Dame i gospodo narodni poslanici, moja izjava je bila za Engleze i ne odnosi se samo na poslednje sukobe. Ja sam čak akcenat bacio na 27. mart, koji je organizovala britanska obaveštajna služba SOE kada smo mi, zahvaljujući 27. martu, krenuli u jedan krvavi sukob. Naravno, nismo mi napali nikog, ali to je bio razlog da budemo surovo bombardovani i napadnuti.

Izjava moja nije izjava SNS. Ja nisam SNS, ja sam Narodna seljačka stranka i imam pravo na svoj stav. Mislim da su Englezi zavadili mnogo naroda, da su krivi za desetine miliona smrti ljudi ne samo na Balkanu, već širom sveta. O Britancima ja mislim ono što sam i rekao.

Kaže Sun Cu: „Prijatelje drži blizu, a neprijatelje još bliže“. Možda je to razlog zašto ih pažljivo, iz blizine treba posmatrati i ne dozvoliti da se ponove istorijske greške, koje na kraju iskoriste svi srpski neprijatelji.

Svi računi na Balkanu plaćeni su kožom malih naroda, a uvek je tu bilo i nešto Britanaca, a posebno najveći trošak, najveće plaćanje kožama balkanskih naroda je bilo kožom srpskog naroda i mi moramo iz toga izvući pouke. Možda ja nisam dovoljno mudar kada ukazujem na ovu englesku specijalnost da posvađaju narode, ali moram vam reći da smo ušli u taj Drugi svetski rat i Srba je izginulo 17%. Izgubili smo, a već smo u prethodnom ratu izgubili 30% stanovništva, a u Drugom smo izgubili 17% srpskog stanovništva. Da li znate koliko su Englezi izgubili stanovništva u Drugom svetskom ratu, oni koji su nas sa 200 hiljada funti, po meni, gurnuli u taj rat? Izgubili su 0,8%. Znači, to je manje od 1% svog stanovništva, ali su zato trošili Srbe, a i Ruse nemilice.

Moja poruka za kraj je: dosta smo ratovali za druge, vreme je da živimo za sebe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam za to da se ispitaju sve pošiljke, da se ispitaju i neki profesori koji su veoma glasni kritičari vlasti, što ne sporim. Što više kritikuju vlast, vlast treba da bude zahvalna na kritikama, a ne samo na pohvalama, ali pri tome ti profesori nemaju pravo da lažu i da kradu.

Slučaj Danice Popović. Ja pitam, kojom pošiljkom su oni plaćali stanove odjednom sa 365 hiljada švajcaraca, 400 hiljada evra? Zamislite, ovde imamo niz profesora od kojih su neki čak i podstanari, a zamislite sada profesorku koja kupi stan za 360 i nešto hiljada švajcaraca, 400 hiljada evra i pri tome glasno kritikuje vlast i standard u Republici Srbiji? Alo, gospođo Popović, pa vi da u Americi živite, ne bi kao profesor mogli da kupite kuću za keš od 400 hiljada evra ili 500 hiljada dolara, da li je tako gospodine Martinoviću, da se nađe u Americi primer da jedan profesor sa bilo kog njihovog univerziteta mogao da kupi odjednom za keš stan od 500 hiljada dolara?

Evo što ne može u Americi, uz sve američke sne i snove, može u Srbiji. Jedan profesor ili profesorka, da budemo rodno ravnopravni, kupi nekom pošiljkom odjednom stan od 400 hiljada evra. Gospođo Danice, odakle? Kakve su to pošiljke?

Kada malo bolje pogledamo, ona je imala saradnju, ne samo da je opljačkala mrtvog kolegu, čudna neka pošiljka, uzmeš udžbenik pokojnog kolege, prepišeš udžbenik, on mrtav ne može da se buni, prepišeš njegov udžbenik, staviš svoje ime, naplatiš autorski honorar od milion i 400 hiljada, na platu između 200 i 300 hiljada, kada dobiješ na kraju 2018. godine autorski honorar.

Gospodine ministre, vi to proverite, ovo što ja tvrdim, jer obično zbog istine koju ovde iznosim, obično ta druga strana digne neku galamu, kao – evo ga prostak. To što ja govorim jednostavno ne znači da sam prostak. Govorim jednostavno da naš narod razume, da ovi ovde, zajedno sa profesorkom Danicom Popović, i te kako lepo žive od nerada, a ona je, eto, prepisala pokojnog kolegu, njegov prevodilački rad, dobila milion i 400 hiljada i pri tome ona drži moralne pridike.

Ali, gle čuda, nje ima i u pošiljkama u bankama. Ona sa svojim suprugom, sa Šoškićem itd, sarađuje sa bankama i govori, piše tekstove o tome kako ne treba građanima koji su uzimali kredite u švajcarcima pomoći da zbog razlike i nagle promene kursa otplate svoje kredite. Znači, ona koja je za keš kupila stan od 400.000, koji je bio u švajcarcima, 365.000 evra kupila stan, ona je protiv toga da obični građani, koji su kupovali daleko manje stanove, tri puta manje, da otplate svoje kredite, da im država pomogne da ne moraju da vrše samoubistva i da pribegavaju nekim drugim sredstvima zato što ne mogu da plate svoj kredit.

