Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Marijan Rističević

Marijan Rističević

Narodna seljačka stranka

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mnogih Beograđana ili nazovi "Beograđana", mi koji ne živimo u Beogradu ponekad više volimo svoj glavni grad, nego oni koji u njemu žive, borave, a neki od njih Beogradom i rukovode.

Ta ljubav prema svojoj zemlji, ta ljubav prema Beogradu je pre svega proistekla iz toga što mi želimo da naš glavni grad izgleda lepo, da bude sređen. Za nas je važnije državu uređivati nego njome vladati. To važi za lokalne samouprave, to važi i za gradove. Ali, vi dragi moji Beograđani, ne cenite sebe, ne cenite dovoljno svoj grad, ne cenite trud prošlih generacija, ne cenite ni Branka Pešića. Da on nije napravo Mostarsku petlju i Gazelu bojim se da bi skela bila pomagalo da prelazimo. Ono što je Đilas napravio, to ni izbliza nije praktično kao ono što je napravio Branko Pešić. Vi sebe ne cenite dovoljno. Nemate tu vrstu ljubavi koju ima seosko stanovništvo.

Preko Brvna, nedavno je bila priča o tome kako je unuk vozio dedu preko reke traktorom i nije stigao da ga odveze kod lekara. Preko Brvna seosko stanovništvo ide da brani državu, da trči na Košare, Paštrik. Seosko stanovništvo sasvim drugačije doživljava državu na način na koji su to radili naši preci.

Ja vas pozivam da zanovite tu vrstu ljubavi prema svojoj zemlji, prema svom gradu, prema svojoj lokalnoj samoupravi na način na koji to seosko stanovništvo ima i prema selu i prema gradovima i prema državi. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, bez obzira što me je gospodin Orlić pomenuo dva puta, koristiću vreme grupe.

Dakle, gospodine Orliću vi samo mislite da imate N1 televiziju, glavni grad nema N1 televiziju i to što su Boško „dverioprodani“ i gospodin Ćosić međusobno sučeljavali i što su rekli – dobro veče ispred beogradskog studija, ne znači da je to vaša televizija. Zvanično po onome što sam dobio od REM, a na osnovu Adria news koja je vlasnik N1 televizije, ta televizija je registrovana u Luksemburgu, nije vaša, a navodno program koji emituju – Dobro veče iz beogradskog studija, emituju iz Ljubljane. To je odgovor koji sam ja dobio. Prema tome, očekujem da Boško „dverioprodani“ i gospodin Ćosić Jugoslav, ja očekujem pošto oni tvrde da program emituju iz Ljubljane, sledeći put malo jodluju u špilhoznama. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi gospodina Krlića imate vi u Beogradu i cirkusante. Mali je ono šator za toliko velike cirkusante. Kad se nešto na selu gradi, a morate voditi računa, a morate voditi računa da Beograd treba da bude lep. Beogradsko stanovništvo uglavnom potiče sa sela, ali ja sam zato da ne preterujemo. U ovom trenutku imamo na selima više kuća nego stanovnika. Moramo paziti da ovo stanovništvo koje imamo bude ravnopravno raspoređeno. Moramo dizati infrastrukturu i uslove tamo. Ne moramo mi imati hale, stadione, pozorišta i tako dalje, ali makar osnovna infrastruktura da se ne gazi preko brvna, makar da to bude od onog grebanog asfalta, nekategorisani putevi, da se to malo uredi i da ljudi mogu lakše da dođu do glavnih gradova svojih opština. Mislim da kad se nešto gradi na selu svi izlaze, donose jagnje, prase, to su plodovi tora. Znači, nisu lignje, dagnje nego prase i jagnje, zato kažem plodovi tora. Kada se nešto gradi u Beogradu za nas je neverovatno.

Mi ne možemo da verujemo da kad se nešto na selu gradi maltene ljubimo ruke graditelja. To je isto stanovništvo u Beogradu koje je došlo sa sela. Ne možemo da verujemo da takve vrste ljubavi nema prema izgradnji, dogradnji nego da se to ometa. Hajde, ne moraju da iznesu prase, jagnje, ne moraju da iznesu gajbu piva graditeljima i tako dalje, ali ne moraju da ih maltretiraju i tuku, moraju deke da ih brane. Tamo deka jadan pored onog trga dok se gradi, deka čeka, deka gleda da ove nindže ispregleda, za nas je neverovatno. Verovatno i taj čovek je poreklom sa sela koji je rešio da brani pravo na izgradnju. Nemate vi samo Bastaća, nemojte da zaboravite, nečuveno je da bivši gradonačelnik, bolje reči „kradonačelnik“ Dragan Đilas smogne snage da u gradu u kome je rukovodio, u kome bog zna šta nije izgradio, izađe da čupa znake, sklanja ograde i tako dalje i sprečava graditelje da grade.

Za nas koje živimo na selu je to ne shvatljivo, neočekivano. Mi ne razumemo zašto gospodin Bastać, zašto gospodin Boško Obradović, zašto novopridošli Borko Stefanović koji je zbog odborničkog mesta, iz Novog Sada došao u Beograd, promenio ime, promenio prebivalište, još samo da promeni pol. Nama nije jasno, zašto beogradske policija, pa i komunalna policija ne privede pravdi pomenutu gospodu. Hvala.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja verujem da Boško Obradović i Jugoslav Ćosić već jodluju, iz Ljubljane. Gospodine Orliću, vi nemate N1 televiziju, ona navodno reemituje program iz Ljubljane, i time ste uskraćeni u Beogradu za prihode.

Postoji naknada za emitovanje. Postoje razne takse i porezi koje mediji plaćaju. Postoje doprinosi SOKOJ-u, odakle on isplaćuje određena muzička prava, ali većini muzičara iz Beograda. Ništa od toga N1 televizija ne plaća. Ona sebe smatra njen osnivač, a verovatno da su pravi osnivači Šolak, Đilas, Petreus i ekipa. Oni sebe smatraju prekograničnom televizijom, a nas smatraju budalama. Nas koji smo bili u N1 televiziji.

