisije za privatizaciju. prodaju ili privatizuju neku imovinu, neke firme, a opštinska vlast je u autu. Na primer, bujanovačka industrija duvana prodala se i privatizovala se za 750 hiljada evra, a ta imovina košta preko tri miliona. Da li ovde ima korupcije? Ja ne znam, neka drugi procene. Ne može da bude uspešna privatizacija, ako opštinska vlast ne učestvuje na toj privatizaciji.

Treće, predsednik opštine, nema ni jednog policajca da sprečava neku negativnu pojavu, u opštini. Koja je ta svrha da svi konci budu na jednu ruku i da se izdaleka sve kontroliše? To je isto kao da predsednik mesne zajednice menadžuje domaćinluk tuđe kuće. Hvala.
Uvažena predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – kada će Vlada da integriše albansku manjinu u državne organe i institucije?

Albanska manjina je zapostavljena i neupoređena sa ostalim manjinama u Srbiji. Šta smo mi krivi što su loši odnosi između Beograda i Prištine? Kod nas se decenijama nisu investirali u oblasti ekonomije i ekonomskog razvoja, kod nas je nezaposlenost deset puta veća nego u nekim razvijenim opštinama u Srbiji, sa nama ni predsednik države neće da se sretne u Bujanovcu i Preševu. Mi smo postali taoci loših odnosa između Beograda i Prištine. Hvala.
Uvažena predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Narodnoj skupštini u vezi sa izborom kandidata koji se po prvi put biraju u sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Bujanovcu.

Po oglasu Visokog saveta sudstva objavljenom u „Sl. Glasniku RS br. 14/18 iz 2018. godine, prijavljeni kandidati su bila četiri diplomirana pravnika albanske nacionalne pripadnosti iz Preševa i Bujanovca, koji su ispunjavali sve uslove za izbor sudija.

Visoki savet sudstva kao nadležni organ predložio je Narodnoj skupštini kandidata iz redova srpske nacionalnosti iz Vranja, i tako što je oštetio albansku manjinu, zato što opština Preševo i Bujanovac imaju preko 80% Albanaca, a u Osnovnom sudu od 12 sudija samo su tri sudije albanske nacionalnosti.

Tako da, Visoki savet sudstva nije vodio računa o ustavnim zajamčenim pravima nacionalnih manjina predviđenih Ustavom i zakonima Srbije.

Smatramo da ovim predlogom direktno došlo nepoštovanja odredba Ustava, kao što su članovi 14, 75, 76. i 77. koji garantuju zaštitu nacionalnih manjina oko zastupljenosti na javnim funkcijama i članovi 46. Zakona o sudijama i članom 4. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti. Ovim postupkom nije predviđen nacionalni sastav stanovništva i pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine.

Savet Evrope Rezolucijom 2015. godine, o primeni Okvirne Konvencije zaštitu nacionalnih manjina u Srbiji, usvojen od strane Komiteta ministra 1. jula 2015. godine, preporučio je državi da preuzme energične mere da se razmotri nedovoljna zastupljenost nacionalnih manjina u državnoj upravi. Ovakav centralizam diskriminiše albansku zajednicu i onemogućuje pristup pravdi.

Dakle, na osnovu navedenih činjenica zahtevamo da Narodna skupština, kao najviši organ Republike da odbaci predlog Visokog saveta sudstva za Osnovni sud u Bujanovcu i omogući izbor sudije iz redova albanske nacionalnosti. Hvala.
Poštovana predsednice parlamenta, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi i ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Branku Ružiću. Zašto je albanska manjina kažnjena i ovaj put u izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina, gde nam je smanjen broj od 29 na 15 predstavnika?

Vaše ministarstvo ne poštuje odluku Saveta Evrope, gde kaže da ne smeju da im se uskraćuju prava jedne manjine ako nisu izašli na popis stanovništva, kao što je slučaj sa našom manjinom, a sa punim opravdanjem smo bojkotovali popis iz 2011. godine zbog sastava komisije na našu štetu i zbog neispunjavanja zahteva da se popišu i građani koji su bili brisani iz evidencije ili pravno nevidljiva lica ili koji su ostali bez dokumenata zbog ratnih dešavanja u našim opštinama.

