MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Rističević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.
Poslednji put ažurirano: 24.08.2017, 13:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 1394
  • 3
  • 9 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 25 dana i 17 sati

Poštovani gospodine Rističeviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju k...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

odgovoreno za 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

poljoprivredno zemljiste

odgovoreno za 7 dana i 18 sati

Kad ce biti osnovan fond drzavnog poljoprivrednog zemljista koji ce ubrzati proces restitucije odnosno povracaja poljoprivrednog zemljista? UNAPRED HVALA.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, kultura je veoma bitna.

Danas sam imao tu nesreću da slušam jednog čuvenog bibliotekara. On se zove Boško Obradović. Šest godina iskustva u biblioteci, portparol biblioteke i to kada?

Dakle, osoba koja je 1999. godine, da bi izbegla rat na Kosovu i mogući odlazak, pokrenula časopis „Dveri“. Baš tada mu zapelo da pokrene časopis „Dveri“, tek toliko da ne bi otišao na Kosovo, kao što su otišli i neki koji nisu srpske nacionalnosti.

Ja sem često navodio primere. Sergej Trifunović pobegao u Ameriku, Dušan Teodorović pobegao u Ameriku, direktno na agresorsku stranu, a Boško Obradović se kao knjiški moljac zavuče i osniva časopis „Dveri“.

Posle toga, paralelno sa tim, dolaskom Koštunice na vlast 2004. godine, parkira se u čačansku biblioteku, portparol biblioteke. Usput malo obiđe Hilandar, nešto kasnije i u tom kulturnom dobru od velike važnosti za naš narod, uzme 5.000 evra, zakune se na „Trojeručicu“ da neće praviti stranku, već da će to biti časopis Udruženja Dveri, zakune se na „Trojeručicu“ i postane Boško levoručica. Uzme 5.000 evra, klepi, prevari monahe na Hilandaru i to je njegov razvoj kulture.

Danas je govorio o navodnoj izdaji srpskih svetinja od strane vlasti u Republici Srbiji i predsednika Republike, ali ja malo uzmem pa pročitam i, gle čuda, od 2004. do 2007. godine na vlasti je bila DSS, koja mu je nabacila 52.000 evra iz rudnika „Kolubara“ eto da se nađe malo bibliotekaru čuvene čačanske biblioteke, odnosno portparolu. Lepo da ima malo za izlaske itd, da se malo oporavi, 52.000 evra iz rudnika koji te godine beleži gubitak od 150 miliona evra, ali za Boška mora da ima.

Godine 2006. Crna Gora se odvaja na čuvenom referendumu sa, čini mi se, 1.000 glasova viška. Odvaja se od Republike Srbije i nestaje državna zajednica koja se stara o ljudskim pravima između ostalog, na celoj svojoj teritoriji nestaje državna zajednica Srbija i Crna Gora.

Crna Gora se odvaja u vreme kad Koštunica, njegov omiljeni lider i DSS, sa kojom je ušao u ovaj parlament, dakle, nije on ušao sam, nego u koaliciji sa DSS, ulazi i zaboravlja da je 2006. godine DSS uveliko omogućila Crnoj Gori da se odvoji.

Vojislav Koštunica i DSS nisu insistirali da Crnogorci u Srbiji, Srbi koji su rođeni u Crnoj Gori imaju pravo glasa, kao i druga dijaspora crnogorska koja je glasala na referendumu iz svih zemalja, sem iz Srbije. Samo da su to učinili i da su tražili da se Srbi odnosno Crnogorci koji žive u Srbiji, koji su rođeni u Crnoj Gori, imaju pravo na referendumu izjasniti, Crna Gora se ne bi odvojila od Srbije.

Znači, danas ne bi ni svetinje došle u opasnost, kulturna dobra, srpska kulturna dobra, koju su Nemanjići još podizali, ne bi došla u opasnost, jer bi se zajednica Srbija i Crna Gora starale o ljudskim pravima, a pravo na veroispovest je jedno od osnovnih ljudskih prava, ali Boško Obradović, taj čuveni bibliotekar, je zaboravio sa kim je i danas u savezu. Da li je u savezu sa Vukom Jeremićem? Naravno da jeste. Da li je taj Vuk Jeremić rekao povodom odvajanja Crne Gore – ja sam „j“ majku Srbiji i Crnoj Gori, pa sa onim Roćenom – ti Srbiji, ja Crnoj Gori i obrnuto.

