Podneo sam amandman na prethodni član koji se odnosi na isplatu sredstava za premije za mleko. To su jedini podsticaji, odnosno jedina premija koju zemljoradnici odnosno korisnici poljoprivrednog gazdinstva ne dobijaju direktno nego to dobijaju preko pravnih lica i preduzetnika.
Vlada je u obrazloženju odbacivanja amandmana navela da se sredstva ne mogu blokirati na osnovu prinudne naplate, a moj amandman se odnosio da sredstva iz prethodnog stava moraju biti isplaćena korisniku i ne mogu biti blokirana pravnom licu ili preduzetniku po bilo kom osnovu, niti se zbog minusa na računu može sprečavati isplata premije korisniku.
Ovim amandmanom sam hteo da predupredim da preduzetnici preko kojih seljaci, odnosno registrovana poljoprivredna gazdinstva predaju ili prodaju mleko, da ta pravna lica ne mogu obustaviti isplatu premije tako što će veštački napraviti minus jer se u praksi dešava da firme kojima seljaci predaju mleko posle određenog vremena, mesec, dva dana, prestanu sa radom, naprave neki minus, sredstva od premije za mleko odu u sasvim druge svrhe i ne budu isplaćene korisnicima ili taj preduzetnik jednostavno više ne postoji.
Seljaci ne mogu biti vidoviti, odnosno nosioci poljoprivrednih gazdinstava ne mogu biti vidoviti i ne mogu znati sa sigurnošću kome oni treba prilikom otkupa da prodaju ili predaju mleko, koja od tih firmi će zaglaviti u nekom minusu i oni ostati uskraćeni za ta sredstva, s obzirom da se premije isplaćuju kvartalno odnosno tromesečno. Znači, u roku od ta tri meseca mnoge od tih firmi nestanu, odu u stečaj.
Smisao mog amandmana je bio da sredstva koja se dobiju na osnovu premije moraju biti isplaćena korisnicima, da ne mogu biti blokirana po bilo kom osnovu, niti se bilo koji minusi u poslovanju neke firme, odnosno preduzetnika mogu zatvarati sredstvima od premije za mleko.
Ovo je isto u vezi sa članom 8. koji ću povući, gde sam bio predvideo gde neplaćanje doprinosa ne može biti razlog za neisplatu podsticaja, s obzirom da je Vlada navela da to neće biti slučaj, a ranije je bio slučaj. Dakle, taj amandman na član 8. ću povući, a i ovaj, ukoliko ministar da garancije da ni po kom osnovu premije za mleko ne mogu biti predmet poravnanja.
Pošto je ministar to rekao, povući ću pismeno i amandman na član 8. i na član 16, jer do sada je bila praksa da se zbog neplaćanja doprinosa zemljoradnici isključe iz premije, iz subvencija, tako da budu dvostruko kažnjeni – nisu penzijsko-invalidsko osigurani, nisu dobijali premije, a u ovom drugom slučaju se dešavalo da firme premije za mleko iskoriste za pokrivanje svojih manjkova i da zemljoradnici nikada ne dobiju na svoj račun.
Pošto se radi o premiji koja se ne isplaćuje direktno poljoprivrednim gazdinstvima, bilo mi je neophodno da ministar potvrdi da to ne može biti predmet bilo koje prinudne naplate. Zahvaljujem. Znači, povući ću amandman pismeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam na već postojeće, pokušao da izvučem više. Radi se o amandmanu na podsticaje po hektaru.
U osnovnom zakonu oni su predviđeni u visini od 6.000 dinara. Amandmanom sam tražio da to bude protivvrednost 60 evra. Dva razloga su za to. Prvi razlog je što vremenom taj najniži osnov od 6.000 dinara može da izgubi na vrednosti zbog inflacije i zbog rasta kursa. Drugi razlog zbog koga sam to u radio je što mislim da podsticaji po hektaru treba ipak da budu nešto veći i da ovih 60 evra i još 60 evra za regresiranje dizel goriva, odnosno mineralnog đubriva, da sa te dve stavke po hektaru dobijemo 120 evra. To je jednako onim 14.000 dinara 2011. godine koje su zemljoradnici imali.
