Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – zašto se ne investira u najnerazvijenije opštine u Srbiji, na jugu Srbije, pogotovo u naše opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu?

Tamo su ove opštine ostale ekonomski nerazvijene, ali mi u Srbiji imamo još puno opština koje su nerazvijene i treba država da ima u vidu i najviše da investira u nerazvijene opštine zbog toga što mladi ljudi najviše idu iz nerazvijenih opština, a razlika u ekonomskom razvoju između opština je velika.

Imamo opštine u Srbiji gde ne možeš da nađeš radnike za neki novi pogon, a imamo opštine gde imaš radnika koliko hoćeš. Zato mi treba da imamo neku strategiju da se u celoj zemlji jednako investira i otvaraju najviše pogoni po ovim nerazvijenim opštinama, zbog toga što tamo imamo radnu snagu.

Država troši za mlade ljude za školovanje i za sve to i posle 25. godine mi ne možemo da ih zaustavljamo, oni idu na zapad, a država troši i ne može da ih zaustavi. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi – da li može da poboljša volju prema albanskoj manjini? Moje dosadašnje opredelenje a i opredelenje moje stranke da budemo konstruktivni nije dalo rezultate koje smo očekivali od Vlade.

Ova Vlada i država u celini ne želi institucionalnu saradnju sa albanskom manjinom i sada nedostatak dobre volje u državi pokazuje vrlo lošu sliku u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa i to u ekonomskom razvoju poljoprivrede, turizma, prosvete, zdravstva i integraciju albanske manjine u državne organe i institucije.

Ustavom Republike Srbije propisano je da nacionalne manjine imaju pravo i na manjinsku samoupravu, ali do toga je teško stići. Zastupljenost albanske nacionalne manjine u državnim organima i javnim službama je veoma loša. Sama činjenica da u ovom domu smo 30 godina i uvek u opoziciji pokazuje da Srbija nema dobru volju da integriše albansku manjinu.

Mi smo hteli na ovaj mandat da počnemo rešavati neka konkretna pitanja i polako stići ostale manjine, ali nije išlo. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – šta treba da radi albanska manjina u Srbiji da bi bila ravnopravna sa ostalim manjinama u Srbiji?

Mi nismo integrisani u državne organe i institucije. Naša zastupljenost na lokalnom i regionalnom nivou je ispod minimalnosti, a na centralnom nivou smo nula.

Najveća nezaposlenost u Srbiji je u ove tri opštine – Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ništa se ne investira u ekonomski razvoj. Diplome stečene na Kosovu još se ne priznaju. Za osnovnu školu još fale knjige, a za srednju imamo samo jednu knjigu. Stalno i neprekidno se brišu iz evidencije samo Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Hvala.

Poštovani predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi pripremljeni amandmani su dobri, a i zakon o regulisanju profesija i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, samo što se mi kao albanska manjina, pitamo koje profesije treba da završimo da bi smo se zaposlili u državne organe i institucije?

Tri i po godine smo bili zajedno u poslaničkom klubu sa Savezom vojvođanskih Mađara, do sada nismo uspeli da rešimo nijedan od životnih problema Albanaca.

Ovde se usvaja zakon o dualnom obrazovanju, a do sada nijedan novi udžbenik još nije obezbeđen za učenike koji nastavu pohađaju na albanskom jeziku. Mesto prosvetnog inspektora sa znanjem albanskog jezika u školskoj upravi u Leskovcu nije popunjeno. Na novootvorenoj naplatnoj rampi u Bujanovcu – Centar, primljeno je 18 radnika, a nije primljen nijedan Albanac. Tako nama nije ostao nijedan put, sem da čekamo realizaciju naših zahteva kada se bude formirala nova Vlada na Kosovu gde će se primenjivati recipročne mere između srpske liste na Kosovu i albanske manjine u Srbiji. Hvala.

