Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik na odboru na pitanje koliki je procenat ugljendioksida u vazduha nije znao odgovor. Ugljendioksid je inače najveći neprijatelj svih ekologa u svetu.

Ja da sam opozicija, ja bih se zalagao za bržu eksploataciju litijuma. Rekao bih Kosovo nije država, Srebrenica nije genocid, ne dozvoljavamo mešanje stranog faktora u izborna prava u Srbiji i rekao bih, ja hoću bržu eksploataciju litijuma. Ali, gle čuda, oni se zalažu sasvim suprotno od toga.

Dame i gospodo, ja se sećam izjave Bojana Pajtića o njegovoj stranci. On je svojevremeno rekao da je njegova stranka brod ludaka. Izgleda da je bio u pravu. Ima ljudi koji se zalažu za kraljevinu i sada sam video, mi nismo kraljevina, ali dvorskih luda nam ne ne dostaje. Upravo smo videli ovde jednog vrištećeg primerka i sada da se vratim na temu, pošto je ugljen dioksid najveći neprijatelj svih ekologa.

Svojevremeno je bio neki rat na Staroj planini. Naši vrljni ekolozi su sprečili proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora iz malih hidroelektrana. Znači, oni su u principu za to da se električna energija proizvodi od fosilnih goriva u termoelektranama. Ukoliko nećete obnovljivu energiju i gle čuda, ja sam se raspitao. Za to zalaganje ih je plaćao „River voč“, Austrijska organizacija koja je finansirala ove dične gore zelene koji glume da nisu žuti, već su zeleni. Glume da su ekolozi, ali „River voč“ je platio da se spreče male hidroelektrane u Srbiji. Austrijska organizacija. Pri tome, Austrija ima 4.000 malih hidroelektrana, a Srbija svega 100.

Obnovljivi izvori u Austriji iz malih hidroelektrana 60% struje, ukupno iz obnovljivih izvora 87%, mi nismo dostigli ni polovinu, ali bože moj, ekolozi su rešili da se bore za fosilna goriva. Dame i gospodo narodni poslanici, njihovi umovi ne bi dostigli parnu mašinu. Oni misle da bez privredne aktivnosti životna sredina nudi zdraviji život i duži život. Nije tačno. Pre parne mašine životni vek je trajao 40 godina. Danas je životni vek 80 godina. Znači da industrija, zdravlje i duži život ne zavisi nužno od pečinske Srbije za koji se oni zalažu.

Dame i gospodo, oni se ne bore samo protiv litijuma. Bore se naravno protiv rukovodstva Srbije i same države Srbije. Priča o dvoglavim ljudima koji će se pojaviti sa litijumom naravno šire praznoglavi i sa one strane takvih ljudi nema male. Oni se u principu bore protiv pete tehnološke revolucije. Da se vi pitate, ni do parne mašine ne bi došli, ali bože moj. I pljeskavice bi bile super kereće.

Dame i gospodo, do pete tehnološke revolucije se stiže obnovljivom energijom, veštačkom inteligencijom, što podrazumeva veću upotrebu električne energije i sa druge strane veće upotrebe litijuma. Evo javlja se ovaj kradljivac struje u budućnosti koji je sprečio da proizvodimo obnovljivu energiju iz hidroelektrana. Pri tome ga plaćao „River voč“ po njegovom vlastitom priznanju.

Dakle, neko ko se bori protiv ovoga u stvari se bori da se električna energija proizvodi od fosilnih goriva, što znači emisija ugljen dioksida. Sa druge strane, neko ko se bori protiv litijuma, baterija, električnih automobila, bori se recimo za saobraćajni transport koji će se vršiti na … goriva, opet takav ekolog se bori za veću emisiju CO2 koju emituju termoelektrane i saobraćajna vozila.

Dame i gospodo, navešću vam nekoliko primera.

Mi smo u Inđiji pre industrijske zone, u mom selu, zato što pričate o raseljavanju, u mom selu je živelo svega 2.500 stanovnika, bili smo u padu, škola se praznila, živeli smo od poljoprivrede, 15% kuća je bilo prazno. Mi smo žrtvovali 500 hektara za industrijsku zonu. Danas, 10 godina kasnije, škola je punija, nema više praznih kuća, ljudi su zaposleni, tako da smo naselili selo, a ne raselili, kako tvrde ovi nesrećnici preko.

Kad ste već kod poljoprivrede, ukupno će biti zauzeto 0,008% poljoprivrednog zemljišta ili osamstohiljaditih delova, a kad pričate o proizvodnji mleka, gubitak će biti, ukoliko baš niko ne bude više tamo držao krave, 0,0007% ukupne proizvodnje mleka.

Taj vaš vođa ekološki dole ili lider, koji je hteo da proda zemlju, je poljoprivrednik kome država za držanje krava svakog meseca daje 200 hiljada dinara. Da bi dobio tih 200 hiljada dinara, taj vaš lider je morao da poštuje ekološke mere. Ovde su zapisnici inspekcije koja je proveravala upotrebu sredstava, a ovde rešenje. Taj vaš vrsni ekolog je potpisao, a i u rešenju takođe piše da je svojim načinom bavljenja stočarstvom zagađivao životnu sredinu, zemljište, vazduh i vodu. Ovde su ta rešenja. Naloženo mu je da u roku od 90 dana otkloni nedostatke kojima ugrožava životnu sredinu.

Mi, gospodo, nemoj da dobacuješ, kradljivče struje u budućnosti, u principu sedimo na sanduku prepunom zlata i dijamanata. To su naši potencijali. Ali, mi ne otvaramo taj sanduk, zbog širenja glasina, teorije zavere, širenja straha, da su u tom sanduku otrovne zmije, otrovnice, zli zmajevi, dvoglavi ljudi, marsovci, itd. Sve što treba, treba pažljivo da otvorimo taj sanduk i da ta rudna blaga koristimo u našu svrhu.

Da sam opozicija, ja bih tražio da se ruda litijuma koristi u 80, 90 i 100% slučajeva za privredni razvoj Srbije, odnosno da se koristi za proizvodnju gotovih proizvoda i električnih automobila. To bi imalo smisla, ali za to treba imati dva grama mozga.