S obzirom na nezadovoljstvo kod dela građana koji su pogođeni siromaštvom, kao i seljaci i radnici zbog premija i subvencija, moram da kažem da se kroz podsticanje premije i subvencije ne premiraju poljoprivredni proizvođači. Oni dobijaju ta sredstva, ali u suštini se premira prerađivačka industrija, poljoprivredna proizvodnja uopšte, prerađivačka industrija, da budemo konkurentni makar na sopstvenom tržištu zato što okolne države, recimo Hrvatska, ima tri do četiri puta veće premije i subvencije po hektaru, podsticaje, nego što to ima naša zemlja, s obzirom na okolnosti i zatečeno stanje i na mogućnosti da se agrarni budžet uveća znatno više nego što je sada uvećan.
Moram reći da smo u osnovi zadovoljni, jer smo zakonom regulisali ono što je do sada bilo regulisano uredbom. Do sada je to zavisilo od trenutne volje ministra, da li će premije biti po hektaru, da li će one biti po kilogramu, da li će regresi biti ovoliko ili onoliko. Ovoga puta Skupština donosi zakon i on je obavezujući i za ministarstvo i za druge organe koji sprovode ovaj zakon. S te strane sam zadovoljan. Sumom nisam zadovoljan, kao što najverovatnije nije zadovoljan ni ministar. Bez obzira na uvećanja agrarnog budžeta, moram reći da smo očekivali više.
Smisao amandmana je bio da to nešto bude uvećano i da se dostigne suma koja je bila dostignuta 2011. godine, ali tada smo imali podsticaje samo po hektaru. Nismo imali po grlu, nismo imali pravo na podsticaje u stočarstvu, u tovu svinja, u tovu goveda itd. Mislim da je bilo prostora da se ovaj moj amandman usvoji.
Još ću reći da kada mi državi plaćamo zakup poljoprivrednog zemljišta, onda nam se računa protivvrednost određenog iznos u evrima, a kada amandmanom tražim se to isto primeni po pitanju podsticaja, onda se kaže da je dinar zvanična valuta plaćanja, odnosno da su podsticaji i u budžetu određeni u dinarskom iznosu.
Dakle i ovo što sam ja predvideo ne bi bilo isplaćivano u evrima, već u odgovarajućoj dinarskoj protivrednosti, s tim što bi minimalni iznos bio 60 evra, što bi uz onu drugu polovinu dalo iznos od 120 evra.
Takođe, pozdravljam deo zakona koji se odnosi na određene podsticaje za određenu vrstu kulture, tu pre svega mislim na uljarice i na šećernu, repu gde je ministarstvu dozvoljeno da na ove osnovne podsticaje da odgovarajući podsticaj i premije za odgovarajuće poljoprivredne kulture i da se time ratarska proizvodnja da preusmeravati prema industrijskom bilju odnosno soji, suncokretu i šećernoj repi.
Dakle, ovo je moj pokušaj da izvučem nešto više, ja to moram priznati, i moram reći da je zakon, još jednom da ponovim, dva, tri koraka ispred onog što smo do sada imali, ali naravno da ja kao poljoprivrednik pokušavam da izvučem više pa ako prođe, prođe. Mislim da bi to bilo korisno. Mislim da će vremenom, kako sredstva agrarnog budžeta budu uvećavana da ćemo i premije i subvencije dobiti na većem nivou.