Ja nisam znao da je Novi Beograd Ljubljana. Kako ga je Jugoslav Ćosić, pa to ni Kekec ne bi radio, a ja pretpostavljam da će on stvarno kao Kekec da jodluje, onako u špilhoznama. Dakle, to ni mali Kekec ne bi zamislio. Kako on zamišlja da pripoji Novi Beograd Ljubljani, to Sveti Petar zna.

Ja verujem da je nekad Ljubljana iskorišćavala industrijski Novi Beograd, celu Srbiju, itd. Ali, nedopustivo je da gubite prihode kao Beograd zato što su Jugoslav Ćosić, Šolak, Petreus i Đilas rešili da kažu da se program reemituje iz Ljubljane i da zato oni nisu domaći mediji, da nisu davaoci medijskih usluga. I ako ih tužite, ne možete da ih dobijete, jer oni nisu registrovani u Srbiji kao davaoc medijskih usluga i ne možete da ostvarite vaša prava ni tužbom. Dakle, gubite određene prihode.

Moj predlog je da sada zajedno sa državnim organima uvedete reda u medije. Dakle, sloboda medija u Srbiji je tolika da, recimo, N1 televizija, koja nije registrovana, emituje program. E, toliko o neslobodi medija. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o mesnim zajednicama. Mi na selu uglavnom sve što smo napravili od infrastrukture u prošlosti radili smo samo doprinosom mesnih zajednica.

Beograd ima veliki budžet, ja želim da ima dobre savete mesnih zajednica i očigledno da onaj ko bude vladao Beogradom, da će biti u prilici da takve savete i obrazuje, da neće biti političkih iskakanja, da će ti saveti mesnih zajednica raditi u korist građana, a ne recimo u korist Britanske ambasade.

Za vreme stranke bivšeg režima, gospodine Martinoviću, Britanska ambasada, i ne samo Britanska ambasada, odlučivala je ko će biti predsednik mesne zajednice. Njihovo nezadovoljstvo neuspehom na Košarama, Paštriku, na KiM bilo je toliko da su se drznuli da uređuju, ne samo koliko će vojnika i koliko će naoružanja imati Srbija, već i ko će sve rukovoditi, a u Beogradu, za vreme stranke bivšeg režima, za vreme ovih žutih krpelja oni su vrlo lako odlučivali ko će vladati, ne samo Srbijom, ne samo Beogradom, već čak i mesnim zajednicama.

Britanija je naš stari „osvedočeni prijatelj“. Stari osvedočeni prijatelj, koja nam je nanela više štete nego cela međunarodna zajednica zajedno svim ratovima.

Ona je predložila i Rezoluciju da budemo genocid. Jedan od razloga zašto sam učestvovao, odnosno došao na doček Putina, je taj, a i dopuzao bih zato što je sprečeno da budemo genocidan narod.

Ali, nemojte da zaboravimo, ni oni koji budu upravljali savetom mesne zajednice, da nikada ne smemo da budemo podanici kakvi smo bili za vreme stranke bivšeg režima. Čak se ja ne bih svađao sa Britanijom, moram reći i ovo, da je za vreme njihovog pritiska gospodin Šutanovac uništio više oružja, više oruđa, više vojne tehnike, nego NATO pakt za svih 78 dana vladanja. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, u vezi pitanja ja pozdravljam juče izgovorene reči predsednika Vlade Republike Srbije – nema kompromisa sa sivom ekonomijom. Svi moraju da imaju iste uslove na tržištu. Tako kaže predsednik Vlade, Ana Brnabić. Ja snažno podržavam tu izjavu i činim sve da se na našem tržištu to i učini.

Stoga pitanje za Vladu, za ministarstvo koje kontroliše telekomunikacije, za REM i druga regulaciona tela koja regulišu i kontrolišu elektronske medije, pozivam se na Zakon o elektronskim medijima, na Zakon o oglašavanju, pozivam se na zakon koji potvrđuje konvenciju o prekograničnim televizijama Saveta Evrope i ovde vam pokazujem da naši gledaoci znaju, ovde je 80 velikih firmi, brendova, u Republici Srbiji, koje reklamiraju, tzv. prekogranični kanali, ja ću reći piratski kanali, koji uzimaju hleb domaćim registrovanim kanalima time što emituju reklame, naravno iz Luksemburga i Ljubljane.

Ja sam dobio odgovor od slovenačkog sektora za elektronske medije, Tomaž Gorjanc, koji kaže da u svim TV programima koje sam ja navodio, uključujući Sport klubove, Foks, Foks lajf, Univerzal, TLC, N1, kaže da se emituju samo slovenske reklame. Po Zakonu o elektronskim medijima, prekogranični programi ne smeju da budu izmenjeni.

Dobio sam čudan odgovor od REM-a – da N1 televizija, kao što sam govorio, nije registrovana u Srbiji. Znači, to je neregistrovani medij koji, ukoliko tužite, a ima ih, na primer, tu u Republici Srbiji, oni ne odgovaraju jer nisu upisani u registar elektronskih medija u Srbiji. Time ne plaćaju nadoknadu za emitovanje koje domaći kanali plaćaju, pravi domaći kanali koji su registrovani u Republici Srbiji. Time ne plaćaju ni naknadu SOKOJ-u. Ne plaćaju ništa, a pri tome emituju reklame i time ugrožavaju one koji plaćaju.

Navodno su to prekogranični kanali koji program emituju iz Ljubljane, registrovani su u Luksemburgu, a evo, Slovenci tvrde da oni te kanale smatraju u Sloveniji za prekogranične.

Dakle, oni emituju program iz Srbije i REM se drznuo da kaže da su vlasnici napisali da se taj program emituje iz Luksemburga i da se taj program emituje iz Ljubljane.

Zato tražim od ministarstva nadležnog za telekomunikacije i od regulatornih tela da pošalju inspekciju u Luksemburg i u Sloveniju i da utvrde kakav se program emituje u tim zemljama, odnosno da li je signal u Srbiji televizije N1, sport klubova i 27 tzv. lažnih prekograničnih, u stvari piratskih kanala, da li je promenjen? To je rad na crno.