Uvažena predsednice parlamenta, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, albanska manjina u Srbiji, ni kriva ni dužna ostala na začelju svih manjina u Srbiji što se tiče manjinskih prava. Momentalno smo u magli, svašta se kaže, piše i planira za nas, a mi ne znamo ništa. Mi i Srbi i ostali koji žive u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čekaju otvorenih ušiju šta će da se desi u buduće kod nas.

Albanska manjina od 1990. godine, od kad imamo poslanike u ovom visokom domu, čeka skoro sa istim zahtevima, kao i pre 29 godina. Naše diplome, stečene u univerzitetima na Kosovu, još se ne priznaju. Više od 20 godina čekamo knjige za osnovne škole koje još nismo zaokružili i završili do kraja. Neka prava, koja smo imali za vreme Tita i Miloševića, sada ih nemamo.

U Preševu je ukinut Osnovni sud i Osnovno tužilaštvo. U Bujanovcu od Osnovnog tužilaštva ostala je jedinica Osnovnog tužilaštva iz Vranja. Broj zaposlenih u ovim pravosudnim organima ne odgovara strukturi stanovništva u ove tri opštine. U Bujanovcu predsednik suda treba da bude iz redova albanske nacionalne manjine. U policijskoj stanici u Bujanovcu smo u velikom minusu. Prazna mesta se ne popunjavaju kada se neko penzioniše od strane policajca i drugih zaposlenih. Vatrogasna služba u Bujanovcu nema ni jednog Albanca. Katastarska služba u Preševu ima samo jednog Albanca, a katastarska služba u Bujanovcu, od devet radnika, ni jedan nije Albanac. U srednjem nivou vlasti u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, da ne pričamo, od 16 vrsta inspekcija, samo je jedan Albanac. Nemamo ni jednog u drugim državnim institucijama srednjeg nivoa vlasti. Pre četiri godine se penzionisao republički prosvetni inspektor, sa sedištem u Vranju i dan danas nije se popunilo to mesto.

Bolnica u Vranju od 600 radnika, nema ni jednog Albanca, a u Niškom regionu ništa nemamo, tu da ne ulazimo.

Hvala.

Hvala.

Sve ovo znači da u zakonima i Ustavu Srbije piše sve oko manjine i manjinskih prava, to je u redu, ali u praksi je vrlo loše stanje pogotovo za albansku manjinu, jer albanska manjina čeka da se integriše u državne organe i institucije, ali to država neće.

Mi smo u ovom domu 29 godina od vremena pluralizma i stalno smo imali narodne poslanike, po jedan, a neki put i po dva, ali uvek smo bili u opoziciji. Ovo mnogo znači. Ove opštine su ostale totalno ekonomski nerazvijene. Predsednik Vučić je dolazio u Bujanovac, a nije se sreo sa Albancima iz rukovodstva lokalne vlasti, a ni sa mnom kao poslanikom. Zašto da se sretne, zašto da nam obećava?

Razočaran sam zašto se predsednik nije sreo u Bujanovcu sa predstavnicima opštine i poslanikom iz redova albanske nacionalne manjine. Mogu da kažem da ni Vlada do sada nije mogla da investira u ove dve opštine i da smanji broj nezaposlenih, kojih ima oko 60%. Ali šta je tu je, moramo gledati napred.

Mi kao albanska manjina smo bili zadnjih godina kažnjeni od strane Vlade, zato što se još računamo kao 5800 Albanaca u Srbiji koliko smo po popisu iz 2011. godine i zato i sredstva za Nacionalni savet dobijamo po nižoj kategoriji, jer nije uzeta navedena procena međunarodne komisije iz 2015. godine. Sada na primer na naplatnoj rampi pored Preševa koja je otvorena zadnjih nekoliko meseci, od 17 radnika samo su pet Albanaca, a u ulazu i izlazu Bujanovac nijedan nije primljen do sada.

Sve što sam rekao su ovo pitanja za Vladu. Hvala.