Da smo članovi EU, mi bi u ovom trenutku od EU dobijali 1,6 milijardi evra, znači četiri puta više. Nažalost, oni koji su nas vodili prema EU, vodili su nas samo deklarativno puževim korakom. Zato ćemo još uvek čekati na te evropske premije i subvencije, dok Hrvatska kada uđe u EU, nema ništa više njihovi zemljoradnici da dobiju. U ovom trenutku oni izdvajaju oko 700, 750 miliona evra za svoju poljoprivredu. Imajući u vidu da imaju turizam i da imaju daleko razvijeniju industriju, oni uspevaju to da obezbede i kad uđu u EU oni će isto ta sredstva obezbeđivati, ali iz budžeta EU. Budžet EU je 55 milijardi i mislim da je on dobar za poljoprivrednike u Srbiji, i tog trenutka kada uđemo i kada budemo imali punu poljoprivrednu zaštitu u EU, mi ćemo imati na osnovu premija 1,6 milijardi.
Mislim da je poljoprivreda i podsticaj u poljoprivredi i zajednička evropska poljoprivredna politika jedna od glavnih razloga, zbog čega bi Srbija trebala da se pridruži zemljama EU. Hvala.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javljam po drugim amandmanima na ovaj član, pa ću u okviru mog obrazloženja reći da svakako ne treba smanjivati obim premija i subvencija, posebno ograničavati broj hektara koji će biti premija. On je i ovako selektivan, znači, odnosi se na podsticaje do 100 hektara. Preko 100 hektara nema.
Moram vam reći da u EU, čiji će poljoprivredni proizvodi doći ovde, tih ograničenja nema, a premije i subvencije su po četiri puta veće po površini nego što su predviđene ovim zakonom. Ne radi se o dobrobiti samo poljoprivrednika, već se radi o dobrobiti poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije, trgovine pa i sigurnosti zemlje. Dakle, jedan stabilna poljoprivredna politika nije od koristi samo za poljoprivrednike. Ona je od koristi i za prerađivače i za potrošače koji u svakom trenutku mogu da budu sigurni u snabdevenost tržišta, ali takođe je dobra i za državu koja je uvek sigurna, ima rezerve zbog mogućih vojnih i ekonomski pritisaka koji se, ne daj bože, mogu ponoviti i na našu zemlju.
Očekujem da ove premije i subvencije, kako se budemo približavali EU, budu veće i da se površina ne smanjuje, jer je ovako izvršena selekcija i ovi podsticaji se isplaćuj samo do 100 hektara.
S tim u vezi, moram vam reći da je prosečna površina u Srbiji negde oko četiri hektara, a da u EU ona iznosi 12 hektara, mada mnogi misle da je prosečna površina u gazdinstvu daleko veća u EU - nije, iznosi negde oko 12 hektara i razlikuje se od zemlje do zemlje članice. Na primer, u Kipru je 3,5 hektara, a čini mi se, u Češkoj da je najveća i iznosi 67 hektara.
Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji geografski i regionalno sada podseća na EU posle proširenja. Dakle, i EU ima i velike i male, i srednje posede i ovaj zakon je, otprilike, prepisana zajednička poljoprivredna politika EU.
Mojim amandmanom sam hteo da kažem da podsticaji do 100 hektara obuhvata i pašnjake. U Hrvatskoj je to slučaj, pod uslovom da na dva hektara ima jedno grlo krupne stoke ili pet ovaca. U sadašnjem zakonu pašnjaci nisu obuhvaćeni.
U drugom delu amandmana sam hteo da navedem, Vlada to nije prihvatila zato što je to regulisano propisima koji obuhvataju registraciju poljoprivrednih gazdinstava, šta u tih 100 hektara ulazi. Do sada je to bilo vlasništvo. Do sada je to bio zakup od fizičkog lica i bio je zakup od države. Zakup od pravnih lica, od nekih firmi koje su raspolagale zemljom, koje su zemljoradnici ili poljoprivredna gazdinstva obrađivala, nisu imali prava, znači, mere su bile selektivne, nisu imali prava na podsticaje i nisu imali prava na zakup od crkve. Ukoliko zemljište zakupite od crkve, a crkva je dobila u povraćaj velike površine, i uglavnom ih zbog nedostataka mehanizacije izdaje u zakup poljoprivrednicima, takvo zemljište nije bilo predmet podsticaja i time nisu gubili samo zemljoradnici, već je gubila i crkva, a samim tim je i cena zakupa za toliko bila umanjena, na određeni način su i crkve trpele.
