Zahvaljujem.
(Narodni poslanik pre govora, pušta snimak na telefonu, sa protesta.)
Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana se ovo orilo pred Skupštinom Srbije: „Hrvatska, Srbija revolucija“.
Otkad je Boško Obradović, u narodu poznatiji kao Boško Ljotić, prisegnuo Đilasu, Pernaru, Katarini, Radničkom frontu, Omeru, Naša stranka-Tuzla, otkad je Boško Ljotić prisegnuo Muhamedu Čengiću, kome je Vuk Jeremić obećao 300 milijardi ratne odštete, otkad su svi zajedno prisegnuli pre neki dan Sulejmanu Sulji Ugljaninu, ovde se orilo pozivajući se na revoluciju, na nasilnu promenu vlasti – Hrvatska, Srbija, revolucija. Kako oni to kažu, drugovi Boška Ljotića, prisegnu li su i Kosorki, kako oni kažu da ne budemo sluge Brisela.
Znači, Hrvatska će da uzima fondove EU, poljoprivredne fondove će da koristi, a Srbiji preporučuje revoluciju. Zar opet mi moramo, dok oni pale Pupavca, lutku sa njegovim likom, dok bacaju srpske sportiste u more, sa jasnim porukama, oni koji su proterali 400 hiljada Srba, a pričaju o nekom etničkom čišćenju, zar mi moramo opet dok oni to čine s druge strane Drine, zar mimo moramo opet kao 1941. da dižemo revoluciju i da sami sebi zabijamo autogol.
Hrvatska od Brisela, a to naši poljoprivrednici treba da čuju, dobija preko milijardu evra, samo za ruralni razvoj, iako ima tri puta manje zemljišta nego Srbija, obradivog, dobija 330 miliona evra, samo za drugu meru, prva mera je po hektaru gde dobijaju preko 800 miliona evra, sve zajedno preko milijardu, plus ribarstvo.
Dakle, mala poljoprivredna gazdinstva dobijaju 15 hiljada evra, po hektaru od 300 do 800 evra. Mladi poljoprivrednici dobijaju 50 hiljada evra, za skladišta se isplaćuje 100 hiljada evra i više, voćari povrtari za svoje potrebe, za svoje objekte i do 600 hiljada evra, a poljoprivrednici koji se bave obnovljivom energijom i do milion evra.
Dakle, oni koji dobijaju milionske iznose od Brisela, kako oni kažu od Brisela, (akcentuje na i), koji ovde zajedno sa Boškom Ljotićem u korist Dragana Đilasa žele da podignu revoluciju, oni dobijaju pozamašne svote.
Gledano po hektaru njihove subvencije su sedam puta veće zato što dolaze iz Brisela, koji za te pare izdvaja milijarde i milijarde evra, a mi tek iz predpristupnih fondova dobijamo sveukupno 184 miliona evra.
Dame i gospodo, univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima kaže da svako ima pravo na život, na slobodu i pravo na sigurnost. Da li te slobode bez prava na zdravu hranu i na pijaću vodu, bilo šta znače? Po meni demokratsko pravo i najviše pravo građanina treba da bude pravo na zdravu hranu i pravo na pijaću vodu.
Srbija je imala nesreću da 90-ih godina poljoprivreda snosi teret ekonomskih i vojnih pritisaka kojima je naša zemlja bila izložena. Zajedno sa onima dok je bombardovana zajedno smo bombardovani preko zemalja onih koji ovde zajedno sa Boškom Ljotićem, Đilasom i Jeremićem, skandiraju dolaze iz Zagreba i skandiraju „Srbija, Hrvatska revolucija“.
Neka dignu prvo revoluciju u Hrvatskoj pa ćemo da vidimo kako to izgleda. Neka se odreknu tih fondova iz EU, pa da vidimo kako to izgleda, pa neka dolaze onda ovde nek traže neku revoluciju.
Mi smo poslednji koji treba da im verujemo.
Dame i gospodo, Srbija je pretrpela te vojne i ekonomske pritiske, ali štetu je najveću pretrpela od 2000-ih godina. Na scenu je stupio udruženi zločinački poduhvat Đilasa, Borka Stefanovića, Jeremića, Tadića, i te ekipe.
To je udruženi zločinački poduhvat protiv poljoprivrede, ali i protiv prava građana da imaju zdravu hranu i pijaću vodu, a time da ostvare i prava iz univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima.
Taj udruženi zločinački poduhvat je napravljen i stvoren grabljivom privatizacijom gde oni, one latifundije, tajkuni, nazovite to kako hoćete, koji se nikada do 2000. godine nisu bavili poljoprivredom, su se za male pare, a od 90-ih godina, dok smo trpeli su se bavili švercom nafte, cigareta, kontingentima itd, stvorivši novac, za male pare su svoj kapital oplodili i domogli se ogromnih površina zemljišta kombinata.