Ja ću vam navesti primer Dubaija. Dubai, sedam arapskih emirata, svakako vama poznati jer rado idete tamo, Abu Dabi, Dubai, ne prezate od toga jer znate da su to divni gradovi. Ti divni gradovi su nastali na eksploataciji nafte, a tu je negde bio i prodavac NIS-a, a nafta, odnosno njena eksploatacija, donekle zagađuje životnu sredinu, ali oni su iskoristili svoja rudna blaga. Danas Dubai prihodi od nafte sa svega 5%, zato što su im rudna blaga pogurala ekonomiju, finansije, trgovinu, turizam i danas su samo 5% prihodi od nafte. Isto tako treba da uradi i Srbija.

Navešću vam primer i Hrvatske. Zamislite, mi se odričemo svojih rudnih bogatstava, rudnog blaga, a zamislite kad bi se Hrvatska, koja ima dva miliona turista i 15 milijardi evra prihoda, odrekla turizma zato što turizam i 20 miliona turista i 100 miliona noćenja bitno ugrožava životnu sredinu u hrvatskom priobalju, znači, priprema hrane, prevozna sredstva, šest miliona ulazaka, šest miliona izlazaka, zamislite kad bi se Hrvatska odrekla onoga što joj je bog i Karađorđevići dali i ukinuli turizam, zamislite kako bi se tamo živelo.

U principu, gospodo preko, vi ste kradljivci pete tehnološke revolucije koju želite da sprečite u Srbiji. Vi ste kradljivci budućnosti Srbije, vi ste kradljivci budućnosti sadašnje i buduće generacije. Vi treba da se zalažete za eksploataciju litijuma po najvišim evropskim i svetskim standardima. Šta je problem, ako ste u pravu, a znate da niste, niste vi struka, vi ste bruka, vi ste bruka i sramota države Srbije. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam spreman da povučem sve amandmane koje sam ja predložio, ukoliko opozicija želi da završimo ovu sednicu na vreme, odnosno da njihova sednica se održi, ali koliko ja vidim Tito to ne dozvoljava. Tito, koji je ovde rekao, ne liči on na Tita, više mi liči na Luksa, znate, ovi stariji poslanici, kao što sam ja, vrlo dobro znaju ko je bio Luks, rekao je da možemo ovde da kopamo samo preko njega mrtvog. To je kod njega uobičajeno stanje, on je uvek mrtav pijan. Dakle, takav i dolazi na sednice Narodne skupštine.

Po pitanju mog amandmana, reč je o tome da sam investicije, sredstva za investicije povećao za jednu milijardu na, umesto 24, 25 milijardi, dok su oni tražili da se iz investicija oduzme 10 milijardi, da se to kao prebaci na IPARD, iako IPARD unapred ima dogovorena pravila sa EU i tačno se znaju iznosi, kolika je podrška, koja godina.

Dame i gospodo, investicije su investiranje novca u zarađivanju drugog novca. Dakle, država je kao automobil i ukoliko nema privredu, kao u njihovo vreme, onda taj automobil može da ide samo nizbrdo. Potrebno je da ima motor. Dakle, privreda je neki motor koji može da pokrene automobili, a investicije su kao gorivo. Da bi se vratili na vrh ili negde blizu vrha, kao što smo nekada bili, potrebno je da imamo dovoljno goriva, odnosno dovoljno investicija da taj automobil okrenemo i da može da se popne dovoljno visoko u korist svojih građana.

Očigledno da oni žele da smanje investicije, a ja kao neki začetnik industrijske zone u Inđiji znam koliko su bitne investicije. Recimo, na 47 hiljada stanovnika, mi smo imali negde oko šest hiljada zaposlenih. Danas posle svih investicija koje su bile u Inđiji na 47 hiljada stanovnika imamo 36 hiljada radnih mesta. Njihova ekonomska politika meni liči, ličila je na ono - posadiš čvarak i čekaš da nikne prase. Hvala.

Pravo na repliku.

Dakle, pogrešio sam kada sam ovog Titovog Reksa nazvao onako kao što on meni liči, ali izgleda da Đilas ima svog Reksa. Dakle, neko ko je krenuo u obnovu Kraljevine, ko je krenuo da dođe do kraja, pa došao do Đilasa i ne zaslužuje neki ozbiljniji komentar. On je dao sebi za pravo, iako u životu kućicu za psa nije napravio, da drži neka predavanja meni, kaže – on to ne razume. Naravno da ne razume zato što neko ko je proizvodi traktore, ko je proizvodio hranu, meso, voće i povrće itd. u svom životu, ko to radi 46 godina, naravno da ga neki zgubidan u potpunosti ne može da razume.

Dame i gospodo, šta on zna šta je Peta industrijska revolucija. On je sa svojim mozgom došao negde pred parnu mašinu. To je otprilike 18. vek i to je domet njegovih razgovora i njegovih uvreda, ako su to uopšte razgovori, uglavnom su to uvrede koje ovde upućuje.

Evo, čovek koji nas optužuje za izdaju Kosova i Metohije, šta on zna, recimo, evo šta je veštačka inteligencija, šta je digitalizacije, šta je robotika, itd. šta je zelena tranzicija. Ma njega to ne interesuje. On se bori protiv zelene tranzicije, itd. On se bori protiv zaokreta, očiglednog zaokreta u ekonomiji i privredi. On se bori za to. On se navodno bori za Kosovo i Metohiju, a sedi u grupi i bio kandidat na listi gde su, sa predstavnici te liste dogovarali datum kada Albanci treba da proglase nezavisnost. I oni nas zovu nekim izdajnicima. Baš mi čudni izdajnici.

Jedni od njih nas optužuju, recimo, da nismo dovoljno Rusi. Drugi kažu da nismo dovoljno Evropljani ili Amerikanci, a uglavnom smo valjda krivi zato što smo dovoljno Srbi. On nas optužuje za izdaju Kosova i Metohije, a na listi je onih koji su promenili Rezoluciju Ujedinjenih nacija, iz pregovaračkog procesa izbacili Rusiju i Kinu i morali smo da idemo u Evropsku uniju, jer sa njima pregovori su takvi da su takvi Rezoluciju doneli. On nas optužuje, a na listi onih koji su dogovarali datum kada Albanci treba da proglase nezavisnost i oni koji su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde da legalizuju ono što su Albanci proglasili, ono što su oni dogovorili kog datuma da se desi. I nemojte uopšte da pitate ovog sa dvora Dragana Đilasa - zašto? Pitajte ga samo – pošto? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman, tiče se ruralnog razvoja.