Ukoliko se borimo protiv rada na crno, mediji treba da budu ti koji snažno nose tu poruku, ne samo Vlada. Vlada tu poruku iskaže, mediji treba da prenesu. Kako će mediji da nas podrže u borbi protiv rada na crno, ukoliko sami 27 kanala imaju piratskih, ukoliko piratski kanali treba, koji rade na crno, treba tu poruku da prenesu javnosti?

Dakle, ja sam nezadovoljan odgovorom REM-a koji kaže da nije nadležan za prekogranične kanale. Znači, sve televizije mogu sad da odu u Ljubljanu, da prepakuju program i kažu – mi signal šaljemo u Sloveniju, pa signal ide nazad, mi nismo domaći mediji i ne plaćamo nikakvu naknadu, kad to mogu da rade ove 27, navodno, prekogranične televizije, zašto to ne bi uradili i svi drugi domaći kanali i emitovali program na crno, jer na crno trpe nelojalnu konkurenciju zato što neko daje specijalne popuste na reklame, jer ove reklame nemaju pravo da emituju prekogranične televizije ukoliko ih ne emituju u zemljama odakle dolaze, ukoliko ih ne emituju u Luksemburgu, ukoliko ih ne emituju u Ljubljani, jer tvrde da su tamo registrovani.

Svi ti mediji su okupljeni oko SBB-a, Šolaka, Đilasa i Dejvida Petreusa. Zato je drugi zahtev opozicije – dajte nam REM, jer ukoliko se promeni sastav REM i utvrde se ove mahinacije koje su vredne preko 100 miliona evra godišnje, u tom trenutku će ekipa Đilas, Petreus ostati bez nelegalno stečenog novca, a mi ćemo uraditi tržište.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo telekomunikacija, REM i druga regulatorna tela – šta će učiniti da zaustave ovaj rad na crno? Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam nešto govorio o ovome i pre nekoliko dana.

Kaže, Miodrag Majić, sudija Apelacionog suda, koji je u vreme najčudnije reforme, deforme srpskog pravosuđa iz Osnovnog suda preskočio Viši sud, pa odmah otišao u Apelacioni, iako nikada ranije u sudskoj karijeri nije rešavao žalbe.

Apelacioni sud se uglavnom bavi žalbama, koliko ja znam, mada nisam profesionalni pravnik, advokat, ni sudija, ali verujem da neki redovan sled napredovanja da iz Osnovnog suda odete u Viši sud, ili ranije je to bio Okružni sud, pa onda kada rešavate žalbe, kad se kvalifikujete, da li je tako gospodine Jovanoviću, kad već steknete neko iskustvo, onda odete u Apelacioni sud, u nekom sledećem unapređenju, koji se uglavnom bavi žalbama.

Dakle, čudan je taj napredak bio za vreme čuvene reforme pravosuđa, ali nisam znao da je sudija toliko neobrazovan, da ne zna ni Ustav.

Kaže taj sudija na svom Tviter nalogu – kako je moguće da poslanik izgovori da je sudija uzeo novac za presudu, a da niko od nadležnih još uvek ne reaguje, šta je u pitanju?

Nikoga mogućnost korupcije u sudstvu ne uzbuđuje, mene svakako uzbuđuje i pak svi znaju da je ovde dozvoljeno nekažnjeno izgovarati najgore laži. Znači, sudija se založio da se uskrati moja sloboda govora, ali sudija je povredio Ustav.

Član 103. Ustava kaže – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. Sudija Majić koji je učestvovao u oslobađanju Gnjilanske grupe OVK terorista, njih 11, koji su lišili života 80 nealbanskih stanovnika i koji su mučili još 250, njih nije kaznio, ali bi kaznio mene zato što sam o tome govorio.

Mi imamo anti srpske sudove u Zagrebu, Sarajevu, Prištinu, u Hagu, ali evo, sada imamo i anti srpske sudove u Beogradu. Nigde se ne sudi za zločine nad Srbima, Srbi su samo krivci. Srbima nije dozvoljeno da budu žrtve, čak ni kada sude sudovi u Srbiji. Dakle, Gnjilanska grupa je oslobođena.

Pitam sve nas – da li su Srbi bili žrtve? Za mene jesu. Za gospodina Majića i njemu slične nisu, kaže – nije van svake sumnje. Nije van svake sumnje, znači da su Srbi sami sebe izgleda ubijali, etnički je počišćeno oko milion ljudi, ubijeno samo u BiH preko 30.000 Srba, na raznim drugim delovima bivše SFRJ u ratnim strahotama je stradalo desetine hiljade Srba. Neki su zverski mučeni, ali presuda nema.

Gotovina Markač, posebno je Gotovina zanimljiv. Dakle, po njima su čak krivi ovi koji su već osuđeni, čak nepravedno osuđeni, oni nose žig krivca, a oni koji su nepravedno pušteni, poput Haradinaja, poput Gotovine, poput Markača, oni su za beogradsku javnost i Srbijance nevini. Ne znači da to što nisu presuđeni, da su bili nevini. Kao što znači da ovi koji su oslobođeni po sudiji Majiću, ne znači da nisu krivi, jer su na veoma čudan način oslobođeni.

Ja sam prošli put rekao, to je sudija koji je zajedno sa Hadži Omerovićem i drugim sudijom oslobodio Gnjilansku grupu, verovatno za novac. Verovatno. Sudija ne zna razliku između verovatno. On kaže – on laže. Da sam rekao da je sudija uzeo novac. Ja sam rekao da je oslobođen verovatno za novac.

Pri tome sam imao u vidu, a ne znam koliko je to dozvoljeno, Centar za pravosudna istraživanja, nevladina organizacija koju je osnovao sudija, sudska vlast u nevladinoj organizaciji. Hajde i mi kolege poslanici da napravimo društvo narodnih poslanika ili institut narodnih poslanika i da na miru komentarišemo sudske odluke i da vršimo pritisak na sud, kao što oni vrše pritisak na narodne poslanike, čak su se drznuli toliko da oni narede šta ću ja da govorim.