Boško Obradović zaboravlja sa kim je u savezu. To su grobari Savezne države i zajednice Srbije i Crne Gore. On je sa njima i on je samim tim abolirao njih od odgovornosti za raspad zajednice Srbije i Crne Gore, a samim tim su doprineli da danas svetinje dođu u opasnost. Ne, on je to zaboravio. On danas drži konferenciju za štampu protiv vlasti iz 2019, 2020, 2018. i 2017. godine, a to je 11, 12, 13, 14 godina posle događaja koji su prouzrokovali da danas ne možemo da reagujemo u Crnoj Gori kako bi reagovali da nije bilo partnera Boško Obradovića, čuvenog kulturnog radnika, portparola čačanske biblioteke. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaboravio sam da kažem da se Crna Gora odvojila, a to Boško Obradović propušta da kaže, u vreme vlasti DSS, ali i u vreme vlasti Borisa Tadića i DS. Boris Tadić je dopustio da se sve to dešava kada je predsednik zajedničke države bio Svetozar Marović, pa kad su platili onaj satelit 42 miliona evra, onako da oni donesu odluku, ali da ga Srbija plati. Predsednik Crne Gore je bio Milo Đukanović, a predsednik Srbije Boris Tadić. Tri Crnogorca su vladala sa dve države i državnom zajednicom, a dopustili su da se Crna Gora odvoji.

Danas sa DS sedi Boško Obradović. Tu je i ovaj Miroslav Aleksić, koji danas, takođe, drži konferenciju za štampu, čuveni poljoprivredni stručnjak, koji je izjavio povodom Jovanjice, da su sadnice bile stare pet godina. Konoplja, kao jednogodišnja biljka, ne može, možete zalivati koliko god hoćete, ne može duže da izdrži od godinu dana. Toliko on poznaje taj problem.

Ali, Aleksić nam nije rekao, pozivajući predsednika Republike, gle čuda, da se odrekne imuniteta da bi ga on tužio. Evo, neka tuži mene. Ja tvrdim da je Aleksić dobio od svog tasta Ljubiše Kneževića negde oko 600 hiljada evra za nevladinu organizaciju u vreme vlasti DS, koju Boško Obradović tako amnestira od odgovornosti, da je dobio preko 600 hiljada evra za svoju nevladinu organizaciju koja se zvala, čini mi se, Fond za unapređenje ljudskih resursa. Znači, 50 i nešto miliona, kad pretvorite po tadašnjem kursu, dobijete negde oko 600 hiljada evra je dobio Miroslav Aleksić za svoju nevladinu organizaciju, koju su sačinjavali on, njegova supruga i Ljubiša Knežević, suprugin otac, s tim što je Ljubiša Knežević bio direktor Nacionalne službe za zapošljavanje u Trsteniku i prebacivao novac svom zetu na nevladinu organizaciju, tobož za skupljanje lišća, sve 600 hiljada evra.

Danas Miroslav Aleksić, dižući galamu na državu Srbiju, na funkcionere države Srbije, na predsednika Republike, želi, pre svega, da sebe predstavi kao eventualnu političku žrtvu ukoliko istraga koja se vodi dovede do toga da posle bojkota izbora izgubi poslanički imunitet i to dovede do hapšenja.

Zato Miroslav Aleksić toliko galami po pitanju Aleksandra Vučića, ne bi li kao navodna politička žrtva, politički protivnik, izbegao odgovornost zbog očigledne pljačke njegove i njegovog starca. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 23.01.2020.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče arhivske građe, ona treba da dokaže postojanje nekog društva i neke države.

Ono što meni smeta, a to sam već govorio, ako napišem neku knjigu, napisaću „sve smo mi sami sebi krivi“ a po ugledu na Dimitrija Ruvarca koji je Hrvatima, kada su oni koristili Srbe protiv Mađara, napisao u časopisu više dela „Evo, šta ste nam krivi“. Tako je nastala i njegova knjiga „Evo, šta ste nam krivi“. Međutim, kasnije, srpski političari koji su se školovali u Beču baš nisu slušali Dimitrija Ruvarca i naše zablude smo skupo platili. Zato mislim da napisati jednu knjigu, ako ne ja, neko ko ume, „sve smo mi sami sebi krivi“ da bi bilo isplativo.