Ministar poljoprivrede je objasnio sa kojim pojavama se suočila Vlada koja je proletos izabrana.

Dakle, u pregovorima sa ortodoksnim političkim protivnicima, koji su, naravno, spojili litijum i poljoprivredu i na isti način se odnosili prema oba dva pitanja.

Ja sam sa gospođom predsedavajućom učestvovao u razgovorima prošle godine sa istim tim predstavnicima, ali oni su zaključili da sam u daljim pregovorima nepoželjan.

Dakle, s obzirom da su verovatno mislili da previše znam o poljoprivredi, s obzirom da sam sam poljoprivrednik, isključili su me iz tih pregovora, a onda su u nastavku svih pregovora do dana današnjeg se trudili da ja nikako ne prisustvujem takvoj vrsti razgovora da bi progurali neke svoje ideje, odnosno da bi favorizovali biljnu proizvodnju na štetu stočarstva, voćarstva, povrtarstva i prerađivačke industrije.

Odbor kojim ja predsedavam, ne samo ja, se zalaže da naša biljna proizvodnja bude posvećena našem stočarstvu, našoj prerađivačkoj industriji.

Nažalost, udruženja koja su vršila pritisak na način koji je ministar opisao su nas doveli do toga da i dalje se podstiče biljna proizvodnja. Od podsticaja treba podmazivati točak koji najviše škripi. Dakle, najviše nam škripi u stočarstvu, u uvozu mesa i mleka i onda oni koji nas pritiskaju da podsticaje usmerimo prema biljnoj proizvodnji, a ne prema stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, kažu – a vi uvozite meso i mleko. Pa, zahvaljujući i vama, vašoj poljoprivrednoj politici i vašim političkim pritiscima, zato što je poljoprivredna mehanizacija postala instrument političkih pritisaka na Vladu zato što se neki poljoprivrednici, pojedini, pretvaraju u drumske razbojnike.

Rezultat toga je povećan uvoz mesa i mleka zato što Vlada pokušava kroz njih da udovolji poljoprivrednicima.

Odbor i ja sam se zalažemo da naša poljoprivreda ne bude gotovo u celosti spojena sa stranim imputima, stranim preparatima, stranom mehanizacijom, a s druge strane, da bude vezana i namenjena tuđem stočarstvu i tuđoj prerađivačkoj industriji.

Mi onda raubujemo zemljište u korist strane prerađivačke industrije, u korist stranih imputa i za to dobijamo novca koliko ne možemo da vratimo kredite stranim bankama. Otuda se Odbor založio za povratak prehrambenog suvereniteta koji klizimo, koji narušavamo potpisivanjem SSP-a 2007/2008 godine. Da ne govorim ko ga je ispregovarao i koju štetu donosi.

Samim tim što gubimo stočarstvo, mi gubimo organska stajska đubriva, gubimo na kvalitetu zemljišta i jedemo na određeni način hleb buduće generacije. Zato sam i predložio da sredstva za ruralni razvoj budu uvećana ako ne sada, onda sledeće godine jer tu je nabavka uslovnih grla, tu je nabavka mehanizacije, tu su podizanja novih voćnih zasada, tu su plastenici itd.

Ne dobija se veći prihod u poljoprivredi samo u velikim površinama, dobija se i velikim prinosima po jedinici, odnosno velikom dohotku po jedinici površine, a to nam stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo garantuje i prerađivačka industrija tako stiče sirovinu.

Naši građani ne izdvajaju novac za podsticaje da bi obezbedili prehrambenu sigurnost Francuzima i Nemcima, oni taj novac izdvajaju da bi oni imali prehrambenu sigurnost koja je narušena, već sam rekao, od 2007. i 2008. godine. Stoga se Odbor zalaže za to i zato sam predložio ovaj amandman i u sezonske intervencije koje treba da obezbedimo, ali džabe ćemo dići voćnjake, džabe ćemo nabaviti uslovna grla ako ne obezbedimo jedan fond za sezonske intervencije kada cena mleka ode ispod, kada cene voća odu ispod, da Vlada ima instrumente i ministarstvo da to dotira i na takav način stičemo veće prihode po jedinici površine.

Ja vas sve pozivam da pokušamo da zajedno utvrdimo poljoprivrednu politiku koja je u korist potrošača, poljoprivrednika i u korist države koja može da podnese ne daj Bože neke nove ekonomske i vojne pritiske na našu zemlju.

Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi koji su gadljivi na devedesete, na SRS, a koji su navodno sledbenici Zorana Đinđića treba da znaju da je postojala saradnja te dve stranke u vreme kada je trebalo izabrati predsednika Skupštine 1993. godine. U najvećim ratnim godinama bilo je te saradnje, uspešne, polu uspešne i danas ljudi koje on nije hteo da primi u svoju stranku sve dok nije poginuo pričaju o lošim devedesetim godinama, a pri tome zaboravljaju da je postojala ta saradnja.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam poljoprivrednik. Ovde je jedan bivši savetnik bivšeg premijera, koji je radio u njihovoj privatnoj firmi, ovde je tvrdio da su od 26. novembra, kada su bili pregovori u Kisaču, do sada obavljene tri setve. Ja za 10 meseci nisam uspeo, možda sam uspeo dve setve da ostvarim, ali tri nikada u životu, niti poznajem poljoprivrednika koji je na teritoriji Srbije, bilo kada, ostvario tri setve za 10 meseci. Mislim da je ovaj gospodin, bivši savetnik, koji je savetovao bivšeg premijera, a ko ga je savetovao mi smo još i dobro prošli, mislim da je on za Ginisovu knjigu rekorda.

Ovde smo čuli razne povike. Što gorivo nije jeftinije, povikaše oni koji su prodali NIS i sva nalazišta nafte i gasa na teritoriji Srbije. I, vode.

