Uvažena predsednice parlamenta, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici, albanska manjina u Srbiji, ni kriva ni dužna ostala na začelju svih manjina u Srbiji što se tiče manjinskih prava. Momentalno smo u magli, svašta se kaže, piše i planira za nas, a mi ne znamo ništa. Mi i Srbi i ostali koji žive u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čekaju otvorenih ušiju šta će da se desi u buduće kod nas.
Albanska manjina od 1990. godine, od kad imamo poslanike u ovom visokom domu, čeka skoro sa istim zahtevima, kao i pre 29 godina. Naše diplome, stečene u univerzitetima na Kosovu, još se ne priznaju. Više od 20 godina čekamo knjige za osnovne škole koje još nismo zaokružili i završili do kraja. Neka prava, koja smo imali za vreme Tita i Miloševića, sada ih nemamo.
U Preševu je ukinut Osnovni sud i Osnovno tužilaštvo. U Bujanovcu od Osnovnog tužilaštva ostala je jedinica Osnovnog tužilaštva iz Vranja. Broj zaposlenih u ovim pravosudnim organima ne odgovara strukturi stanovništva u ove tri opštine. U Bujanovcu predsednik suda treba da bude iz redova albanske nacionalne manjine. U policijskoj stanici u Bujanovcu smo u velikom minusu. Prazna mesta se ne popunjavaju kada se neko penzioniše od strane policajca i drugih zaposlenih. Vatrogasna služba u Bujanovcu nema ni jednog Albanca. Katastarska služba u Preševu ima samo jednog Albanca, a katastarska služba u Bujanovcu, od devet radnika, ni jedan nije Albanac. U srednjem nivou vlasti u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu, da ne pričamo, od 16 vrsta inspekcija, samo je jedan Albanac. Nemamo ni jednog u drugim državnim institucijama srednjeg nivoa vlasti. Pre četiri godine se penzionisao republički prosvetni inspektor, sa sedištem u Vranju i dan danas nije se popunilo to mesto.
Bolnica u Vranju od 600 radnika, nema ni jednog Albanca, a u Niškom regionu ništa nemamo, tu da ne ulazimo.