Gospodo sudije, gospodo iz Društva sudija, gospodo iz VSS, vi ste vodili proces protiv mene u Prvom osnovnom sudu, po stenogramu iz Narodne skupštine. Tri puta sam pozivan na odgovornost za izneto mišljenje o Narodnoj skupštini, što se kosi sa članom 103. Ustava.

Po stenogramu iz Narodne skupštine tri puta sam pozivan na odgovornost za izneto mišljenje u Narodnoj skupštini što se kosi sa članom 103. Ustava. Sa mnom je bio kolega Atlagić kada je sudija rekao da u Ustavu to piše, ali se ja ne slažem sa tim. I nastavio da me poziva na suđenje.

Društvo sudija, onda ova nevladina organizacija – Centar za pravosudna istraživanja. Ja držim njihovo saopštenje gde se osuđuje napad na Miodraga Majića tzv. napad, a potpisao ga Miodrag Majić. Baš čudno. Da i mi osnujemo institut, da ja budem predsednik tog instituta, i sad kada su oni mene napali, ja napišem saopštenje u svoju korist i kaže, evo vidiš osudio.

Kaže kuća za ljudska prava. Čekajte nema samo sudija Majić, Hadžiomerović, nemaju samo sudije ljudska prava. Pravo na slobodu, život i sigurnost. Moramo da obezbedimo svi, ali to pravo se ostvaruje i preko sudova, ne zato što sudovi kažnjavaju kršenje tih prava. Nije to osnovna svrha suda. Jeste da se zločin kazni. Da se kriminal kazni, ali takođe da se kriminal i zločin spreči, preventivno delovanje. Toga nije bilo. Čudna su ta udruženja.

Sad ja pitam, da li je ovaj Centar za pravosudna istraživanja dobijao novac? Evo ja tvrdim da jeste. Pa verovatno za novac. Ukoliko sam ja sudija i donesem neku presudu koja nekom odgovara, verovatno stigne i neka donacija. Ali neka izvole nadležni organi to da provere.

Nije sudstvo božanski nezavisno. To sam već govorio. Ne može da bude nezavisno od zakona. To su ljudi koji treba da podležu zakonima, kao i svi mi, zakonskim propisima. Oni misli da su božanski nezavisni. Mi ništa o njima ne smemo da kažemo, a oni nama mogu sve. Mogu da nam kvalifikuju zakone koje donosimo, da unapred kažu, da ne znam neka smrtna kazna za počinioce najtežih dela nije u skladu ne znam sa čim. A kad ode u američku ambasadu neka proba da pita američkog ambasadora Skota, da li više doživotnih robija, koje propisuju američki sudovi, da li to krši ljudska prava itd?

Da li nešto što važi u Americi, čak daleko strožiji zakoni, u Srbiji ne treba da važe. Kakve odluke oni donose? Ovo je Gnjilanska grupa suđena 2013. godine. Ako ja ne mogu da prokomentarišem to što se dešavalo 2013. godine, nepravda da se pusti 11 OVK terorista iz Gnjilana, ako ne smem onda i da kažem da su njegovi mentori 2001. i 2002. godine pustili 2.108 albanskih terorista, da su pustili Brovinu, braću Mazreku, Kurtija. Pa čekajte, šta ću ja ovde? On ima ovu neku organizaciju u kojoj su on i advokati zajedno. Nek pozovu i nekog tužioca, neka to reše u kafani, te presude neka donose onako, neka naručuju kao hranu. I gotovo, da ne trošimo novac na sudske procese.

Ako mi nemamo pravo da komentarišemo najteži zločin nad srpskim stanovništvom, ako treba da budemo antisrpski nastrojeni, kao što su nastrojeni sudovi u Hagu, Sarajevu, Zagrebu, Prištini i da takve sudove podržavamo Beograd. Šta ćemo mi onda ovde. Hajde da kupimo krpice, ako ćemo svi da radimo po diktatima Amerikanaca i nekih drugih koji su oteli deo naše teritorije i dodelili nekom drugom pod formulom da se staraju oni o ljudskim pravima, jer se mi nismo dovoljno starili o ljudskim pravima stanovnika na KiM.

Sada se vrši pritisak da se izvrši međunarodno priznanje otetog dela teritorije. Ako svi treba da se uklopimo u to, onda ajde da idemo kući, da ukinemo parlament, da pustimo samo ove sudije. Ja sam govorio, nisu opasni zakoni, zakoni su nam dobri, daleko bolji od sudija. Opasne su sudije koje treba da sprovedu zakon. Čast sudijama. Ja znam sudiju sa Kosova koji je podstanar, posle karijere od 30 godina podstanar u Staroj Pazovi, podstanar, dakle nema nevladinu organizaciju, ne voze ga skupi automobili, koji kada je sudio do zadnjeg dana dok je mogao na KiM. Sudio sa oružjem u stolu, koji je bio apsolutno nebezbedan. I danas je podstanar. Znam sudije koji ne znaju šta imaju.

I zato ja tražim od parlamenta da se i mi izjasnimo da li smo za sudiju Majića ili za žrtve? Da li Centar za ljudska prava ili kuća ljudskih prava misli da onih 80 Srba nisu imali pravo na život, pravo na slobodu, pravo na sigurnost? Da li su oni imali samo pravo da budu pobijeni i da niko ne sme da pomene taj zločin? Hiljade i hiljade srpskih žrtava je ubijeno, osakaćeno, a da niko za takve zločine nije kažnjen. To što je nekoga sud oslobodio, to ne znači da je on nevin.

Kaže – Rističević pozvao na linč sudije Majića i Hadžiomerovića. Kakav linč sam ja pozvao? Šta je to linč? Šta je uvreda, kaže vređao, šta je uvreda? Što sam rekao da li Gnjilanska grupa oslobođena ili nije? Je li oslobođena ili nije, osnovno pitanje? Da li je on bio u sudskom veću, jeste ili nije? Da li je napredovao iz osnovnog suda odmah u Apelacioni, preskačući Viši sud? Da li je to istina ili nije?