Takođe, ne poštujete dogovor sa OSCE, kada ste odlučili da dovedete ekspertsku komisiju iz Amerike, Engleske i EU, koji su došli da vrše procenu broja stanovnika u ovim opštinama.

Po ovim postupcima, uskraćivanje kolektivnih prava nama ste ukidali Osnovni sud u Preševu i Osnovno tužilaštvo u Bujanovcu i umesto Opštinskog javnog tužilaštva imamo samo jedinicu tužilaštva samo za Bujanovac i Preševo. Stoga mi gubimo finansiranje za oko 40% u Nacionalnom savetu Albanaca i od 29 predstavnika u Nacionalnom savetu, sada i po drugi mandat predviđeni smo sa 15 predstavnika u Nacionalnom savetu. Zašto? Zato što se računamo kao 5.800 Albanaca, koliko smo po popisu iz 2011. godine.

Pitamo opet zašto nije uzeta navedena procena međunarodne komisije iz 2015. godine? Hvala?
Hvala gospodinu ministru. Jeste da je međunarodna komisija procenila, dala tu procenu od 29.600 stanovnika za Preševo, 38.300 za Bujanovac i 7.400 za Medveđu, ali kada se umanjuje broj Srba i Roma opet izlazi da mi smo preko 50.000.

Mi smo u Nacionalni savet …

(Milorad Mirčić: Dve godine čekamo da postavimo pitanje.)
Mi smo već izračunali i sada mislimo da i vi znate logično da mi nismo 5.809 stanovnika, ali mi zaostajemo sa drugim manjinama. Mi prvo ni krivi ni dužni, nama se ne priznaju diplome stečene na Kosovu, a znate da svi smo tamo diplomirali i sada mi nismo krivi zbog loših odnosa između Prištine i Beograda.
Isto, naša manjina zaostaje u integraciji Albanaca u državne organe i institucije. Još imamo problema sa udžbenicima, a da ne pričamo o ekonomskom razvoju, gde je tamo nezaposlenost oko 60%. Hvala.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje dosadašnje opredeljenje da podržim evropske zakone, odnosno rad Vlade s ciljem pokazivanja mog ličnog i opredeljenja moje stranke da budemo konstruktivni ne daje rezultate koje su najviši državni funkcioneri dali.

Ova Vlada i država u celini ne želi institucionalnu saradnju sa Albancima, što je do sada bila opcija na kojoj smo insistirali. Više se značaja daje nekim privatnim vezama i kanalima koji za krajnji cilj imaju saradnju sa jednim pojedincem ili grupom, ali ne za afirmaciju prava Albanaca.

Nedostatak ovog predloga leži u tome što je trebalo doneti potpuno novi zakon o nacionalnim savetima, usaglašen sa matičnim zakonima o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. U članu 11. u kome se pokušava sprečiti legitimne predstavnike nacionalnih manjina, koji su na rukovodećim pozicijama u političkim partijama, da se kandiduju i budu birani u nacionalne savete, predstavlja kršenje fundamentalnog ljudskog prava svakog čoveka, prava da bira i bude biran.

Ustavom Republike Srbije propisano je da nacionalne manjine imaju pravo na samoupravu u određenim oblastima. Međutim, ni u jednom pravnom aktu ove države ta manjinska samouprava nije definisana. Ovim zakonom neophodno je bilo definisati pravni status nacionalnog saveta i nacionalne manjine kao institucije preko koje nacionalne manjine ostvaruju neka od svojih kolektivnih prava i nosioca manjinske samouprave.

Nacrtom ovog zakona nije prihvaćen predlog da se za finansiranje redovnog rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina predvidi 0,05% od poreskih prihoda budžeta Republike Srbije i 0,5% od poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave.

U oblasti obrazovanja mora se dati pravo nacionalnim manjinama da u predmetima od posebnog značaja u značajnoj meri, ne manjoj od 50%, izučavaju teme koje se odnose na istoriju, umetnost, kulturu i tradiciju nacionalnih manjina.