Zato sam ovim amandmanom želeo da se precizira koje će to površine biti računate, ovih sto hektara. S druge strane, hteo sam zbog stočarstva i stočara i zbog naših velikih prirodnih i drugih mogućnosti da razvijemo stočarsku proizvodnju, pa samim tim i organsku poljoprivrednu proizvodnju, s obzirom da se veliki deo pašnjaka nije tretirao ni hemijskim sredstvima ni mineralnim đubrivima, i iz tog razloga sam želeo da se i pašnjaci obuhvate ovim načinom premija i subvencija.
Opet moram podvući da smo ovim zakonom došli tri koraka unapred i da su ovi pokušaji, ako ne sada, u nekom budućem vremenu, nadležno ministarstvo za poslove poljoprivrede neke od ovih mojih ideja i rešenja prihvati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o amandmanu na podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave, koje su predlogom zakona utvrđene u minimalnom iznosu od 20.000 dinara. Amandmanom sam zahtevao da to bude 200 evra u protivvrednosti, po srednjem kursu, po jednom grlu.
Ovom prilikom hoću da kažem da je zakon napredak u odnosu na ono što smo do sada imali, ali sam pokušao da zbog razloga inflacije i zbog razloga eventualnog rasta kursa da to pretvorim u tvrdu valutu, jer se uglavnom sve u ovoj zemlji pretvara po srednjem kursu evra. Tako sam želeo da se podsticaj za priplodne krave preračunaju u evre, odnosno kada se isplaćuju u dinarima da to bude 200 evra.
Procesna vrednost premija i subvencija u Evropi po jednoj kravi je dva evra. Prvi put smo u prilici, da je usvojen onaj moj amandman o pašnjacima, da dostignemo tu vrednost koja je u EU. Dakle, ako uzmete 20.000 dinara i ako uzmete premiju za mleko po jednoj kravi i ako je ta krava visokomlečna, dobićete cifru od 55.000 do 60.000 dinara godišnje po jednoj kravi, što je negde protivvrednost od 500 do 550 evra, što dnevno iznosi 1,5 evra po jednom grlu krave.
Dakle, u Evropi je taj prosek negde dva evra. Veoma smo blizu da taj prosek dostignemo. Da je usvojen amandman koji sam dao u vezi sa premiranjem pašnjaka i ukoliko se tome dodaju podsticaji koji idu po hektaru, onaj ko se bavi stočarstvom može računati da je premašio 1,5 evro po jednom grlu, odnosno po jednoj kravi. Ovo je prilika za razvoj stočarstva i prilika da se određeni broj ljudi koji su ostali bez posla u gradovima i koji imaju neka porodična gazdinstva uz kreditnu podršku Ministarstva poljoprivrede, koja je takođe predviđena ovim zakonom u delu o ruralnom razvoju, stiču se uslovi da oni koji su iz lustriranih fabrika negde u unutrašnjosti, ukoliko budu želeli da se bave stočarstvom, da uz kreditnu podršku, uz ove premije i podsticaje, vrate na svoja ognjišta, odnosno na ognjišta svojih očeva i da ono što ne mogu da zarade u pretrpanim, industrijskim, mrtvim gradovima, da to ostvare na selima i da tako doprinesemo da sela ožive.
Država koju smo zatekli je potpuno devastirana, a posebno su to seoska područja. Kada čujem dosadašnju vlast kako nariče nad seljacima, ne mogu da zaboravim da su veliki broj sela pretvorili u pustinju. Umesto seoskog turizma, komotno bi mogli da se u određenim delovima Srbije bavimo pustinjskim turizmom. Hvala.

