Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – zašto se ne investira u najnerazvijenije opštine u Srbiji, na jugu Srbije, pogotovo u naše opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu?

Tamo su ove opštine ostale ekonomski nerazvijene, ali mi u Srbiji imamo još puno opština koje su nerazvijene i treba država da ima u vidu i najviše da investira u nerazvijene opštine zbog toga što mladi ljudi najviše idu iz nerazvijenih opština, a razlika u ekonomskom razvoju između opština je velika.

Imamo opštine u Srbiji gde ne možeš da nađeš radnike za neki novi pogon, a imamo opštine gde imaš radnika koliko hoćeš. Zato mi treba da imamo neku strategiju da se u celoj zemlji jednako investira i otvaraju najviše pogoni po ovim nerazvijenim opštinama, zbog toga što tamo imamo radnu snagu.

Država troši za mlade ljude za školovanje i za sve to i posle 25. godine mi ne možemo da ih zaustavljamo, oni idu na zapad, a država troši i ne može da ih zaustavi. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi – da li može da poboljša volju prema albanskoj manjini? Moje dosadašnje opredelenje a i opredelenje moje stranke da budemo konstruktivni nije dalo rezultate koje smo očekivali od Vlade.

Ova Vlada i država u celini ne želi institucionalnu saradnju sa albanskom manjinom i sada nedostatak dobre volje u državi pokazuje vrlo lošu sliku u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa i to u ekonomskom razvoju poljoprivrede, turizma, prosvete, zdravstva i integraciju albanske manjine u državne organe i institucije.

Ustavom Republike Srbije propisano je da nacionalne manjine imaju pravo i na manjinsku samoupravu, ali do toga je teško stići. Zastupljenost albanske nacionalne manjine u državnim organima i javnim službama je veoma loša. Sama činjenica da u ovom domu smo 30 godina i uvek u opoziciji pokazuje da Srbija nema dobru volju da integriše albansku manjinu.

Mi smo hteli na ovaj mandat da počnemo rešavati neka konkretna pitanja i polako stići ostale manjine, ali nije išlo. Hvala.

Hvala.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – šta treba da radi albanska manjina u Srbiji da bi bila ravnopravna sa ostalim manjinama u Srbiji?

Mi nismo integrisani u državne organe i institucije. Naša zastupljenost na lokalnom i regionalnom nivou je ispod minimalnosti, a na centralnom nivou smo nula.

Najveća nezaposlenost u Srbiji je u ove tri opštine – Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ništa se ne investira u ekonomski razvoj. Diplome stečene na Kosovu još se ne priznaju. Za osnovnu školu još fale knjige, a za srednju imamo samo jednu knjigu. Stalno i neprekidno se brišu iz evidencije samo Albanci u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Hvala.

Uvaženi predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije - da li Vlada ima nameru da decentralizuje državu Srbiju? Tendencije za centralizaciju, narušava ugled države i oštećuje imovinu u teritorijama opštine, kao državna imovina. Moj govor ću fokusirati na treću tačku ove sednice, o sprečavanju korupcije.

U Srbiji postoji jedna negativna pojava, koja oštećuje opštinsku teritoriju i državnu imovinu. Radi se o imovini Srbije vode i imovini Srbije šume, koja se eksploatiše ispred očiju opštinskog rukovodstva, a sa dozvolama od strane rukovodioca koji živi daleko od te opštine, u centru regiona, koje se koluptira zato što je on daleko od opštinskih očiju.

Eksploatiše se pesak u rekama, bez milosti, rečna korita su se pretvarale u kanjone po 20 metara dubine i zbog toga padaju mostovi, kao što je pao most u Bujanovcu, koji veže selo Ljiljance i ostala sela.

Drugo, pali se šuma, bez milosti, a posle toga se seče za nečiji interes šumara i njegovog šefa, a za zagađene i oštećenje flore i faune, niko ne gleda i niko ne odgovara. Zato neki šef u Leskovcu i Nišu misli da tamo nema interes, tamo žive Albanci, šta hoće neka rade.

Nije u redu da opštinska vlast nema ingerenciju u svojoj teritoriji. Ova teritorija propada zbog toga što opštinska vlast ne kontroliše tu imovinu.