Meni odgovara da Arhiv Srbije bude Arhiv Srbije, jer naša kultura, srpska kultura je nastala posle nekih drugih kultura. Ja neću da se odreknem Sirmijuma, neću da se odreknem ni Caričinog grada, neću da se odreknem ni Lepenskog Vira. Mi živimo tu gde su nekad živeli neki drugi narodi.

Mi smo se mnogo odrekli sebe. Ja sam učio osnovnu i srednju školu i ništa nisam učio o, recimo, istoriji prečanskih Srba. Prvo, nikada nisam znao da je postajao knez Strojimir, da je postojala pismenost i državnost pre one koja je bila u udžbenicima istorije. To nisam znao.

Nisam nikada čuo za Vršačku bunu. Vršačka buna je bila ustanak Srba u Banatu veća po dimenzijama od Prvog srpskog ustanka. Prvi srpski ustanak je u stvari Vršačka buna. To ovi koji prate prečansku istoriju, koja nije bila zapisana u zvaničnoj istoriji, treba da znaju.

Dakle, Teodor Vršački, koji je 1594. godine jurišao sa barjakom Svetog Save na Turke, je uhvaćen od strane Turaka i živ odran. Uhvaćen je u Vršcu i Turci su ga živog odrali. Zbog njega su spaljene mošti Svetog Save, zbog ustanka koji je poveo sveštenik, srpski pravoslavac, Teodor Vršački. On je proglašen za sveca, ali mi ništa nismo učili iz istorije od toga zato što su srpski komunisti, koje je predvodio neprijateljski vojnik koji je državu, koju su napravili njihovi očevi krvlju i glavama, 30% svojih predaka i svojih očeva…

Dakle, tu državu su raskomadali srpski komunisti predvođeni neprijateljskim vojnikom iz Prvog svetskog rata. Sami su raskomadali državu stvorenu krvlju svojih predaka i prihvatili da raspodelu bivše Jugoslavije, komunisti, neprijateljski vojnik, uredi i da tako poraženi narodi pobede pobednike. Umesto da smo im naplatili ratnu štetu, mi smo im darivali državu, a oni su nama, da se izrazim malo prosto, darivali šut u stražnjicu. Izbacili su nas prvo iz Ustava, jednog, drugog, trećeg itd, a onda su nas izbacili iz vlastitih kuća, pa su Srbi bili agresori u svojim kućama gde su živeli 600 godina. Lepo proglasiš državu koju ti je tamo Tito dao i kažeš – od danas konstitutivni narod Srbe, jeste da žive ovde 500-600 godina, ali od danas će biti agresori i proglasiš ih agresorima. Zato mislim da smo sve mi sami sebi krivi.

Šta znamo o bici kod Slankamena posle povlačenja austrijske vojske? Čarnojević 1690. godine dolazi u Beograd i Srbi napuštaju, Beograd pada, čini mi se tu negde 1690. godine. Bitka kod Slankamena je velika pobeda hrišćana i među njima svaki treći je bio Srbin. Od 30.000 vojnika 10.000 su bili Srbi. Veliki poraz turske vojske i početak kraja Osmanlija na Balkanu.

Šta znamo o bici kod Sente? Šta znamo o tome? Da li znamo da postoji platno od 30 kvadratnih metara koje je 100 godina posle te bitke naslikao slikar? To je takođe bio veliki poraz Turaka jer su izgubili 30.000 ljudi.

Šta mi znamo o prečanskoj istoriji? Ne znamo ništa.

Šta znamo o karakuši? Znate li šta znači karakuša? Karakuša znači crna šuma. To je šuma između Šapca i Rume. Zašto se zove karakuša – crna šuma? Zato što su Turci od Srba tu masovno stradali i oni su je nazvali karakuša, jer su se bojali Srba i za njih je to bilo crno da crnje ne može biti, a za nas je to bilo oslobađanje od tih raznih jarmova.