Dame i gospodo, onda smo čuli povike – male su seljačke penzije. Ja se u tome slažem, ali u njihovo vreme su bile 2,7 puta manje. Dakle, 2,7 puta manje. Onda smo čuli povike o podsticajima – zašto nema više podsticaja i zašto kasne? Moram priznati da u njihovo vreme podsticaji uopšte nisu kasnili, nije ih ni bilo, a kada ih je nešto bilo, poslednjih godina njihove vladavine, to je bilo negde oko 100, 126 miliona evra. Na izlazu 2012. godine ti podsticaji su bili šest puta manji nego danas. Danas je agrarni budžet 125 milijardi, sa akcizom negde između 132 i 135 milijardi ili milijardu i 150 miliona evra u apsolutnom iznosu. Čisti podsticaji su negde otprilike sa gorivom, akcizom oko 115, odnosno milijardu evra, milijardi dinara.

Danas oni kažu – zašto ti podsticaji nisu veći? Onda se pojavi savetnik vrli koji kaže – uvozite meso i mleko. Tačno je, ali zašto ga uvozimo? Upravo oni su ispregovarali SSP i deo koji se odnosio na poljoprivredu, a koji je omogućio autoput za uvoz mesa i mleka. Zato mislim, a moj amandman se odnosi na ruralni razvoj, da tu treba dodati sredstva za nabavku mehanizacije voćnjaka, kvalitetnih priplodnih grla da bi tu anomaliju ispravili.

Da bi povratili prehrambeni suverenitet, mi moramo napustiti poljoprivrednu politiku koja se delom još uvek vodi na način na koji su oni vodili, a zahvaljujući upravo tim udruženjima koja su u Kisaču pritiskala vlast, da se podsticaji, dok je naša želja bila da se vežu za uslovna grla, odnosno da budu izdašni, a da hektari budu pokriveni uslovnim grlima, voćem i povrćem, upravo su oni poslali svoje politikante i svoja udruženja koja su isključivo tražila da se podsticaji usmere za sertifikovano seme, što je ova Vlada udovoljila, a mislim da je bila greška, jer je samo to sertifikovano seme preko noći poskupelo 40%

Ja i dalje mislim da zbog ruralnog razvoja za mene država kontrola nad teritorijama. Da bi stanovništvo opstalo, te podsticaje treba usmeriti u ruralni razvoj, nabavku mehanizacije, grla, podizanje voćnjaka itd. jer se ne slažem sa njima, da se ukupan prihod od poljoprivrede stvori velikim površinama. Ja mislim da to mora da se stvori velikim prihodima po jedinici površine.

Još na kraju da kažem da je najiskrenija ljubav na svetu, ljubav prema hrani i vreme je da napravimo zaokret, da napravimo zaokret prema zelenoj tranziciji itd. električnim automobilima, obnovljivoj energiji i u poljoprivredi da napravimo zaokret posebno zato da tu ljubav maksimalno unovčimo. Hvala.

Po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre je govorio jedan državni trošak. Zašto naš napredak u poljoprivredi nije veći, brži? Iz prostog razloga što su neki poljoprivredni inženjeri koje je država školovala da bi unapredili poljoprivredu prerasli samo u politikante koji su od samog početka svoje karijere kao zaposleni bili isključivo u javnom sektoru.

Danas oni kukaju zašto nema dovoljno poljoprivrednika, a mogli su svojim primerom obzirom da ih je država školovala i dala ogroman novac na to školovanje, da se prihvate motike i tako dalje, ali očigledno da je bolje držati neki govor nego držati motiku u ruci i baviti se poljoprivredom.

Pokazao je fotografiju, tačno je da na fotografiji izvesni gospodin iz Stare Pazove, ali je zaboravio da kaže i to da je to kandidat na njegovoj izbornoj listi u Staroj Pazovi. Dakle, uglavnom se radilo o političkim razlozima zbog čega se taj traktor našao na površini i trebao je reći da je taj traktor vredan preko sto hiljada evra. Meni je prava čast da u naše vreme poljoprivrednici voze tako skupe mašine, jer kada su oni bili vlast, uglavnom su se vozili Fergusoni i tako dalje.

Ovde je neko govorio i o robnim rezervama. Nikad punije nisu bile, ali gle čuda oni nas po sebi vide. Dakle, od tih 20 hiljada tona o kome govori to je ono što smo zatekli minus u Krčedinu, a u taj minus je bio upetljan njihov državni sekretar koji se zvao Dobrivoje Surdžum, a ministar trgovine u to vreme je bio gospodina Milosavljević. Mislim da je to čak i rezultiralo i određenim hapšenjima.

Dame i gospodo oni govore o podsticajima pa da ih podsetim. U Evropi je prosečan podsticaj 260 evra. Evropski izvori, skinuti pre neki dan sa interneta. Pa da vidimo, Rumunija 180, Hrvatska koju spominju 310 evra, Srbija 18 hiljada, plus 17 hiljada, plus pet hiljada, to je 40 hiljada ili 340 evra.

Dakle, više nego u Hrvatskoj, više nego u Rumuniji, više nego u Bugarskoj, ali ove sve zemlje koji imaju nešto više imaju razvijeno stočarstvo, što i mi treba da težimo, ali oni nisu tražili.

Da povežemo našu biljnu proizvodnju, nisu tražili. U svim tim protestima, da povežemo, a vi to svakako znate. Da povežemo našu poljoprivredu sa našim inputima, sa našim stočarstvom, sa našom prerađivačkom industrijom, sa našim semenima, već su isključivo tražili da se to spoji sa sertifikovanim semenima koja su zbog njihove poljoprivredne politike dominantni na našem tržištu, u stvari tražili su novac da na takav način kroz biljnu proizvodnju subvencionišemo njihove inpute, strane inpute i strano stočarstvo i prerađivačku industriju.