Znači, sad kada smo sudije, mi smo božanska bića, niko ništa, mi smo svete krave, niko ništa o nama ne sme da kaže. Ja vas pitam, pošto se pripremaju ustavni amandmani, da li ćemo mi uopšte za to glasati? Da li je naše pravosuđe, pre svega sudije, čak više od polovine su verovatno časni ljudi, ali ovakvi koji su napredovali, ne znamo ni kako, koji odlučuju o sudbini i društvu, o sudbini ljudi, o kažnjavanju zločina, da li mi smemo njih da pustimo same? Ovakvi primeri su primeri koze koja čuva kupus. Znači, na časnu reč da verujemo da oni to neće zloupotrebiti. Ako su jednom zloupotrebili, po meni, zloupotrebiće i drugi put.

Kaže, kako je Miodrag Majić stigao do mesta suda i Apelacionog suda? To piše štampa. Da li mi imamo pravo da čitamo štampu i da komentarišemo štampu ovde? Kažu da je to bilo od jula do DS i da je preskočio, veoma brzo je uhvati priključak sa žutima i verovatno je po sugestijama novih mentora iz ambasada, bez obzira što ga je u fotelji ipak ustoličio minisar iz Vlade prepuštenog itd. To piše u medijima, nisam ja ništa izmislio.

Pojedinci pokušavaju da relativizuju zločine čak i Vladimir Vukčević je o tome govorio, da naše pravosuđe relativizuje ratne zločine, tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević. Evo, i to je iz štampe.

Čuveni Fond za humanitarno pravo, povodom te presude, kaže – sud prikrio deo presude Gnjilanskoj grupi. Neka se međusobno nevladine organizacije ili antivladine dogovore šta će da nam rade. Kada se međusobno posvađaju, ispliva po neka istina. Dakle, Fond za humanitarno pravo svakako nije organizacija koju ja podržavam, Vukčević takođe. Neka mi kaže Vukčević koga je gonio od zločinaca nad sprskim žrtvama? Koga je gonio i koga je to sud u Beogradu osudio zbog zločina nad srpskim stanovništvom?

Ja se ne slažem sa idejom da je kriv samo onaj ko je Srbin. Znači, presuda otprilike glasi, kod tih sudova, ili si Srbin ili si nevin. Ja sa takvom opcijom ne mogu da se složim. Svakako vi sa desne strane znate da ja ne menjam mišljenja. Ovo što sada govorim, govorio sam i devedesetih godina. Tada se smatralo da sam na neki način izdajnik, ali sad ispadam ultra nacionalista samo zato što govorim istinu.

Kaže – poruka svim stručnjacima, bolje bi vam bilo da ćutite, Boljević u slučaju Majić, itd, Društvo sudija. Nisam ja u čuvenoj reformi hiljadu sudija stavio van sudske funkcije, to je radio neko drugi. Danas ja branim pravo sudija da sude nepristrasno, da sude po zakonu, a ne da idu u američku ambasadu po svoje mišljenje, pa onda uđe u sudnicu, donesu neku odluku i sad niko od nas ne sme ništa da kaže, jel Bože moj, on je doneo odluku, odluka se ne komentariše, sudija ne odgovara za presudu koju je doneo.

Sudija ne odgovara ni za to što su meni sudili protivustavno član 103. kažu da postoji još jedan postupak, još nisam poziv dobio, kaže da je zasnovan na osnovu video snimka iz Skupštine. Prvi put su želeli da mi sude o otvorili postupak, tri puta sam išao u sudnicu, na osnovu stenograma, stenografskih beleški, a sada će da mi sude na osnovu video zapisa, toliko sam čuo. Verovatno ću dobiti sudski poziv veoma brzo da mi se sudi na osnovu toga što je neko priložio video zapis mog govora i sud je izgleda otvorio postupak, znači ja ću morati da odgovaram za izneto mišljenje, što je suprotno Ustavu, član 103. Kad sudija pogreši, kad Ustav, član 103, ne važi za sudiju, gospodin Atlagić mi je svedok, kaže piše to u Ustavu, ali ja se ne slažem sa tim, onda nikome ništa. Kad bilo šta mi kažemo protiv njih, onda smo mi krivi, onda smo mi izvršili pritisak na pravosuđe, itd. Koji pritisak? Pa presuda je doneta 2013. godine pravnosnažna.

Koji je sad moj pritisak time što ja komentarišem da je Gnjilanska grupa koja je oslobođena zbog zločina koji su vršeni pod taktikom lagano uzimanje duše? Sami svedoci saradnici su svedočili da je taktika albanskih terorista bila lagano uzimanje duše, što znači mučenje, seča određenih ekstremiteta, sekli su ženama grudi i stavljali, pržili, pekli, skidali se zbog obilja krvi, sve je veoma dobro opisano od strane svedoka saradnika. Ukoliko mi to sad ne možemo da komentarišemo, ukoliko je ta Gnjilanska grupa oslobođena takve vrste odgovornosti, ukoliko zločin nije kažnjen, onaj ko može da zlo spreči, da zlo kazni a to ne čini, ima izreka, taj novo zlo počinjava.

Moje pitanje je – hoće li neko još u parlamentu da jasno i nedvosmisleno kaže da i srpske žrtve imaju pravo na pravdu, da imaju pravo na pravo i pravdu, jer to je njihovo ljudsko pravo? Ukoliko mi ne možemo ni da pričamo o nekažnjenim zločinima nad Srbima, ja ne znam šta mi radimo ovde. Koga mi treba da predstavljamo? Ja verujem da ovi iz druge Srbije imaju neki motiv.

Pazite, ubijen je Oliver Ivanović, ja pretpostavljam da su ga ubili, pretpostavljam da su ga ubili ovi što nisu kažnjeni. Oni iz „Gnjilanske grupe“, oni iz „Dreničke grupe“, onih 2.108 albanskih terorista, onaj Veselji, onaj Kurti, ona Brovina koja je prikazala sliku iz Iraka i pripisala zločin Srbima.

