ZOLTAN PEK

Savez vojvođanskih Mađara

Rođen je 1962. godine u Senti.

Osnovnu i srednju školu završio je u Senti. Studirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici i diplomirao kao ekonomista na smeru poslovnih informacionih sistema. Ostale diplome: ovlašćena knjigovođa i revizor.

Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2002. godine. Između 2008-2010. gradonačelnik opštine Senta, od 2010. do 2012. odbornik SVM-a u Skupštini opštine Senta. Od 2012. godine narodni poslanik u republičkom parlamentu, član poslaničke grupe SVM-a i Odbora za finansije Narodne skupštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 17
  • 15
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 19 dana i 20 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 29 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću da govorim o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit povlašćenog kupca za Projekat modernizacije i rekonstrukcije mađarsko-srpske železničke veze na teritoriji Republike Srbije za deonicu Novi Sad - Subotica - državna granica, Kelebija.

Na Petoj zajedničkoj sednici Vlade Srbije i Mađarske 15. aprila ove godine, u Subotici je potpisano niz sporazuma, 11 sporazuma. Na toj sednici je potpredsednica Vlade i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović vodila razgovore sa mađarskim ministrom za inovaciju i tehnologiju, sa Laslom Palkovićem, o zajedničkim projektima dve zemlje u oblasti infrastrukture i saobraćaja.

Jedna od tema je bila i modernizacija i rekonstrukcija pruge Beograd – Budimpešta. U tom razgovoru je bio u načelu dogovor da će Srbija uskoro potpisati jedan finansijski ugovor za ovaj deo od Novog Sada do Subotice, a Mađarska će potpisati ugovor za izvođenje radova cele pruge od Budimpešte do Beograda.

Što se tiče Ugovora o izvođenju radova, 25. aprila ove godine je tender završen u Mađarskoj i biće potpisan do 25. maja ove godine. Celokupna investicija će trajati oko pet godina. Pred nama je ugovor sa kojim, ako dajemo ovlašćenje za potpis, Srbija će izvršiti svoj deo posla.

Što se tiče cele pruge Budimpešta – Beograd, u Koridoru 10, koji prelazi preko naše zemlje, ovaj deo je dužine oko 185 kilometara i to iznosi 21% cele železničke pruge Koridora 10 koji prelazi u Srbiju. Važan deo ove pruge je od Novog Sada do Subotice i do granice, a ovaj deo pruge je dužine oko 97,5 kilometara.

Što se tiče cele pruge, na ovoj pruzi idu vozovi, na ovoj relaciji sa brzinom od 37, 38 kilometra na čas i ceo put od Novog Sada do Subotice traje oko dva, dva i po sata.

Treba istaći da je ova pruga 1883. godine prvi put predata, znači pre 136 godina. Znači, dosta je stara pruga.

Kakav je međunarodni značaj cele pruge od Budimpešte do Beograda, znači, ceo Koridor 10B, to je deo tradicionalnog železničkog transporta koridora za vezu Evrope, mogu kazati cele zapadne i centralne Evrope sa Grčkom, sa Turskom i sa Bliskim istokom. Znači, dosta je velikog značaja ova pruga.

Što se tiče nacionalnog programa za javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine, u ovom programu je isto naveden ovaj projekat modernizacije pruge od Novog Sada do Subotice i do mađarske granice. Predmet projekta je modernizacija postojeće jednokolosečne dotrajale železničke pruge Koridora 10B u savremenu dvokolosečnu prugu za mešoviti putnički i teretni saobraćaj, i to sa brzinom vozova do 200 kilometara na sat. Rekonstrukcija ove pruge od Beograda do državne granice do Mađarske, nakon ove rekonstrukcije će se vozovi kretati do 200 kilometara na sat, kao što sam rekao, i biće završena po planu do 2023. godine.

Cela modernizacija ove pruge je jedno od najznačajnih infrastrukturnih ulaganja u naš region od strane Narodne Republike Kine.