Zato mislim da bez obzira na njihove proteste koji su uglavnom iz političkih razloga, pa se pokrivaju nekim poljoprivrednim razlozima i socijalnim, uglavnom su to politički pritisci da se na njih u buduće ne obaziremo, već da napravimo zaokret, malo hrabriji, izdržimo i da podsticaji budu izdašni, ali za hektare koji su pokriveni voćem, povrćem, stokom zato što mi to dugujemo našim potrošačima da im obezbedimo prehrambenu sigurnost, a i za državu da obezbedimo prehrambeni suverenitet i da u slučaju vojnih i ekonomskih pritisaka imamo dovoljno hrane za sebe i za okolinu. To je ono što mogu da govorim

Kada su rekli u Hrvatskoj gorivo, pa što ste prodali NIS i sve naftne izvore. Ponovo pitam, izvore nafte i gasa, što ste prodali? Hrvatska to nije uradila. Ona može na takav način da utiče na cenu goriva, ali razlika u ceni između cene na pumpama i poljoprivredne cene u Hrvatskoj preračunato u dinare 43 dinara, a naše Ministarstvo finansija dodeljuje 50 dinara, s tim što prethodno skine cenu sa 190 i nešto na 179, pa nije to ni 50 dinara, to je otprilike cena između 60 i 70 dinara niža za poljoprivredu nego što je na benzinskim pumpama. U Hrvatskoj samo 43.

Naravno, vi koji ste prodali NIS za tepsiju ribe nemate obraza. Kada već pričate o farmerkama, to pričaju oni čiji je obraz u pantalonama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javio, mislim da prethodni govornik kao i Belivuk ima pravo da laže. Ima poslovica koja kaže – ljudska pamet je ograničena, glupost nije. On uporno pokušava da tu poslovicu dokaže. Javio sam se amandman se odnosi na budžetski deficit, ali ovom prilikom moram da kažem je poslanik koji trenutno nije tu, poslanik hrvatskog časnika, vlasnika putovnice, koji je ustanovio novu naciju Bosanci, dakle, pogrešan spisak pročitao. Pročitao je spisak konsultanata, a ne spisak radne grupe koja radi strategiju o poljoprivredi, i ako je bio na odboru, džabe školovan, ništa naučio nije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici ovde su pre mene govorili o siromaštvu, o siromaštvu govore ljudi koji su na listi jednog tajkuna koji se bavio prodajom reklamnog prostora što bi naši seljaci rekli – prodavao je sitno seckanu maglu i to propuštao kroz rešeto.
Dakle, na listi su jednog tajkuna koji je zaradio, zaradio 620 miliona evra, 620 miliona evra pljačkajući milione građana Srbije opljačkao je jedno šest miliona ljudi. E, danas oni pričaju o siromaštvu i koliko košta život na mesečnom nivou? Siromaštvo još uvek postoji, ali siromaštvo nisu pravili, ne prave siromašni nego bogati kada pričate o siromaštvu treba da se setite vašeg lidera izborne liste da je on uglavnom pravio to siromaštvo, jer on se bogatio i što je još gore taj novac od tog svog bogatstva ako je uopšte i njegovo nije upotrebio u Srbiji već ga je izneo na Mauricijus. Znači, izneo je taj novac van zemlje i on više nije u prometu ove države već je u prometu na Mauricijusu sa Devičanskih i belosvetskih ostrva.
Ako je neko kriv za siromaštvo, on je taj koji je opljačkao građane Republike Srbije, on je taj koji je izneo novac, on je taj koji je aktivno proizvodio siromaštvo o kome vi govorite. On danas je u politici samo zato što sva bogatstva ima samo još strah da ga ne izgubi. Hvala.

Reklamiram član 106. član 107.

Dakle, Dame i gospodo narodni poslanici, vi se sigurno sećate na nekim prethodnim sednicama gospođe i mene i koliko ja vidim, ja sam slobodan. Free.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106, 107, 108. i 109. Mislim da ovo nije bilo za opomenu, mislim da je ovo bilo i za težu kaznu. Usuđujem se reći da je ovo bilo za oduzimanje reči.

Gospođo predsedavajuća, ja cenim to što ste tolerantni prema opoziciji, ali ovo je malo previše.

Govornik je izabran na listi Dragana Đilasa, koji je, kako to mladi kažu, klepio 619 miliona evra i pretpostavljam da na taj autoput u izgradnji je mislio prethodni govornik, na šta vi niste obratili pažnju, jer jedini autoput koji je DS napravila bio je autoput prema Đilasovim džepovima. Znači, novac autoputevima u šest traka ide u Đilasove džepove.

Ono što je po meni malo i skandalozno je to što nas je on optužio za izdaju Kosova i Metohije. Gospođo predsedavajuća, više puta sam upozoravao da čovek pripada stranci čiji je predstavnik krajem 2007. godine u američkoj ambasadi direktno pregovarao o datumu kada će Albanci da proglase nezavisnost, što je na kraju i učinjeno, jer je dogovor bio da se to desi posle drugog kruga izbora da bi Boris Tadić mogao da bude izabran 2008. godine za predsednika Republike. Doslovce je ispoštovana želja predstavnika DS u toj ambasadi. Zato mislim da je to skandalozno.

Po pitanju njihovih stradanja, gospođo, izvinute, ali morali ste ga prekinuti. Ja nisam znao da je NATO pakt gađao svoje lokatore. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 107, 108, 109. Kažu u narodu da kada vam neko čini nešto loše i nešto zlo mora da ste ga nečim dobrim zadužili.

Gospodin koji je govorio sve najgore o nama je od ove zle vlasti, kao neki političar junior koji se zalagao za kraljevinu, zalagao se za kralja, a došao do Đilasa, gospodo, je za vreme ove zle vlasti obezbedio prvi posao, dobru platu u Službi za zapošljavanje, obezbedio i stan kao junior, a evo on je rekao da smo mi veoma zla vlast, da smo upropastili državu, predali Kosovo i Metohiju itd. Zato je jedna opomena bila veoma mala, gospođo predsedavajuća, jer je on na listi čoveka koji je opljačkao državu za 619 miliona evra. Više nije za kralja, sad je za Đilasa. Iz monarhije u komunizam, za njega je to sasvim moguće.