Moram navesti i dalju situaciju nedostatka adekvatnih udžbenika na albanskom jeziku za osnovne i srednje škole.

Dosadašnja praksa je pokazala da se lična karta, ni pasoš ne izdaju dvojezično, odnosno i na jeziku i pismu nacionalnih manjina. Ovaj primer je još jedan dokaz o neusklađenosti propisa u Republici Srbiji, koji na bilo koji način tretiraju prava nacionalnih manjina.

Zastupljenost nacionalnih manjina u pravosuđu, policiji, predstavničkim telima i drugim državnim organima i javnim službama i organizacijama je na jako niskom nivou. Bez obzira što smo preko jedne decenije nastojali da kroz saradnju sa Vladom, ovo poboljšanje nema konkrentnijih rezultata praksi.

U velikom broju javnih službi i državnih organa zastupljenost Albanaca je ili marginalna ili uopšte nema. To dovodi u pitanje kredibilitet te institucije kod većinskog stanovništva u našim opštinama. Ovaj zakon je morao još jednom potvrditi taj korpus prava nacionalnim manjinama, ali i propisati postupak i način ostvarivanja tih prava.

Ovim predlogom zakona trebale su se propisati mere kojima bi se, pod 1) osigurala politička participacija u predstavničkim telima na svim nivoima vlasti, naročito u pogledu kandidovanja izbornih lista nacionalnih manjina u postupku izbora narodnih poslanika i odbornika; pod 2) osigurala zastupljenost nacionalnih manjina u pravosudnim organima i pod 3) osigurala zastupljenost nacionalnih manjina u državnim organima.

U pogledu nacionalnih simbola i praznika nacionalnih manjina, Predlog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, nije dato pravo nacionalnim manjinama da svoje nacionalne simbole ističu na zgradama državnih organa i drugih ustanova.

Ističem da neću podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.
Hvala.

Iako smo sa delegacijom PDD obavili dva veoma značajna razgovora, prvo sa mandatarom za predsednika Vlade Republike Srbije 8. juna 2016. godine, a zatim posle godinu dana sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem na temu Reorganizacija Vladinog koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, koje je bilo spremnije da efikasnije rešava veoma teške i osetljive životne probleme Albanaca u Srbiji. I pored činjenice da je 8. juna 2016. godine aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada mandatar Vlade, izjavio da su zahtevi delegacije PDD prihvatljivi, do sada nemamo odgovor za navedene predloge koje smo uputili i u pisanoj formi i to u uslovima u kojima sam ja kao poslanik podržavao parlamentarnu većinu.

Očigledno je da Vlada Republike Srbije i drugi najviši državni organi ne pokazuju dobru volju da transparentno sarađuju sa legitimnim predsednikom albanske nacionalne manjine kako bi se obezbedio ozbiljan pristup u rešavanju veoma teškog stanja na ovom području. Hvala.
Mi se zahvaljujemo predsednici Vlade što smo uvek bili prihvatljivi kad smo tražili prijem kod vas, ali vi ste i sami rekli da ćete da date izveštaj od strane Vlade. Mi nismo dobili još taj izveštaj.

Drugo, vi imate i naš zahtev u pisanoj formi. Za sve te tačke naših zahteva predsednik Vučić je rekao da su prihvatljive, a još nismo počeli da realizujemo nijednu tačku tih zahteva. Hvala.
Poštovani predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, Partija za demokratsko delovanje, sama i u koaliciji sa strankama Preševske doline od decembra 1990. godine uvek je imala po jednog ili dva predstavnika Albanaca u Skupštini Republike Srbije.

Od 2007. godine poslanici PDD su bili suštinski zainteresovani da se uključe u rad parlamentarnih većina u Skupštini Republike Srbije, kako bi zajedno sa Vladom Republike Srbije i sa njenim koordinacionim telom za ove tri opštine zajedno radili na suštinskom rešavanju veoma teških, osetljivih i životnih problema Albanaca u Srbiji.