Gle čuda, ona je pisala tekstove da svi oni treba da vrate, ali nemaju odakle, gospođo Popović. Nemaju oni učešće u bankarstvu. I ona je zbog toga, zato što su ona i Šoškić nagovarali ljude da uzmu kredite u švajcarcima, pa još posle govore da ti krediti treba da budu vraćeni u apsolutnim iznosima, bez obzira na naglu promenu kursa, zahvaljujući tome je ona dobila, verovatno zahvaljujući tome je dobila taj novac i treba da odgovori. Ne znam zašto smo mi poslanici, mi smo iz javnog sektora, zašto smo mi podložni svim kontrolama Agencije za borbu protiv korupcije, za naše plate koje se kreću od 78.000 dinara plus paušal, neki poslanici ne dobijaju ništa sem paušala. Zašto smo mi predmet tolike kontrole? Ja nemam ništa protiv.

Agencija za borbu protiv korupcije kontroliše poslanike sa 78.000 plus paušal, ali profesore koji imaju od 200 do 300 hiljada ne kontroliše, pa profesori sa ekonomskog fakulteta ulaze u upravne odbore banaka, čine im razne usluge, konsultantske, nagovaraju kako što više da izgule kožu ovom narodu i pri tome imaju nekoliko vrsta prihoda i ne podležu kontroli Agencije za borbu protiv korupcije, iako lične dohotke i primanja, kao i mi, dobijaju iz državnog budžeta.

Dakle, ja se pitam koje su to pošiljke javne i tajne bile da jedan profesor, ono što ne može u Americi, može u Srbiji da izvadi 400.000 evra u kešu, 500.000 dolara i kupi stan? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto se ovde radi o poštanskim sandučićima, ja ću navesti sadržinu koja nije tajna, kako novac pretplatnika koji plaćaju pretplatu SBB-u Draganu Šolaku i Draganu Đilasu, kako ide iz sandučića u sanduče, ali to je onako malo veće, ne može to građansko malo sanduče da prihvati toliko novca.

Recimo, ono što se taji je da SBB iz pretplate građana Republike Srbije isplaćuje „Dajrekt mediji“ Dragana Đilasa iznose 28.231.000, pa 3.005.000, pa 144.757.000, pa onda je to malo, pa onda kako se ovi protesti ovako spontano odvijaju, 153.630.000. Ovi što šetaju treba da znaju, njih ima nekoliko stotina, da se njihova šetnja debelo naplaćuje, verovatno Dragan Šolak prebacuje Đilas, Đilas Bošku Obradoviću, jer gotovo je neverovatan iznos 153.630.000 dinara, pa onda u toku 2018. godine još 85.848.000, pa onda u 2019. godini 153.680.000 dinara, pa 75.600.000 dinara, pa 3.671.000 dinara. To su transferi koji idu od Dragana Šolaka prema Draganu Đilasu, odnosno to su velike vreće novca, verovatno je to žiralno. Sveukupno uzmete 643 miliona u dinarima dobije Dragan Đilas od Dragana Šolaka, pa može da odvoji deo novca za Boškića, može da kupi neku stranku, može u dužničko ropstvo da gurne DSS. Ovo je bilo u dinarima.

Onda idemo na vidimo kako to ide u devizama. Idemo, priliv „Dajrekt medije“ koja se vezuje za Dragana Đilasa, 25.550 evra, pa 255.000 evra, pa 344.000 evra, pa 255.000 evra.

Ovaj Dragan Šolak je prema Đilasu široke ruke - 171.500 evra, 261.500 evra, pa milion i 19 hiljada evra, pa 401.500 evra, a kad se navodan otpor prema vlasti raširio, 790.000 evra i na kraju priliv "Dajrekt mediji" od SBB-a pet miliona 209 hiljada 805 evra. Sve ukupno - 10,5 miliona evra i 638 miliona u dinarima. Dakle, lep priliv samo u delu transakcija "Dajrekt" Đilasove medije od Šolaka u vrednosti negde 15 i po miliona evra. Otuda ovi protesti, otuda zahtev da se REM politički obrazuje, da pripadne Đilasu, da bi mogli da štite ovakve biznise Šolak-Đilas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta je bezbednost uopšte mogli bi da pitamo Aleksandra Obradovića, je li tako gospodine Martinoviću? Da pitamo Aleksandra Obradovića šta je izdajnik?

Neka neko kaže da izdajnik nije onaj ko izda vojne tajne, tajno oružje jedne zemlje. Kako to drugačije nazvati? Neki od ovih nesrećnika za čije vreme on nije imao šta ni da izda, poput Šutanovca i ostalih koji su organizovano pretapali oružje Republike Srbije i Vojske Srbije, koji su umesto dobro naoružane vojske napravili dobro razoružanu vojsku, koji su umesto vojno, je li tako gospodine Martinoviću, umesto vojno neutralne države, napravili vojno neutralisanu državu.

U njihovo vreme, u vreme tih žutih žohara i nesrećnika, gospodin Obradović nije ni mogao postati uzbunjivač, pod znacima navoda, po njihovim merilima, jer pre njega Šutanovac, Ponoš, Vuk potomak, Boris Tadić su sve izdali.

Dakle, ne možete izdati izdajnike. Nije bilo vojne tajne koja kod njih nije bila javna, nije bilo javne nabavke koja nije bila tajna, znači, sve im je bilo obrnuto. Danas se oni koji su debelo razoružali i neutralisali vojsku, zalažu za navodnog uzbunjivača što po zakonu ne može biti Aleksandra Obradovića.

Šta reći o informacionoj bezbednosti kada treninge USAID prođe sudija Majić, zajedno sa Vejvodom i Ješićem. Šta reći o tome kada se neka grupa sudija digne da osudi poslanike zbog navodne uvrede sudije Majić. Zar je uvreda pričati istinu? Da li jeste ili nije gospodine Martinoviću, gospodine Atlagiću, da li je istina da je sudija Majić oslobodio pedofila koji je obljubio devojčicu od 13 godina? Da li je to istina? Jeste. Tu sramnu presudu je doneo on i rekao, još napisao da je to uobičajeno ponašanje romske populacije. Da li je to moguće? Da sudija ne sudi po zakonu nego po običajnom ponašanju za koju ja kažem da ne postoji. U 21. veku, Romi su veoma obrazovani i svesni svojih postupaka.