Kao što istorija pokazuje, bez železnice nema ekonomskog razvoja. Treba znati da je prva komercijalna pruga u svetu otvorena 1830. godine u Velikoj Britaniji. Do 1850. godine u zapadnoj Evropi je bilo izgrađeno oko 40 kilometara pruge, a istovremeno u Aziji, u Africi i u Latinskoj Americi je samo 4.000 kilometara pruge bilo izgrađeno, znači, 10 puta manje pruge, zato je razvijenost ovih zapadnih zemalja bila veća od ostalih u svetu.

Projekat modernizacije i rekonstrukcije pruge Beograd – Budimpešta, kao što sam rekao, je jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Republici Srbiji, čija je zajednička realizacija dogovorena na nivou predsednika vlada Republike Srbije, Kine i Mađarske.

Na Sedmom samitu šefova Vlade Narodne Republike Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, 6. jula 2018. godine zaključen je komercijalni ugovor između Vlade Republike Srbije i kineskog izvođača. Prihvaćen je ugovor o radovima od milijardu i 162 miliona dolara. Ovaj komercijalni ugovor obuhvata usluge, nabavku, izgradnju, isporuku i ugradnje svih neophodnih elemenata za rekonstrukciju deonica železničke pruge između Novog Sada i Subotice i od Subotice do Mađarske granice, u dužini od 108 kilometara.

Sa ovim ugovorom i sa ovom izgradnjom, ako se završava do 2023. godine, dobijamo jednu takvu prugu koja ispunjava sve uslove osnovnog koridora transevropske transportne mreže.

Kakav je ovaj ugovor? Koje elemente ima ovaj ugovor? Pod kojim finansijskim uslovima je ovaj ugovor sačinjen? Iznos od 988 miliona dolara je za kredit, što je 85% od vrednosti celog komercijalnog ugovora i ima Republika Srbija tzv. učešće ili sopstveni deo od 15%, što je u dolarima 174 miliona dolara. Ugovor se potpisuje na 20 godina i po fiksnoj kamatnoj stopi od 2% godišnje.

Poslanici SVM misle da je ovo jako, veoma značajni projekat što se tiče modernizacije cele železničke infrastrukture u Srbiji i zato će glasati u danu za glasanje za ovaj zakon.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih govorio o ovom famoznom zakonu, Zakonu o konverziji stambenih kredita i indeksiranim u švajcarskim francima.

Problem korisnika stambenih kredita u švajcarskim francima je najzad tema je koja je došla na skupštinu i gledamo da rešimo ovaj problem. Okolne zemlje su rešile već ovaj problem, Mađarska, kao što smo čuli, Hrvatska, Crna Gora i ostali, Mađarska je u 2014. godini je rešila ovaj problem. Svaka je zemlja imala svoj model, koji model je najbolji to se ne zna, mi imamo ovaj model što je ispred nas i mislim da je to momentalno jedno najbolje rešenje.

Kako je došlo do kredita koji su u francima bili indeksirani? Prve kredite je u Austrijska Narodna banka izdavala onim građanima koji su živeli pored granice Švajcarske i imali i radili u Švajcarskoj i imali zarade u švajcarcima i zato je donela ovu odluku. Ova odluka se polako proširila na okolne zemlje, kao što je Mađarska, bivše zemlje SFRJ, Rumunija. U našoj zemlji smo počeli da dajemo ove kredite 2005. godine.

Zašto ovo kažem? Kažem jer pre nego što sam bio političar, 22 godine sam radio u banci, u to vreme bio sam direktor stanovništva u banci.

Znači, 2005. godine smo počeli da izdajemo ove kredite. Bilo je tako vreme da su samo ovi stambeni krediti bili davani u švajcarskim francima, to je trajalo oko godinu dana.