Društvo sudija je ćutalo, kuća za ljudska prava je ćutala. Svi su ćutali, a to je urađeno. Dakle, ukoliko su oni svi pušteni, pa kako su oni Srbi stradali, šta je bilo u Klečki? Ko će da odgovara? Pušteno je 2.108. Da li je neko od njih mogao ubiti Olivera Ivanovića? Verovatno jeste. Po njima su odmah Srbi krivi. Pa oni koji su ubili nekoliko hiljada Srba mogli su da ubiju i Olivera Ivanovića, verovatno su ga ubili upravo ti teroristi koje su naši sudovi i druga Srbija oslobodili. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, još nismo osnovali društvo narodnih poslanika, još nismo osnovali institut narodnih poslanika da možemo i mi nekažnjeno, odnosno da možemo mirno da kritikujemo sudsku vlast.

Dame i gospodo narodni poslanici, narod sve greške sudova, a one su moguće i slučajne i namerne, vidi kao grešku vlasti. Oni misle da smo mi kao Narodna skupština nadležni i za sudove u smislu da možemo da govorimo o presudama koje oni donose, da možemo da govorimo o njihovom radu.

Mi ta ovlašćenja nemamo. Tužilaštvo je samostalno, sudstvo je nezavisno. Sudstvo je nezavisno od ove vlasti, ali hajde svi da se pitamo, da li je sudstvo nezavisno od bivše vlasti? Da li je jedna partija pravila sud svoje partije, kada je eliminisala hiljadu sudija? Gospodin Atlagić će vam o tome govoriti, kada su izabrali i mrtvog sudiju samo zato što je partijski bio podoban. Da li je to bio sud naroda ili su ovi koji su znali šta su uradili, koliku su pljačku izvršili, koliko su para iz privatizacije izneli, a po proceni „Fajnenšl integritija“ izneli su 51 milijardu dolara do 2011. godine?

Da li su oni sebi obezbedili sud, sud svoje partije? Ja mislim da su to uradili 2009. i 2010. godine, da bi se izvukli nekažnjeno iz velike pljačke, iz velike pljačke ne samo imovine, već i pljačke ličnih dohodaka onih koji su bili otpušteni, čak i onih koji su zbog silnog otpuštanja postali slabo plaćeni.

Da bi se izvukli iz te velike pljačke, oni su hteli da ustanove, želeli su i pokušali i delimično uspeli da ustanove sud svoje partije. Danas ako želite da osudite bivše funkcionere koji su izvršili pljačku naroda, koji su oteli sve što je bilo društveno, koji su zajedno sa tajkunima i sa stečajnim upravnicima se takmičili ko će više imovine da otme i prebaci na razne belosvetske račune, Maldive, do Kukovih ostrva su stigli sa svojim računima na kojima su ubacivali novac.

To što su oni pokrali je izazvalo novo siromaštvo, taj novac koji su oteli su izneli napolje i izneli ga iz opticaja u zemlji. Nisu ga trošili ovde, već napolju. To je bio dopunski efekat te pljačke koju su oni izvršili.

Najbolje je bilo za njih da lepo izaberu svoje partijske drugove i svoje srodnike. Puni su sudovi zetova, snajki, braće, sestara, bivših funkcionera i bivših pravosudnih glavešina u našem pravosuđu.

Danas oni pozivaju na kažnjavanje narodnih poslanika. Danas oni pozivaju na to da zakoni nisu dobri, jer Bože moj, u njihovo vreme su neki zakoni bili tako dobri da niko ni za šta nije odgovarao. Sud treba da primenjuje zakone. Sud treba da kazni krive i da štiti nevine.

Dame i gospodo narodni poslanici i vi koji gledate ovaj prenos, često taj njihov sud nije kažnjavao krive, a štitio nevine, već obrnuto. Često je kažnjavao nevine, a štitio krivce. Otuda toliko narko dilera. Otuda toliko kriminala koji se desio, koji je kažnjen vrlo blago ili nije uopšte kažnjen. Otuda privatizacija i tajkuni nisu kažnjeni.

Otuda Đilas ima 500 miliona evra, a da niko ne zna kako ih je stekao sa platom od 1000 evra. Često govorimo o proizvodima kriminala koji se desio i od devedesetih, kada su razni tajkuni švercom sticali enormno bogatstvo koje su uvećali posle pada Slobodana Miloševića. Često se pitamo – zašto to nije kažnjeno? Nije kažnjeno zato što one koji su to počinili, sud njihove partije, oni koji su delegirali sudove, nije kaznio.

Jedan od tih primera je sudija Majić. On je samo uradio ono, evo ja ću dati ostavku ako dokaže da nije bio u američkoj ambasadi, evo da pitamo sudiju Majića da li je bio u američkoj ambasadi, da li je išao da im čestita nezavisnost u ime nezavisnog srpskog pravosuđa? Evo, ja tvrdim da je rado odlazio u američku ambasadu. Otuda taj sud njihove partije je donosio odluke i što je najgore, i dan danas sud njihove partije štiti njihove funkcionere. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, mi smo ovde dali zakletvu da ćemo braniti ljudska prava i da je najvažniji deo te zakletve da ćemo braniti ljudska prava.

To veče kada sam video sudiju Majića prelomio sam. Optužio nas je za nehumanost itd. Prelomio sam da pitam za Gnjilansku grupu. U ime koje humanosti je sudija Majić donosio takvu odluku? Baš zbog ljudskih prava tih ljudi, a radi se o 80 nealbanskih žrtava koje je ubila ta Gnjilanska grupa i preko 250 mučenih. Ja sam prelomio da pitam, znajući da će televizija N1, ona ih Ljubljane, a kad sudija Majić ide da gostuje, gostuje u Beogradu, ali ta televizija nije registrovana u Srbiji, oni kažu da emituju program iz Ljubljane, pa nek Majić kaže kada je bio u Ljubljani. Ja sam znao da ću određenu cenu platiti, znao sam da će me napasti, ali sam pitao zašto je, u ime koje humanosti oslobodio Gnjilansku grupu. Pri tome sam optužio OVK teroriste, nisam optužio Albance, jer branim manjinska prava. Optužio sam OVK teroriste.