Dakle, da li je to ugrožavanje bezbednosti, svakako jeste, a u narednom obraćanju posebno ću govoriti o bezbednosti Srba i sramnoj presudi gospodina Majića, a odnosi se na ubistvo sa 10 Srba u Gnjilanu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, ja pitam vas, sebe, ministra unutrašnjih poslova, da li je taj današnji skup u Valjevu, to javno okupljanje, u skladu sa Zakonom o javnom okupljanju prijavljen pre pet dana?

(Aleksandar Martinović: Nije.)

Ako nije, zašto izostaje reakcija države, jer danas su na vlasti oni koji su dobijali batine na legalno prijavljenom skupu, pa se desilo jedno ubistvo. Danas kad im niko ni jednu čvrgu nikada nije lupio, kad je jedino od policije batine dobio brat predsednika Republike i brat ministra finansija, danas ovi koji divljaju ulicama Beograda, a sada i ulicama drugih gradova žale se da im je ugrožena sloboda okupljanja i tobož neko je primenio silu na njima.

Mogu da se složim da je ovaj izvršio kravocid Dušan Petrović, Dušan Silni kravocid. Sada ću vam reći zašto je taj kravocid bio tako silan. Godišnje 200.000 krava, koliko je poklano za vreme mandata Dušana Petrovića, a malo i Saše Dragina, a pomagao je i Milosavljević, godišnje proizvedu ili kako naši seljaci kažu daju milijardu litara mleka. Visokomlečne krave daju milijardu i 400 miliona litara mleka, ali, da uzmemo da su ovo nešto bile slabije, pa neka bude milijarda litara mleka. Znate li koliko vredi milijarda litara mleka godišnje? Vredi 300 miliona evra. Sa teljenjem i sa teladima na godišnjem nivou to je još 300 miliona evra. Taj Dušan Petrović svake godine zbog kravocida koji je učinio, on nas košta, taj njegov postupak nas košta 600 miliona evra. Zato mi izvozimo žitarice i biljnu proizvodnju u druge zemlje koje se bave stočarstvom, a odande uvozimo meso sumnjivog porekla, a Boga mi, i mlečne proizvode, ne baš one sveže, ali recimo, sireve u velikim količinama.

Što se tiče gospodina Obradovića, gospodine Martinoviću, ja se slažem sa vama, ali ste trebali dodati i sledeće. Nije šteta samo ono što je on odao, već je šteta šta može strani faktor iz toga da izvuče kao zaključak, šta može da sabere. Iz njegovih informacija neko može da vidi vrstu proizvodnje u „Krušiku“, može da vidi bilans proizvodnje, može da vidi cene, može da vidi kupce, može da vidi sve ono što je država ljubomorno čuvala, sem njega, a verovatno i njegove majke koja odobrava takvu vrstu ponašanja, iako je bila direktor. Njegova odgovornost je tim veća. Što nije bio mašinbravar? Što nije bio bravar? Što nije bio običan radnik u „Krušiku“ koji radi u proizvodnji? Već je bio knjiški moljac, sin bivše direktorke, koji i te kako, zbog majke je morao znati o kakvim osetljivim informacijama se radi.

Još nešto, gospodine Martinoviću, iz toga što je on odao, izneo podatke, ili izdao, što bi svi tako rekli, iz tih informacija se mogao izvesti i zaključak o pravcu razvoja naše namenske industrije u „Krušiku“. Hvala.

Gospodine Martinoviću, nisu oni to radili iz neznanja, na to ih je naterala muka. Amerikanci su ostali uskraćeni, a i neke druge sile koje nam žele dobro su ostali uskraćeni za podatke da ih dobiju direktno od komande. Više nisu mogli da ih dobijaju od Vuka Jeremića, od Borisa Tadića, od Šutanovca, od Ponoša. Dakle, više niko nije mogao da podatke stavi, recimo, na CD, na DVD, na USB i da ode na nosač aviona i da to preda direktno.

Dakle, stara dobra praksa, dok ovi žuti žohari nisu pali, bila je da ministar i generali lepo slože te informacije, prevedu na engleski i odnesu, kako beše ono, u Ohajo i oni nosači aviona, kako su se već zvali i to gospodin Šutanovac je radio vrlo rado, gospodin Ponoš takođe.

Samo da vas podsetim da je za njihovog mandata pretopljeno 700 oklopnjaka, da je jedan tenk prodavan za 5.000 dolara, a da je tih 5.000 dolara gospodin Kena mogao da popije za jedno veče. Znači, oni su mogli da prodaju tenk i da ga popiju isto to veče u kafićima u Smederevskoj Palanci.

Takođe da vas obavestim da je nestalo mnogo topova, da su pretopljeni i da je „Železara“ u Smederevu za vreme dok su je držali Amerikanci radila sve dok nisu pretopili što se pretopiti dalo.

Više nije moglo da se računa na komandni kadar, pa se prešlo na niže strukture, sa, kako naš narod kaže, konja na magarca, sa generala i ministra na radnika u „Krušiku“. Nije on to radio ni nesvesno, iz neznanja, već su ovi drugi bili u iznudici i verovatno su ga pritisnuli i on je to uradio želeći ne samo da zbog majke naškodi, već je želeo da pripomogne ovima koji su ostali bez tih informacija.