Ekspanzija ovih kredita koji su primali naši građani je najveća bila od 2007. i 2008. godine. Zamislite taj trenutak, kako su tada građani razmišljali. Krediti su dati indeksirani u švajcarskim francima. Švajcarski franak je bila jako stabilna valuta, evro je kao jedna nova valuta bila u evropskim zemljama. Oni su tako razmišljali. Znači, stabilan franak, stabilan kredit i to se da uzetu. U to vreme kvalitet evra i švajcarskog franka je bio 1 prema 1,2 i to je održano od 2011. godine do 2015. godine.

Znači, svaka zemlja ima svoju monetarnu politiku i monetarna politika je zasnivana na tome koliko je njena nacionalna valuta u paritetu sa evrima. To je i Švajcarska radila.

Zašto je došlo do ovog kolapsa, u koji smo ušli? Ušlo je puno naših građana, ostalo je samo oko 17 hiljada građana koji još imaju ove kredite, a iznos ovih kredita je oko, ako sam dobro pogledao, 540 miliona evra. Znači, građanin je ušao u banku, zatražio kredit. Nismo imali prilike da dajemo kredite, naročito stambene kredite. Prvo smo počeli sa potrošačkim kreditima, a posle su došli stambeni krediti. Znači, imali su prilike, takva nam je bila ekonomija, da smo mogli da dajemo ove kredite. Građanin je ušao, mislio da je franak jako stabilan.

Što se tiče kamatnih stopa, kamatne stope su bile najmanje. Znači, manje od onih kredita koji su bili izdavani u evrima. Sve brošure, sva politika, bankarska politika namenjena građanima je bila jako atraktivna, zato su ovi ljudi ušli u banke i dizali ove kredite.

Nažalost, jako malo od banaka ili od radnika banaka nije gledao predznake, što je bilo u EU. Jer, 2007. godine, ako se dobro sećam, Evropska centralna banka, Centralna banka Austrije, je davala već znake da ove vrste kredita imaju dvostruki devizni rizik. U našoj zemlji, 2007. godine, to treba istaći, tadašnji guverner Narodne banke, gospodin Radovan Jelašić je dao jednu izjavu u vezi ovog dvostrukog deviznog rizika, samo je bio problem što niko nije obraćao pažnju na to.

Došli smo do toga da 2011. godine već se nije dalo da se da kredit u švajcarskim francima, već samo u evrima. Jer, ovo pitanje koje je dovelo u kolaps celu ovu tezu ili celu ovu problematiku, jeste jedna tzv. izjava Evropske centralne banke, 2015. godine, januara meseca, da će svakog meseca kupovati obveznice u visini od 60 miliona evra. Zato je reagovala Narodna banka Švajcarske i od tog datuma, januara 2015. godine, oni su odustali od onog pariteta što je bio pre, 1:1,20. Zato je došlo do ovog kolapsa, nažalost.

Kao što sam rekao, zakon je ispred nas. Ovo je bila mala istorija zašto smo došli do ovoga i kako je to bilo. Treba još jednom istaći da je u to vreme jedina prepreka bila da neko ne uzme ovaj kredit visina ličnog dohotka. Jer, ako je klijent ušao u banku, tada je jedino pitanje bilo koliko on može kredita da podnosi, pošto je 50% od ličnog dohotka bilo dozvoljeno da se optereti sa bilo kakvim kreditom. I zato su ljudi toliko navalili.

Toliko je bila niska kamatna stopa da su krediti u švajcarcima bili povoljniji od kredita u evrima. Niko nije obraćao pažnju šta će doći za pet, 10, 15, 20 godina, jer im niko nije rekao šta ih čeka.

Kao direktor banke, ja sam upozoravao moje prijatelje, poznanike, da ne uzimaju ovakve kredite i da će biti problema, pošto sam u to vreme čitao razne novine o bankarskim sistemima. Zato sam i rekao da ne treba uzimati, već samo do 35% svoje plate, jer se ne zna šta će biti i kako će biti cela kamatna politika.

