Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću podržati sve ove akte, ali je meni zanimljivo nekoliko tema.
Javne nabavke. Dakle, 2012. godine, kada je došlo do istorijskih promena, u tom trenutku, za vreme vladavine bivšeg režima, javne nabavke su bile tajne, a vojne tajne su bile javne. To dok su bili vlast. Ne samo da su vojne tajne bile javne, ne samo da je država vojno bila neutralna, bila je na neki način i vojno neutralisana. Država i vojska nije bila dobro naoružana za vreme vlasti bivšeg režima, već je bila dobro razoružana, gospodine Arsiću.
Njihov cilj je bio da državu, koju su obezglavili, teritorijalno unakazili, onim slavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde, Jeremićevim, na koga se Tači poziva, njihov cilj je bio da naprave ekonomski nemoćnu državu, ali da pri tome međunarodna zajednica toleriše to što rade po Srbiji u zamenu da vojno neutrališu državu, da bude ekonomski nemoćna, vojno nemoćna, socijalno neodrživa. Takvu državu međunarodni faktor, odnosno deo međunarodne zajednice je podržavao.
U to vreme ovi spolja su postigli to da naši državni i nacionalni interesi gotovo nisu postojali. Zbog navodnog međunarodnog ugleda Borisa Tadića i ekipe žrtvovanje nacionalnih interesa takav ugled nam nije ni trebao. Takav ugled nije nikakav ugled.
Dame i gospodo, to što su radili kao vlast sada pokušavaju da urade kao opozicija. Dok nas spolja određene sile i određeni deo međunarodne zajednice spolja ugrožava, dotle ih ovi iznutra, koji su nas opljačkali tih 12 godina, potpomažu. Rezultat toga je napad na vojnu industriju, na namensku industriju.
Nisu slučajno „Krušik“, „Prvi partizan“ i Lučani u isto vreme napadnuti. Nije slučajno bugarska ekipa u tome. Nije slučajno bugarski novinar u tome. Nije slučajno, jer je čovek koji je kupio od Đilasa „Direct Media“, sastavni deo ekipe, bugarske ekipe, čiji potparol je ona novinarka Gajtandžijeva. Dakle, sastavni deo te ekipe je i Bugarin koji je navodno kupio „Direct Meda“ od Dragana Đilasa. Sve je jasno.
Ovih dana su, umesto „Krušika“, ugovor na 80 miliona evra potpisali Bugari. Bugari i bugarska novinarka rade u korist svoje namenske industrije, u korist svoje države i zato se ja čudim ovim žutim nesrećnicima i njima sličnima koji rade protiv svoje države.
Dok nas svi spolja napadaju, iznutra nas napadaju oni koji bi trebali, zajedno sa nama, da brane državu, jer će jednoga dana možda oni postati vlast i bolje da budu vlast sa razvijenom namenskom industrijom, sa razvijenom državom, sa razvijenom ekonomijom, nego sa državom koja to nije.
Što se tiče pranja novca, mislim da država takođe treba da prati novčane tokove, recimo, Bastaća. Svi se sećate njegove slavne torbe, odnosno unosa u nedozvoljenom iznosu. To nije slučajno, niti je to izolovan slučaj.
Ja ću probati da vam objasnim neke od tih transakcija. Svi znate za programskog direktora N1 televizije. To je savetnik albanskog mafijaša, narko-bosa Baškima Ulaja. Nedavno je štampa pisala o tome, on kao programski direktor N1 televizije koja nije registrovana u Srbiji, koju ne možete tužiti, koja navodno emituje program iz Luksemburga, a u suštini ga emituje iz Beograda, sve sa ciljem da izbegnu poreze i dažbine u Republici Srbiji. Dakle, o sumnjivim transakcijama pomenutog gospodina, koji je osnovao firmu „Key connection“ zajedno sa svojim srodnikom, gde je on vlasnik 90%. Imali ste sumnjive transakcije upravo od Baškima Ulaja, koga UN jure za pranje para i za prodaju narkotika.
Jugoslav Ćosić je od tog Albanca na ime savetovanja narko-bosa iz Albanije, dobio 249.862 evra. Ta transakcija je veoma sumnjiva i podseća na pranje novca.
Nadalje, isti gospodin je od američke ambasade u periodu od tri godine dobio ukupno 25.974.000 dinara na firmu „Key connection“. Takođe, u istom periodu je dobio u Privrednoj banci Beograd ukupno 47.432 dolara. U periodu sa „Adria News“ ukupno je uplatio 6.502 dolara.
Kod podizanja gotovine, pomenuti gospodin je u tom periodu, zajedno sa suosnivačem, firma „Key connection“, inače, on je programski direktor one čuvene N1 televizije, koja svakodnevno emituje program, što meni ne smeta, pod uslovom da su registrovani u Republici Srbiji, ne protiv aktuelnog rukovodstva samo i vladajućih stranaka, već protiv države Srbije, ukupno podigao u evrima 510 hiljada evra. Mislim da je ovo dovoljan razlog da se Uprava za pranje ili sprečavanje pranja novca pozabavi pomenutim gospodinom ne zbog emitovanja programa i načina na koji to radi, već zbog novca koji je očigledno došao od narkodilera, albanskog narkodilera, vođe tropoljske mafije.
Takođe, general Simović je izazvao vojni puč 27. marta za 200.000 funti. To svakako znate. Pomenuti gospodin, odnosno osnivači „Key connection“, gospodin Ćosić i njegov srodnik, su podigli 335 hiljada funti britanskih. Dakle, daleko više nego general Simović. U istom periodu podignuto je ukupno 38 miliona dinara.
