Dame i gospodo narodni poslanici, sem ćirilice treba štititi i životnu sredinu. Ja sam glasao za ćirilicu, ali sledeći put kad me tuže pripadnici vaše koalicije nemojte da me tužite na latinici, onda sudija neće da uredi tu tužbu, iako ja imam pravo na ćirilicu po Ustavu. Kad me tužite, tužite me na ćirilici. Kad tražite pare od Vlade, doduše, ovo je bilo za vreme stranke bivšeg režima, zaštitite ćirilicu i onda. Evo, gospodin Ševarlić, zahtev za 62.000 evra da se doplati onaj projekat STAR, iako je memorandum na ćirilici, napisao je na latinici. Evo, vidite. Nemojte da budemo licemerni. Ja sam za apsolutnu zaštitu ćirilice. Gospodine Vesoviću, ja verujem da ste vi častan čovek, prvo ispravite svoju okolinu, nemojte ovako.

Što se životne sredine tiče, moramo se starati o njoj pre nego što ptice počnu da kašlju, pre nego što vazduh ugledamo, moramo voditi računa o životnoj sredini. Vodeći računa o životnoj sredini to ne mora da bude trošak, to može da bude i biznis.
Dakle, svuda u Evropi zaštita životne sredine, saniranje ugroženih područja je posao veoma ozbiljan, a često isplativ posao i ova država i Ministarstvo za zaštitu životne sredine ide u tom pravcu. Verujem da nemamo ni dovoljno novca, zato što još uvek industrija koja je u razvoju ne može da dostigne određeni stepen, ali prilikom njenog razvoja mi moramo voditi računa da ne ugrozimo životne sredine tim pre što pijaća voda i proizvodnja hrane treba da bude biznis koji će biti večiti biznis i koji će uskoro donositi najveću dobit.
Stoga, ova država i ovaj narod ne pripada samo sadašnjoj generaciji, ovaj narod ne čini samo sadašnja generacija, mi smo tu prolaznicio. Život je pravo, život je crtica između dva numerička broja, između godine rođenja i godine smrti. Toliko naš život traje. Nama ne pripada ova država. Narod, to nije sadašnja generacija već prošla i buduća. Znači, nama su naši preci ostavili daleko zdraviju životnu sredinu i mi smo u obavezi da budućim generacijama ovoj državi životnu sredinu isporučimo na isti način na koji smo dobili od svojih predaka, ako ne bolju onda makar istu državu sa istom zdravom životnom sredinom. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, talozi i balasti su veoma opasna stvar. Recimo, kada moj kolega poljoprivrednik koji je malopre predložio da nas sve pošalje na psihijatrijski pregled, a koji nije ni sam prošao, onda je vreme da razmislimo i o političkim talozima, da oprostite.

Svi se sećamo kako je o talozima lepo govorio gospodin Vladimir Pavićević, sećamo se dobro. To je čovek koji je sedeo pored komandanta opozicije Zorana Živkovića i samo da upozorim ove koji su sa njim, da je on veoma opasan kao krpelj.

Gde se on prikopča, tu posla nekog velikog nema, sem propasti, sem taloga ništa drugo ne ostane. Talog bude oko dva posto.

Sećamo se dobro kako je Vladimir Pavićević pričao o talozima, a onda ga je gospodin Živković nazvao – propali docent je postao politički nadničar.

Kada pričamo o talozima, treba se setiti toga. Ovi koji su izašli za njim, evo šta je govorio o njima baš nedavno, dakle 1. juna 2017. godine, valjda je želeo da govori o talozima, pa je rekao – skup opozicije bez ideje, programa i cilja.

Moj mozak nije u inostranstvu, tako da mogu da govorim o talozima raznih vrsta.

Kaže o Đinđiću, taložna izjava, kaže da je odbijeno Živkovićevo rešenje jer je predviđao da spomenik Đinđiću bude izgrađen isključivo od viljušaka i noževa, i to tvrdi bivši predsednik Tadić. Dobro mu nije pravio spomenik od vadičepova.

Ovi koji, kaže – zapanjen sam količinom besmisla i laži koje izgovara bivši predsednik Srbije, istakao Živković, koji je sa njim ušao u koaliciju pre mesec dva dana.