Međutim, čitavo ovo vreme nije bilo političke spremnosti od najvišeg državnog nivoa u Srbiji da obezbeđuju ozbiljan pristup u rešavanju statusa albanske nacionalne manjine u Srbiji. Upravo zbog toga nijedna parlamentarna većina do sada nije prihvatila saradnju sa legitimnim predstavnicima Albanaca. Čak, državne strukture Srbije nisu ispoštovale Sporazum o principima rekonstrukcije Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, potpisanog od strane ministra državne uprave i lokalne samouprave, ambasadora OEBS-a, predstavnika Albanaca kao poslanika u Skupštini Srbije, koji je ozvaničen i odlukom Vlade Republike Srbije o uređenju Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa od 9. aprila 2009. godine. Isto tako, nije ostvaren ni Program mera za urgentno rešavanje životnih problema Albanaca u ovim opštinama, koji je Vlada Republike Srbije usvojila svojom odlukom od 4. juna 2013. godine.

Ja sam kao poslanik PDD-a jedini legitimni predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije dopisom od 4. 09. 2017. godine pokušavao da dajem svoj doprinos u rešavanju ove veoma osetljive problematike. Međutim, veoma drastično sam ignorisan. Takođe, ignorisan sam i u saradnji sa Vladom, iako smo sa delegacijom PDD-a obavili dva veoma značajna razgovora, prvo sa mandatarom za predsednika Vlade Republike Srbije, 8. 06. 2016. godine, a zatim, posle godinu dana, 8. 06. 2017. godine sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, na temu – Reorganizacija Vladinog Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, koje je bilo spremnije da efikasnije rešava veoma teške i osetljive životne probleme Albanaca u Srbiji.

I pored činjenice da je 8. juna 2016. godine, aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, tada mandatar Vlade, izjavio da su zahtevi delegacije PDD-a prihvatljivi, do sada nemamo odgovor za navedene predloge koje smo uputili i u pismenoj formi, i to u uslovima u kojima sam ja kao poslanik podržavao parlamentarnu većinu.

Očigledno je da Vlada Republike Srbije i drugi najviši državni organi ne pokazuju dobru volju da transparentno sarađuju sa legitimnim predstavnikom albanske nacionalne manjine kako bi se obezbedio ozbiljan pristup u rešavanju veoma teškog stanja na ovom području.

U ovoj situaciji, zbog neodgovornih postupaka Vlada, prinuđeni smo da preispitamo naš odnos prema parlamentarnoj većini i Vladi. Pitanje postavljam Vladi. Šta treba još da radim da bi ovaj sporazum i dogovor između PDD-a i Vlade počeo da se primenjuje ili da se počne sa realizacijom zahteva? Zašto i po ceni grubih kršenja ustavnih i zakonskih normi obezbeđuju nezakoniti monopol političkoj stranci u Preševu koja se nezakonito finansira iz inostranstva, ali i iz državnih izvora, a istovremeno drastično ignoriše i oštećuje parlamentarnu stranku koja od 2007. godine pokušava da preko legitimnih predstavnika i u legalnim procedurama rešava osetljive probleme u Preševskoj dolini? Hvala.
Hvala.

Uvaženi predsedavajući parlamenta, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam premijerki Ani Brnabić, položaj albanske manjine u Srbiji nije na nivou domaćeg zakonodavstva, niti standardima EU. Pored nekoliko sporazuma i zaključaka između političkih faktora Preševske doline, Vlade Republike Srbije, a i nekih međunarodnih faktora, ne pokazuje očekivane rezultate.

Vlada treba da ubrza realizaciju naših zahteva da bi mi stigli do nivoa drugih manjina u Srbiji, a da ne pričamo o pravima Srba na Kosovu koji imaju tri ministarstva, jednog zamenika premijera i puno sudija u svim nivoima sudstva.

Pitanje – da li ćemo uskoro biti na dnevnom redu Vlade na realizaciji naših zahteva, zato što je pre četiri meseca i predsednik Vučić dao obećanja da će rešiti naše zahteve i da su naši zahtevi prihvatljivi, ali do sada nije preduzet ni jedan korak.

Drugo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine Maji Gojković – da li će se ispoštovati zakonski rokovi prilikom zakazivanja prevremenih lokalnih izbora u opštini Preševo, jer taj zadnji rok je 14. novembar. Hvala.