I u ovom amandmanu, čisto da poljoprivredni proizvođači znaju o čemu se radi, za krave dojilje sam umesto 20.000 dinara tražio da to bude protivvrednost 200 evra po grlu. Iz istih razloga, kao i ranije, da rast kursa se ne odražava na minimalne podsticaje po grlu za krave dojilje. Broj grla je u padu i mislim da u odgovoru na ove amandmane i u odgovoru Vlade, odnosno resornog ministarstva, stoji da će u narednim godinama ova sredstva biti povećavana, dakle da neće biti zakucana za ovu osnovu od 20.000 dinara. To obrazloženje Vlade je za mene prihvatljivo, ali sam ipak pokušao da ovo vežem za protivvrednost evra. Hvala.

Radi se o podsticaju za kvalitetne priplodne ovce i koze. One su utvrđene u minimalnom iznosu od 4.000. Probao sam i tu da vežem donju osnovicu za 40 eura po grlu. Zadovoljan sam time zato što do sada ovi podsticaji, koliko ja znam, uopšte nisu postojali, ali sam ja ipak pokušao da to vežem za, kako to mi seljaci kažemo, za čvrstu valutu, dakle, da na tu donju osnovicu ne utiče ni inflacija ni rast kursa. Hvala.

Dame i gospodo, čisto radi gledalaca, radi se o podsticajima za kvalitetne priplode krmače i visina koja je utvrđena predlogom zakona je 4.000 dinara. Hteo sam to još da dopunim i naveo sam protivvrednost 40 evra po priplodnom grlu. Razlog za to je razlog koji sam već navodio. Obično su obaveze zemljoradnika koji povlače kredite, a u ovoj grani stočarstva zatečeno stanje u svinjarstvu je kao da je prošao cunami. Dakle, tu se najviše uvozilo i najviše grla je stradalo. Ne znam koliko je toga ostalo. I dana danas se uvozi. Zatečeno stanje je pravi fijasko.
Stoga mislim da je za svaku pohvalu što je Vlada, odnosno ministarstvo ovim predlogom zakona predvidelo da se i priplodne krmače podstiču, odnosno da taj podsticaj bude 4.000 dinara po grlu. Želeo sam da to bude 40 evra u protivdinarskoj vrednosti. Vlada se brani time da su u budžetu sredstva planirana u dinarima, ali kad naplaćuje zakup od poljoprivrednika onda im ne smeta da to bude po srednjem kursu evra. To su dvojni standardi. Doduše, onaj zakon je bio zakon iz 2007. godine. Dakle, ti dvojni standardi po pitanju naplate i isplate, kad je naplata u pitanju, ona je po srednjem kursu evra, a kada je isplata u pitanju, onda su sredstva u budžetu planirana u dinarskoj protivvrednosti i nemoguće je za osnovicu minimalno uzeti dinarsku protivvrednost, u ovom slučaju 40 evra.
U svakom slučaju, želeo sam samo da popravim. Da bi gledaoci znali, priplodne krmače po Predlogu zakona imaju 4.000 dinara po grlu. Hvala.

Zahvaljujem.
Podržao bih amandman mog kolege, samo da je u ovom amandmanu dodato, pošto je on napisao da se podsticaj za oteljeno telo utvrđuje u minimalnom iznosu od 10.000 dinara po oteljenom teletu, podsticaj iz stava 1. ovog člana ostvaruje se ako je tele oteljeno u sopstvenom zapatu za koji je sproveden program mera zaštite i evidencije sproveden od strane nadležne veterinarske ustanove, da tu stoji: "ili je kupljeno od takvog lica, odnosno od poljoprivrednog gazdinstva u kome je tele oteljeno".
Dakle, u tom slučaju bih podržao ovaj amandman, s obzirom da imamo vrlo negativno iskustvo sa priplodnim junicama koje su uvezene navodno iz zapadne Evrope, a u stvari su dovučene negde iz Argentine pre godinu dana. Radi se o stadima koja su brojala i po više desetina grla i posle dobijanja premija i subvencija tako uvezena grla su odmah otišla na klanje. Ovaj amandman bih stvarno podržao i rešenje je veoma dobro i ministarstvo treba da razmisli o tome, s obzirom da se radi, ne o kravama koje moramo uvesti zato što taj broj grla stalno pada, već o teladima i mislim da ministarstvo u buduće treba da razmisli o ovakvom jednom rešenju. Hvala.