Niko ne sme da bude kriv zato što nije Srbin, ali niko više ne može da bude kriv zato što je Srbin. Nema te cene koju ja neću platiti da pomenem i srpske žrtve i da tražim da se zločinci nad Srbima kazne. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, već sam rekao da po pitanju gospodina Majića sam prelomio, nema te cene koju neću platiti da pitam za zločin OVK terorista koji su ubili 80 Srba i pri tome metodom laganom uzimanja duše. Moja duša nije na prodaju. Sam mojim telom neka rade ovi sa N1 televizije i druge Srbije što god hoće, kad moja duša ode telo me ne interesuje. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, verovao ili ne, dobio sam odgovor od REM-a. Odgovor je potpisala Rajka Galin i ja molim republičkog tužioca da obrati pažnju na izvršnog direktora REM-a, Rajku Galin, s obzirom da se radi o prevarama koje su teške više stotina miliona evra.

Gospođa mi je odgovorila da „N1“ televizija nije registrovana u Republici Srbiji, da nije davalac medijske usluge u smislu Zakona o elektronskim medijima u Srbiji. Dakle, nedvosmisleno je od danas jasno da „N1“ televizija nije registrovana u Republici Srbiji. Ali, gle čuda, odgovor mi nije dao REM, odgovor im je dao „Adria njuz“, koji u Srbiji vodi Jugoslav Ćosić.

Drugi deo odgovora mi je dala „United Media“ iz Luksemburga u kojoj su Šolak, Petreus i Đilas. Ovo je kao kada bi vam koza davala odgovor da li je pojela ili nije pojela kupus. Neverovatno je da REM, koji je zadužen za elektronske medije i kablovske operatere, odgovor narodnim poslanicima daje na osnovu odgovora upravo onih koji krše Zakon o elektronskim medijima, međunarodnu konvenciju itd. Ovo je nečuveno, ovo je teška prevara vredna više stotina miliona evra.

Samo da vas podsetim da SBB, da su međusobno trgovali Petreus, Šolak i Đilas i vrednost ovoga procenili na 2,6 milijardi evra. Znači, 2,6 milijardi evra REM ne može da iskontroliše, nego pušta da „N1“ televizija neregistrovana u Srbiji emituje program iz Srbije, neverovatno.

Dobio sam odgovor da „N1“ televizija i Sport klub, da su registrovani u Luksemburgu, a da program reemituju iz Ljubljane. Ljudi, u kom studiju sam ja bio u Beogradu dva puta, svi znamo da „N1“ televizija proizvodi program iz Srbije i da ima veliki deo radne snage u Srbiji. Oni drsko dogovore da su registrovani u Luksemburgu, pa onda u drugom delu kažu da program emituju iz Ljubljane. Šta je ovo? Onda Slovenci ne znaju da sam od Slovenaca već dobio odgovor da „N1“ televiziju i sportske kanale, Sport klub, 13 kanala oni u Sloveniji smatraju prekograničnim televizijama zato što su registrovane u Luksemburgu.
Dame i gospodo narodni poslanici, tražim da se osnuje anketni odbor koji bi se pozabavio delima, a posebno nedelima Dragana Đilasa bivšeg ministra i bivšeg gradonačelnika grada Beograda, a ja po njegovim karakteristikama to zovem kradonačelnik.

Dakle, svi se sećamo da je most na Adi koštao četiri puta više, svi se sećamo radova u Bulevaru Kralja Aleksandra, svi se sećamo Bus plusa, svi se sećamo kako je Dragan Đilas postao izvoznik našeg novca. Izvoznik novca građana, tako što je prodavao maglu. Malopre sam opisivao na koji način su Dragan Šolak, Dragan Đilas, čiji je „Direct Media“ sastavni deo „United Media“, na koji način kroz reklame i emitovanje, odnosno reemitovanje prekograničnih kanala, a radi se o domaćim kanalima, što znači da su to piratski kanali, uzimaju stotine miliona evra godišnje.

Dakle, delima i nedelima Dragana Đilasa mora se stati na put i zato sam predložio anketni odbor, koji bi trebao da se pozabavi svim poslovima, pa i poslovima koje zajedno radi sa Dejvidom Petreusom, bivšim šefom CIA-e i komandantom vojnih snaga u Avganistanu, i sa Šolakom koji je postao građanin Malte, koji se posprdno ponaša prema Srbiji, govori da je on poreski rezident u Švajcarskoj, iako su svi njegovi biznisi u Republici Srbiji. Na način na koji sam opisao sa prekograničnim kanalima, sa SBB, sa REM-om, čiji je sastav on stavio, o REM-u se treba, o njegovom sastavu, da se pozabavi tužilaštvo. Preko toga on pere stotine milione evra zajedno sa Šolakom, Đilasom i Petreusom i moraju se ispitati svi poslovi, dela i nedela Dragana Đilasa koji je ovde kupio ceo jedan poslanički klub, šefa poslaničkog kluba i kupio celu opoziciju. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o licu u državnim organima. Da li je sud državni organ? Jeste.

Sinoć ste mnogi od vas gledali emisiju, ko je imao živaca, Olje Bećković. U njoj je, gospođo ministarko, učestvovao i sudija Majić. To je sudija koji je zajedno sa Hadžiomerovićem, drugim sudijom, oslobodio, verovatno za novac, Gnjilansku grupu.

(Marko Atlagić: Tako je.)

Znači grupu OVK zločinaca iz Gnjilana, koji su imali taktiku ubijanja nealbanskog stanovništva po sistemu uzimati dušu polako.

Dakle, ne da su ubijali ljude, već su ih ubijali tako što su im razbijali lobanje, kidali komade mesa, ženama su sekli dojke i pekli. Dakle, to je bila taktika albanskih terorista, uzimanje duša lagano.