Šta znamo o Sremskoj kraljevini? Da li smo je učili u istoriji? Da li smo učili šta je Sremska kraljevina? Da li znamo da je Sremsku kraljevinu Dragutin, u Debrecinu imao prestonicu? Da li znamo da mu se sin zvao Vladislav? Da li smo to učili u istoriji? Nismo.

Komunistička istorija je htela da svede Srbiju, srpsku kulturu, srpsku istoriju na užu Srbiju koju su zvali „užas“. I nemojte mi reći da su samo Hrvati bili komunisti i Slovenci.

Najveći broj partizana i komunista su bili Srbi, etnički Srbi. Da li su bili u duši Srbi, ja verujem da su bili anti-Srbi, jer su dozvolili da neprijateljski vojnik, državu u kojoj je stradalo, prethodno državu za koju je stradalo 30% Srba za taj ratni cilj iz Niša, da je raskomadaju komunisti i na koži srpskog naroda u Jasenovcu i tako dalje, da je ponovo raskomadaju. I umesto da im naplatimo ratnu štetu, umesto da budu poraženi, oni bivaju veći pobednici od pobednika. Darivali su nas šutom u stražnjicu, izbacili iz Ustava, izbacili iz svojih kuća, i danas genocidni narod, navodni, Srbi, koji su etnički kao čistili druge, obrnuto je.

Oni su najsurovije, Srbi su etnički počišćeni. Preko milion Srba iz bivše SFRJ su proterani sa svojih ognjišta. Zašto? Zato što je interes komunista koji su nasledili interes Beča, Nemačke i tako dalje i Osmanske imperije, da nema neke veće Srbije na Balkanu. Tu je njihov interes bio i komunisti su ga samo preneli. Oni su razbili tu državu, Jugoslaviju, koju su Srbi stvorili i od Srba napravili agresore i zločince, zato što su bili armatura bivše Jugoslavije i čuvali je.

Zato ja kažem, ako budem pisao knjigu, napisaću - za sve smo mi sami krivi. Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i za ministra – šta misle da preduzmu povodom ekstremističkih aktivnosti koje iskazuje Savez za Srbiju?

Navešću primer špijuna Obradovića. Dakle, 1999. godine dok su neki mladići ginuli na Košarama, a već sam navodio Tibora Cernu, vojnika mađarskog porekla, koji je poginuo braneći Srbiju i poslednje reči su mu bile – za ovu zemlju vredi umreti, u to isto vreme Dragan Đilas nije bio na vojnom oklopnom vozilu koje se zove „Praga“, nego je bio u Pragu. Podizao je svoju firmu sa željom da u Češkoj zaradi 74 hiljade evra.

Boško Obradović je imao preča posla u Beogradu da pokrene list „Dveri“. Sergej Trifunović je plakao od ministra do ministra, sve dok nije prebegao u Ameriku na agresorsku stranu. Dušan Teodorović je napustio fakultet i pobegao na agresorsku stranu u SAD. Vuk Jeremić, njega je otac sklonio u London da mali ne bi omirasao barut nekom naftaškom stazom. To je ta tzv. patriotska linija Saveza za Srbiju.

Nije ni čudo što su te pobegulje za heroja uzele gospodina Obradovića iz „Krušika“ koga je mama zaposlila, a kada je mama napustila mesto direktora on je pet godina prikupljao dokumentaciju, predao je bugarskim novinarima i tako ugrozio posao, koliko sam razumeo, od 80 miliona evra.

Današnja ekstremistička organizacija Savez za Srbiju, predvođena Đilasom, Marinikom Tepić, Boškom Obradovićem, Vukom Jeremićem, tog lika, kako to mladi kažu, predstavljaju kao velikog heroja. Dakle, vrednosno gledano šta naši mladi treba da nauče, odnosno šta će Vlada preduzeti da se takvi postupci preduprede, odnosno kazne po zakonu jer po meni su to antidržavne aktivnosti sa ciljem da se nanese politička šteta i materijalna šteta našoj namenskoj industriji, odnosno da se favorizuju konkurentske namenske industrije okolnih zemalja? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedno od pitanja je za ministra zdravlja - koliki je napredak učinjen iz oblasti zdravstva Srbije, u odnosu na zemlje Evrope, poslednjih godina, obzirom da smo bili poslednji po kvalitetu zdravstvenih usluga u svetu, dok su vladali ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu.