Drugo, na primer, članovi neke komisije za privatizaciju. prodaju ili privatizuju neku imovinu, neke firme, a opštinska vlast je u autu. Na primer, bujanovačka industrija duvana prodala se i privatizovala se za 750 hiljada evra, a ta imovina košta preko tri miliona. Da li ovde ima korupcije? Ja ne znam, neka drugi procene. Ne može da bude uspešna privatizacija, ako opštinska vlast ne učestvuje na toj privatizaciji.

Treće, predsednik opštine, nema ni jednog policajca da sprečava neku negativnu pojavu, u opštini. Koja je ta svrha da svi konci budu na jednu ruku i da se izdaleka sve kontroliše? To je isto kao da predsednik mesne zajednice menadžuje domaćinluk tuđe kuće. Hvala.

Uvažena predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije – kada će Vlada da integriše albansku manjinu u državne organe i institucije?

Albanska manjina je zapostavljena i neupoređena sa ostalim manjinama u Srbiji. Šta smo mi krivi što su loši odnosi između Beograda i Prištine? Kod nas se decenijama nisu investirali u oblasti ekonomije i ekonomskog razvoja, kod nas je nezaposlenost deset puta veća nego u nekim razvijenim opštinama u Srbiji, sa nama ni predsednik države neće da se sretne u Bujanovcu i Preševu. Mi smo postali taoci loših odnosa između Beograda i Prištine. Hvala.

Uvažena predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Narodnoj skupštini u vezi sa izborom kandidata koji se po prvi put biraju u sudijsku funkciju u Osnovnom sudu u Bujanovcu.

Po oglasu Visokog saveta sudstva objavljenom u „Sl. Glasniku RS br. 14/18 iz 2018. godine, prijavljeni kandidati su bila četiri diplomirana pravnika albanske nacionalne pripadnosti iz Preševa i Bujanovca, koji su ispunjavali sve uslove za izbor sudija.

Visoki savet sudstva kao nadležni organ predložio je Narodnoj skupštini kandidata iz redova srpske nacionalnosti iz Vranja, i tako što je oštetio albansku manjinu, zato što opština Preševo i Bujanovac imaju preko 80% Albanaca, a u Osnovnom sudu od 12 sudija samo su tri sudije albanske nacionalnosti.

Tako da, Visoki savet sudstva nije vodio računa o ustavnim zajamčenim pravima nacionalnih manjina predviđenih Ustavom i zakonima Srbije.

Smatramo da ovim predlogom direktno došlo nepoštovanja odredba Ustava, kao što su članovi 14, 75, 76. i 77. koji garantuju zaštitu nacionalnih manjina oko zastupljenosti na javnim funkcijama i članovi 46. Zakona o sudijama i članom 4. Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti. Ovim postupkom nije predviđen nacionalni sastav stanovništva i pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine.

Savet Evrope Rezolucijom 2015. godine, o primeni Okvirne Konvencije zaštitu nacionalnih manjina u Srbiji, usvojen od strane Komiteta ministra 1. jula 2015. godine, preporučio je državi da preuzme energične mere da se razmotri nedovoljna zastupljenost nacionalnih manjina u državnoj upravi. Ovakav centralizam diskriminiše albansku zajednicu i onemogućuje pristup pravdi.

Dakle, na osnovu navedenih činjenica zahtevamo da Narodna skupština, kao najviši organ Republike da odbaci predlog Visokog saveta sudstva za Osnovni sud u Bujanovcu i omogući izbor sudije iz redova albanske nacionalnosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, Partija za demokratsko delovanje, sama i u koaliciji sa strankama Preševske doline od decembra 1990. godine uvek je imala po jednog ili dva predstavnika Albanaca u Skupštini Republike Srbije.

Od 2007. godine poslanici PDD su bili suštinski zainteresovani da se uključe u rad parlamentarnih većina u Skupštini Republike Srbije, kako bi zajedno sa Vladom Republike Srbije i sa njenim koordinacionim telom za ove tri opštine zajedno radili na suštinskom rešavanju veoma teških, osetljivih i životnih problema Albanaca u Srbiji.

Međutim, čitavo ovo vreme nije bilo političke spremnosti od najvišeg državnog nivoa u Srbiji da obezbeđuju ozbiljan pristup u rešavanju statusa albanske nacionalne manjine u Srbiji. Upravo zbog toga nijedna parlamentarna većina do sada nije prihvatila saradnju sa legitimnim predstavnicima Albanaca. Čak, državne strukture Srbije nisu ispoštovale Sporazum o principima rekonstrukcije Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, potpisanog od strane ministra državne uprave i lokalne samouprave, ambasadora OEBS-a, predstavnika Albanaca kao poslanika u Skupštini Srbije, koji je ozvaničen i odlukom Vlade Republike Srbije o uređenju Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa od 9. aprila 2009. godine. Isto tako, nije ostvaren ni Program mera za urgentno rešavanje životnih problema Albanaca u ovim opštinama, koji je Vlada Republike Srbije usvojila svojom odlukom od 4. juna 2013. godine.