Mislim da informacije koje je on izneo mogu da ukažu na pravac razvoja „Krušika“, što je veoma pogubno za našu zemlju, zato što naši protivnici, naši neprijatelji, pa i naša konkurencija u proizvodnji naoružanja može jasno da vidi količinima u dužem roku na način proizvodnje, strukturu proizvodnje, da oseti koji će biti pravci razvoja u narednom periodu i to je veoma štetno po našu zemlju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, informaciona bezbednost. U ovom trenutku Sergej Trifunović je u Valjevu, u protestu protiv "Krušika", protiv bezbednosti "Krušika". Osoba koja je za vreme agresije 1999. godine prebegla u Ameriku. Znači, prešla na agresorsku stranu. Čudi me i da je Dušan Teodorović, koji je takođe 1999. godine i kome takođe naša zemlja ništa nije značila, prešao na agresorsku stranu i pri tome zanemario svoju profesorsku dužnost, ostao bez posla, ali njegovu izdaju je Srbijanka Turajlić nagradila time što ga je par godina iza toga nagradila i odlukom Vlade, čudna je to autonomija univerziteta tad bila, vratila na mesto profesora.

Dame i gospodo, Jugoslav Ćosić, ovde imam njegovu izjavu. Ovde vidite zaglavlje N1 televizije. Ovde je oznaka "Si-En-Ena". Na ovom dokumentu, na memorandumu N1 televizije, on daje izjavu da nije doneta odluka o pokriću gubitaka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju firme "Adrija Njuz" d.o.o. Ako ovo nije falsifikovanje službenih isprava, ja ne znam šta je onda? Ako na memorandumu jedne firme piše to ime druge firme, onda je to za mene falsifikovanje isprava.

Gubitak od šest i po do sedam i po miliona evra, odluka nije doneta, direktor Jugoslav Ćosić, bilans uspeha, minus 73 miliona 143 hiljade dinara. Bilans neuspeha, u pravu ste.

Idemo dalje. Jugoslav Ćosić poseduje firmu koja se zove "Ki konekšen", ali gle čuda, ta firma koja je u njegovom vlasništvu nije u gubitku, nego u dobitku od 15 miliona ili negde otprilike 12 miliona evra i onda oni donose odluku, on i Sanja Ćosić, verovatno su povezani, da rasporede dobitak.

Znači, kada je u pitanju gubitak na "Adriu Njuz", taj gubitak niko ne dobija, verovatno će ostati državi Srbiji. Interesantno da u vezi tog gubitka na memorandumu N1 je PIB adresa N1 televizije, ali je PIB sasvim druge firme, "Adrija Njuz". Dakle, čist falsifikat, jer N1 nema PIB.

Sa druge strane, firma "Ki konekšen", sa dobitkom, raspoređuje se, gde je on osnivač 90%, znači, on je srećni dobitnik, 13 miliona 739 hiljada 671 evro ili 110 hiljada evra, a u "Adrija Njuzu" ima platu četiri hiljada evra, valjda zato što pravi gubitak od sedam i po miliona.

Ovo treba da ispitaju naši organi, jer ova televizija upravo sa ovim lažnim uzbunjivačem, gospodinom Obradovićem, dakle, upravo ova televizija gura priloge o tome kako je on navodno uzbunjivač, kako su narušena njegova prava, a u stvari radi se o otvorenoj izdaji podataka koji su državna tajna. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Ako neko kaže da se vrši sahranjivanje u najlon kesama, onda takav poslanik rizikuje čak i da dobije opomenu.

Dame i gospodo narodni poslanici, seljačke penzije su bedne. One su često niže nego socijalna pomoć. Poruka je veoma loša – bolje je biti socijalni slučaj nego poljoprivrednik. Zašto? Kada moj kolega govori o tome, moj kolega koji pati za selom ali ne na selu, koji ima penziju veoma pristojnu, trebao je da kaže zašto se to desilo. Za vreme vladavine bivšeg režima i DSS, na čijoj listi je i on izabran, donet je suludi zakon, da penzijski staž poljoprivredni treba da plaćaju za sve članove domaćinstva na poljoprivrednom gazdinstvu koje podleže doprinosima za PIO. Tako su nastali dugovi od 250 milijardi dinara zato što ljudi nisu mogli da plaćaju PIO i zdravstveno osiguranje sve članove domaćinstva, posebno PIO. Tako natovarena obaveza je prouzrokovala ove dugove.

Danas se uprkos uplatama najviše iz budžeta, a to će ministar svakako potvrditi, dotiraju penzije poljoprivrednika koje su niže od socijalne pomoći, što znači da su dubioze toliko da u ovom trenutku imate recimo za zdravstvo osiguranika svega 92.000. Zbog dugova ljudi su prestali da plaćaju PIO osiguranje i vreme je da se dozna da se penzije zarađuju, da se one ne poklanjaju, ali moj kolega ne zna.

Kada je već tako kritičan, treba onih 63.000 evra koje je uzeo iz poljoprivrednog projekta za Staru planinu, a sada kada smo trebali da idemo na Staru planinu on je odabrao da ide u Moskvu, dakle, čovek u narodnoj nošnji trebao je znati da se za 63.000 evra moglo isplatiti 650 poljoprivrednih penzija. On je to lagano za jedan dan stavio u svoj džepić koji nije bio u narodnoj nošnji ili se moglo isplatiti 320 prosečnih penzija u Republici Srbiji, pa je trebalo biti malo samokritičan i reći – mi smo za vreme žutih razvlačili pare i zato su penzije sada toliko male. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, eto, ja kao poljoprivrednik malo sam pismen, pa ću navesti član, osnov za koji se javljam.