Takođe, pitanje za predsednika Vlade ili nekog člana Vlade - šta će država preduzeti, a napraviću jedan uvod, da je 2007. na 2008. godinu, Vuk Jeremić, Borko Stefanović su američkoj ambasadi kod Dženifer Braš tražili da Vlada SAD utiče na kosovske Albance da proglašenje lažne države Kosovo, proglašenje nezavisnosti ostave do posle izbora da bi Boris Todić bio izabran za predsednika. Depeše "Vikiliksa" to jasno pokazuju, da su u ambasadu išli Dragan Đilas koji se uz put žalio na Konuzina, kao borac protiv ruskog uticaja, Borko Stefanović i Vuk Jeremić i da su u toj situaciji obećali da će kao vlast tadašnja poštovati crvene američke linije. Posle toga su aktivno učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo, tako što su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde, a da niko to od njih nije tražio i na čemu sad Tači temelji kosovsku nezavisnost, takođe su pregovore izmestili, zajedno sa Borisom Tadićem iz UN u EU i tako eliminisali Rusiju i Kinu. Ono što kao vlast nisu uspeli da dovrše ovih dana, pokušavaju da to dovrše kao opozicija.

Vama je svakako poznato šta je Marinika Tepić izjavila pre neki dan ovde na konferenciji za štampu u Narodnoj skupštini, govoreći da su povučena priznanja lažne države KiM, da su plaćena novcem, upravo od izvoza naoružanja iz namenske industrije, te da je navodno Vlada Republike Srbije, ministar spoljnih poslova novcem dobijenog od izvoza naoružanja, platilo drugim državama da povuku priznanje lažne države KiM.

Kao neko ko je ugostio delegaciju Gane, ja znam da to nije istina, ali zbog javnosti tražim da nam kažete, kao predsednik Vlade i kao ministri, šta će država preduzeti da zaštiti nacionalne i državne interese, odnosno na koji način će sankcionisati ovakvo ponašanje Marinike Tepić koja je samo rekla ono što je Dragan Đilas napisao? Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije predsednik Vučić potpisao Briselski sporazum, nego gospodine Dačić, koliko se ja sećam. To je jedno.

Drugo, odgovor premijerki na pitanje šta je Vlada mislila 2011. godine. Vlada je mislila kako da obezbedi Đorđu Vukadinoviću da dobije na lutriji, ali da ne kupuje srećku. On je dabl laki men – dva puta srećan. Nije kupovao srećku, a dobijao je milione od Tadića na lutriji. Otuda i njegovo tumačenje nezavisnosti Kosova koje se desilo 2008. godine. On je to verovatno prespavao onako sa lutrijom ispod glave.

Dakle, prvo želim da pozdravim vašu izjavu. Pitanja postavljam ministru zdravlja, da kaže šta misli o specijalizacijama, o ovim novim lekarima mladim.

Ministru poljoprivrede postavljam pitanje šta misli o zameni stočne hrane za stoku?

Gospođo premijerka, želim prvo da pozdravim izjavu o suzbijanju rada na crno i s tim u vezi tumačiću izveštaj Evropske komisije.

Svakako ste čuli za Junajted mediju i Junajted grupu, SBB, Šolaka i Đilasa. Dakle, vi znate da se naši domaći elektronski mediji registruju u REM i da plaćaju naknadu za emitovanje, plaćaju SOKOJ, plaćaju RATEL itd. Svakako znate i Međunarodnu konvenciju koja prekograničnim televizijama dozvoljava da reemituju izvorne programe iz zemlje gde su registrovani bez ikakve naknade na teritoriji Republike Srbije, odnosno svi potpisnici Konvencije Saveta Evrope. Vi to svakako znate.

Vi ste svakako čuli za kanale koji se novu „Nova“, N1, trinaest sport klubova i negde oko 20 lažnih piratskih prekograničnih kanala, koji u Srbiji rade na crno zato što prekogranični kanali moraju da reemituju izvorni program bez prekrajanja, ometanja, priloga i reklama, dakle, onakav kakav se prikazuju u Luksemburgu.