Onda dalje, kaže Živkovićev Tadić. Tadić je pokvario DS. On je od DS napravio jednu operetu, operetsku kuću, itd. To su ovi koji nas šalju na psihijatrijski pregled.

Onda dalje. Tadić – DS već više od osam godina nije DS, a od danas više nije stranka; rekao Đilasu i o talozima, Zoran Živković koji sada nudi Đilasu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, drumski saobraćaj je veoma bitan, posebno u prevozu tereta, robe i ljudi. Da nije došlo do promena, verujem, da ne bi bilo ni radnika koji mogu da putuju drumovima, ne bi bilo ni robe, naše, koja može da se prevozi tim drumovima, ne bi bilo zaposlenih, ne bi bilo ničega.

Sve što su divljom privatizacijom, predatorskom, mogli da urade, oni su uradili. Danas ih ovde nema. Oni su nas napustili. Narod su napustili davno. Opljačkali su ga surovo, napustili, ne mogu da se setim da li su uspeli da izgrade 50 kilometara auto-puta, ili polu auto-puta. NJih nije zanimao ni železnički ni drumski saobraćaj. NJih su zanimale jahte, plovila, belosvetska mora.

Predlažem im da ih registruju, pošto se stalno pozivaju na nepravdu da registruju jednu maldivsku stranku, s obzirom da su na Maldivima veoma cenjeni i češće su na Maldivima, nego u poslaničkim klupama. Možda tako pređu prirodni cenzus, gospodine predsedavajući. Verujem da bi stranka maldivske nacionalne manjine sastavljena od …

Molim? Maldivska. Rekao sam Maldivska.
Znači, Maldivska nacionalna manjina, njima nije bio važan sporazum sa Moldavijom, pogrešno ste razumeli, ni drumovi, ni putevi, ni putnici, ni radnici, ni roba ni industrija, ništa. NJima su bili bitni Maldivi i zato poredim.
Dakle, oni nisu mogli da naprave auto-put do Maldiva, nego su koristili avione, koristili su jahte, grickali jastoge na Maldivima, njima narod nije bio bitan i zato im ja predlažem da oni, pošto se izbori održavaju po njihovim pravilima, oni kažu da je to nepravda, da ubuduće registruju stranku maldivske nacionalne manjine, jer tamo ih češće ima nego u ovim klupama, možda ispune onaj prirodni cenzus od 0,35%. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, ja se ne predajem tako lako, kao neke moje kolege. Uporno ću vas ubeđivati da predlozi koji su u skupštinskoj proceduri vredi staviti na dnevni red, ali pri tome neću napuštati ovu Skupštinu nezadovoljan time što nisam uspeo da ubedim dovoljan broj kolega.

Što se kinematografije tiče i koprodukcije, verujem da bi ovim zakonom mogli iz te oblasti daleko više da zaradimo nego što je to do sada bio slučaj.

Država, po ko zna koji put moram reći, koju smo nasledili i koju smo dobili na upravljanje bila je zapuštena i napuštena zemlja, bez ikakvih šansi za sadašnje i buduće generacije, pa i iz ove oblasti. Verujem da o snimanju filmova i koprodukciji možemo daleko više da zaradimo nego sada.

Zamislite film strave i užasa, film Povratak otpisanih, povratak stranke bivšeg režima na vlast. Zamislite snimanje, hipotetički, takvog filma? Dragi moji građani, zamislite kada bi neko snimio mogući povratak žutih na vlast? Verujem da bi se većina građana naježila. Čak i oni koji nikad nisu glasali za nas, trčećim korakom bi išla na biračka mesta da glasaju da bi to sprečili i zato verujem da treba snimiti takav film sa hipotetičkom nekom težnjom, da se u tom filmu prikaže strava i užas koja bi nastala kada bi se oni vratili na vlast i dokopali državne kase koju su ostavili praznom, a sada je dovoljno popunjena i onda bi oni krenuli ne da grade, oni bi krenuli da se ugrade. Znači ne bi ništa narodu uradili, oni bi se ugradili, a narod bi izradili.

Mogli bi da snimaju i crtane filmove. Moj kolega poljoprivrednik je idealan za tu stvar.

Još nešto, oni bi mogli da igraju do mile volje u tim filmovima. Ja nisam navikao da igram kako drugi snima i svira, a oni koji su navikli da igraju kako drugi svira, lako bi našli i gazdu svirača. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Sporazum sa Turskom o urbanizmu je za mene veoma značajan. Bilo koji sporazum sa Turskom, koja nam je veoma važna zemlja, čak i sa manje važnim zemljama, je u ovom trenutku dragocen za Srbiju.

Situaciju koju smo mi zatekli je bila sledeća. Posle raznih sporazuma koje su pravili Jeremić, Tadić, posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, koje nam nije trebalo, posle promenjene Rezolucije UN, situacija je bila takva da smo se držali za vazduh. Znači, jedino je ostalo još da se držimo za vazduh. Ništa drugo nismo imali.

Ova vlast je izgleda uhvatila orla u letu. Naša pozicija je daleko bolja. Gospodine Orliću, nisam rekao orlića, nego orla. Naša pozicija se poboljšava.

Svaki sporazum je veoma bitan, ne samo o urbanizmu, poljoprivreda, 5.000 tona goveđeg mesa. To je 20.000 tovljenika, junadi, 20.000 goveda, da bi izvezli meso 5.000, bez carina. To je rezultat nove politike i novog rukovodstva zemlje.

Jeremića sem njegovog naftnog izvora, teksaškog, naftnog izvora u selu Ježevica kod Čačka, ništa drugo nije zanimalo. Đilasa sem zlatnog rudnika njegovog dede, pored pocepanih patika, ništa drugo nije zanimalo. Ovu vlast zanimaju međunarodni sporazumi, trgovina. Dakle, 15.000 litara ulja, hiljade tona suncokreta. To je rezultat poboljšanja odnosa između naše zemlje i Turske.

Zato verujem, ako ne sada, da ćete ubuduće ovo staviti na dnevni red. Ja, naravno, neću odustati. Ja nisam kao ovi ovde. Dakle, narod treba da vidi koga je svojom voljom, nesporno svojom voljom, poslao u Skupštinu i da to više ne čini. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, mada na prvi pogled ne izgleda da je ozbiljna stvar, ali po pitanju zdrave ishrane, po pitanju poljoprivrede ovo je veoma bitno. Znači, Evropa je to prepoznala zbog zdrave hrane zato što slepi miševi uništavaju insekte u poljoprivrednim usevima. To što ptice rade danju, oni rade noću. Svaki od njih uništi 3.000 insekata. Ima manje prskanja, ima manje zaštite, ima manje hemije, imate manje razloga za brigu. Kada odete u prodavnicu, uvek možete da nađete dovoljno kvalitetan, dobar proizvod.

Ovde nekima koji su otišli ta je tema izgledala neozbiljno. NJima očigledno po restoranima i kafićima se priviđa neka druga mišja populacija. Verovatno da moj kolega poljoprivrednik u ovom trenutku vidi bele miševe umesto ovih, ali, bože moj, on se poljoprivredom bavio samo dok nije uzeo 25.000 evra narodnog novca, bio je poljoprivrednik u pokušaju, uzeo novac i kupio stan za 500.000 evra u Beogradu, na Vračaru.

Mi moramo u svakom segmentu, kao svaki čovek, vreme provoditi u radu, trudu i u borbi. Ko to ne radi, taj je propao. Za razliku od ovih, ja ću uporno pokušavati da ove predloge, koji su vladini, stavim na dnevni red na nekim budućim sednicama i pokušaću, za razliku od ovih pobegulja, a narodu da kažem da je vreme da menjaju opoziciju, jer ovu je nemoguće oslabiti. Imaju više lidera, nego što imaju ne članova glasača. Znači, trenutno ovi koji su izašli, njih kao lidera ima više, nego što njihove izborne liste imaju glasača.

I dalje ću pokušavati da im pokažem da vreme provode u radu, trudu, da je bolje biti i vreme provoditi na plugu, strugu, a ne na kauču i u kafiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, i dalje ne odustajem od svojih predloga, za razliku od nekih koji su ovaj parlament napustili, a verujem da građani to veoma cene i da im neće na sledećim izborima dopustiti da se vrate i da će svojim glasovima učiniti uslugu i sebi i nama.

Predlog o mirnom rešavanju radnih sporova je pre svega zbog radnika, za koje u ovoj državi ima sve više posla, za razliku od ne tako dalekih vremena kada su ispadali iz privrednog lanca i kada su brisani sa spiska ljudi zaslužni da žive životom čoveka. Sem što su gubili posao, gubili su i dostojanstvo i sada s obzirom na novo zapošljavanje, posebno u proizvodnji, vreme je da im olakšamo da te radne sporove koje imaju sa poslodavcima rešavaju na što mirniji način jer je vreme da povrate ne samo svoja radna mesta, da povrate svoje dostojanstvo da mogu da rade pošteno i od tog poštenog rada da žive, da se leče i da mogu da školuju svoju decu, što do sada nije bio slučaj zaslugom onih koji su želeli da 400.000 vrednih, poštenih ljudi pretvore u socijalne slučajeve.

Ne samo da su na takav način oštetili porodice tih radnika, njih lično, već su na takav način oštetili sa dalekim višegodišnjim posledicama i budžet Republike Srbije, PIO, Zdravstveni fond, jer umesto 400.000 penzijsko-invalidskih doprinosa, odnosno socijalnih doprinosa, mi smo bez toga ostali i umesto da ljudi privređuju, da budu u privrednom lancu, sa prihoda prešli su u rashod. Zato predlažem da ovaj zakon stavimo na dnevni red jer mislim da je naša želja za uspehom nesporna, a želja i vera u uspeh je pola uspeha, a ja želim i verujem u uspeh. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, prvo me raduje efikasnost parlamenta. Očigledno da su nam neki učinili svojim ne prisustvom da ovaj narod i ova država njihovim nedolaskom na sednice ništa nisu izgubili, naprotiv, svakog dana dobijamo.

Što se tiče predloga zakona, u potpunosti podržavam sve predloge i ovde ima zanimljivih predloga zakona, recimo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću. Meni je žao što kolega nije tu da nam objasni kako u njihovo vreme čak i Lutrija Srbije bila u minusu, a to je gotovo ne verovatno, a oni su dobijali za neka istraživanja, da li ste zadovoljni vašim životom, po dva, tri miliona dinara i tako umesto neke javne funkcije te lutrije, od tih prihoda umesto javnih poslova, javne delatnosti pravili su privatne biznise i pri tome žestoko obmanjivali narod.

Što se tiče, Zakona o deviznom poslovanju, nadam se da devizni priliv u ovoj zemlji će rasti neposredno iz godine u godinu, s tim u vezi sam u obavezi da pohvalim rukovodstvo države jer smo ovih nekoliko godina, pokrivenost uvoza i izvoza digli sa 50 i nešto procenata na gotovo 80%, što nama garantuje uz priliv investicija da nećemo imati problem sa devizama, dakle, da će devizne rezerve biti i dalje stabilne. S tim u vezi moram reći da to omogućava rast BDP, koji se za razliku rasta koji su nekada imali ovi što su pobegli sa sednice, ne zasniva na uslugama, na prodaji tuđe robe, pa na trgovini napravite lažni rast BDP, u stvari ste podigli proizvodnju ne svoje zemlje već zemalja odakle ste tu robu uvozili. S tim u vezi, ovaj rast BDP koji se ostvaruje u poslednjih nekoliko godina se bazira na proizvodnji usluga u turizmu, što garantuje stabilne devizne prihode, prihode našoj zemlji.

S tim u vezi donosi nam, naravno i veće poreze, čim nam donosi veće poreze donosi i veće javne prihode, što nam garantuje da možemo da dotiramo penzije bez ikakvih problema, da projektujemo njihov rast, da projektujemo rast plata u javnom sektoru i pažljivo da gledamo i da realno sektoru plate, ako ne ništa drugo, ono prate rast plata u javnom sektoru.

Mi moramo, s tim ću i završiti, da ostavim vreme i drugim kolegama, moramo biti vredni, radni, strpljivi, marljivi. Moramo svakog dana raditi na sebi, moramo raditi u korist našeg naroda, a ne protiv naroda, kao što ovi rade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, povredili ste član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Dopustili ste po ko zna koji put da moj kolega poljoprivrednik u pokušaju, Zoran Živković, grubo vređa ne samo narodne poslanike, ne samo dostojanstvo Narodne skupštine, funkcionere koji nisu trenutno prisutni, nego na određen način vređa i zdrav razum.

Dopustili ste da on koji beli dinar pošteno u životu nije zaradio, dopustili ste da on govori o nekom novcu, o nekoj svojoj zaradi, o parama, a pri tome je koristio izraze drvo, panj, nit je drvo nit je panj, pa ću se ja usuditi to nit je drvo, nit je panj verovatno njega asocira i priviđaju mu se čokoti vinove loze sa Fruške Gore.

Dakle, čovek koji je uzeo 42 miliona dinara, 525 hiljada evra od građana Republike Srbije je ovde svima nama natuknuo kako mi eto neki novac koji je on gradeći kamičak po kamičak, prodajući grozd po grozd zaradio, kako mi taj novac razbacujemo i dajemo nekom drugom.

Ja bih voleo da moj kolega poljoprivrednik objasni kada je on to, sem šibicarenja prodajom bunde, lažnog pelcovanja kokoški, pošteno zaradio bilo koji beli dinar koji je uložio u ovu državu? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto zbog gledalaca da kažem, ovo je jedan od manje od 2.000 amandmana koliko su stranke koje podržavaju Vladu podnele u ovom sazivu. Opozicija je podnela gotovo 14 puta više, odnosno 26.452 amandmana.

Ja ću pokušati da branim ovaj amandman i da vam kažem da bogatstvo jedne zemlje uskoro neće biti računato po tome koliko ima zlata i dijamanata neka zemlja, već po količini hrane i pijaće vode koju ta zemlja može proizvesti. Ukoliko želite, dame i gospodo narodni poslanici, da jedete slatku voćku, morate zasaditi drvo. Ukoliko želite da jedete ukusan hleb, morate posejati pšenicu.

Stranke bivšeg režima to nisu poštovale i zato i jesmo tu gde smo sad. Oni su bili navikli da beru, da žanju, da ne sade, da ne seju i glavni njihov proizvod je bio dug.

Dakle, ja verujem da poljoprivrednom proizvodnjom, preradom, prerađivačkom industrijom, energetikom i servisiranjem te tri oblasti mi možemo da zaradimo posla i hleba za sve stanovnike Republike Srbije.

Mislim da je vreme u kome smo živeli, od zaduženog a ne od zarađenog, daleko iza nas. Na nama je, na ovoj generaciji, da stvar okrenemo u našu korist i da uistinu novac bude roba, odnosno da proizvodnjom robe steknemo što više para koje će na ovaj ili onaj način doći do svih nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, trebali ste u skladu sa članom 106, 107, 108, 109, 110, trebali ste posle izlaganja gospođe da primenite strožije mere, čak i posle izlaganja kolege Radulovića.

Dakle, nisu vređane paštete, vređani su građani Srbije. Nije rečeno da su paštete glas, već da su građani glasali za paštete. Time su uvređeni svi oni koji su glasali na beogradskim izborima.

Nismo mi, gospodine predsedavajući krivi što njih narod neće. Nismo mi krivi što su oni sami sebe doveli u stečaj. Znači, nismo mi krivi što su oni postali „rasulović kompani“.

(Radoslav Milojičić: Kriminalci.)

Nismo njih udružili sa „Boškom levoručicom“, nismo mi…

Nisam ja kriv što gospođa desnu ruku naziva levom, što levu ruku naziva desnom. Verujem da su se oni zbunili. Gospodine predsedavajući, posle njihovog uvođenja samostečaja, ja predlažem da unesu onu gitaru da nam kolega Radulović nešto odsvira a Boško može da zapeva. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo rado bih podržao prethodnog kolegu koji se zalagao za besplatne udžbenike. Vrlo rado, ali moramo biti odgovorni ljudi, moramo trošiti koliko zaradimo, a ne koliko opljačkamo. Da su stečajni upravnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu zajedno sa strankom bivšeg režima, manje krali, da nisu otpustili 400 hiljada ljudi, od toga 300 hiljada iz proizvodnje, 100 hiljada iz usluga, znači 400 hiljada najproduktivnijih, a da pri tome nisu javni sektor uvećali na 781 hiljadu ljudi, vrlo rado bih podržao takvo nastojanje.

Emitovati prava bez zarađenog novca koji mora da se zaradi, ne možemo živeti od magle, ne možemo živeti od stečaja, emitovana prava neko mora da plati i ova Vlada mora da bude finansijski odgovorna. Kad uposlimo ljude koje su zajedničkom zločinačkom poduhvatu otpustili ovi prazni ljudi puni sebe, onda će i udžbenici biti besplatni. Hvala.