Ovo rešenje koje imamo, a posle ću da kažem šta imamo još ovde malo riskantno i kod ovog zakona, znači, zakon je ispred nas i mislimo da je to dobro rešenje, zbog čega ćemo glasati za ovaj zakon. Znači, poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će glasati za ovaj zakon.

Kao što je gospodin ministar rekao da su u ovom zakonu u pitanju oni ljudi ili građani koji su uzeli kredite, ali, šta se gleda kao glavnica, ili otpis ili konverzija ovih kredita? To je preostali dug glavnice i obračunata i nenaplaćena kamata. Znači, to je glavni deo duga. To se konverzuje u dinare, pretvara se u dinare, otpisuje se 38% od toga i preostali deo se daje isto kao kredit, ali kredit po onoj kamatnoj stopi što je u datoj banci primenjeno 31. marta ove godine. Ako banka nije imala takve kredite, onda mora da da takve uslove da ove kredite moraju izdati po, ako je kamata varijabilna ili promenjiva, da to ne bude iznad 3,4%, plus tromesečni ili šestomesečni euribor, ako je fiksna, bila je i fiksna kamata i banka je imala takve kredite, onda fiksna kamata ne sme da bude iznad 4%.

Rekao sam da ću reći kakve ćemo probleme imati, ako ćemo ih imati, to se još ne zna, jer se ne zna šta će biti u ekonomiji, ja kao bankar imao sam priliku da euribor bude plus 4,4. Sad je minus 2, 02, znači da je sad jako povoljna. Za 10, 15 godina, ne zna se šta će biti.

Znači, ovo je još jedan deo rizika od toga što banka izdaje kredite. Znači, 3,4% kamate plus euribor. Znači, ovde ima još malo rizika, ali to se da prihvatiti, jer svaki kredit koji je indeksiran u stranoj valuti, ima ovakav euribor. Da se vratim na temu.

Znači, ako zakon stupa na snagu banka mora u narednih 30 dana da ponudi potrošaču kredita ili ko je imao do sada ovaj kredit svoju ponudu o konverziji, a primalac kredita nakon ili u toku 30 dana prijema ovog sporazuma mora da potpiše ili da prihvati ili da ne prihvati. Ako ne prihvati, onda mu ostaje ovaj kredit da otplaćuje kako je do sada bilo.

Kao što je gospodin ministar rekao, znači nisu samo oni građani u pitanju kojima još ostaje dug, nego oni građani prema kojima se vodi parnični postupak ili prinudna naplata, njima se ovaj proces zaustavlja do onih 30 dana kako se oni odluče šta će, kako će da odrade, posle po njihovoj odluci postupak ide dalje.

Kao što smo rekli, sredstva obezbeđenja su značajna jer kod svakog kredita, svaka banka ima sredstva obezbeđenja, a ima jedno dva, tri ili u stara vremena uzeli smo više ovih sredstava obezbeđenja, kao što je hipoteka, onda osiguranje života i bilo je tako osiguranje kod nacionalne korporacije.

U vezi ovih sredstava obezbeđenja treba istaći da oni ostaju na snazi. Znači, ne treba za ove nove konverzirane kredite da se sklope novi ugovori o životnom osiguranju ili novu hipoteku da stave.

Što se tiče troškova konverzije, ovi troškovi spadaju na teret banke. Znači, građani uopšte nemaju nikakav teret kao naknadu ili bilo šta u vezi ovih kredita. To je isto jako pozitivno, što se tiče građana.

Tu treba istaći da banka posle daje zahtev za 15% troškova konverzije da sklopi ugovor sa Republikom Srbijom da bi onih 15%, što će prihvatiti Vlada, iz budžeta da nadoknadi bankama.

Kao što sam rekao, imamo momentalno 16.800 građana koji imaju ovakve kredite. Kao što sam rekao, iznos ovih kredita je oko 540 miliona dinara. Mislim da je ovo u našoj zemlji jedno od najboljih rešenja za problem ovih građana i zato ćemo mi glasati na ovaj zakon, kao i za ostale zakona koji su na dnevnom redu. Hvala vam.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Hvala.