Gospoda Đilas i Šolak, Junajted medija, su registrovali dvadesetak lažnih prekograničnih kanala u Luksemburgu koji ne emituju program iz Luksemburga, već ga emituju iz Beograda.

Vi svakako znate da Olja Bećković ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Ivan Ivanović ne vodi emisiju u Luksemburgu, da Jugoslav Ćosić ne vodi emisiju u Luksemburgu, već se to radi iz Beograda. To su lažni piratski pregoranični kanali, koji ne plaćaju nikakvu naknadu za emitovanje, nego na svom kablovskom povezanom operateru puštaju te kanale, iako oni nisu … U suštini su domaći, a oni žele da kažu da su prekogranični. Time se direktno radom na crno ugrožava rad domaćih elektronskih medija. To je vezano za izveštaj o kablovskim operaterima i slobodi medija, jer su kod nas u Srbiji mediji toliko preslobodni da ne moraju čak ni da se registruju u Republici Srbiji.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, za ove što su zabrinuti za avio-prevoz između Prištine i Beograda, ja bih mogao da pitam – kada će biti otvorena linija između Novog Sada i Beograda, da nam se Đorđe Vukadinović ne muči da putuje iz Novog Sada u ovim teškim vremenskim prilikama? Naravno, ako putuje.

2/3 MZ/MT

Dakle, moje pitanje se odnosi na sudiju Majić. Pitam Ministarstvo pravde, koje treba da pita predsednika Apelacionog suda – da li sudija Majić traži odobrenje pre nego što nastupa u političkim emisijama, i to u angažovanim političkim emisijama, pa ću navesti primer emisije Olje Bećković, da li traži odobrenje starešina, odnosno predsednika suda ili to čini na svoju ruku? Da li je neophodna saglasnost starešina, odnosno predsednika suda, pre nego što odete kao sudija u neku informativnu političku emisiju, posebno ovog tipa? Da li je neophodna dozvola ili to sudije mogu da učestvuju u političkim emisijama i da se bave našim poslom kako se kome ćefne?

S tim u vezi pitam Visoki savet sudstva i Ministarstvo pravde kada će Miodraga Majića razrešiti sudijske funkcije? Naime, to se dešava kada dođe do kršenja zakona od strane sudije.

Svim mojim kolegama je poznato da je sudija Majić presudu Pančevačkog suda poništio, kojom je dvadestšestogodišnjak bio osuđen za obljubu devojčice od 13 godina koja je ostala u drugom stanju, bio osuđen na pet godina zatvora, a sudija Majić je kršeći zakone, kršeći prava dece, monstruozno kršeći zakone to lice oslobodio i napisao da osoba od 26 godina nije znala da je zabranjeno obljubiti devojčicu od 13 godina. To je nedvosmisleno bilo kršenje zakona od strane sudije, i zato pitam kada će Visoki savet sudstva razrešiti sudiju Majića?

Drugo njegovo kršenje zakona je bilo suđenje „gnjilanskoj grupi“, gde je poništio višegodišnje kazne od 10, 11, godina zatvora za 11 albanskih terorista, sve ukupno je bilo 100 i nešto godina zatvora. On je kao sudija Apelacionog suda smatrao da albanski teroristi nisu krivi i oslobodio ih odgovornosti, a radi se o „gnjilanskoj grupi“ koja je surovo ubila oko 80 Srba i mučila oko 250.

Ne tvrdim samo ja da je ta presuda bila nezakonita, nego je Vrhovni kasacioni sud povodom zaštite zakonitosti koje je zatražio tužilac povodom ovog slučaja „gnjilanskoj grupi“, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je došlo do kršenja zakona od strane sudije Majića i Hadžiomerovića, i da je ta presuda nezakonita, i da je bila na štetu oštećenih, a u korist okrivljenih. Zato što je bila u korist okrivljenih nije došlo do ponovnog suđenja, albanski teroristi su pušteni. Danas kad oni koji pitaju o ubistvu Olivera Ivanovića treba da znaju da politički pripadnici te druge Srbije puštaju 11 albanskih terorista, a prethodno su 2001. i 2002. godine, pustili 108 osuđenih albanskih terorista i verovatno neko od njih stoji iza ubistva Olivera Ivanovića, koji ovi „drugosrbijanci“ pokušavaju da prišiju vlastima u Republici Srbiji.