Dame i gospodo, podržao bih ovaj amandman, s obzirom da svaki peti poljoprivredni proizvođač svoje june direktno vozi u klanicu. Dakle, ovde je predlagač amandmana predložio da pravo na subvenciju, odnosno na podsticaje od 10.000 dinara po grlu imaju i proizvođači koji to rade preko otkupljivača. Dakle, slažem se da ima sivog tržišta, ali s obzirom na to da smo izmenili odgovarajuće poreske zakone, sada poreski inspektori treba da kontrolišu i taj divlji otkup i na licu mesta da oporezuju sve što se ilegalno trguje, odnosno svako ko se bavi ilegalnim prometom.
S druge strane, ukoliko ostane rešenje iz zakona, da se podsticaji isplaćuju samo za grlo koje je predato u klanicu, tu ćemo imati veliki problem. Dakle, u većini sela rade samo otkupljivači. Mi nemamo nijednu klanicu u krugu od 50 km. Dakle, da ja vozim june 50 kilometara da bih ostvario podsticaje od 10.000 dinara, to je gotovo neizvodljivo. Hvala.

Dame i gospodo, čisto radi gledalaca, Predlogom zakona o podsticaju za tov jagnjadi utvrđen je u minimalnom iznosu od 1.000 dinara. Ovde sam to izračunao malo više i pretvorio u protivvrednost od 10 eura, po srednjem kursu. Već sam razloge navodio. Isto je dilema oko toga da li je namenjeno izvozu i predato klanici. Dakle, ta jagnjad ostvaruju pravo na podsticaje, a dilema je kod otkupljivača da li će biti u prilici da izdaju odgovarajuće potvrde. Dakle, najverovatnije da će uslov za ostvarivanje ovog prava biti potvrda klanice da je to preuzeto, odnosno da su seljaci to predali, a ja bih više voleo da je upotrebljen izraz "prodali".
Dakle, da bi gledaoci znali, premije za tov jagnjadi su u minimalnom iznosu od 1.000 dinara, a ja sam tražio 10 eura. Dobili smo 1.000 dinara. To je neki početak. Valjda ćemo vremenom to uvećati. Hvala.

Dame i gospodo, podržaću ovaj amandman, s obzirom da ovo nije nikakav trošak za budžet. Dakle, broj jarića koji je predat klanicama ili je izvožen do sada je bio veoma minimalan, ali može, s obzirom na moguću saradnju sa istočnim zemljama, sa zemljama Bliskog Istoka, da bude u budućnosti vrlo značajan. Znači, ove godine kada smo već utvrdili budžet, ta sredstva će biti zanemarljiva, ali uvođenjem subvencija od 1.000 dinara po grlu, to može da bude značajno, s obzirom na moguću saradnju sa Istokom, gde ova vrsta robe, odnosno ova vrsta stoke, ima i te kakvu prođu. Hvala.

Dame i gospodo, radi se o podsticajima za tov svinja koji su utvrđeni u minimalnom iznosu od 1.000 dinara. Ovde sam predvideo 10 eura po srednjem kursu po grlu iz razloga koje sam već više puta navodio. To su neka minimalna sredstva. Zadovoljan sam ovim jer je ovo po prvi put, koliko ja znam, da se vrše podsticaji u tovu svinja. Na svinjama se može svinjski zaraditi i svinjski propasti. U poslednjih deset godina više puta su uzgajivači svinja propadali nego što su zarađivali i tu je uvoz bio najveći.
Jedini moj stav po pitanju stava 3. ovog člana, podsticaj iz stava 1. ovog člana ostvaruje se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova za najmanje pet grla u tovu čija je prosečna telesna masa iznad 90 kilograma po grlu. Savetujem proizvođače da se prilikom predavanja svinja, da se udružuju i da onaj koji ima dva grla se udruži sa onim koji ima tri, tako da zajednički ostvare ovaj podsticaj. Zahvaljujem.