Dakle, taj sudija ne znam da li je imao dozvolu, a po meni trebala mu je, predsednika Apelacionog suda, da sinoć nastupi, ali vas ja pitam – s obzirom da je sudstvo nezavisno, da li je ono božanski nezavisno? Da li je nezavisno od zakona, s obzirom da se pojavio na sudu i svedok saradnik koji je upečatljivo svedočio šta su sa srpskim žrtvama radili, koliko su plivali u krvi, kako su ih pekli, kako su ih sekli u obliku krsta, itd. Veoma upečatljivo je svedok svedočio.

Međutim, sudija Majić se drznuo da oslobodi poput svojih mentora iz DOS-a, koji su oslobodili 2.108 terorista, uključujući i Fljora Brovinu, Kurtija, braću Mazreku, a da vas podsetim da je Brovina nedavno iznela lažni dokument želeći da optuži Srbe za genocid.

Dakle, ja tvrdim da je to koruptivna stvar i da su Albanci kupili tu presudu i prava je sramota da sudija Majić još uvek bude sudija Apelacionog suda, a kamoli da nastupa u javnosti posle takve sramne presude koju je doneo na štetu Srba, srpskog stanovništva i čovečanstva uopšte. Hvala.
Dame i gospodo, narodni poslanici, sinoćni naslov sudije Majića me je malo potresao, s obzirom da je oslobodio 11 dokazanih po svedoku saradnika albanskih terorista, koji su najsvirepije zločine učinili u Gnjilanu na nesrpskim stanovništvom, pa, ako nešto iskoči, da imate razumevanje.

Gospođa Čomić nije trenutno ovde. To je žena koja se zalaže za demokratiju, za slobodu govora, za razmenu mišljenja, ali na parče. Kada naredi Đilas, gospođe Čomić nema, iako, navodno nije zadovoljna Poslovnikom Narodne skupštine i procedurom u Narodnoj skupštini. To je primer korupcije. Ne znam čime je Đilas korumpirao Gordanu Čomić, ali nje nema. Koliko ja znam, gospodine predsedavajući, gospođa Čomić je tako rado primenjivala kaznene odredbe Poslovnika, to gospoda iz opozicije, sa moje desne strane vrlo dobro znaju. To i gospodin Martinović zna, koliko je rado gospođa Čomić primenjivala Poslovnik koji reguliše proceduru u Narodnoj skupštini, a sada po naređenju Đilasa, ta velika demokratska gromada, kako se sve nazivaju tamo u Pećincima, odjednom po nalogu jednog čoveka vi bojkotujete rad Narodne skupštine koji se odvija po vašem Poslovniku. To pokazuje da Gordana Čomić, u suštini, nije demokrata, nego da je samo prividno ona za demokratiju, ali ako Đilas kaže, Đilas je preči od svake demokratije po svake razmene mišljenja, preči od slobode govora, preči od slobode medija, Đilas je za njih božanstvo. Prema tome, ja pozivam Gordanu Čomić da dođe i da negira ovo što ja kažem.

Što se tiče ovog mandata, svi se sećate gospodina Šabića. On je dobio, zajedno sa Sašom Jankovićem 80. 000 funti od Britanske ambasade da izradi Zakon o uzbunjivačima, koje je Vlada već bila izradila kao Predlog i mi smo to usvojili, u ovoj Narodnoj skupštini.

Radilo se o delu koji se odnosi na borbu protiv korupcije, gde su uzbunjivači vrlo bitno. Znači, za njih što su dobili 80.000 funti i od tog trenutka počinje njihova borba protiv Vlade Republike Srbije i vladajuće koalicije.

Ta moralna gromada Šabić i dan danas upravlja povereništvo zato što su poverenik i sva ta regulatorna tela, pričaću u nastavku o REM, u stvari drugopozivci, rezervni sastav DS. To je tzv. četvrta grana vlasti i mandat Šabića koji se tamo nešto pijan valja itd, glumi neku povredu, je dva puta produžavan, na moju žalost, i to je čovek koji nama podnosi razno-razne prijave sve do dana današnjeg, a videli ste njegovu moralnu kvalifikaciju i moralnu vrednost kada je pokušao da fingira napad na sebe i da nas prikaže kao nasilnike. E taj čovek je dobio 80.000 funti od britanske ambasade koja mnogo voli Srbe tako što je htela da nas proglasi genocidnim, i od tog trenutka gospodin Šabić i gospodin Saša Janković su u službi britanske ambasade protiv svoje države. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja se delimično slažem sa gospodinom Martinovićem, a jednim manjim delom ne.

Dakle, jesu vezane oči boginji pravde, ali to nije razlog da i uši i oči sudije Majića, da budu vezane. Njemu su vezane i oči i uši. On je govorio o nečovečnom postupanju. On je to naučio iz svog predmeta. Za njega nije nečovečno osnovati logor sa 260 nealbanskog stanovništva. Za njega izgleda nije nečovečno ubiti svirepo 80 ljudi. Njemu su vezane oči sa više marama. Kod njega boginja pravde ima samo jedan tas, to je tas na koji legne. Njemu je bitno da Albanci ne daju sitno.

Nemoj da se lažemo, Albanci su kupili sve novcem od droge, dijaspore itd. Kupili su i lažnu državnost. Ja tvrdim da su kupili i presude i Međunarodnog suda pravde, a izgleda su počeli da kupuju presude i u samoj Republici Srbiji. Gospodin Majić i Hadžiomerović, nemojte onog drugog da zaboravite, su živi dokaz za to.

Postoji izreka - ko zlo ne kažnjava, taj novo zlo čini. Kad sudiji Majiću nije bilo bitno da se prže i peku dojke srpskih žena, njemu nikakva nečovečnost više nije granica. On je izgubio kredibilitet. Postoji još jedna izreka, da ljudi imaju pravo na pravdu, ali takođe, ta pravda ne zavisi samo od zakona, već i sudija. Nisu loši zakoni, loše su sudije i sudija Majić to najbolje potvrđuje. A, ja mislim da je sudija Majić verovatno gori od svih onih kojima je sudio. Hvala.