Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, izneću stavove i mišljenja poslaničke grupe SVM u vezi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Ova dva zakona koji su pred nama su usko povezani i imaju zajednički cilj da pokažu put ka izlasku iz teške ekonomske krize u našoj zemlji.
Prošle godine kada smo doneli i prihvatili izmenu i dopunu Zakona o budžetskom sistemu, rekli smo da nažalost neće biti moguće pratiti ni proveriti strukturu sredstava koji pripadaju po Ustavu AP Vojvodini. I dan danas mislimo da je to tako, da se ne može pratiti, a ni proveriti struktura ovih sredstava. Sama osnovica je sa ovim rebalansom smanjena sa 837 milijardi na 760 milijardi dinara, ali mislimo da problem nije u tome. Mislimo da svako mora da nosi teret teške finansijske situacije naše zemlje. Problem je u tome što su sredstva namenjena za kapitalna ulaganja samo brojke na papiru. Ovde mislimo naročito na sredstva koja su predviđena za izgradnju auto-puta Novi Sad – Ruma – Šabac – Loznica.
Poslanička grupa SVM neće glasati za zakone koji su pred nama. Kao prvo, zbog toga što moramo dati realnu sliku o stanju finansijske situacije naše zemlje, a težnju staviti na to da se smanji deficit budžeta, a nikako ga ne povećavati. Kao drugo, sredstva za razvoj Vojvodine, kao što sam rekao, nisu ispoštovana, već samo na papiru. Kao treće, i dalje se plaćaju gubici javnih preduzeća iz budžeta. Kao četvrto, najvažnija mera - konsolidovanje finansijske situacije naše zemlje, a to je rekonstruisanje javnog sektora, ponovo je odložena. Jedino pozitivno u ovome je da je Vlada priznala da je situacija neodrživa i morala je doneti rebalans. Krajnje je bilo vreme da donesemo rebalans i nekako da počnemo sa izradom smernica koje će kontrolisati javne finansije.
U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu su izrađene neke mere koje će uvesti red i kontrolu u javnom sektoru. Pozdravljamo one mere koje se odnose na indeksaciju penzija i plata. Pozdravljamo i uvođenje centralnog registra za zaposlene u javnom sektoru. Sigurni smo da će ovaj zakon, odnosno da će ovi zakoni biti izglasani, ali postavlja se pitanje da li će se to uopšte primeniti u praksi? Videli smo slučaj sa Zakonom o javnim preduzećima. Taj zakon je donesen, ali ni dan danas nije primenjivan. Kao što znamo, juče je bio poslednji dan da se ispišu konkursi za direktorska mesta u javnim preduzećima. Ne znam koliko su javna preduzeća odradila ovaj posao, a još upravni odbori rade u tim javnim preduzećima.
Ovaj Predloga zakona o budžetskom sistemu će veće probleme prouzrokovati u javnom sektoru nego Zakon o javnim preduzećima, jer veću masu ljudi će dirnuti. Ovde mislim na one radnike ili na one ljude koji su dobili radna mesta po partijskim knjižicama ili po zasluzi za svoj rad u partijama. Znači, sa ovim zakonom je još predviđen centralizovan obračun zarada i kontrola primanja u javnom sektoru, kao i broj i struktura radnih mesta. Postavlja se pitanje kako će se od sada nagrađivati jedan veran partijski vojnik? Samo zbog ovih sitnih razloga ne vidim realnost da će se i ovaj zakon primeniti u praksi, kao što je i slučaj sa Zakonom o javnim preduzećima, ali nadam se da će se u praksi primeniti.
Što se tiče rebalansa budžeta, ako gledamo sam budžet slikovito, to je jedna vaga sa dve strane, na jednoj strani su prihodi, a na drugoj strani su rashodi. Ova vaga bi trebala da bude u ravnoteži. To znači da bi trebalo toliko da trošimo koliko smo zarađivali. Nažalost, kod nas situacija nije takva, mi više trošimo nego što zarađujemo, što znači da je budžet u deficitu.
Ako pogledamo samo globalne cifre u rebalansu budžeta po nekim važnim kategorijama, kao što su ukupni prihodi i ukupni rashodi, budžetski deficit i ukupni fiskalni deficit, ako ove brojke uporedimo sa Zakonom o budžetu, onda dolazimo do sledećih činjenica. U Zakonu o budžetu za 2013. godinu ukupni prihodi su u visini od 966 milijardi. Po rebalansu ova kategorija je 873 milijarde dinara. To znači da imamo smanjenje prihoda za 93 milijarde. Ukupni rashodi po Zakonu o budžetu su 1.078 milijardi dinara, a po rebalansu ukupni rashodi su sada 1.040 milijardi dinara. Ovde imamo smanjenje rashoda, kao što smo čuli od gospodina ministra, oko 36 do 38 milijardi dinara. Budžetski deficit, nažalost, po zakonu je predviđen da će biti 112 milijardi dinara, a po rebalansu ova kategorija je 167 milijardi dinara. Ako gledamo i sa jedne i sa druge strane, to je povećanje deficita za oko 56 milijardi dinara. To znači da smo povećali minus za ovih 56 milijardi dinara.