Sada ja vas pitam pod kojim okolnostima, i Uprava za pranje novca treba da objasni, je Jugoslav Ćosić, programski direktor, savetnik narkobosa, vođe tropoljske mafije iz Albanije ukupno podigao u ukupno podigao u periodu od tri godine 1.400.000 evra preračunato funte, dinari, evri i 147.433 dolara? Mislim da je ovo dovoljan razlog da posumnjamo da on ovaj novac nije dobio za lepe oči, za savetovanje albanskog mafijaša koje tetovaže da stavi na telo, već je ovo dobio da uređivačku politiku podredi nacionalnim i državnim interesima Albanaca u Albaniji i na divljoj državi Kosovo i Metohija.
Takođe, po pitanju terorizma. Ovde sam malopre govorio u dopunama dnevnog reda. Ovde držim odluku, žao mi je što pomenuti gospodin nije tu, o pomilovanju po službenoj dužnosti 7.12.2001. godine. Kaže – odluka o pomilovanju po službenoj dužnosti Aljbin Zaima Kurti oslobađa se daljeg izvršenja izrečene kazne zatvora. Potpisnik, predsednik Savezne Republike Jugoslavije, dr Vojislav Koštunica.
Dame i gospodo narodni poslanici, mi ne treba da krijemo da je bivša vlast, zajedno sa DSS, da je oslobodila i braću Mazreku i Fljoru Brovinu i ukupno 2.108 albanskih terorista i da to nije bila borba protiv terorizma, već da je to bila borba u korist terorizma. Mnogi od njih su završili u ISIS-u. Mnogi od njih su učestvovali u ubistvu Srba, u kidnapovanju Srba, u vađenju organa.
Mi nemamo pravo da ćutimo o tome, kao što nemamo pravo da ćutimo da je neki od njih oslobodio kasnije sudija Majić, tzv. „gnjilansku grupu“ od 11 OVK terorista koji su ubili 80 Srba i mučili 250 metodom laganog uzimanja duše, što znači mučenjem do smrti.
Mi nemamo pravo da ćutimo nad tim i nad sramnim sudskim presudama i pomilovanjima albanskih terorista ukoliko želimo da se borimo protiv terorizma.
Svesno ili nesvesno bivša vlast Boris Tadić, Dragan Đilas, Vuk Jeremić itd, su radili u korist terorističkih aktivnosti, u korist terorista i tražeći mišljenje Međunarodnog suda pravde, gospodinu Arsiću, su na određen način legalizovali divlju državu „Kosovo i Metohiju“, koja nije država, nego NATO baza. Ali, pomoću NATO baze oni žele da ovekoveče svoju državu.
Dok se vladajuće partije, predsednik Republike, Vlade, ministri, građani, trude da ne priznaju državu divlju „Kosovo i Metohiju“, trude se da izazovu što više povlačenja priznanja, dotle ekipa koja je kao vlast radila u korist terorista i u korist njihove države, danas sa pozicije opozicije pokušava isto to da radi i da potpomogne divlju državu „Kosovo“ i Kurtija.
Svi se sećate onog Jugoslava Ćosića, o kome sam govorio, koji je dobio novac od albanskog mafijaša, vođe tropoljske mafije, koji je odmah otrčao da sa mandatarom Kurtijem uradi intervju i da ga ovde predstavi kao Vuk Jeremić, kao nekog patriotu, levo-desno itd. Oni koji su ga oslobodili, sada mu peru biografiju.
Mi smo u obavezi da ukoliko želimo da se borimo protiv terorizma jasno kažemo da je međunarodna zajednica, uz pomoć ovih naših nesrećnika, pokušala od terorista, sigurnih terorista, dokazanih terorista, da pokuša da im propere biografiju i da napravi tzv. „rukovodstvo Kosova“, državnike divlje države „Kosova i Metohije“, da naprave od njih regularne vojne komandante itd, a od naših regularnih vojnih oficira i državnika prave se ratni zločinci.
Obrnuto je, mi imamo kaznu bez zločina i zločin bez kazne. Mi nemamo pravo da o tome ćutimo, bez obzira što ovde neki pokušavaju, koji su pomilovali Kurtija, koji pokušavaju sa opozicione tačke da ponovo properu biografije kosovskih Albanaca. Za to dobijaju novac i ne biraju, dobiju ga čak i od narkodilera vođe albanske tropoljske mafije.
Dame i gospodo, da nije bilo tih nesretnih događaja, da nismo zatekli državu kakvu smo zatekli, danas bi se drugačija pesma pevala. Ne bi se odvojila Crna Gora.
Svi se sećate onog Vuka Jeremića, to je za mene takođe terorizam ako radite protiv svoje države, koji je rekao da „j… majku“ i Srbiji i Crnoj Gori i obrnuto.
Ta državna zajednica imala je svoje granice, svoju teritoriju. To su dela protiv naroda i države, ili ja ne znam kako se tačno kvalifikuju, to gospodin Martinović zna.
Oni su radili na razbijanju državne zajednice. Posle toga na razbijanju Srbije. To postoji redosled, 2006-2008. godina. Oni su tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde, znajući kakvo će mišljenje dobiti, želeći da pomognu Albancima, zato što su Amerikanci pomogli da se Boris Tadić po drugi put izabere za predsednika Republike Srbije i to u bici za terorizam, ne smemo da zaboravimo i ne smemo da dopustimo da njihovi pomagači koji sada pokušavaju da sruše ne rukovodstvo Srbije, već državu Srbiju iznutra. Nemamo pravo da ćutimo i zato sam ja protiv bilo kakvih daljih ustupaka, nazovi delu srpske opozicije, koja radi protiv države. Hvala.