Ja sam kao poslanik PDD-a jedini legitimni predstavnik Albanaca u Skupštini Srbije dopisom od 4. 09. 2017. godine pokušavao da dajem svoj doprinos u rešavanju ove veoma osetljive problematike. Međutim, veoma drastično sam ignorisan. Takođe, ignorisan sam i u saradnji sa Vladom, iako smo sa delegacijom PDD-a obavili dva veoma značajna razgovora, prvo sa mandatarom za predsednika Vlade Republike Srbije, 8. 06. 2016. godine, a zatim, posle godinu dana, 8. 06. 2017. godine sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, na temu – Reorganizacija Vladinog Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, koje je bilo spremnije da efikasnije rešava veoma teške i osetljive životne probleme Albanaca u Srbiji.

I pored činjenice da je 8. juna 2016. godine, aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, tada mandatar Vlade, izjavio da su zahtevi delegacije PDD-a prihvatljivi, do sada nemamo odgovor za navedene predloge koje smo uputili i u pismenoj formi, i to u uslovima u kojima sam ja kao poslanik podržavao parlamentarnu većinu.

Očigledno je da Vlada Republike Srbije i drugi najviši državni organi ne pokazuju dobru volju da transparentno sarađuju sa legitimnim predstavnikom albanske nacionalne manjine kako bi se obezbedio ozbiljan pristup u rešavanju veoma teškog stanja na ovom području.

U ovoj situaciji, zbog neodgovornih postupaka Vlada, prinuđeni smo da preispitamo naš odnos prema parlamentarnoj većini i Vladi. Pitanje postavljam Vladi. Šta treba još da radim da bi ovaj sporazum i dogovor između PDD-a i Vlade počeo da se primenjuje ili da se počne sa realizacijom zahteva? Zašto i po ceni grubih kršenja ustavnih i zakonskih normi obezbeđuju nezakoniti monopol političkoj stranci u Preševu koja se nezakonito finansira iz inostranstva, ali i iz državnih izvora, a istovremeno drastično ignoriše i oštećuje parlamentarnu stranku koja od 2007. godine pokušava da preko legitimnih predstavnika i u legalnim procedurama rešava osetljive probleme u Preševskoj dolini? Hvala.

Hvala.

Postavljam pitanje Vladi – od šezdesetih godina prošlog veka opštine Prešovo i Bujanovac su imale osnovne sudove i osnovno tužilaštvo, a prekršajni sudovi su funkcionisali ne samo u Preševu i Bujanovcu, nego i u Medveđi.

Međutim, reformom pravosudnog sistema započetom 2008. godine, a nastavljenom 2013. godine, neopravdano je došlo do drastičnog redukciranja pravosudnih institucija u ovim opštinama.

Zapravo, opština Preševo je ostala bez Osnovnog suda i Osnovnog tužilaštva, a u Bujanovcu umesto Osnovnog tužilaštva i Suda za prekršaje, trenutno funkcionišu samo jedinice ovih pravosudnih institucija iz Vranja. I u Medveđi, umesto ranijeg Suda za prekršaje, ostala je samo jedinica ovog suda iz Lebane.

Ovom drastičnom centralizaciojom i ukidanjem pravosudnih institucija, građani su veoma teško oštećeni u pristupu pravdi, jer su izloženi ogromnim finansijskim troškovima za učešće u sudskim postupcima.

Totalno je neracionalno da svi akteri pravosudnih postupaka iz najudaljenijih sela Preševa putuju po 55 km. do Vranja, a 40 km. iz Bujanovca do Vranja. Pogotovu kad se zna da zbog činjenice da su ove opštine pogranične i kroz njih prolazi Koridor 10.

Broj sudskih predmeta iz ovih opština je daleko veći od broja sudskih predmeta u opštinama gde funkcionišu osnovni sudovi i osnovna tužilaštva.

S druge strane, ova redukcija je u velikoj meri onemogućila uključivanja Albanaca u pravosudne institucije, iako je trenutno učešće Albanaca u sudskom sistemu, samo simbolično.