Poštovana predsednike, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih govorio o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarke o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Ovim predlogom što je pred nama, Predlogom zakona, potvrđuje se Sporazum koji je potpisan između dve vlade u Budimpešti, 9. februara 2018. godine. Ovaj predlog poboljšava onaj prethodni predlog što je bio ili Sporazum što je bio, pa je potpisan 2012. godine, tačno 24. januara između dve vlade, Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Najveća novina je u članu 6. Predloga ovog zakona, koji se odnosi na član 12. stav 4. Sporazuma koji se menja i glasi – Ako postoje neophodni personalni, tehnički i infrastrukturni uslovi, ugovorne strane takođe mogu odobriti međunarodni promet putnika preko graničnog prelaza ili produženje radnog vremena, o čemu s uzajamno obaveštavaju diplomatskim putem. Za nas je najistaknutija reč ili deo rečenice – produživanje radnog vremena graničnih prelaza. Sa ovim ugovorom se stvara zakonski i pravni preduslov za produženje radnog vremena na graničnim prelazima koji rade od sedam do devetnaest časova.

Treba znati da je dužina granice između dve države oko 175 kilometara. Preko graničnih prelaza godišnje prelaze oko šest miliona putnika u jednom i u drugom pravcu. Treba znati da do 2015. godine između dve države je bilo samo pet graničnih prelaza, a u ovoj godini se radi već o osam graničnih prelaza koji rade na dužini granica između dve zemlje. Znači, u poslednje tri, četiri godine, otvorena su tri nova granična prelaza. Kao što je otvoren i u ovoj godini jedan granični prelaz, pre sedam, mislim da nema ni sedam dana, to je granični prelaz kod Bajmoka, Bajmok-Bačalmaš, koji momentalno radi od sedam do devetnaest časova. Ovde su radovi bili oko godinu, godinu i po dana. Dok je obnovljen ovaj novi granični prelaz, uloženo je oko 2,1 milion evra, 1,8 miliona evra su iz pristupnih fondova EU, a 300 hiljada evra je iz budžeta Republike Srbije.

Kao što sam rekao, momentalno ovaj granični prelaz radi od sedam do devetnaest časova i otvoren je za putničke automobile i za autobuse koji mogu koristiti ovaj granični prelaz. Treba znati da je ovaj granični prelaz od Horgoša udaljen 50 kilometara, a od Kelebije oko 30 kilometara. Otvoren je zbog toga da bi se rasteretila ova dva granična prelaza.

Kao što smo čuli kod izjave ministra da se u ovoj godini, ako se sastaju dve vlade, na ovom zajedničkom sastanku će se razgovarati o tome da se ovaj granični prelaz, radno vreme ovog graničnog prelaza da se produži na 00 - 24 časa i da se proširi za prelaz teretnih vozila. S tim, ako se ovo dogodi, nadamo se da će se sporazumom oko dve vlade ovo potpisati, imaćemo četiri granična prelaza koji će raditi 00 – 24 časa, a to je Horgoš-Reske, Kelebija-Tompa, Bački Breg-Hercegsanto i Bajmok-Bačalmaš.

U ovom sporazumu je istaknuta još jedna važna vest – da će se u ovoj godini početi sa izgradnjom još jednog graničnog prelaza, a to je granični prelaz na severu Banata. Radi se o Rabe-Kibekhaza koji će se isto raditi od ujutru od sedam do 19 časova. Ovde treba istaći da će Kikinda sa ovim graničnim prelazom imati najkraću relaciju da se poveže sa mrežom evropskih auto-puteva. Ako je tačno, sa ovih devet izgrađenih graničnih prelaza, razlika u kilometrima između dva granična prelaza pašće ispod 20 kilometara, što je jako povoljno za stanovništvo i za privredu cele naše zemlje, a naročito severnog dela naše zemlje. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Senta, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96710.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 109133.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:11