Gospođo premijerka, mi imamo dosta kadrove koji znaju vrlo dobro srpski jezik i možemo da nađemo te kadrove, ali kod vas treba da postoji dobra volja, evo mi za nedelju dana možda nađemo 100 mladih koji znaju vrlo dobro srpski jezik, ali kod vas treba da bude ta volja da se mi integrišemo i mi smo oko 1% u Srbiji, a u državne organe institucije, na primer, koliko ima 50 ili 100 hiljada, dajte nam 1% ono što nam sleduje, i mi ćemo naći kadrove koji znaju vrlo dobro srpski jezik. Hvala.

Uvaženi predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije - da li Vlada ima nameru da decentralizuje državu Srbiju? Tendencije za centralizaciju, narušava ugled države i oštećuje imovinu u teritorijama opštine, kao državna imovina. Moj govor ću fokusirati na treću tačku ove sednice, o sprečavanju korupcije.

U Srbiji postoji jedna negativna pojava, koja oštećuje opštinsku teritoriju i državnu imovinu. Radi se o imovini Srbije vode i imovini Srbije šume, koja se eksploatiše ispred očiju opštinskog rukovodstva, a sa dozvolama od strane rukovodioca koji živi daleko od te opštine, u centru regiona, koje se koluptira zato što je on daleko od opštinskih očiju.

Eksploatiše se pesak u rekama, bez milosti, rečna korita su se pretvarale u kanjone po 20 metara dubine i zbog toga padaju mostovi, kao što je pao most u Bujanovcu, koji veže selo Ljiljance i ostala sela.

Drugo, pali se šuma, bez milosti, a posle toga se seče za nečiji interes šumara i njegovog šefa, a za zagađene i oštećenje flore i faune, niko ne gleda i niko ne odgovara. Zato neki šef u Leskovcu i Nišu misli da tamo nema interes, tamo žive Albanci, šta hoće neka rade.

Nije u redu da opštinska vlast nema ingerenciju u svojoj teritoriji. Ova teritorija propada zbog toga što opštinska vlast ne kontroliše tu imovinu.

Drugo, na primer, članovi neke komisije za privatizaciju. prodaju ili privatizuju neku imovinu, neke firme, a opštinska vlast je u autu. Na primer, bujanovačka industrija duvana prodala se i privatizovala se za 750 hiljada evra, a ta imovina košta preko tri miliona. Da li ovde ima korupcije? Ja ne znam, neka drugi procene. Ne može da bude uspešna privatizacija, ako opštinska vlast ne učestvuje na toj privatizaciji.

Treće, predsednik opštine, nema ni jednog policajca da sprečava neku negativnu pojavu, u opštini. Koja je ta svrha da svi konci budu na jednu ruku i da se izdaleka sve kontroliše? To je isto kao da predsednik mesne zajednice menadžuje domaćinluk tuđe kuće. Hvala.

Uvažena predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – kada će Vlada da integriše albansku manjinu u državne organe i institucije?

Albanska manjina je zapostavljena i neupoređena sa ostalim manjinama u Srbiji. Šta smo mi krivi što su loši odnosi između Beograda i Prištine? Kod nas se decenijama nisu investirali u oblasti ekonomije i ekonomskog razvoja, kod nas je nezaposlenost deset puta veća nego u nekim razvijenim opštinama u Srbiji, sa nama ni predsednik države neće da se sretne u Bujanovcu i Preševu. Mi smo postali taoci loših odnosa između Beograda i Prištine. Hvala.

Uvažena predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Narodnoj skupštini u vezi sa izborom kandidata koji se po prvi put biraju u sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Bujanovcu.

Po oglasu Visokog saveta sudstva objavljenom u „Sl. Glasniku RS br. 14/18 iz 2018. godine, prijavljeni kandidati su bila četiri diplomirana pravnika albanske nacionalne pripadnosti iz Preševa i Bujanovca, koji su ispunjavali sve uslove za izbor sudija.

Visoki savet sudstva kao nadležni organ predložio je Narodnoj skupštini kandidata iz redova srpske nacionalnosti iz Vranja, i tako što je oštetio albansku manjinu, zato što opština Preševo i Bujanovac imaju preko 80% Albanaca, a u Osnovnom sudu od 12 sudija samo su tri sudije albanske nacionalnosti.