Poslednja kategorija je ukupan fiskalni deficit. Po Zakonu o budžetu je 122 milijarde, a po rebalansu je 178 milijardi dinara, što znači da i ovde isto imamo manjka ili deficit od 56 milijardi dinara. Daću jedan primer. Ako bi naša ekipa u atletici učestvovala u četiri puta 100 metara trke i jedan trkač dobije svoju trku, a ostale tri bi izgubili. Slikovito sam objasnio da nije dovoljno da smanjimo i da imamo uštedu na rashodnoj strani ako, nažalost, nemamo povećanja na prihodnoj strani ili ako je od ostalih segmenata od četiri segmenta samo jedan pozitivan, a ostali su negativni.
Možda u medijima dobro glasi da sa rebalansom dolazimo do uštede od oko 38 milijardi dinara, ali u stvari ovde pričamo o deficitu ili o minusu u budžetu od 56 milijardi dinara. Mislimo da Ministarstvo finansija bi trebalo da nađe neka rešenja da bi izašli iz ove krize, a ne da prodajemo maglu.
Kao što sam rekao, od četiri osnovna pojma u budžetu, samo jedan je poboljšan. Jedino pozitivno u rebalansu je da se smanjuju rashodi za 38 milijardi dinara. Nažalost, smanjeni su nam i prihodi. Prošle godine doneli smo jedan set zakona, set poreskih zakona gde smo mislili da ćemo povećati prihodovnu stranu, povećali smo stope na PDV, na porez na dohodak građana, na porez na dobit, onda smo proširili i osnovicu za akcize. Nažalost, ove mere nisu donele baš pozitivna rešenja, nego u realnoj situaciji izgubili smo 93 milijarde dinara. Znači, jedino je sigurno da poreske stope ne možemo da povećavamo jer privreda i građani su preopterećeni.
Problema imamo u naplati poreza i u finansijskoj disciplini. Možda imamo i velike utaje poreza u celoj zemlji. Ako hoćemo da uvedemo disciplinu u naše finansije, kako to možemo da odradimo, kad ni dan danas lokalne samouprave, pokrajinska vlada i sama vlada su najveći dužnici naših privrednika? Doneli smo Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između javnog i privrednog sektora. Po ovom zakonu, plaćanje obaveza koje su nastale od 1. 04. se prate i mislim da je zakon u primeni efikasan. Ali, nažalost, u opštinama od najnižih nivoa vlasti postoji nam velika razlika, i to kod neplaćanja ovih računa.
Gospodin ministar je rekao da su neki ili bilansi ili računi naših lokalnih samouprava u suficitu. Mislim da ministar zna i neću ništa novo reći, s tim da nažalost ovi računi koji su u lokalima ne daju baš tačne informacije. Ako gledamo ove stare dugove koji su još u fijokama naših lokalnih samouprava, koji nisu plaćeni, daju to na primer iz opštine odakle ja dolazim, na žiro-računu opštine ima 72 miliona dinara, ali računa u fijokama je oko 100 miliona. Znači, iako je opština u pozitivnom saldu, ali u stvari on ima negativni saldo.
Drugi problem je u našoj finansijskoj situaciji crna i siva ekonomija, kao i crno tržište. Sa smanjenjem ovih kategorija bismo mogli da povećamo prihodovnu stranu našeg budžeta. Kao što sam rekao da su sredstva na žiro-računima, i opština i lokalnih samouprava, u plusu, ali to su tzv. namenska sredstva koja ne mogu lokalne samouprave da troše. Ovde su namenska sredstva za poljoprivredu ili od zakupa poljoprivrednog zemljišta.
Ako pogledamo sam budžet, ukupni prihodi, nažalost, imali smo visinu od 966 miliona dinara i milijardu dinara, oni su sa rebalansom smanjeni na 873 milijarde. Ovde imamo smanjenje prihoda za 93 milijarde dinara. Ukupni rashodi, po zakonu, su 78 ili milijardu 78 dinara. Ovde imamo uštede 38 milijardi. Kod ovih 38 milijardi, videli smo da je svako ministarstvo smanjilo svoje troškove. Mislim da je to bilo u zavisnosti od toga koji resorni ministar je koliko bio savestan i resorni ministri su odlučili gde će da smanje ili da naprave štednju u okviru svojih ministarstava. Ovde je bilo nabrojano koje ministarstvo je koliko napravilo ušteda. Kao što vidimo, Ministarstvo finansija je imalo šest milijardi ušteda, Ministarstvo poljoprivrede 3,3 milijarde, MUP 3,1 milijardu, Ministarstvo prosvete tri milijarde.