Dame i gospodo, radi se o podsticajima za košnice pčela. U Predlogu zakona podsticaji koji se ostvaruju su u minimalnom iznosu od 500 dinara. Ja sam hteo pet evra – dobili smo 500 dinara, što je, za početak, zadovoljavajuće.
Pčele su veoma bitne za poljoprivrednu proizvodnju zbog oprašivanja. Dakle, u proizvodnji suncokreta, itd. One nisu bitne samo zbog proizvodnje i izvoza meda, već i zbog oplodnje drugih biljnih vrsta. Stoga ja ovu meru pozdravljam. Hvala.

Zahvaljujem.
Radi gledalaca, radi se o regresima za gorivo ili đubrivo ili seme, koji se isplaćuje minimalno u ukupnom iznosu u vrednosti, ja sam hteo 60 evra u dinarskoj protivvrednosti, a u Predlogu zakona ili u zakonu kada bude usvojen to će biti 6.000 dinara po hektaru, tako da u biljnoj proizvodnji, uz onih 6.000 dinara osnovnih i ovih 6.000 dinara regresa za gorivo, đubrivo ili seme, to će iznositi 12.000 dinara. Možda bi se meni i mnogima dopalo da to bude više, međutim, s obzirom na prvu godinu, to su minimalna sredstva. Dakle, mogu biti uvećana. Ako uspemo svi zajedno da se dogodine izborimo da agrarni budžet bude veći, ta sredstva će rasti.
Na određeni način bih zloupotrebio priliku da pitam ministra šta ćemo sa Zakonom o potvrđivanju ugovora o genetskim resursima, s obzirom da naše vrste, ono što sam već govorio, član 12, 12-1, 12-2, nisu još uvek zaštićene? Da li ćemo nešto preduzeti da makar naše semenarske kuće i proizvođači sadnog materijala dobiju na vremenu i da makar zaštite svoje semenske i druge vrste? Hvala.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je predloženo da ovaj zakon važi svega dve godine, znači, do 31. decembra 2014. godine. Sa moje tačke gledišta, kao predsednik Narodne seljačke stranke, ovo ne mogu da prihvatim. Ako bi Vlada ovo prihvatila, to bi bio presedan. Dakle, devalvirala bi sve ono što je do sada uradila.
Ovaj zakon je predvideo dugoročnu poljoprivrednu politiku, odnosno minimalne iznose koji su predviđeni u narednom periodu. Spram ovog zakona, kao poljoprivrednik, mogu da kažem da će poljoprivredni proizvođači planirati dugoročno i svoju poljoprivrednu politiku, odnosno povlačiti odgovarajuće kredite za mehanizaciju, za nabavku grla i svako skraćivanje nekog roka važenja ovog zakona bi bilo pogubno, ne samo za Ministarstvo poljoprivrede, već za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Dakle, ovo je nekoliko koraka, nekoliko dobrih koraka u dobrom pravcu i ukoliko bi usvojili ovaj amandman koji je predložio moj kolega, sve ono što smo dobro uradili bi upropastili.
Mislim da ovde ima još problema koje Ministarstvo treba da reši, pre svega po pitanju malinara. Oni će biti veoma aktivni i tu će Ministarstvo morati mnogo toga da preduzme, s obzirom da ministar zna da su se oni već javljali i da su pravili svoje skupove. Ostalo je nerešeno jagodičasto i bobičasto voće. Tu treba naći mehanizam kako to podržati, ali kako unaprediti tu proizvodnju da budemo konkurenti sa Poljskom, Čileom itd.
Takođe, mislim da ostaje da kroz ruralni razvoj podstičemo sisteme za navodnjavanje i to mora da bude dugoročna poljoprivredna politika, tako da bi bilo pogubno da prihvatimo ovaj amandman koji je predložio moj kolega iz opozicione stranke jer bi to bilo pogubno, ukoliko ne želimo da nam poplava, kao do sada što je bilo poplava, bude jedini zalivni sistem u Srbiji. Hvala.