Član Poslovnika 103. stav 4 – narodni poslanik je dužan da navede koji član ovog Poslovnika je povređen. To je prvi osnov. I član 108 – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine.

Naravno da je kolega namerno zaobišao sve, ali dragoceno je njegovo priznanje. Dakle, on je priznao da kao član Odbora između obaveze da zastupa svoju poslaničku grupu u Odboru koju više nema, zapamtite, koju više nema. Mi smo demokratski parlament, mi i van procedure zbog demokratije dozvoljavamo da pojedini poslanici imaju prava koja su izgubili.

Sad me pažljivo slušajte, prenesite gospodinu Ševarliću da samostalni poslanici ne mogu da budu članovi Odbora. On je član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu ispred poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije – „Dveri“. Neka Boško Obradović juri ulicama, kad preti šamaranjem, kad čupa znakove, kad upada u RTS itd, to je bio nosilac izborne liste ispred „Dveri“, na listi koja se zvala DSS – Dveri. Tu izbornu listu i tu poslaničku grupu „Dveri“, zapamtite, poslaničku grupu „Dveri“ je zastupao gospodin Ševarlić u Odboru za poljoprivredu. Sad ta domaćinska organizacija, koja je njega poslala kao domaćina, gde se on odjednom modifikovao u narodnu nošnju, proslavio Vidovdan, Srbi ne slave Vidovdan, već ga obeležavaju, dakle, on sad tvrdi da je tamo kao samostalni.

Evo, i gospodin Martinović, svi znamo, to je nemoguće. Ali, jedno je priznanje dragoceno, on je priznao da između seljaka na Staroj planini i odbrane njihovih interesa koji su specifični, radi se o područjima koje Milija naziva marginalnim, sa otežanim uslovima rada, ipak odabrao da ode u Moskvu kao član Odbora. To je priznao.

Drugo, po pitanju projekta, sada je priznao da je dobio novac, a govorio je da nije, ali da to nije bilo samo za njega, već i za neke strane konsultante. Jedini strani konsultant je bio jedan Iranac, a sredstva za njega je tražio dopunski. Dakle, tražio je dopunski, kao da ćemo mi ovde da gajimo pistaće.

Poslednje, sa ovim završavam. Dakle, tih 63.000 evra, ponovo ponavljam, je bilo 650 poljoprivrednih penzija i 320 prosečnih penzija. Naše penzije nisu rasle zato što su ovi, na čijoj listi je bio, otpuštali ljude, tako se smanjivao PIO fonda i poljoprivrednika i zaposlenih i zato što su vukli pare u svoje džepove, nisu ih ostavljali za penzije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da ću to govoriti kasnije i u drugoj fazi kao ovlašćeni, ja ću moje vreme ustupiti čoveku koji se, takođe, bori za interese poljoprivredniku, gospodinu Miliji Miletiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

U ime pristojnosti, ako neko za Jovu Bakića kaže da je to ugledni Jovo Bakić, to je povreda dostojanstva Narodne skupštine. Ovde sedimo mi za koje je Jovo Bakić preporučio da nas jure ulicama. To mu je bilo malo, pa je onda pozivao na krv i obračune. Ako je to ugled koji ima Jovo Bakić, šta reći za njegov poziv da nas puste da plivamo Savom i Dunavom. To je radio samo Jovo Budak i Ante Pavelić.

Koleginica koja je govorila pre mene, ako je rekla da je Jovo Bakić ugledan, onda po njenom standardu su i Pavelić i Mile Budak ugledni. Ja bi rekao da su zločinci i ustaše. To što određeni deo opozicije daje sebi za pravo da prema nama primenjuje ili preporučuje ustaške metode, to nije ugled, to je nedostatak ugleda, to su čak zločinačke namere.

Druga stvar, pristojnost. Ja jesam za pristojnost, ali ajde da vidimo, da li sam ja upadao gitarom da povredim intoniranje himne Republike Srbije? Vi znate ko je upadao, ja nisam. Da li sam ja jurišao na klupe opozicionih kolega ili nekoga pljunuo? Ja nisam. To su radili pripadnici DJB koji sada sebe zovu Strankom moderne Srbije i prediraju na pristojnost, a pri tome samo par godina ranije da izginu za Sašu Radulovića. Zašto? Da li je pristojno uzeti iz budžeta novac namenjen za rad stranke, za takozvano kliktanje? E, to je ta pristojnost, to je ta moderna Srbija, koja kaže da je Jovo Bakić ugledan. Ne da nije ugledan, Jovo Bakić je jedan običan hohštapler. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da penzioneri imaju penziju 1.000 evra. Zašto da ne 1.000 evra. Nedavno je u Švajcarskoj sproveden referendum pre par godina. Pitanje je bilo, da li želite da bez rada, da svako bez obzira da li je radnik, penzioner, bogataš, siromah itd. dobije 2.500 evra mesečno? Sedamdeset osam posto švajcaraca je reklo ne, jer su bili svesni da bi ih to uvuklo u ekonomsku krizu.

Dakle, ako stanovništvu bez obzira na pol, starosti, itd. podelite više novca nego što ste zaradili, vi upadate u ekonomsku krizu iz koje se teško možete izvući. Penzioneri stvarno treba da imaju 1.000 evra. Zašto ja navijam za penzionere, radnike, seljake i domaćice? To je državotvoran deo naroda, to nisu ovi nesrećnici iz kruga tramvajske dvojke, ovi što bojkotuju rad, uzimaju plate 100 hiljada. Oni uzmu plate 100 hiljada, uzmu nešto još pored plate kao Bastać, pa onda šetaju sa gomilama evra i uglavnom to iznose u inostranstvo i tamo troše. Penzioneri bi sve to potrošili ovde, dakle, automatski bi se iz potrošnje 20% vratilo u budžet. Ali, oni znaju i zato glasaju, da na nezarađen novac, novac iza koga ne stoji ozbiljna proizvodnja usluge, da ne može da donese dobro državi, i zato se izjasnili da tu svoju malu penziju i malo veću penziju, da vredi štedeti da bi država stala na noge, jer su znali da se novac mora da se zaradi.