Zato je moje pitanje jasno i glasno – kada će Visoki savet sudstva pokrenuti postupak za razrešenje sudija Majića, koji je najmanje dva puta prekršio zakon, a kad sudija prekrši zakon treba da bude razrešen?

Hvala.

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prethodnog govornika ništa nisam razumeo i upozoravam sekretara Skupštine da mi sledeći put obezbedi prevod na srpski.

Moje prvo pitanje je takođe za ministra sporta - da li u Srbiji postoji stadion koji ispunjava sve strožije uslove FIFA i UEFA? Odnosno, da li ćemo moći da igramo međunarodne utakmice kao fudbalska reprezentacija i kao fudbalski klubovi u međunarodnim takmičenjima ukoliko te stadione ne zanovimo, izgradimo nove ili temeljno obnovimo, u skladu sa najnovijim standardima UEFA i FIFA?

Moje drugo pitanje se odnosi na Bojana Pajtića, ako smem da pitam. Bojan Pajtić je napravio dvorac u opštini Senta. Ja pitam nadležne organe, SBPOK, UBPOK ili kako se to već sad zove, da provere, pošto je u isto vreme u Senti pravljena hala, sportska sala, koja je koštala tri puta više od prvobitno ugovorene sume, da li je tu dolazilo do prelivanja novca i sa kojim novcem je Bojan Pajtić izgradio objekat koji vredi više stotina hiljada evra?

Nama je poznato da je taj vrli profesor, bivši predsednik vojvođanske Vlade, imao platu oko hiljadu maraka. Kako je uspeo, sa kojim sredstvima, da za godinu dana sagradi objekat koji vredi više stotina hiljada evra i koji ima par stotina metara kvadratnih ukoliko ima takva primanja, a objekat toliko vredi? Odnosno, da li je možda izgradnjom sportske hale koja je koštala tri puta više od prvobitno planirane i ugovorene, izgrađena i njegova zgrada, odnosno njegov dvorac?

Moje sledeće pitanje se odnosi na opštinu Trstenik, odnosno, takođe da Ministarstvo policije proveri informaciju da li je tačno da je nevladina organizacija, na čijem čelu je bio Miroslav Aleksić, pa posle ovlastio neku gospođu koja se zvala, čini mi se Fond za unapređenje ljudskih resursa, od Nacionalne službe za zapošljavanje kojom je rukovodio LJubiša Knežević, njegov tast, koji je ujedno bio i suosnivač te nevladine organizacije, u periodu od 2009. do 2012. godine dobio u više navrata ukupnu sumu od 55 miliona dinara, što iznosi 600 hiljada evra po tadašnjem kursu?

Dakle, iz kojih razloga su ta sredstva dodeljena, kako su utrošena, da li su utrošena u skladu sa onim što je Nacionalna služba za zapošljavanje standardizovala i kako to nema konflikta interesa kada ta Miroslava Aleksića dodeliš sredstva iz Nacionalne službe za zapošljavanje 55 miliona dinara i 600 hiljada evra svom zetu, odnosno i samom sebi, jer su obojica bili osnivači nevladine organizacije koja se zove Fond za unapređenje ljudskih resursa ili nešto slično. Dakle, da se temeljno to proveri, odnosno ukoliko su neka druga lica, navodno, isplaćivana iz te sume, da nadležni organi obave razgovor sa njima, jer postoje indicije da su ta sredstva strpana u džepove LJubiše Kneževića, tasta Miroslava Aleksića i njega lično.

Što se tiče protesta ispred zgrade RTS, ja tražim od nadležnih organa da mi odgovore da li je dozvoljeno i da li je krivično delo sprečavanje lica da rade, odnosno, s obzirom da su novinari bili zablokirani, njima je sprečeno pravo na rad? Da li je to neko krivično delo i, ako jeste, da li su preduzete mere povodom toga?