Tako da, Visoki savet sudstva nije vodio računa o ustavnim zajamčenim pravima nacionalnih manjina predviđenih Ustavom i zakonima Srbije.

Smatramo da ovim predlogom direktno došlo nepoštovanja odredba Ustava, kao što su članovi 14, 75, 76. i 77. koji garantuju zaštitu nacionalnih manjina oko zastupljenosti na javnim funkcijama i članovi 46. Zakona o sudijama i članom 4. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti. Ovim postupkom nije predviđen nacionalni sastav stanovništva i pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine.

Savet Evrope Rezolucijom 2015. godine, o primeni Okvirne Konvencije zaštitu nacionalnih manjina u Srbiji, usvojen od strane Komiteta ministra 1. jula 2015. godine, preporučio je državi da preuzme energične mere da se razmotri nedovoljna zastupljenost nacionalnih manjina u državnoj upravi. Ovakav centralizam diskriminiše albansku zajednicu i onemogućuje pristup pravdi.

Dakle, na osnovu navedenih činjenica zahtevamo da Narodna skupština, kao najviši organ Republike da odbaci predlog Visokog saveta sudstva za Osnovni sud u Bujanovcu i omogući izbor sudije iz redova albanske nacionalnosti. Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi i ministru državne uprave i lokalne samouprave, gospodinu Branku Ružiću. Zašto je albanska manjina kažnjena i ovaj put u izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina, gde nam je smanjen broj od 29 na 15 predstavnika?

Vaše ministarstvo ne poštuje odluku Saveta Evrope, gde kaže da ne smeju da im se uskraćuju prava jedne manjine ako nisu izašli na popis stanovništva, kao što je slučaj sa našom manjinom, a sa punim opravdanjem smo bojkotovali popis iz 2011. godine zbog sastava komisije na našu štetu i zbog neispunjavanja zahteva da se popišu i građani koji su bili brisani iz evidencije ili pravno nevidljiva lica ili koji su ostali bez dokumenata zbog ratnih dešavanja u našim opštinama.

Takođe, ne poštujete dogovor sa OSCE, kada ste odlučili da dovedete ekspertsku komisiju iz Amerike, Engleske i EU, koji su došli da vrše procenu broja stanovnika u ovim opštinama.

Po ovim postupcima, uskraćivanje kolektivnih prava nama ste ukidali Osnovni sud u Preševu i Osnovno tužilaštvo u Bujanovcu i umesto Opštinskog javnog tužilaštva imamo samo jedinicu tužilaštva samo za Bujanovac i Preševo. Stoga mi gubimo finansiranje za oko 40% u Nacionalnom savetu Albanaca i od 29 predstavnika u Nacionalnom savetu, sada i po drugi mandat predviđeni smo sa 15 predstavnika u Nacionalnom savetu. Zašto? Zato što se računamo kao 5.800 Albanaca, koliko smo po popisu iz 2011. godine.

Pitamo opet zašto nije uzeta navedena procena međunarodne komisije iz 2015. godine? Hvala?

Hvala gospodinu ministru. Jeste da je međunarodna komisija procenila, dala tu procenu od 29.600 stanovnika za Preševo, 38.300 za Bujanovac i 7.400 za Medveđu, ali kada se umanjuje broj Srba i Roma opet izlazi da mi smo preko 50.000.

Mi smo u Nacionalni savet …

(Milorad Mirčić: Dve godine čekamo da postavimo pitanje.)

Mi smo već izračunali i sada mislimo da i vi znate logično da mi nismo 5.809 stanovnika, ali mi zaostajemo sa drugim manjinama. Mi prvo ni krivi ni dužni, nama se ne priznaju diplome stečene na Kosovu, a znate da svi smo tamo diplomirali i sada mi nismo krivi zbog loših odnosa između Prištine i Beograda.
Isto, naša manjina zaostaje u integraciji Albanaca u državne organe i institucije. Još imamo problema sa udžbenicima, a da ne pričamo o ekonomskom razvoju, gde je tamo nezaposlenost oko 60%. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje dosadašnje opredeljenje da podržim evropske zakone, odnosno rad Vlade s ciljem pokazivanja mog ličnog i opredeljenja moje stranke da budemo konstruktivni ne daje rezultate koje su najviši državni funkcioneri dali.