Bruto domaći proizvod je jedna pogača. Za vreme žutih ta pogača je bila siromašna, ja ću objasniti koliko je to bila sirotinjska pogača. Oni se zvali 13% BDP, a prosečna penzija je bila 193 evra. Sada se izdvaja 10,2%, ali su penzije 228 evra prosečno. Znači, veličina BDP zarađenog novca, ono što mi moramo da zaradimo, da umesimo, da stavimo kvasac, da ispečemo, da napravimo malo veću pogaču, i onda tih 10% koje pripadne penzionerima će biti 1.000 evra, ali kada napravimo pogaču iz koje može da se deli 1.000 evra.

Ja sam ovde danas slušao mnoge i slušao sam jednog neradnika, koji se oznojio nije, ekser u zid nije ukucao, ali da umre za visoke penzije. Verovatno će njegova biti visoka, ali prilika za veće penzije je rad, mi u mladosti, kaže Konfučije, u mladosti morate da odsečete štap na koji ćete se osloniti u starosti. Šta je problem? Problem je što su naši penzioneri nekad vredni i čestiti ljudi, koji su radili godinama, izdvajali, koji su odsekli taj štap na koji su trebali da se oslone u starosti, što je njima taj štap ukraden, što je stranka bivšeg režima iseckala taj štap i više nisu imali zdrav oslonac na koji mogu da se oslone u starosti.

Zato ja tražim da se novac zaradi. Ja tražim da seljačke penzije budu veće, daleko veće. Danas su seljačke penzije manje od socijalne pomoći. Seljak za penzije mora nešto da izdvaja, ali ja moram da priznam, 80% novca koji seljaci dobijaju za tako malu penziju, se dotira iz budžeta svega 20% se prikuplja od poljoprivrednika. Zašto? Jer su dugovi veliki.

Ja tražim od Ministarstva poljoprivrede da nađe način da se dugovi za PIO poljoprivrednika, koji su dostigli možda već 200 milijardi dinara i dugovi za zdravstveno osiguranje, koji su dostigli gotovo 100 milijardi dinara, da se pitanje tih dugova reši. Jer, broj osiguranika pada i prihodi u PIO fondu od osiguranika zemljoradnika pada, jer ne mogu da se reše dugova i postalo je bespredmetno uplaćivati to. Ako je socijalna pomoć veća od penzije, još ako imaju dugove, oni doživljavaju to da ne treba uplaćivati. Mnogi od njih prodaju zemlju, štekuju novac da bi ostvarili pravo na socijalnu pomoć, jer ona može da se ostvari pre 65 godine, pre 60, u 55, u 50. Zato te seljačke penzije treba dizati. Ali, sve penzije moramo prvo zaraditi. Na mladima je da te penzije zarade, to je generacijska solidarnost.

Naši penzioneri nisu zaslužili da se novac štampa i da se iz kredita njihove penzije isplaćuju, već od zarađenog. Novac mora prvo da se zaradi proizvodnjom i usluga, pa onda da se deli. Ne možete piti vodu iz prazne čaše, ne možete jesti iz praznog tanjira. To mora da se zaradi, a kada se zaradi onda se podeli. Da ne zaboravimo ljude koji su stari, koji su zaslužili da žive životom dostojnog čoveka. Svi imaju pravo na dostojanstvenu starost i mi moramo praviti neku reformu u PIO osiguranja.

Mi dotiramo, kaže - država je uzela penzije, zašto lažu. Kada se penzije dotiraju, daleko manje nego 2012. godine, ali su veće u evrima, dotiraju se iz državnom budžeta. Kako smo to uzeli penzionerima penzije kada ih dotiramo iz budžeta te penzije sa 173? Nekada je bilo 273 i nije bilo dovoljno. Ove je 173 milijarde pokazuju da svaku penziju dotiramo godišnje sa 100 hiljada dinara, ali zarađeno iz BDP koji smo stvorili. Zato treba da se borimo.

Neka onaj neradnik koji je ceo dan pričao kako treba penzije, ukrali ste, treba dotirati više, treba biti ovoliko. Šta ako nisu zarađene? Šta ako nemamo proizvodnju? Kako možemo iz prazne čaše da pijemo vode? Kako možemo iz prazne tepsije možemo da delimo pogaču? Mi mladi to treba da zaradimo, ne samo ovde u Skupštini, već moramo da zaradimo uslugama, prenosom znanja, moramo da zaradimo većom proizvodnjom. Na takav način da podignemo i plate. Kada podignemo plate doprinosi su veći, više para u PIO osiguranju. Tako se obezbeđuje generacijska dostojanstvena starost za one koji su živeli pre nas.

Svi mi hoćemo da živimo dugo, ali niko od nas neće da bude star. To je nemoguće. Dakle, ukoliko želite da živite dugo naravno da morate da ostarite. Kada ostarite, niste radno sposobni, neko drugi mora da radi za vas. Da li vi znate koliko ljudi više imamo starih od 65 godina, da će to biti novi problem? Imamo daleko više ljudi starijih od 65 godina, nego mlađih od 15 godina. To pokazuje da ćemo morati da pažljivo rukujemo sa novcem, da ćemo morati da dižemo proizvodnju, da će ljudi morati da budu produktivniji, da ćemo morati da imamo inovativniju industriju koja je profitabilnija da bi se sa manje ljudi obezbedio novac za više starih ljudi. Ovo ovde smo samo slušali kako novac treba deliti.