Upravo zbog nedovoljnog uključivanja Albanaca u pravosudnim organima, još uvek je nemoguće da se ostvaruju zakonom, predviđeno pravo za službenu upotrebu Albanskog jezika u sudskim postupcima.

Znamo da je Vlada prihvatila program od sedam tačaka u junu 2013. godine, u kojem je bilo predviđeno rešavanje i ovog osetljivog problema, ali u toku novembra iste godine, odbijani su bili amandmani našeg poslanika, zbog čega je stanje još više pogoršano.

U ovoj situaciji postavljam pitanje Vladi – šta planira da uradi da se što pre reši ovaj veoma važan životni problem Albanaca u Preševskoj dolini?

Drugo pitanje – Vlada Savezne Republike Jugoslavije je 2005. godine donela odluku o otvaranju tri granična prelaza sa Makedonijom na teritoriji opštine Preševo, jednoj u graničnom prelazu na teritoriji opštine Trgovište. Dok je u opštini Trgovište odavno otvoren granični prelaz, u opštini Preševo za ovih 12 godina nije otvoren ni jedan od tri predviđena granična prelaza.

Nije otvoren ni granični prelaz na glavnom lokalnom putu opštine Preševo, u kojem je ranije funkcionisala veoma frekventna saobraćajna linija koja je povezivala veliki broj naseljenih mesta sa obe strane granice. A sa jedne i druge strane državne granice na udaljenosti od 2 km. nalaze se dva velika naselja, Miratovac sa 5000 stanovnika i Lojane iz Makedonije sa 4000 stanovnika.

`Od 1992. godine, građani ova dva velika sela, pored drugih veoma teških problema, pogotovu u obrađivanju poljoprivrednih površina, imaju još veće probleme u međusobnoj komunikaciji, jer moraju samo u jednom pravcu da putuju do 25 km. uz višečasovna čekanja zbog gužvi u saobraćaju, koje se stvaraju na graničnom prelazu kod Preševa, a koja su veoma česta jer se ovaj granični prelaz nalazi na auto putu Beograd Skoplje. Hvala.

Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Vladi Republike Srbije. Članom 86. stav 6. Zakona o lokalnoj samoupravi utvrđeno je da Vlada donosi posebno rešenje o imenovanju predsednika i članova privremenog organa, vodeći računa o političkom i etničkom sastavu raspuštene skupštine jedinica lokalne samouprave.

U primeru opštine Preševo, gde je Vlada donela odluku o raspuštanju skupštine, zbog toga što više od tri meseca nije održana nijedna sednica, ova zakonska norma nije ispoštovana.

Naime, nakon prošlogodišnjih izbora Skupština opštine Preševo je imala sledeći sastav: Demokratska partija Albanaca 14 odbornika, Alternativa za promene 11 odbornika, Partija za demokratsko delovanje 10 odbornika, Demokratska unija Doline dva odbornika i jedan odbornik Demokratska unija Albanaca.

Međutim, u Vladinoj odluci o privremenom organu, predsednik i jedan član privremenog organa pripalo je Alternativi za promene koja ima 11 odbornika od 38 odbornika, koliko ima Skupština, što iznosi 28,9%. Zatim, jedan član ovog organa je iz SNS koji nemaju odbornike u raspuštanju Skupštine, a samo preostala dva člana privremenog organa pripalo je svim drugim političkim strankama koje su zastupale Albance Preševa koji su imali 27 odbornika u raspuštanju Skupštine, što znači 71,1%.

Ovde se očigledno vidi da je marginalizovana apsolutna većina glasača opštine Preševo, a da je dat ogroman monopol samo jednoj stranci Alternativi za promene, koju vodi Šćipri Marifi. Takođe, je bitno da za predsednika privremenog organa nije imenovana dosadašnja predsednica opštine Preševa Ardita Sinani u okviru dosadašnje prakse primenjene u ovakvim situacijama u drugim opštinama Srbije.

Pošto je ova odluka Vlade izazvala ogromno nezadovoljstvo u Preševu, postavljam pitanje Vladi – koji su bili politički motivi da prilikom donošenja ove odluke nije ispoštovana zakonska norma i dosadašnja praksa u Srbiji?

Drugo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine – da li će ona da poštuje zakonske norme prilikom zakazivanja privremenih izbora u opštini Preševo? Hvala.