Onda su alavo ćapili zadruge, kako to naš narod kaže. U privatizaciji su se domogli i skladišnih kapaciteta i otkupnih stanica, pa su onda mogli sem imovine koju su jeftino stekli da preko otkupa i kontrolnih kuća da na određeni način kontrolišu poljoprivrednika, odnosno da ih u otkupu ucenjuju, na vagi, vlagi, itd, i da pljačkaju i onaj deo koji nisu strpali u svoje džepove.
Pravili su auto-puteve za narodni novac koji je vodio u njihove džepove Đilasa, Tadića, Jeremića, kojima su odavno, ne za džabe uključio i Boško Ljotić, Boško Obradović, oni su posle toga farme uništili, ostala je samo biljna proizvodnja, biljna proizvodnja za stočarstvo drugih zemalja.
Dakle, mi izvozimo preko 3,5 miliona što žitarica, što stočne hrane 3,5 miliona tona, od toga je sve za stočarstvo drugih zemalja. Farme su uništene, stoka poklana, radnici otpušteni. Dakle, to je bio udruženi zločinački poduhvat.
Danska ima dva puta manje obradivih površina nego mi, Holandija tri puta i izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Holandije 85 milijardi evra, kao naša dva BDP celokupno. Izvoz iz Danske je 20 i nešto milijardi evra. Holandija je samo cveće iz plastenika i staklenika izveze osam milijardi. Danska samo od svinja 22 milijarde. Holandija ima 60 sunčanih dana, Srbija ima četiri i po puta više.
Srbija je na rekama Dunavu, Savi, Tamišu, Tisi, Moravi, Ibru itd, ali džabe nama prirodni potencijal kada smo imali udruženi zločinački poduhvat, koji je napravio pustu zemlju, opustošenu livadu, šikaru. Umesto razvijene poljoprivrede zatekli smo žuti udruženi zločinački poduhvat i ništa više.
Danas, ja smatram da ovaj zakon i nije za Sveto pismo, da ćemo poboljšavati ove, donositi nove zato što je zdrava hrana prioritet, ne samo ove zemlje nego i u Evropi. Uskoro se, dame i gospodo bogatstvo jedne zemlje neće meriti količinom zlata i dijamanata koje te zemlje imaju, nego količinom hrane, zdrave hrane i pijaće vode, koje ta zemlja proizvodi ili može proizvoditi.
Srbija mnogo toga može proizvesti, ali udruženi zločinački poduhvat sem u poljoprivredi, katastrofalne posledice ostavio u prerađivačkoj industriji, u proizvodnji opreme za farme, u proizvodnji mineralnih đubriva sortnih semena sadnog materijala itd, u proizvodnji mehanizacije i opreme, dakle sve ono što je trebalo da servisira poljoprivredu i prehrambenu industriju. Sve su uništili.
Srbija je na putu oporavka ali ne može preskočiti pet stepenica odjednom, već može preskočiti jednu po jednu da se ne zaletimo pa da padnemo, te merdevine uspeha nisu lift i dok se Srbija polako penje, a navešću primer da je 2012. godine, taj udruženi zločinački poduhvat za poljoprivredu, a tu podsticaje koriste individualna poljoprivredna gazdinstva većinom izdvajala 19 milijardi dinara, uz isti kurs i veći broj poljoprivrednika i veći broj građana, 19 milijardi. Danas, mi u ovoj godini izdvajamo 43 milijarde. Ne može proći sednica da Aleksandra Jerkov ne skoči ovde i kaže kako mi pljačkamo paore.
Kako neko ko izdvaja 130% više nego što su oni izdvajali i pljačkali poljoprivredu i ona mi je sa pravom dala šlagort odnosno i meni pravo da ocenim njihovu poljoprivrednu politiku i ekonomsku politiku ove zemlje kao udruženim zločinačkim poduhvatom.
Dame i gospodo ja verujem da naš seljak može da bude bolji od evropskog, ukoliko mu se obezbede ti uslovi da ima iole podsticaja koje ima seljak u EU i u Hrvatskoj. Taj odnos je nekad bio jedan prema sedam, mi smo ga sad stavili na jedan prema tri. Znači daleko su povoljniji uslovi, ali to nije još to.
Zato ja verujem da će srpski seljak to uraditi i da ćemo mi proizvoditi sve više zdrave hrane i zato ću do kraja, ne samo podržavati ove zakone verujem da će se oni menjati, se zalagati za poljoprivredu i da srpski seljak, srpski proizvođač poput evropskog da bude još bolji, da proizvedemo što više hrane i da naš društveni proizvod ne samo u poljoprivredi već u prehrambenoj industriji da ono što seljak proizvede na njivi, njegovi sinovi, njegove ćerke, njegove snaje prerade u prerađivačkoj industriji što bliže i da pitanje poljoprivrede bude ujedno i pitanje demografije, da ostanu na selu i da ostanu što više na selu i da budu što bogatiji i što srećniji. Hvala.