Niko od ovih iz opozicionih redova nije želeo da pokaže kako se novac stvar. Novac je sredstvo za razmenu robe. Kao neko ko proizvodi robu, vrlo dobro znam kako se ona stvara, vrlo dobro svi oni penzioneri sa najnižim penzijama, su imali najteže poslove, najteži rad. Bili su rudari, bili su metalci, bili su varioci, mnogi od njih su generacijama preneli svoje znanje. Oni su zaslužili, ponavljam, da imaju hiljadu evra penziju. Ali, mi koji smo još uvek radno sposobni moramo tu penziju za njih da zaradimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, vama je svakako poznato da svaka naša pevačica, pa i nisko rangirana pevaljka, kad ode u neku evropsku zemlju da nastupa u bilo kojoj kafani, mora da taj nastup prijavi, mora da plati porez. Ako nije rezident te zemlje, mora da plati porez i tamo i ovde.

Zato moje pitanje poreskoj upravi je sledeće – da li N1 televizija, „Nova S“ i televizija pod nazivom „Sport klub“, a ima ih više, ima ih desetak, da li imaju poreski broj, PIB? Ako nemaju poreski broj, moje pitanje vezano za poresku upravu i Ministarstvo finansija – kako onda oni plaćaju radnu snagu, kako plaćaju dobavljačima, kako plaćaju uopšte bilo koju poresku obavezu Republici Srbiji kad nemaju PIB, tj. poreski broj, preko koga se evidentira njihova poreska obaveza? Kako njihovi dobavljači uopšte mogu da koriste prethodni porez ukoliko oni nemaju PIB?

Dakle, radi se o jednoj divljoj televiziji, piratskoj, koja godinama u Republici Srbiji ne plaća ništa, a u međuvremenu se pojavila i televizija „Nova S“, a njihovim stopama idu i sport klubovi, koji emituju reklame, emituju na reklamnom tržištu reklame za preko 20 miliona evra godišnje i pri tome izbegavaju da plaćaju bilo kakav porez, što se vidi, i poreska uprava to treba da utvrdi iz nedostatka PIB-a, poreskog broja, preko koga se evidentira plaćanje tih obaveza.

Dakle, samim tim, možemo da utvrdimo da su to nelegalne, ne registrovane, prekogranične televizije, strane televizije, koje imaju nameru da kreiraju medijski pejzaž i da utiču na političke prilike u Republici Srbiji.

Oni su čak u prethodnim izborima učestvovali u političkom marketingu. Zamislite da mi osnujemo neku televiziju u Srbiji i u Albaniji zakupimo studio i u Skoplju i počnemo da emitujemo program protiv vladajućih struktura u Tirani, u Skoplju i govorimo mi smo prekogranična televizija, mi smo tamo fiktivno registrovani u Luksemburgu ili u Srbiji i mi nemamo nikakve obaveze prema vama i možemo da se mešamo u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, odnosno to se sada zove Severna Makedonija. Kako će se sutra zvati, ja to tačno ne mogu znati, ali sam siguran da vam ne bi dozvolili da imamo svoje televizijske kanale, divlje piratske koji se mešaju u političke prilike u Albaniji i Makedoniji, u bilo kojoj drugoj zemlji.

Zato je moje pitanje za Vladu, Ministarstvo kulture i informisanja dodatno – šta će učiniti da spreče da lažne, prekogranične, strane televizije emituju predizborni politički marketing i politički program kojim utiču direktno na rezultate izbora? To se zove krađa glasova, samo što gospođa Marinika ne zna, jer i ona učestvuje u krađi glasova, tako što su birači, kad su je birali i glasali za izbornu listu Lige socijaldemokrata Vojvodine, onda je ona tih 15.000 glasova uzela, neovlašćeno od tih birača i prenela kod Dragana Đilasa, pre toga kod Jankovića, Živkovića itd, preselila mimo izborne volje tih birača 15.000 glasova. Dakle, to se zove krađa glasova, tako što strane televizije kreiraju političke prilike, utiču u izbornoj kampanji na rezultat izbora, time što emituju program iako su te stanice ne registrovane u Republici Srbiji i nemaju poreski broj.

Takođe, za MUP pitanje – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića, organizatora demonstracija od 16.ovog meseca pred Vladom Srbije, gde je skupio 150 ljudi, da se kobajagi protestvuje protiv medijskih nesloboda, nekih pritisaka zato što je neko na letku napisao da je njegova televizija luksemburška, što je on sam priznao? Dakle, Zakon o javnom okupljanju kaže da se javni skup morao prijaviti pet dana ranije. Ukoliko on to nije učinio, pitanje za MUP – šta će preduzeti protiv Jugoslava Ćosića i ostalih organizatora zbog organizovanja ne prijavljenog javnog skupa, što je kažnjivo po Zakonu o javnom okupljanju? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka „Bolje je patiti za selom, nego patiti na selu“. Ne možete svoju patnju iskazati za selom tako što ćete s vremena na vreme obući potpuno novu narodnu nošnju.

Nju uglavnom u celini ne nose seljaci u Srbiji, nose poneki komad odeće, šajkaču, pantalone, rajtozne itd. neko i opančiće, ali celu nošnju nose samo oni koji dolaze na predstave. Znači, to su folklorna društva koja organizuju predstave, koja organizuju igre itd. i oni se oblače u tu narodnu nošnju.