Ova Vlada i država u celini ne želi institucionalnu saradnju sa Albancima, što je do sada bila opcija na kojoj smo insistirali. Više se značaja daje nekim privatnim vezama i kanalima koji za krajnji cilj imaju saradnju sa jednim pojedincem ili grupom, ali ne za afirmaciju prava Albanaca.

Nedostatak ovog predloga leži u tome što je trebalo doneti potpuno novi zakon o nacionalnim savetima, usaglašen sa matičnim zakonima o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. U članu 11. u kome se pokušava sprečiti legitimne predstavnike nacionalnih manjina, koji su na rukovodećim pozicijama u političkim partijama, da se kandiduju i budu birani u nacionalne savete, predstavlja kršenje fundamentalnog ljudskog prava svakog čoveka, prava da bira i bude biran.

Ustavom Republike Srbije propisano je da nacionalne manjine imaju pravo na samoupravu u određenim oblastima. Međutim, ni u jednom pravnom aktu ove države ta manjinska samouprava nije definisana. Ovim zakonom neophodno je bilo definisati pravni status nacionalnog saveta i nacionalne manjine kao institucije preko koje nacionalne manjine ostvaruju neka od svojih kolektivnih prava i nosioca manjinske samouprave.

Nacrtom ovog zakona nije prihvaćen predlog da se za finansiranje redovnog rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina predvidi 0,05% od poreskih prihoda budžeta Republike Srbije i 0,5% od poreskih prihoda budžeta jedinice lokalne samouprave.

U oblasti obrazovanja mora se dati pravo nacionalnim manjinama da u predmetima od posebnog značaja u značajnoj meri, ne manjoj od 50%, izučavaju teme koje se odnose na istoriju, umetnost, kulturu i tradiciju nacionalnih manjina.

Moram navesti i dalju situaciju nedostatka adekvatnih udžbenika na albanskom jeziku za osnovne i srednje škole.

Dosadašnja praksa je pokazala da se lična karta, ni pasoš ne izdaju dvojezično, odnosno i na jeziku i pismu nacionalnih manjina. Ovaj primer je još jedan dokaz o neusklađenosti propisa u Republici Srbiji, koji na bilo koji način tretiraju prava nacionalnih manjina.

Zastupljenost nacionalnih manjina u pravosuđu, policiji, predstavničkim telima i drugim državnim organima i javnim službama i organizacijama je na jako niskom nivou. Bez obzira što smo preko jedne decenije nastojali da kroz saradnju sa Vladom, ovo poboljšanje nema konkrentnijih rezultata praksi.

U velikom broju javnih službi i državnih organa zastupljenost Albanaca je ili marginalna ili uopšte nema. To dovodi u pitanje kredibilitet te institucije kod većinskog stanovništva u našim opštinama. Ovaj zakon je morao još jednom potvrditi taj korpus prava nacionalnim manjinama, ali i propisati postupak i način ostvarivanja tih prava.

Ovim predlogom zakona trebale su se propisati mere kojima bi se, pod 1) osigurala politička participacija u predstavničkim telima na svim nivoima vlasti, naročito u pogledu kandidovanja izbornih lista nacionalnih manjina u postupku izbora narodnih poslanika i odbornika; pod 2) osigurala zastupljenost nacionalnih manjina u pravosudnim organima i pod 3) osigurala zastupljenost nacionalnih manjina u državnim organima.

U pogledu nacionalnih simbola i praznika nacionalnih manjina, Predlog zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, nije dato pravo nacionalnim manjinama da svoje nacionalne simbole ističu na zgradama državnih organa i drugih ustanova.

Ističem da neću podržati ovaj Predlog zakona. Hvala.