Još nešto, gospođo predsedavajuća, on je na listi ljudi koji su dogovarali u američkoj ambasadi kada da se proglasi nezavisnost Kosova i Metohije i takav čovek, gospođo predsedavajuća, danas ovde najgrublje vređa pripadnike vladajuće većine, a pri tome su na listi upravo oni koji jesu ekonomski unizili, upropastili ovu državu i koji jesu Kosovo i Metohiju u američkoj ambasadi predavali Šiptarima, Kurtiju, da ne govorim da su ga svojevremeno pustili.

Ima, i na kraju da zaključim, izreka, ne tražim da se glasa, koja glasi - iz zle glave, iz zlih usta, ne može nego zla reč izaći. Hvala.

Zahvaljujem.

Hvala Bogu pa me je gospođa na neki način napustila. Prešla je na Vulina.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je valjda svima jasno, pa se nadam i preko gospodi koja se naziva opozicija, da smo 2012. godine zatekli kuću golih zidova, potpuno devastiranu državu u svakom smislu, od ekonomije, vojske, pa i robne rezerve, naravno, to možete da pitate Dobrivoja Sudžuma, dakle, ekonomija, vojska, socijalna pitanja, moralno potpuno unakažena politički obezglavljena država. To je ono što smo zatekli.

Hajde da vidimo, pošto je ovde bilo prigovora kako je to kad god lepo bilo, a sad je veoma loše. Hajde da vidimo koliki su bili budžetski prihodi ili koliko je budžet iznosio 2012. godine – 824 milijarde dinara, koliko se sećam. Sada je to 2.140 milijardi dinara.

Dakle, dva i po puta država više skupi nego 2012. godine. Šta to pokazuje? To pokazuje snagu naše ekonomije. Oni govore o javnom dugu. Javni dug je ispod 50% BDP-a. Kod njih je to bilo daleko više. Njihov BDP je bio uglavnom skroman.

Ja hoću na jedan seljački način da vam objasnim, pošto stalno govore o nekom dugu koji je tu negde oko 20 milijardi koji je stvarno nastao za vreme ove vlasti. Evo, recimo, ja kao poljoprivrednik zarađujem 32.000 evra godišnje. Zarađujem 32.000 evra i to nije dovoljno ni za ukućane, ni za mene samog.

Nemoj više da mašeš tim prednjim nogicama, autohtona vrsto. Nešto ćeš naučiti.

Dakle, zarađujem 32.000 evra, nemam dovoljno novca ni za ukućane, ni za mene samog, ni za dalji razvoj. Onda ja dignem kredit 20.000 evra i počnem da zarađujem 70.000 evra godišnje ili gotovo 40.000 evra svake godine više i pri tome imam mesta da plaćam, da vraćam taj kredit od 2.500 evra godišnje.

Da im na plastičan način objasnim da država koja se zadužila 20 milijardi evra danas zarađuje za sve građane gotovo 40 milijardi više nego u njihovo vreme, što pokazuje, naravno, i ovaj budžet i ovi prihodi.

S obzirom da stalno nešto porede sa EU, pa da vidimo koliko je to porastao BDP Hrvatske u poslednjih 10, 12 godina. Porastao je negde za 50%. BDP u Srbiji je porastao za više 80%, što znači da smo sigurno na Balkanu najbrže rastuća ekonomija, kao što se ovde tvrdilo.

Hajde da vidimo. Hrvatska ostvaruje prihode od turizma 15 do 20 milijardi. Ja se nadam da ćemo taj ekstra prihod steći onog trenutka kad budemo eksploatisali litijum, da će rudna bogatstva pogurati tzv. zelenu tranziciju i da ćemo imati za nekoliko godina dva puta veći budžet nego što sada imamo.

Oni govore da inflacija jede sve, kako se u to njihovo vreme moglo daleko kupiti više roba za platu od 330 evra ili nešto manje od 330 evra. Oni kreću od prehrambenih namirnica, robe široke potrošnje i tako dalje, ali da vidimo šta kaže statistika, a statistika je nauka, neka vrsta matematike.

Cena dizela 2012. godine, na šta se najviše pozivaju, 148 dinara. Cena dizela 2024. godine je nešto više od 190 dinara. Godine 2012. za prosečnu platu mogli ste kupiti 260 litara dizela, danas možete 520 ili dva puta više.

Hajde da vidimo koliko je koštao hleb, jer oni se pozivaju i govore o nekoj gladi. Godine 2012. cena jedne vekne hleba je bila 44 dinara i za platu ste mogli kupiti 900 vekni. Godine 2024. cena hleba je oko 59 dinara i možete da kupite 1.600 vekni hleba ili dva puta više.

„Blic“ piše 2012. godine da je meso 540 dinara, svinjsko, danas 2024. godine, „Blic“ piše, je 699 dinara. Dakle, njima sigurno veruju. Znači, 2012. godine ste mogli kupiti 70 kilograma mesa a ove godine možete da kupite za prosečnu platu 150 kilograma mesa.

Mladi sir, kad smo već kod gladi, 2012. godine je koštao 360 dinara, a ove godine košta 525 dinara. Godine 2012. mogli ste kupiti 100 kilograma, a sada možete kupiti 200 kilograma ili dva puta više.

Često pominjana jaja, verovatno zato što njihov lider proizvodi to tamo negde to tamo negde kod Negotina, 2012. godine su koštala 10 do 15 dinara, mogli ste kupiti za platu oko tri hiljade komada, a 2024. godine možete da kupite za platu, prosečnu platu, osam hiljada komada.

I da krenemo za traktor, s obzirom da stalno prigovaraju oko poljoprivrede. Jedan traktor sa 80 konja 2012. godine je koštao 17 hiljade evra, a sada košta od 25 do 26 hiljada evra, što znači da ste onda morali pedeset i nešto plata da odvojite za traktor a sada je dovoljno negde oko 30.

Ne treba bolji pokazatelj o tome da naša ekonomija donosi dosta dobro našim građanima. Ja verujem da ćemo u narednom periodu, rekao sam vam, kad ozbiljno pristupimo zelenoj tranziciji, kad ozbiljno počnemo da koristimo ono što pokušavaju da nas spreče u nekim narednim godinama, da će plate skočiti daleko više.