Suštinu ovog rebalansa je najbolje formulisao profesor sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, gospodin Đuričin. On je rekao – ovaj rebalans je kompromis političke moći, s obzirom na relativno široku koaliciju koju čini sadašnja vlada i na kontradiktorne interese predstavnika koalicije. Nažalost, profesor je rekao istinu.
Naveo sam ovde još nekoliko pojmova, kao što je inflacija. Kao što smo čuli od gospodina ministra, inflacija je sada momentalno oko 10%. Kada smo pravili plan za budžet za ovu godinu, mislim da smo planirali sa 5,5% inflacije. Znači, inflacija nam je skoro duplo veća. Zašto sam to istakao? Jer inflacija utiče na kurs dinara. Ako to gledamo, nažalost, imamo puno kredita koji su uzeti sa deviznom klauzulom i plaćamo kamatu sa deviznom klauzulom i garancije imamo koje su jako velike. Znači, kurs dinara utiče na prihodovnu stranu budžeta, ali nažalost, ima veći uticaj na rashodovnu stranu našeg budžeta.
Što se tiče kredita, pozdravljamo te mere, što je gospodin ministar rekao da se ne ugovaraju novi krediti dok se ne budu isplatili ovi krediti koje smo do sada uzeli. Nažalost, znamo da je naša zemlja prezadužena kreditima. Ako tako gledamo, za narednih 30 godina imamo kredite koje treba da otplatimo. Neki krediti počinju sa otplatom oko 2018. godine, a trajaće do 2042. godine, ako neće biti nekog reprograma, ali sigurno će i to biti.
Kamata je vezana za kredite. Kao što znamo, najbolji kredit je ako dobijemo bez kamate, ali to nikad ova država ili naša zemlja nije odobrila. Neke kredite smo uzeli sa velikim kamatama, a neke sa manjim. Znači, država mora ili mi moramo da platimo ove godine kamate u visini od 25 milijardi dinara garancije.
Kao što smo rekli prošle godine da nećemo izdati garancije samo javnim preduzećima samo za investicije, a za održavanje likvidnosti to nećemo izdavati. Nažalost, došli smo do toga da garancije su sa rebalansom od 41 milijarde dinara povećane na 58,7 milijarde dinara, to je zbog "Srbijagasa", kao što znamo. Ako gledamo, sa MMF-om imamo jedan dogovor da ove garancije ne bi smele da pređu granicu od 30 milijardi dinara. Mislim da ćemo i mi imati ovaj izgovor za ovo zašto je to tako jer u EU samo one garancije su uzete u obzir koje su aktivizirane, ali kod nas, nažalost, svaka druga garancija se aktivizira.
Što se tiče sredstava za Vojvodinu, Savez vojvođanskih Mađara je istakao da će se boriti za finansijska sredstva koja pripadaju, po Ustavu, AP Vojvodini, ovde se radi o 7% budžeta i naravno one tri sedmine, što bi trebalo da se usmeri za kapitalna ulaganja. Znači, kao što sam rekao osnovica se smanjila na 761 milijardu dinara, to znači da oko 53 milijarde dinara bi trebalo da dobije Vojvodina, kao svoja sredstva.
Nažalost, došli smo do toga da neka sredstva kao što su garancije veće u iznosu u ovom budžetu nego što dobija Vojvodina, a ova javna preduzeća samo nam nose pare, a u Vojvodini imamo naplatu poreza i to dobru naplatu poreza. Znači, povećavamo prihodovnu stranu. Kao što sam rekao, ovo su stvari transferna sredstva i nažalost ne možemo da vidimo strukturu ovih sredstava i nažalost za kapitalna ulaganja ova sredstva se ne dobijaju ili dobijamo samo na papirima. Mislimo, da ova finansijska sredstva nisu velika za republički budžet ali su veoma znatna za Vojvodinu.
Na kraju bih ponovo rekao da naša poslanička grupa neće glasati za ove zakone, kao prvo treba da dajemo realnu sliku finansijske situacije naše zemlje, sredstva za razvoj Vojvodine nisu ispoštovana, samo na papiru, i dalje se plaćaju gubiti preduzeća iz budžeta i kao najvažnija mera konsolidovanje finansijske situacija naše zemlje, a to je rekonstrukturiranje javnog sektora je ponovo odloženo. Hvala.