Vratio sam se. Čovek je naučio da pravi jogurt, od toga za šest meseci nije mogao kupiti stan u Beču. Najverovatnije da je skinuo kajmak posle 12 godina studiranja i 16 godina posla u javnom sektoru.
E, tako smo mi trpeli pridike i zato kažem da sistem mora da bude strog, mora da bude primenljiv. Znanje je specijalna matematička operacija. Ja nisam navukao to, teškom mukom dvojku u Trećoj beogradskoj gimnaziji, ali znam da je to matematička operacija. Evo, ministar će se složiti. Znanje se najbolje množi deljenjem. Zato je to matematička operacija. Znanje koje ne podelite je loše. Zamislite čoveka koji mnogo zna, ne daj Bože umre. Ja se uvek zapitam kad neki mudar čovek, mudar profesor, takvih nema više u stranci bivšeg režima, to je davno otišlo, kad on umre, ja se uvek zapitam, žao mi je čoveka, ali još mi je žalivije ukoliko njegovo znanje nije preneto na neku sledeću generaciju. Kad ja nešto naučim, radujem se samo ja, a kad naučim nekog pored sebe, ili više njih pored sebe, onda se raduje nas više, onda nas više to zna.
Znanje mora da bude i dostupno. Posebno je veliko pitanje, Dučić je rekao – najgore je biti star, bolestan i siromašan. Siromaštvo je najgore na selu. Najveći stepen siromaštva je na selu. Njima je sve manje dostupno visoko obrazovanje.
Vi, gospodine ministre, morate malo da povedete i o tome računa. Ako treba razvijati informatiku, ako im treba deliti kompjutera da bi to mogli da urade i dopisnim putem, u tom pravcu treba razvijati, jer to znanje oni moraju da steknu da bi razvijali svoj kraj, da bi neko ostao na selu, da bi bolje proizvodili itd.
Akademski čestito je i znanje koje treba da bude primenljivo, jer znanje koje nije primenljivo, nabubano znanje, koje nemate na čemu da primenite, i nije neko znanje. Veliki Duško Radović je rekao da jedino seljaci, za razliku od doktora nauka, takvih ima raznoraznih, imaju više znanja od stručne spreme. Mi imamo zvanja koliko hoćete, ali zvanje ne znači i znanje. Jer, ono što ste naučili bubanjem, vi ste samo sebi nešto memoriju napunili, ali ukoliko ništa niste osetili iskustvom, zapažanjem, onda će to znanje biti teško i preneti, a teško ga je i primeniti.
Jedan je rekao da je skupa školarina koja se svojim iskustvom plaća. Ja bih voleo da iz više obrazovnih sistema svi pokupimo ono što je najbolje, da imamo jedan sistem koji je strog, obrazovni, pravedan, ali nadasve primenljiv, da se tačno zna kao u Platonovoj „Državi“ ko je proizvođač, kao ja, ko je vojnik, ko je upravljač, zato što ovi koji se zalažu za vladavinu znanja u stvari se zalažu samo za vladavinu zvanja, a zvanje i znanje su dve različite stvari i to je teško objasniti nekome, jer poštovani ministre, džaba je gluvom šaputati, slepom pokazivati i nerazumnom objašnjavati. Da se nerazumnom može objasniti da je nerazuman, pa on ne bi bio nerazuman.
Na kraju ću zaključiti, pošto ovi iz stranke bivšeg režima vole ove Amerikance, ja ih ne mrzim, ja želim da budem dobar sa njima, da budem partner, ali ne i podanik, za razliku od stranke bivšeg režima. Ruzvelt je rekao da čovek bez škole može u vagonu da ukrade neku stvar. Čovek sa univerzitetskom diplomom, posebno ovim njihovim bolonjskim, posebno ovi njihovi 12, 13 godina što su studirali, čovek sa tom diplomom može da ukrade celu prugu.
E, pa mi smo živeli u vremenu kada je stranka bivšeg režima krala i puteve i lokomotive i vozove i pruge i kada je ukrala državu, i kroz reformu obrazovanja, jednim delom mi treba da vratimo državu njenim pravim vlasnicima, njenom narodu. Hvala.