Još nešto da vam kažem. Hrvatska duguje 69%, 69% je dug u odnosu na BDP, a u Srbiji je to negde 49%. Prosečan evropski 88% do 89%, koliko znam, i sada, recimo, kad bi mi bili neki kao vi, mi bi taj prostor od 40% mogli da iskoristimo i da ukupan fond plata dignemo za 28 milijardi i da dođemo do tih 88, 89 % što znači da bi na takav veštački način mogli da podignemo plate i da one u ovom trenutku budu 1.700, 1.800 do 2.000 evra, ali naravno da mi to zbog neke budućnosti sada nećemo učiniti da ne povećavamo javni dug.

I još nešto. Devizne rezerve rastu, a kurs ostaje isti. Neverovatno da 12 godina u Srbiji ili bivšoj Jugoslaviji, nije bio slučaj, miruje kurs evra, 117, 118 dinara.

Još nešto, to nije kao u vaše vreme na teret deviznih rezervi. Devizne rezerve su narasle s pet milijardi na 28 milijardi, pa ako govorite o nekom našem dugu samo iz rasta deviznih rezervni sav naš dug može da se vrati, plus na računu Vlade imate šest milijardi evra. I prigovarate zašto ne potrošimo to. Govorio sam o onom gazdinstvu, domaćinskoj kući. U domaćinskoj kući se uvek ostavi neka rezerva i kad se dižu krediti, pa da u nekom vremenu, koje može biti kratkotrajno zlo, nešto možete da vratite i da se poslužite tim novcem, a da u tome ne ugrozite ekonomsku stabilnost i dohodovnu sigurnost gazdinstva.

Što se poljoprivrede tiče, ja zahvaljujem svim članovima Odbora zato što su već iznosili delove za koje se Odbor zalaže ili, recimo, primetio sam kad je bio Makron da ministarstvo u Francuskoj koji se bavi poljoprivredom ima naziv – Ministarstvo poljoprivrede i prehrambenog suvereniteta Francuske Republike. I mi na Odboru težimo obnovi prehrambenog suvereniteta koji je ugrožen od SSP-a 2007. godine do 2024. godine zato što se načinom koji je propisao SSP kotrlja poljoprivredna politika. Mi se zalažemo za obnovu prehrambenog suvereniteta, iako poljoprivreda za koju ste rekli da je upropašćena donosi dve milijarde više izvoza ili suficit u izvozu i uvozu od 1,2 do 1,6 milijardi evra u poslednjih nekoliko godina. Poljoprivreda nije propala, ali treba našu biljnu proizvodnju, što je rečeno u ekspozeu predsednika Vlade, koristiti za razvoj našeg stočarstva, za razvoj naše prerađivačke industrije, a ne za razvoj stranog stočarstva i strane prerađivačke industrije. Naša poljoprivreda je previše, zahvaljujući SSP-u, povezana inputima iz inostranstva, sertifikovanim semenima, sredstvima za zaštitu bilja, mehanizacijom itd, a sa druge strane je u izvozu povezana za njihovom prerađivačkom industrijom.

Moram priznati da su udruženja koja su pregovarala sa Vladom i ministarstvom politički protivnici, na određeni način, a to se vidi po bedževima i po ponašanju i bili su isključivi i tražili su da naše subvencije budu povezane sa biljnom proizvodnjom, a na takav način mi u principu finansiramo stranu prerađivačku industriju, a naša biljna proizvodnja nije namenjena našoj prerađivačkoj industriji, našem stočarstvu, već je to za strano.

Mislim da je vreme da povezujemo podsticaje, da oni budu izdašni za hektare koji su pokriveni - uslovnim grlom, stočarstvom, voćarstvom, i povrtarstvom. Voćarstvo nama donese 1,3 milijarde evra u izvozu, što direktno, što kroz alkohole i mislim da je bolje podržavati nešto što je od koristi i za državu i za poljoprivrednike, ali i za potrošače koji izdvajaju novac za tu vrstu podsticaja da bi imali prehrambenu sigurnost, ali pri tome oni izdvajaju da naša prerađivačka industrija, zahvaljujući podsticajima, ima jeftiniju sirovinu i da bude konkurentna, a takođe podržava na takav način i državu, da bude otporna na vojne i ekonomske pritiske.

Pozivam i Vladu i ministarstvo da ubuduće bez obzira na pritiske udruženja i nevladinih organizacija, poljoprivrednih, tipa antivladine organizacije, da pokušamo da spajamo stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo sa hektarima, jer to rade sve zemlje u Evropi, sve moderne razvijene poljoprivrede su povezale uglavnom stočarstvo sa hektarima i njihovi prihodi od stočarstva su 70%, od biljne proizvodnje 30, a kod nas je obrnuto. Kod nas prihodi od biljne proizvodnje su 70% i 30%, a najprofitabilnija prerada je prerada mesa i mleka koje uvozimo i to je ono što ubuduće treba da pokušamo da eliminišemo, a to je uvoz mleka i mesa, proizvoda od mesa i mleka.

Na kraju, da vam kažem za podsticaje, trenutno su u Evropi, ovo je njihova tabela, prosečno 261 evro po hektaru, a sa 18 plus 17 plus 5.000 za gorivo naši podsticaji će dostići 340 evra po hektaru i mi dugujemo našim potrošačima obnovu prehrambenog suvereniteta i prehrambene sigurnosti naših potrošača.

Vi nama stalno govorite da mi nećemo kopati. I u poljoprivredi, i u svim granama gde treba, mi ćemo kopati. Mi znamo da vi nećete kopati. Vi nećete ništa raditi. Vi pokušavate samo da potkopate državu Srbiju. Živela Srbija.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je na svojoj sednici je podržao rebalans budžeta i preporučuje narodnim poslanicima da iz razloga poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, razdeo 24, ovoj rebalans podrže.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam se vratio u ovu Skupštinu 2012. godine, sredstva za podsticaja su ukupno iznosila u poljoprivredi 19 milijardi. Danas je agrarni budžet razdeo 24, zajedno sa akcizom, negde oko 132 milijarde. To je više od 1,1 milijardu evra. Suvi podsticaji za poljoprivredu su negde oko 115 milijardi ili negde oko milijardu evra.

To je bio san nas poljoprivrednika, da doguramo do budžeta od milijardu i samo da vam kažem da je to šest puta više nego što je bilo 2012. godine, kada je kurs evra takođe bio oko 117 dinara za jedan evro.