Ne možete svoju bol za selom i patnju dokazati tako što ćete samo obući narodnu nošnju i biti protiv GMO. Možete recimo, da birate da li ćete da idete u Moskvu ili na Staru planinu, dilema. Onaj ko voli selo, rešiće da ide na Staru planinu, da vidi rezultat njihove poljoprivredne politike, odnosno poljoprivredne politike koju je podržavao onaj koji je obučen u narodnu nošnju, želeći da predstavi sebe kao poljoprivrednika.

Da vas podsetim da projekat za koji je izdvojeno 63.000 evra je iz kredita za Staru planinu upravo, za obnavljanje stočarstva na Staroj planini, autohtonog stočarstva. Ali, gle čuda, razni konsultanti koji se danas oblače u narodnu nošnju su dobili taj novac. Nije otišao za stočarstvo, otišao je za konsultante gospodine predsedniče, i dostavio sam vam dokumentaciju koja je arhivirana, da je tačno ono što sam govorio, da je izdvojeno 63.000 evra za konsultantske usluge i za štampanje studija o zadrugarstvu u 1.000 koja nikad nije objavljena, niti odštampana.

Kada podelite 60 i nešto hiljada evra sa 1.000 primeraka, dobijete da svaki taj primerak studije koja nije odštampana je koštala 60 i nešto evra. Za taj novac možete kupiti sabrana dela i Ćosića i Ive Andrića. Sa nama sedi u narodnoj nošnji najskuplji srpski pisac koji je birajući da li da ide u Moskvu ili na Staru planinu, izbegao da dođe na Staru planinu, odakle je, kako bi rekli mladi Hrvati – zemio pare. Verovatno mu se nije dolazilo na mesto zločina.

Kada neko kaže da deklaracijom hoće da zabrani GMO, uprkos zakonu koji je izričit, zakon brani, deklaracija samo daje izjavu, vi izjavljujete da ste protiv GMO, a zakon izričito zabranjuje to i kada neko traži deklaraciju, hleba preko pogače i obuče narodnu nošnju, on je politički gledano modifikovan organizam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je kurs evra 2012. godine, kada je neko u narodnoj nošnji dobijao parice za isti dan tri tranše 60 hiljada evra, vi imate to gospodine predsedavajući, pa vas pitam, ako su seljaci zakinuti sada kada se izdvaja 43 milijarde i 711 miliona za podsticaje, koliko su onda bili 2012. godine zakinuti kada je isti kurs evra bio, u državi živeo veći broj stanovnika, a subvencije u poljoprivredi bile 19 milijardi? Onda nisu bili zakinuti, zato što su stizale pare sa Stare planine iz kredita Svetske banke, namenjenih Staroj planini za konsultantske usluge zadrugarstvo, sad su zakinuti.

Govori o PKB-u, a ja ću govoriti o zadrugarstvu koje je on predavao. Ajde nađite jednu izjavu gde je on osudio bivši režim zbog prodaje zadruga i zadružne imovine. U Vojvodini je nestalo 180 hiljada hektara zadružne imovine, stotine zadruga su ugašene, desetine i stotine zadruga je ugašeno, bez i jedne izjave osude tog postupka stranke bivšeg režima.

Danas se zadruge zanavljaju, osnivaju se ponovo. Država je izdvojila 600 i nešto miliona dinara ove godine za osnivanje novih zadruga, ali neko ko je predavao zadrugarstvo to ne beleži u agrarni budžet, to za njega nije agrarni budžet. Za njega je samo Ministarstvo poljoprivrede, za njega je to agrarni budžet ili tačnije rečeno, za njega su samo suvi podsticaji agrarni budžet, sve što prati agrar za njega nije agrarni budžet.

Zaboravio je, recimo, interventni otkup poljoprivrednih proizvoda od 500 miliona dinara, koji je takođe otišao za agrar, ali se setio 24 miliona koliko fali u suvom razdelu Ministarstva poljoprivrede da to bude tačno onih 5%. Agrarni budžet sa svim ovim stavkama je prešao 5%.

Kada je u pitanju PKB, ja nisam video izjavu čoveka u narodnoj nošnji, koji u gradu pati za selom, da ne bi patio na selu, nisam video izjavu osude privatizacije poljoprivrednih kombinata u Srbiji. Do 2012. godine prodati su svi kombinati, zadruge na teritoriji Vojvodine, sa 300.000 hektara za 50 miliona evra i zemljište i imovina itd, za 50 miliona evra, PKB je prodat sa stočarstvom za 120 miliona evra, dva i po puta skuplje od celokupnog društvenog kapitala po pitanju zemljišta kombinata itd. Ono mu je bilo u redu, a ovo nije u redu.

Još nešto, to zemljište PKB-a neće da ode nigde, plaćeno je vlasništvo, promenjena je samo vlasnička struktura, znači imovinsko stanje. Zemljište ostaje u Beogradu, kupljena je nova mehanizacija, firma koja je registrovana je takođe srpska firma. Znači, promenjeno je samo, nije vlasnik, Martinovi recimo, već je vlasnik Rističević, ali PKB nije naš naravno, ali PKB ostaje u vlasništvu srpske firme, jer firma koja je to kupila se registrovala u Srbiji.

Šta reći još za čoveka koji obuče narodnu nošnju i na odboru kaže – ja idem da slavim Vidovdan. Koji srpski domaćin može da slavi Vidovdan? Vidovdan možemo samo da obeležimo sa tugom i setom, ali ne možemo da ga slavimo i to dovoljno kada neko slavi u narodnoj nošnji Vidovdan, onda znate koliko je to stvarno srpski domaćin. Hvala.