MARIJAN RISTIČEVIĆ

Narodna seljačka stranka

Rođen 1. marta 1958. u Novim Karlovcima.

Završio je Višu školu organizacije rada.

Od 1979. do 1985. radio je u Industriji motora i traktora (IMT), a od 1986. se bavi zamljoradnjom na svom imanju.

Predsednik je NŠ od 1999. Stranka je osnovana 1990. i njen prvi predsednik je bio Dragan Veselinov. Rističević je bio sekretar koalicije “Vojvodina” od njenog osnivanja do raspada 1999. godine. Bio je poslanik u Narodnoj Skupštini Srbije od septembra 2000. i predsednik poslaničkog kluba KV – Srpski pokret otpora sa Kosova.

Tokom 2000. godine privođen je dva puta kao aktivista “Otpora”.

Od 2002. godine predsednik je Narodne seljačke stranke. U septembru 2004. godine izabran je za predsednika Skupštine Opštine Inđija, a 5. oktobra 2007. godine je smenjen sa ove funkcije, pošto je optužen da je povredio Poslovnik.

Dva puta je učestvovao na predsedničkim izborima u Srbiji. Prvi put na neuspelim izborima u novembru 2003. kada je zauzeo četvrto mesto sa 72.105 ili 2,86 odsto glasova birača, zatim na predsedničkim izborima u junu 2004. kada je osvojio 10.198 ili 0,33 odsto glasova birača.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika, a na tom mestu je ostao i nakon izbora 2014 i 2016. godine.

Oženjen je i sa suprugom Svetlanom živi u Novim Karlovcima kod Inđije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1017
  • 2
  • 14
  • 5
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

odgovoreno za 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

poljoprivredno zemljiste

odgovoreno za 7 dana i 18 sati

Kad ce biti osnovan fond drzavnog poljoprivrednog zemljista koji ce ubrzati proces restitucije odnosno povracaja poljoprivrednog zemljista? UNAPRED HVALA.

93.000 Potpisa

odgovoreno za 2 dana i 20 sati

Postovani Narodni poslanice i roditelju, buduci da je za sedam dana sprovođenja inicijative višestruko premašen broj od 30.000 potrebnih potpisa i da je veliki broj građana s pravom glasa stavilo svoj potpis na inicijativu Narodnoj skupštini da uvede kaznu doživotnog zatvora bez prava na usl...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno ste čuli za drugi zahtev opozicije koji je u stvari prvi, da im se da, njihovim partijama polovina REM-a, to je Regulatorno telo za elektronske medije.

Pozvaću se ovde na zakon, a pitanja su vezana za Ministarstvo informisanja i kulture, vezaću se za Zakon o elektronskim medijima, za Zakon o oglašavanju i za Zakon, odnosno za Sporazum, konvenciju broj 132 u Savetu Evrope koji smo potpisali o emitovanju, reemitovanju stranih prekograničnih kanala.

S tim u vezi - pitam Ministarstvo kulture informisanja, a samim tim i REM, kada će kablovskom operateru SBB-u, koji je pod kontrolom Šolaka, Dejvida Petreusa, bivšeg šefa CIE i komandanta vojnih snaha u Avganistanu, kada će SBB-u, regulatorno telo za elektronske medije, tzv. REM, naložiti da se iz programa isključi N1, 10 sportskih kanala i drugi tzv. prekogranični kanali, iza čijeg vlasništva i suvlasništva stoji SBB.

Naime, o čemu se radi? Po Konvenciji koju smo potpisali, po Zakonu o elektronskim medijima, po Zakonu o oglašavanju, prekogranični kanali koji nisu registrovani u REM, a moje jedno od pitanja je da li je N1 televizija registrovana u našoj zemlji kod REM, jer emituje program iz studija u Beogradu, što za prekogranične kanale i za reemitovanje nije dozvoljeno.

Dakle, da li je taj kanal legalan, jer bi morao biti domaći i morao bi biti registrovan u REM-u i plaćati mu nadoknadu? Sledeće moje pitanje da li je tačno da ti prekogranični kanali u reemitovanju ubacuju domaće reklame, čime dolazi do prekršaja međunarodne konvencije, zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima i zbog kršenje Zakona o oglašavanju?

Da li je tačno da u strane programe prilikom reemitovanja, koje moraju da reemituju u izvornom obliku, ubacuju domaće reklame, a na te domaće reklame ne plaćaju porez i da tako na crno konkurišu domaćim medijima koji su registrovani u REM i koji za to plaćaju nadoknadu, za razliku od stranih kanala?

Strani kanali, prilikom reemitovanja iz beogradskog studija, a za toga stoji Šolak, Đilas i Petreus, ubacuju domaće reklame i samo na sport klubu za jedno veče se emituje 10.000 sekundi, što samo na porezu po jedan evro po sekundi, iznosi utaju poreza od 10.000 evra za jedno veče, što za 365 dana izlazi blizu četiri miliona evra.

Dakle, šta će i poreska služba učiniti da se ovaj poreski prekršaj utvrdi. Po našim zakonima, kada operater takve kanale pusti, regulatorno telo za elektronske medije u obavezi je da upozori kablovskog operatera, da takve kanale prekogranične isključi iz programa i ukoliko to ne učini, onda je REM u obavezi da izrekne zabranu emitovanja kablovskom operateru, a u ovom slučaju se radi o SBB.

Dakle, pitanje još jedno – kada će REM zbog svog kršenja Zakona o elektronskim medijima, zbog kršenja Zakona o oglašavanju i zbog kršenja međunarodne konvencije o reemitovanju, kada će REM naložiti kablovskom operateru da isključi N1 televiziju, sportski klub 10 kanala i druge prekogranične kanale, koje reemituju strane programe uz ubacivanja, prekrajanja i ubacivanja domaćih reklama?

Ukoliko to kablovski operater SBB ne učini, kada će REM naložiti da se taj operater isključi, odnosno da mu se izrekne mera zabrane obavljanja delatnosti?

S tim u vezi hoću da kažem da tim stranim prekograničnim kanalima od pretplate koji ubira SBB, na 54% tržišta Republike Srbije, plaća prekograničnim kanalima emitovanje programa, dok domaćim kanalima čiji program koristi u 80% slučajeva, uvredljivosti 80%, ne plaća ništa. Radi se o eksploataciji domaćih programa, domaćih televizija, sa konkurencijom stranih kanala koji ništa ne plaćaju za pristup SBB, čak naprotiv SBB uzima od jednih, a ovima drugim plaća.

Dakle, pitanja su jasna i očekujem da Ministarstvo kulture i informisanja i regulatorno telo za elektronske medije precizno odgovori šta će preduzeti povodom ove nečuvene eksploatacije koja je na godišnjem nivou cifri od 150 milioni evra.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. i 107. Poslovnika.

Lepo je to što se određeni poslanici odriču poslaničkih grupa i političkih partija na čijoj su listi su izabrani. Koliko znamo, gospodin Ševarlić je izabran na listi Dveri i DSS, na izbornoj kvoti Dveri. Dakle, da li ste član ili niste, ukoliko ste poslanik jedne izborne liste, za mene je to malo više nego biti član.

Sledeće, vrlo je lepo i ja pozdravljam što se bivši poslanici Dveri, odriču finansijskih malverzacija koja je ta politička stranka počinila i verovatno da je tvorac tih malverzacija bio Boško Obradović, u narodu poznat kao Boško Ljotić levoručica.

Dakle, radi se o tome da treba reći i to da je ta politička stranka dobijala novac po broju poslanika. Dakle, politička stranka Dveri je dobijala novac i za gospodina Ševarlića i to je iznos na godišnjem nivou oko 40 miliona. U onome što sam ja istraživao i prijavu koju sam ja potpisao, radi se o pranju para o sumi od preko 30 miliona dinara, gde je ta politička stranka umesto novac da uloži u kampanju i u političku stranku, je to uložila u preduzetničke radnje i istoga dana taj keš je podignut, 30 miliona dinara na desetak preduzetničkih radnji, većinom iz Borče, i taj novac je vraćen u džep Boška Obradovića.

Da li su poslanici znali ili ne, da novac koji su dobili, političkoj stranci Dveri, po broju poslanika je zloupotrebljen? Verovatno jesu, jer sam ih upozorio u zadnjih godinu dana nekoliko puta, i za pohvalu je što se u ovom trenutku odriču tih finansijskih malverzacija. Ne tražim da se glasa. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 106. i član 107.

Dame i gospodo narodni poslanici, sa mnogo toga što je kolega Mirčić rekao se slažem, čak i sa njegovom željom da uhapsimo Đilasa, Jeremića i ostale iz saveza lopuža, prevaranata i ljotićevaca. Apsolutno stojim iza toga i slažem se sa tim da oni treba da budu privedeni pravdi. Jedino što se ne slažem je da to moramo da radimo mi. Vlast se deli na sudsku, zakonodavnu i izvršnu. Tužilaštvo je samostalno, a sudstvo nezavisno. Verujem da su 2009. i 2010. godine oni koji su predmet govora kolege Mirčića i mog namerno selektirali sud svoje partije, tužilaštvo svoje partije. Znali su oni i te kako dobro šta su uradili ovom narodu, znali su i te kako dobro kako su se obogatili i na čiji račun i zato su na vreme selektirali sud svoje partije i sudstvo i tužilaštvo je samostalno i nezavisno od ove vlasti, a od bivše nije.

Ne tražim da se glasa o ovome. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 23.04.2019.

Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, sigurno ste čuli za drugi zahtev opozicije koji je u stvari prvi, da im se da, njihovim partijama polovina REM-a, to je Regulatorno telo za elektronske medije.

Pozvaću se ovde na zakon, a pitanja su vezana za Ministarstvo informisanja i kulture, vezaću se za Zakon o elektronskim medijima, za Zakon o oglašavanju i za Zakon, odnosno za Sporazum, konvenciju broj 132 u Savetu Evrope koji smo potpisali o emitovanju, reemitovanju stranih prekograničnih kanala.

S tim u vezi - pitam Ministarstvo kulture informisanja, a samim tim i REM, kada će kablovskom operateru SBB-u, koji je pod kontrolom Šolaka, Dejvida Petreusa, bivšeg šefa CIE i komandanta vojnih snaha u Avganistanu, kada će SBB-u, regulatorno telo za elektronske medije, tzv. REM, naložiti da se iz programa isključi N1, 10 sportskih kanala i drugi tzv. prekogranični kanali, iza čijeg vlasništva i suvlasništva stoji SBB.

Naime, o čemu se radi? Po Konvenciji koju smo potpisali, po Zakonu o elektronskim medijima, po Zakonu o oglašavanju, prekogranični kanali koji nisu registrovani u REM, a moje jedno od pitanja je da li je N1 televizija registrovana u našoj zemlji kod REM, jer emituje program iz studija u Beogradu, što za prekogranične kanale i za reemitovanje nije dozvoljeno.

Dakle, da li je taj kanal legalan, jer bi morao biti domaći i morao bi biti registrovan u REM-u i plaćati mu nadoknadu? Sledeće moje pitanje da li je tačno da ti prekogranični kanali u reemitovanju ubacuju domaće reklame, čime dolazi do prekršaja međunarodne konvencije, zbog kršenja Zakona o elektronskim medijima i zbog kršenje Zakona o oglašavanju?

Da li je tačno da u strane programe prilikom reemitovanja, koje moraju da reemituju u izvornom obliku, ubacuju domaće reklame, a na te domaće reklame ne plaćaju porez i da tako na crno konkurišu domaćim medijima koji su registrovani u REM i koji za to plaćaju nadoknadu, za razliku od stranih kanala?

Strani kanali, prilikom reemitovanja iz beogradskog studija, a za toga stoji Šolak, Đilas i Petreus, ubacuju domaće reklame i samo na sport klubu za jedno veče se emituje 10.000 sekundi, što samo na porezu po jedan evro po sekundi, iznosi utaju poreza od 10.000 evra za jedno veče, što za 365 dana izlazi blizu četiri miliona evra.

Dakle, šta će i poreska služba učiniti da se ovaj poreski prekršaj utvrdi. Po našim zakonima, kada operater takve kanale pusti, regulatorno telo za elektronske medije u obavezi je da upozori kablovskog operatera, da takve kanale prekogranične isključi iz programa i ukoliko to ne učini, onda je REM u obavezi da izrekne zabranu emitovanja kablovskom operateru, a u ovom slučaju se radi o SBB.

Dakle, pitanje još jedno – kada će REM zbog svog kršenja Zakona o elektronskim medijima, zbog kršenja Zakona o oglašavanju i zbog kršenja međunarodne konvencije o reemitovanju, kada će REM naložiti kablovskom operateru da isključi N1 televiziju, sportski klub 10 kanala i druge prekogranične kanale, koje reemituju strane programe uz ubacivanja, prekrajanja i ubacivanja domaćih reklama?

Ukoliko to kablovski operater SBB ne učini, kada će REM naložiti da se taj operater isključi, odnosno da mu se izrekne mera zabrane obavljanja delatnosti?

S tim u vezi hoću da kažem da tim stranim prekograničnim kanalima od pretplate koji ubira SBB, na 54% tržišta Republike Srbije, plaća prekograničnim kanalima emitovanje programa, dok domaćim kanalima čiji program koristi u 80% slučajeva, uvredljivosti 80%, ne plaća ništa. Radi se o eksploataciji domaćih programa, domaćih televizija, sa konkurencijom stranih kanala koji ništa ne plaćaju za pristup SBB, čak naprotiv SBB uzima od jednih, a ovima drugim plaća.

Dakle, pitanja su jasna i očekujem da Ministarstvo kulture i informisanja i regulatorno telo za elektronske medije precizno odgovori šta će preduzeti povodom ove nečuvene eksploatacije koja je na godišnjem nivou cifri od 150 milioni evra.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, a ministarka pravde nije trenutno tu.

Moje je mišljenje da Srbijom vlada ne onaj ko najduže šeta, ne onaj ko ima najjače mišiće, ne onaj koji je najglasniji, već onaj ko dobije najviše glasova. S tim u vezi, ja pitam Vladu i ministra unutrašnjih poslova – da li misle da preduzmu mere da sledeći izbori mogu da se održe u redu i miru? Da li to mogu da garantuju?

Svi se sećamo upada u RIK 2016. godine. Evo i fotografija. Dakle, radi se o Bošku Obradoviću koji je još 2016. godine upadao u RIK i sebe kvalifikovao kao nasilnika. Tu je njegova fotografija sa kamenom. Tu je njegova fotografija upada kod predsednika Narodne skupštine. Ovde su njegove najnovije fotografije upada u RTS. Za mene je to bio pokušaj državnog udara, bez obzira što je Vlada imala milosti i to nije tako nazvala.

S obzirom da Vlada ne sprovodi izbore, ali garantuje rad i mir i daje finansijska sredstva, moje pitanje je jasno – šta ćete preduzeti ukoliko ova grupa predvođena Boško LJotićem, Jeremićem i Đilasom pokuša, a već su vežbali u Lučanima, da razbija biračka mesta, biračke kutije, da maltretira ljude na biračkim mestima? Ukoliko to uradi organizovano na više izbornih mesta, a sve su prilike da će to učiniti, šta će Vlada, nadležno ministarstvo preduzeti da ti izbori prođu u fer i korektnoj atmosferi?

Još jasnije da pitam – dokle će te tolerisati ponašanje? To je pitanje za ministarku pravde koja nije tu, to je pitanje za Tužilaštvo i Zagorku Dolovac i za ministra unutrašnjih poslova – dokle će biti tolerisano nasilje ove grupe ljudi koja sem golog nasilja ništa drugo nema da ponudi državi Srbiji?

Smatram da Srbiju niko ne može srušiti spolja, ako im ne pomogne neko iznutra. Mislim da je to upravo na sceni, a prošli put, pre jedno šest, sedam meseci, sam vas upozorio na takvu jednu moguću pojavu. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se ne bih složio da je Dragan Đilas bio samo ministar, šef narodne kancelarije i gradonačelnik, ja bih rekao da je on više kradonačelnik, jer dok je grad tonuo u dug od 1,2 milijarde, on je prihodovao 720 miliona evra.

S tim u vezi, pitam ministra poljoprivrede i ministra finansija – da li može u toku godine, ukoliko budemo štedljivi i pažljivi, pažljivo rukovali sa novcem, da li je moguće nastaviti program zanavljanja traktorske mehanizacije? Dakle, programi, mehanizacije priključne postoje, postoje razni drugi programi, stočarstvo, voćarstvo itd, ali pre godinu dana smo imali aktivno obnavljanje nekoliko hiljada traktora, pre svega za mala poljoprivredna gazdinstva. Dakle, tih 720 miliona evra koje je prihodovao Dragan Đilas, sa tim novcem smo mogli obnoviti 72 hiljade traktora za mala poljoprivredna gazdinstva. To govori o zajedničkom zločinačkom poduhvatu bivše vlasti, bivšeg režima.

Dame i gospodo narodni poslanici, s tim u vezi pitam ministra finansija i ministra poljoprivrede – da li planiramo u narednom periodu da rešimo dugove poljoprivrednih proizvođača za penzijsko i invalidsko osiguranje, to ministar poljoprivrede sigurno zna, i dugove za zdravstveno osiguranje, zato što to ukupno iznosi oko 200 milijardi dinara? To opterećuje poljoprivredna gazdinstva i to je nemoguće vratiti. Dakle, ako se usudim predlagati, mogu da se otpišu kamate ili da se dug proda za negde 5-10% ili da se kompenzuje sa pravom na podsticaje. Dakle, interesuje me šta ćemo u tom pravcu uraditi.

Na kraju da kažem da ministar poljoprivrede i ministar privrede treba da odgovore da li planiraju, jer poljoprivreda više nije pitanje samo poljoprivrede, već i demografije, da sem poljoprivrednog razvoja u malim sredinama pokušamo da razvijamo prerađivačku industriju na bazi kooperative, poput nekih evropskih zemalja, da zbog demografije nađemo posla i za oca na njivi i za sina u preradi, na takav način obnovimo Srbiju, da zanovimo i stanovništvo i da svi budu zadovoljni i da bude za svakog posla i hleba. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Karlovici, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Član odbora Republički fond za zdravstveno osiguranje Republika Mesečno 40500.00 RSD 12.01.2015 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:31