Upotrebu ovih sredstava Ministarstvo poljoprivrede je dogovorilo sa udruženjima poljoprivrednika u pregovorima i razgovorima koji su obavljeni u toku ove, a bogami i prethodne godine.

Odbor je pored podržavanja ovog agrarnog budžeta, s obzirom da se piše Strategija za 2025. do 2034. godine, imao nekoliko preporuka.

Preporuka u skladu sa ekspozeom premijera je, a premijer je rekao da 70% naše poljoprivrede je sirovina za stranu prerađivačku industriju, da cilj strategije u sledećoj godini, prvi veliki cilj bude obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije i prehrambene sigurnosti njenog stanovništva.

S obzirom da do 2000. godine naša kola u poljoprivredi klize nizbrdo, potrebno je uložili napor i vratiti se na obnovu prehrambenog suvereniteta, odnosno da naša biljna proizvodnja bude uvezana sa našim imputima, što je više moguće, odnosno da bude uvezana sa našom prerađivačkom industrijom, našim stočarstvom, s obzirom da u ovom trenutku koristimo impute koji su strana semena, u većini slučajeva preprati za zaštitu bilja, strana mehanizacija, a biljna proizvodnja je uvezana sa stranim stočarstvom i stranom prerađivačkom industrijom i to treba okrenuti u korist naše prerađivačke industrije.

Ta biljna proizvodnja koja se obavlja od prilike bez stočarstva raubuje poljoprivredno zemljište bez stajskih đubriva. Teško je obnoviti kvalitet poljoprivrednog zemljišta, a zbog toga što smo orijentisani na biljnu proizvodnju ugovori o slobodnoj trgovini ne daju odgovarajuće rezultate zato što na određeni način postajemo sve više uvoznici mesa i mleka i Odbor je smatrao da u Strategiji poljoprivrede u 2024. godini prvi cilj treba da bude ono što je u skladu sa ekspozeom predsednika Vlade, a to je obnova prehrambenog suvereniteta Republike Srbije i prehrambena sigurnost njenog stanovništva.

Takođe, Odbor je preporučio da sledeće godine ovi podsticaji budu veći, da agrarni budžet bude uvećan, ali da se mnogo pažnje namerni ruralnom razvoju, s obzirom da sredstva u ruralnom razvoju u Evropi iznose 25%, a da kod nas to više nego upola manje, jer u ruralnom razvoju su sredstva za investicije, za nabavku novih grla kvalitetnih, za voćarstvo, za podizanje voćnjaka, za objekte.

Takođe, Odbor preporučuje da se određeni iznos u sledećem nekom budžetu odredi za sezonske intervencije da bi u teškim uslovima, odnosno kada cene na tržištu budu daleko manje, pomoću sezonskih intervencija, recimo, u proizvodnji voća, proizvodnje mleka, da u situacijama kada to na mesec, dva dana pada, da se tim sredstvima interveniše i da se tako čuva dohodovna sigurnost poljoprivrednih gazdinstava.

U svakom slučaju, Odbor preporučuje da se izdašni podsticaji izdvajaju za svaki hektar koji je prekriven uslovnim grlima, pokriven voćnjakom i povrćem i da tako naša proizvodnja raste, jer ona je moguće da dostigne umesto sadašnjih 1500 do 2000 evra. Na takav način može da raste od pet, šest i deset hiljada evra.

Zato vas pozivam da s obzirom da je agrarni budžet više nego izdašan, da ovog puta, bez obzira na stranačke razlike, podržite budžet iz razloga što je on u agrarnom delu 24 daleko veći, šest puta veći nego što je bio 2012. godine. Hvala vam.

Ja se izvinjavam gospođi koja je sama sebi dodelila pukovnički čin.

(Slavica Radovanović: Ovo zaista nema smisla, nije lepo, rekao je da sam sama sebi dala čin, tako da morate da se izvinite, zbog svih policijskih službenika.)

LJudi, ali ja nisam ni počeo da govorim, a gospođa je već tražila da se izvinim za nešto, uopšte nisam govorio od jutros, koliko se ja sećam. Ali, bože moj.

Ja sam želeo da govorim o amandmanu o sumnji u verodostojnost platnog prometa. Gospođo Tabaković, ja ću navesti nešto što sam podneo krivičnu prijavu zbog razumne sumnje u verodostojnost platnog prometa , koji se desio između Šolakovog SBB, odnosno United Medija i njegovih kanala. Dakle, kao što je poznato, Šolak ima 30 prekograničnih kanala registrovanih u Luksemburgu. Luksemburški operator mi je napisao na moje pitanje da oni tamo ne emituju program, da jesu registrovani, ali program ne emituju. Kada se nešto ne emituje, samim tim ne može ni da se reemituje, bez vakcinacije ne može da bude revakcinacije. Početnog programa nema.

Gle čuda, novac koji se prikupi u Srbiji od pretplate za SBB i novac koji se nezakonito stekne emitovanjem domaćih reklama, suprotno članu 27. Zakona o oglašavanju, taj novac koji se prikupi se šalje u inostranstvo, odnosno vrši se platni promet za navodno reemitovanje koje ne postoji. Znači, plaća se usluga koja ne postoji i s toga sam pre dve godine podneo krivičnu prijavu i da vam kažem da je ta krivična prijava u postupku i da nije odbačena.

Znače, ne možete platiti uslugu u inostranstvu koja ne postoji, jer se to smatra pranjem novca.

Dakle, očigledno je da ova grupa koja pokriva to pranje novca, koji se u njegovim programima favorizuju itd. upravo služi za to da se navodno politički ili kao opoziciono delovanje pokrije jedno krivično delo koje se zove pranje novca i ja vas molim da u buduće, shodno amandmanu, obratimo pažnju na plaćanje usluga koje ne postoje.

Bilo ko od nas da pokuša da plati neku uslugu u inostranstvu ili neku robu koju nije kupio odande, dobiće krivičnu prijavu i stoga želim da zakon bude jednak za sve, odnosno da se iskontroliše SBB i, ukoliko su moje reči tačne, procesuira pred nadležnim sudovima.

Hvala.