Moje poslednje pitanje se odnosi na Ministarstvo za regionalni razvoj, da mi odgovori koje su zadruge finansijski podržane iz tog ministarstva, njihovo sedište, njihovo matični brojevi i ukupne sume koje su dodeljene tim zadrugama i po kom pravilniku, s obzirom da mi je to neophodno za rad Odbora za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, a članovi Odbora znaju da su više puta tražili da, s obzirom da je Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nadležan za sva pitanja iz oblasti poljoprivrede, nas interesuje koje zadruge su dobile ta sredstva, gde je njihovo sedište i u kojim iznosima? Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je predsednik Ruske Federacije, gospodin Putin, poklonio predsedniku Republike Srbije pušku kralja Milana Obrenovića. Verovatno je čuo za pretnju ovih iz saveza lopuža i prevaranata, pa je poželeo da mu pokloni efikasno oružje za odbranu.

Očekujem da Marinika Tepić i ona bugarska novinarka Gajtandžijeva, pre nego što one postave pitanje kako je puška izvezena, koja firma je izvezla tu pušku svojevremeno, ko je dao saglasnost itd, ja pitam šta će nadležni organi učiniti da zaštite našu namensku industriju? Juče je u razgovorima pokazana volja da Rusija pomogne da Srbija još više unapredi svoju namensku industriju. Ne može nama spolja niko pomoći, pa ni Rusija, ukoliko ovi iznutra razjedaju našu namensku industriju, našu proizvodnju koja zapošljava između 11 i 12 hiljada radnika i iz godine u godinu fizički proizvodnja raste.

Šta će država preduzeti, nadležni organi da zaštite od zlonamernih glasina namensku industriju i omoguće joj normalan rad, spreče špijunažu i ovakvu vrstu delovanja, gde sa bugarske strane učestvuje i poslovni partner Dragana Đilasa iz kombinacije sa „Dajrekt medijom“? To je moje prvo pitanje.

Večeras će onaj poznati sudija Majić, koji je oslobodio 11 albanskih terorista koji su ubili 80 Srba, mučili 250, gostovati na N1 televiziji. Verovatno će gostovati kod Jugoslava Ćosića, savetnika narko bosa, tropojske mafije, Baškim Ulaja, albanske tropojske mafije. Sa tim u vezi pitam – šta će nadležni organi, recimo Ministarstvo finansija, poreska uprava, Uprava za pranje para itd, razni ti finansijski organi preduzeti da se provere sve te veze, kako, zašto, ko koga finansira, ko je finansirao nevladinu organizaciju gospodina Majića? To je Centar za pravosudna istraživanja. Da i on nije dobio neke albanske pare itd. iz Prištine, sa Kosova, iz Albanije, s obzirom da Jugoslav Ćosić ne spori da je pare dobio od Baškima Ulaja? Da li tu postoje neke veze i da li, zahvaljujući tim finansijskim transakcijama, Republika Srbija trpi, jer ti mediji odmah posle ubistva Olivera Ivanovića nisu optužili Albance, moguće albanske kriminalce da stoje iza tog ubistva, nego su odmah optužili Srbe i Srbiju?

Dakle, da se ispita ta neka finansijska veza, odnosno da se makar ispita da li je za taj novac, koji je stigao Jugoslavu Ćosiću, a možda i Centru za pravosudna istraživanja, plaćen odgovarajući porez. Recimo, kod Jugoslava Ćosića i gospođe koja je sa njim zajedno u firmi, da li je plaćen kada su podigli taj novac porez na dohodak građana, ono što po zakonu mora da se plati?

Na kraju da mi državni organi odgovore - da li su demostracije koje se održavaju danima, mesecima, već i godinama u Beogradu, javni skupovi prijavljeni u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju, koliko puta su prijavljeni, koliko puta da nisu? Da li je tačno da je Jugoslav Ćosić organizovao neprijavljen skup pred Vladom Srbije, čini mi se, novembra meseca, tamo negde oko 16-og i šta su država i nadležni organi preduzeli prema vođama okupljanja zbog neprijavljivanja javnih skupova, što je zakonska obaveza, odnosno da li su nadležnim sudovima podnete odgovarajuće prijave? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -