Dame i gospodo narodni poslanici, mi na selu poodavno znamo šta je rodna ravnopravnost. To je podela muke i žuljevite ruke.

Poljoprivreda jeste naša šansa, ali samo ako uporedo podižemo i prerađivačku industriju i energetiku. Poljoprivreda može da proizvede energiju potrebnu, bio dizel recimo, potrebnu za zasnivanje poljoprivredne proizvodnje primarne, ali takođe poljoprivreda može kroz stočarstvo i bio masu da proizvede električnu energiju, pomoću koje poljoprivredne proizvode, koje prave poljoprivrednici, ovi u preradi mogu da prerade u gotove proizvode.

Da bi povećali subvencije, morali bi imati prerađivačku industriju, da imamo odakle da uzmemo novac da bi ga uputili u primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Građani treba da znaju, a i poljoprivrednici, da naše subvencije koje rastu iz godine u godinu sve više nisu samo u korist poljoprivrednih proizvođača, već u korist potrošača, u korist države, a posebno prerađivača, da budu sigurni pod kojim uslovima mogu da dobiju sirovinu.

Država je sigurna od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka, koji se ne daj Bože mogu ponoviti, a potrošači su uvek sigurni da će biti dobro snabdeveni.

Poljoprivreda može da napravi mnogo toga i 2012. godine bivši režim je izdvajao 19 milijardi, a mi danas izdvajamo 34 milijarde za poljoprivredu i ja se nadam da razvojem prerađivačke industrije, da će ubuduće to biti više.

Mi moramo biti vredni, posvećeni. Treba i da budemo složni, jer bi sloga bila već pola uspeha. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima stara izreka, bolje je patiti za selom, nego patiti na selu. Nažalost, sa sela u poslednje vreme, po pitanju isprava vode dva puta; jedan put vodi u svet, a drugi put je još gori, vodi na onaj svet. Na nesreću sela, ne vraćaju se ni jedni ni drugi. Sela su postala zbir manjih ili većih staračkih domova.

Za vreme stranke bivšeg režima, zapušteno je oko 400.000 hektara zemlje, poljoprivedno obradivog zemljišta. Bilo bi dobro da se neki od njih vrate, posebno oni koji su otišli u svet, ako već oni koji su otišli na onaj svet ne mogu. Možda trenutno imaju strano državljanstvo, nama to nije bitno, nama je bitno da se oni vrate, da svojim iskustvom iz belog sveta makar doprinesu, ako ne primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ono preradi.

Samo da vas podsetim da u energetici, a to je praska u Evropi, na ovih 400.000 hektara, to će mi gospođa Tomić pomoći, zapuštenog poljoprivednog zemljišta. Može da se proizvede energetska vrednost biomase od dva miliona tona dizela. Dakle, energetska vrednost od dva miliona tona dizela, koji bez poreza i akciza vredi preko 1,4 milijarde evra. Dakle, oni svojim iskustvom mogu da pomognu, a mi svi treba da razmišljamo kao i oni, ukoliko želimo da imamo više, moramo i mi sami biti nešto viši. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, veliki srpski pisac Dučić je rekao – najgore je biti star, bolestan i siromašan. Nekima je smešno. Nemojte, gospodine Meho, samo vi o Dučiću.

Upravo ta nesreća je zadesila srpsko selo. Mi smo se devedesetih godina, dok smo podnosili na selu teret ekonomskih i vojnih pritisaka na našu zemlju, a samim tim i teret socijalnog mira, nadali, a to smo mi koji smo se borili za promene i obećavali, da će to posle 2000. godine selu i seljacima biti vraćeno. Nažalost, taj ugovor sa narodom, sa selom i sa seljacima nije ispoštovan i snašlo nas je ono što je Dučić rekao – stari, bolesni i siromašni. Umesto nama, „šteta“ je nadoknađena onima koji su se bogatili dok smo za vreme sankcija svi siromašili. Tajkuni su stekli po 30.000 hektara zemlje, samo njih trojica imaju 100.000 hektara zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje poljoprivrede više nije samo pitanje poljoprivrede i sela, već i demografije. Hiljadu i 200 naseljenih mesta ima manje od 100 stanovnika i obično su uzduž granice, Srbija se prazni. Zato vredi da se vrate oni koji su izašli iz naše zemlje, iako imaju strano državljanstvo, i da kroz preradu i ulaganje u poljoprivredu probamo da zadržimo postojeće stanovništvo, a poneko i vratimo. Da bi nam bilo bolje, dame i gospodo, mi sami moramo biti bolji. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, političare, one koji vode državu, gradove, pokrajinu, lokalnu samoupravu treba ceniti po onome šta čine za državu, šta čine za društvo, šta čine za druge, a ne po onome šta čine za sebe.

Ovi pre nas su to okrenuli. Prvo su gledali šta mogu da učine za sebe i obično je to bilo i protiv naroda i protiv države. Šta je rezultat toga? Nepoštovanje zakona. Šta je drugi rezultat, recimo na selu? Za 10 godina, onih 10 godina kada su izneli po međunarodnim organizacijama 51 milijardu dolara, izvršena je divlja predatorska privatizacija. Na desetine hiljada hektara postalo je vlasništvo njihovih prijatelja tajkuna. Nestale su zadruge, kapital se više nije investirao na selu i oko sela. Stoku su proterali sa farme, radnike otpustili. Nestalo je 300.000 grla krupne stoke, krava.

Nestao je stočni fond koji je vredeo oko 600 miliona evra godišnje. Tih 600 miliona evra ispraznili su farme, ispraznili su klanice, uvozili su meso sumnjivog kvaliteta i punili onkologiju. Tih 600 miliona evra su gubili naši farmeri godišnje, gubili naši klaničari, gubili radnici.

Mi hoćemo da vidimo Srbiju njiva i šljiva, Srbiju radnika i seljaka, momaka i devojaka. Tu Srbiju mi vidimo, za razliku od one koju su oni upropastili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad vam poenta ekonomije, dođu iz čačanske biblioteke i kada neko priča o budžetu, investiciji, o proizvodnji, a celu svoju užu familiju zaposlio u javni sektor, onda vam još priča i o partokratiji.

Neko ko je u parlament ušao na listi sa DSS, koja je 2007. godine parafirala čuveni SSP – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tim sporazumom je dozvoljena preterana i prerana liberalizacija. Dakle, uvoz. Čovek koji je ušao na listi, sa onima koji su otvorili vrata uvozu širom, danas priča o zaštiti domaće proizvodnje.

Da bi se to nadoknadilo, dame i gospodo narodni poslanici, država mora ofanzivno da neguje proizvodnju radi izvoza. Kapital je stran, ali sva preduzeća u Srbiji su domaća i posluju po domaćim uslovima, domaćim prilikama, sa domaćim računima, itd.

Svaki od tih investitora sa stranim kapitalom, da tako nazovem, je sa sobom doneo i komad tržišta. Time je nadoknađena ona šteta koja je prouzrokovana koalicionim partnerom prethodnog govornika, koji je pokušao tako nadahnuto da govori o zaštiti domaće privrede, a u parlament ušao sa onima koji su ugrozili domaću privredu.

Dame i gospodo narodni poslanici, male zemlje mogu da se izvuku samo ofanzivnim izvozom u takvim prilikama u kojima smo mi danas, ali po pitanju zaštite investitora, ja moram reći da je pomenuti gospodin pokušao u gradski parlament da uđe sa „Sašom Rasulovićem“, koji je izjavio 2014. godine, na početku 2014. godine – Ne ukidamo subvencije za investitore; i pri tome posebno naglasio stranku i potrebu da oni postoje.

Sada ja ne znam da li je to podvojena ličnost koja ovde nastupa, sa jedne strane ulaziš u parlament sa onima koji ugrožavaju domaću proizvodnju, sa druge strane pokušavaš u drugi parlament da uđeš sa onima koji su za strane investitore posebno da se nagrade, a ovde pričaš sasvim drugu priču.

Domaći investitori, ovo su podaci, da kažem, do pre godinu i po dana, 132 puta su dobili subvencije, a oni sa stranim kapitalom, koji takođe ovde osnivaju domaće firme, su dobili 116 puta. Dakle, ipak je Vlada favorizovala investitore sa domaćim kapitalom, barem po ovom broju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Vlada i ova vlast želi da učini dobro, ali u Srbiji kada želite da učinite dobrom nemojte očekivati od ovakvih da vam sklone neki kamen sa puta. Možete očekivati samo da vam navaljaju neku kamenčinu na put i pokušaju da vas spreče da izvučete zemlju iz nevolje u koju su ih upravo oni gurnuli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog višestruke povrede od više predsedavajućih člana 103. stavovi 2. i 3 – narodni poslanik koji ukazuje na povredu Poslovnika to može da učini neposredno po učinjenoj povredi.

Slušao sam i kolegu Šarovića i nisam čuo nikakvu uvredu kolegi koji je govorio pre mene. Dakle, ukoliko je želeo da reklamira povredu Poslovnika, to je trebao učiniti neposredno po učinjenoj povredi. Očigledno iz govora koji je on održao ja to nisam zaključio. Možda je on imao neki telefonski poziv za TV duel, pa je otišao tamo, pa se zaboravio vratiti, odnosno otišao je i nije se vratio, propustio je priliku da reklamaciju Poslovnika učini u pravom trenutku.

Ubuduće, s obzirom da se ovo ponavlja od više narodnih poslanika, morate voditi računa da se to čini neposredno po učinjenoj povredi, a ne kada se neko seti, kada se neko priseti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, drugi put, član 103. i član 104. Vi morate da pratite diskusije. Član 104. govori o pravu na repliku. Ukoliko ja želim da ostvarim pravo na repliku, moram da budem u sali. Gospodin koji je govorio pre mene nije bio u sali u tom trenutku, ni prilikom izlaganja gospodina Arsića, a ni po završetku izlaganja.

Drugo, član 103, povreda Poslovnika takođe se iskazuje onog trenutka kada je ona učinjena, dakle, posle izlaganja gospodina Arsića. Sve je usledilo sa zakašnjenjem, posle govora nekog drugog poslanika. Zato vam skrećem pažnju na član 103. stav 8, da poslaničkoj grupi koju predstavlja gospodin koji je govorio pre mene oduzmete dva minuta zato što je ovo klasična zloupotreba Poslovnika, gde je on pokušao da izvuče repliku i reklamirao povredu Poslovnika, ne po neposredno učinjenoj povredi i pravu na repliku, već naknadno, zato što je negde bio otišao pa zaboravio da se vrati. Hvala.

Dame i gospodo, ja sam zaprepašćen. Ovde u parlamentu postoji osoba koja nas često optužuje za diktaturu, a dao je sebi za pravo da od Vlade i ministra traži da se smene narodni poslanici. Zamislite tu demokratsko orjentisanu ličnost koji traži da Vlada smeni poslanike? Neverovatno.

Evo, priznaću, podneo sam amandmane da ne bih bio ovde glineni golub. Da ne bih slušao deset sati one od kojih nemam, od većine njih, da ne grešim dušu, nemam šta pametno da čujem. Tih deset sati sam odavno rešio da delim, neke moje kolege, to rade u poslednje vreme i mislim da je pametnije da slušamo sebe, da promovišemo ono što je Vlada uradila, nego da slušamo one od kojih nemam šta pametno da čujem, a recimo, čujem da Vlada treba da smeni poslanike, a kažu oni protiv diktature.

Odmah da mu kažem, pošto on ima veze sa tajkunima, zastupao je onaj njihov stav, naštampati novac pa dati nekim tajkunima i tako razviti privredu. Pitam sve nas, vezano je za amandman, da li je greh upumpati novac u zemlju? Da li je možda veći greh ispumpati novac iz zemlje? Ove prethodne koji podržavaju neki novi „sisavci“ sa njima u koaliciji, oni su izgleda stava da je greh uneti novac i u privredu i u zemlju, a nije bilo greh izneti novac iz privrede i zemlje, ne samo divljom, predatorskom privatizacijom, već iz donatorske podrške, iz kredita, za tuđi novac kupiš tuđu robu, upropastiš zemlju, otpustiš 400 hiljada ljudi. To je ona replika na emociju.

Znači, nema emocije kad se novac iznosi. Iznosio se po podacima međunarodnih organizacija od 2001. godine do 2010. godine izneto je iz zemlje, neopravdano, mimo pravila, finansijskih, 51 milijarda, a od 2004. godine, 40,83 milijardi dolara. NJima nije greh, nije im emocija kada se novac iznosio, kad se otpustilo 400 hiljada ljudi, sada kada treba peglati njihove greške i zaposliti te ljude, sada je njima greh uneti taj novac, zaposliti na stotine hiljada ljudi u privredi, uneti novac i u privredu i proizvodnju. Zato sam odabrao da promovišem rast BDP, rast proizvodnje. NJima je rast BDP bio na uslugama, trgovinom stranom robom za strani novac. Rast pokrivenosti uvoza izvoz, da promoviše stabilnost kursa zahvaljujući dijaspori, a investicijama sa novcem stranog porekla. Stabilnost kursa, stabilnost, nizak procenat inflacije, povećana uposlenost. Zato ja podnosim amandmane jer hoću to da promovišem, jer oni nemaju šta da promovišu. Kažu narod im je malo dao, ovi odavde, moji prijatelji. Ja kažem, njima je narod mnogo dao kakvi su. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. i tražim da se o toj povredi glasa.

Naime, gospodine predsedavajući, cenim to što vi imate visok stepen tolerancije, posebno kada ga imate prema pripadnicima nacionalne manjine, ali za repliku moraju da se ispune neki drugi uslovi. Znači, jeste da vi o tome odlučujete, ali tek kada u prethodna dva stava se ispune uslovi da vi o tome odlučite, da je nekome pomenuto ime i prezime, funkcija, politička stranka itd. Ništa od toga se nije desilo. Jeste da je on menjao stranke, on više i ne zna koji je član stranke. Na pitanje gospodina Martinovića – koga predstavlja, on kaže - ja samog sebe predstavljam. Dakle, ne postoji ta politička stranka koju mi možemo ovde pomenuti, zato što on nju i nema. Ime i prezime mu takođe nije pomenuto, ali vi ste dopustili da on ima nagradna dva minuta, a on je poznat da voli nagrade. Nije učestvovao u igrama na sreću, ali je često kod Borisa Tadića dobijao na lutriji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da neće neko baciti kletvu još, posebno se bojim ove vlaške magije.

Evo vidite, neka galama tamo, ali nema problema. Ovde ima nekih stranaka koje zagovaraju dolazak cepelina, umesto metroa cepelina. Dakle, to je ova, ni jedan od ponuđenih odgovora, vlaška stranka.

Niko od njih ne može da spori da smo 2012. godine zatekli potpuno zapuštenu i napuštenu državu, državu koja je istrgnuta iz ruku svojih građana, država u kojoj je deficit bio gotovo dve milijarde, dakle, prikriveni i stvarni, iskazani, bio gotovo dve milijarde, ova ista država u kojoj se skupljalo 824 milijarde javnih prihoda.

Da podsetim, u toj istoj državi mi ćemo ove godine skupiti 1.160 milijardi. Dakle, tri milijarde evra više se skuplja javnih prihoda nego što je to bilo 2012. godine. To znači da je ova vlast vrednija i da je kupovna moć našeg stanovništva porasla.

Niko ne može da spori da smo 2012. godine imali gotovo dvocifrenu inflaciju, da je rast kursa za tri godine gotovo 50%, MMF je pobegao, i niko nije želeo više ni da investira u ovu zemlju.

Većina nas se zalaže, barem sam ja mislio, za slobodan protok ljudi, robe i kapitala. Ispostavilo se da su mnogi od tih svojih programskih načela odustali. Znači, da ukoliko vi kažete da ljudi sa novcem iz inostranstva ovde ne mogu da investiraju, vi ste protiv slobodnog protoka kapitala. Ako ste protiv toga da oni ovde dobiju dokumenta i da rade, vi ste onda protiv slobodnog protoka ljudi. Onda se postavlja pitanje kada ste licemerni.

Po pitanju stranih investitora, imamo mi neke strane investitore koje ste vi zaboravili. Podsetiću stranke bivšeg režima na njihove omiljene biznismene, koji su, gle čuda, biznis napravili samo u našoj zemlji. Da li su oni bili domaći investitori, kontra investitori? Oni nisu ubacivali novac u zemlju, već izbacivali novac iz zemlje. Jedini biznis su napravili sa našom državom.

Da krenemo, MK Grup, ko je vlasnik te firme? Koliko ja znam, firma iz Švajcarske i firma iz Holandije. Verovatno da je registrovana na njihovog omiljenog biznismena, ali kada bi gledali strogo po njihovim pravilima, to bi bio strani investitor, kome je, eto, bilo dopušteno da pelješi ovaj domaći narod.

Drugi njihov omiljeni investitor je tzv. Delta, da li je tako, gospodine Maritnoviću, koji je promet imao 90-ih godina 70 miliona evra, pa onda 2010. godine narastao na 11,5 milijardi evra. Sav taj biznis je napravio sa ovom državom. Da li je on bio domaći investitor? NJegovi osnivači su firme sa Kipra.

Pitam pripadnike stranke bivšeg režima, koji su sada odjednom tako gadljivi na ovu vrstu amandmana, šta se dešava sa tom vrstom investitora? Kada već pričaju o migrantima, kako beše ono, isisovcima, ili šta beše, moram reći da su omiljeni investitori, i ne samo oni, već i oni koji su ih podržavali, sa njima delili, bili isisavci. Znači, radi se o firmama koje su isisavale kapital, i njihovo zadovoljstvo, raj i zadovoljstvo tih investitora i njihovih političkih pomagača, zasnovan je na paklu i siromaštvu siromašnih., na patnjama siromašnih i na njihovom paklu je naraslo bogatstvo i raj predstavnika bivšeg režima.

Oni investiraju napolju. Goran Ješić, stan u Beču, preko 500 hiljada evra. Takvu investiciju mi uvek ovde pozdravimo. On investiraju i na Maldive. Vuk Jeremić investira na Menhetnu. Gospodin Đilas investira u Češku, a onaj gospodin Šapić, za koga nisam dobio odgovor, je nedavno investirao, iz zemlje izneo, navodno svoju ličnu štednju, koju je u kešu položio u banku, izneo je u inostranstvo u vrednosti od 800 hiljada evra. Zato ja kažem da su njihovi investitori bili isisavci, kad već govore o migrantima.

Ova zemlja pripada njenim građanima. Građani su napravili ovu državu. Doduše, tad su ih neki zvali seljacima. Čisto sumnjam da bi ovi iz centra, bilo kog grada, napravili državu. Ali, eto, Karađorđe, Miloš Obrenović, seljaci, kako bi oni rekli, ova druga Srbija, smradovi sa farme, tako bi ih oni nazvali. Oni su napravili ovu državu, da kažem, građani su stvorili ovu državu i država im se mora odužiti, bilo domaćim, bilo stranim investicijama, da mogu da rade pošteno i od svog rada žive dostojanstveno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, možda u tuzi i bolu za izgubljenim izborima gospođa ne zna da mi je rekla da sam ja poslanike nazvao fekalijama. To je rekla i to ste svi mogli da čujete. Bilo je obrnuto. Zoran Živković, a ja ni malo ne ličim na njega, ni fizički ni karakterno, srećom, je svima nama uputio dva puta reč – koprofagija, što znači da jedemo izmet. Ja sam na to reagovao i rekao da to nije lepo od njega.

Ja ne štipam ljude, ne pljujem rude, ne psujem nepokretne majke. Sve se to meni desilo upravo od grupe čiji je predstavnik ovde govorio.

Imam ja razumevanja zbog teškog poraza ovih što će verovatno otići a da se više nikada ne vrate.

Ako se gospođi prividelo nešto u natalnim kartama i staklenoj kugli, ja joj opraštam, ali da se Griša pojavi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik je ovde nastupio zanimljivo. Predmet njegovog interesovanja su bili Rusi, sporazum sa Rusima.

Dejvid Blek, Entoni Monkton, njih šest CIA. Verovatno nije hteo o njima da govori, iz prostog razloga što postoji opravdana sumnja da su mu pomogli, da sa mesta vinogradara na privremenom radu kao savezni ministar policije postane premijer Republike Srbije.

Dakle, radi se o dva lica koja su bezbednosno interesantna zbog ubistva premijera Đinđića.

Takođe, nikada nije razjašnjeno na koji način je savezni ministar policije od 2000. godine do 2003. godine pomogao u čuvanju Zorana Đinđića, bez obzira što je bio savezni ministar. Imao je odgovarajuće obaveze i ovlašćenja da štiti obe federalne jedinice, rukovodstvo savezne države, ali i rukovodstvo republika.

Veoma je zanimljivo što savezni ministar koji utiče na bezbednost dođe na mesto ubijenog premijera, veoma je zanimljivo što u međuvremenu savezni ministar nikada nije pokušao da razjasni ubistvo Momira Gavrilovića koji je bio pomoćnik u Centru za bezbednost, koliko se ja sećam, ne znam da li sam upotrebio pravilan izraz, bio radnik DB.

Takođe, nikada u vreme njegovog mandata nije razjašnjeno kako je ubijen Boško Buha ispred hotela Jugoslavija, i nisam video taj nivo panike kod njega, s obzirom da se to desilo u vreme njegovog mandata.

Takođe, nikada po meni do kraja nije razjašnjeno uloga ove dvojice koje sam pomenuo koji nisu tada došli iz baze Bonstil sa neke druge strane. Ubistvo premijera Đinđića, na čije mesto, gle čuda je upravo došao moj kolega poljoprivrednik.

Tom prilikom da zamaskira sve to, uhapsio je 12.000 ljudi, kao da je 12.000 ljudi učestvovalo u ubistvu premijera. Kada se vanredno stanje uvelo, da bi se otkrili nalogodavci, počinioci i eventualni saradnici u ubistvu premijera Đinđića.

To svakako nije moglo uraditi 12.000 ljudi, od kojih 9.000 ljudi nije dobilo nikakvu krivičnu prijavu, osim što su im nogom razvaljena vrata, osramoćeni pred komšijama, susedima, itd.

Nikada nije objašnjeno zašto je posle ne rekonstrukcije, već novog izbora Vlade, novi premijer koji je došao na mesto ubijenog premijera, ostavio republičkog ministra policije da bude i dalje republički ministar policije, iako je radnik njegove službe, navodno, a ja verujem pošto je presuda doneta, ubio premijera.

Dakle ako je oficir policije ubio premijera, normalno je da novi premijer prvo otkaže posao republičkom ministru policije, a možda i samom sebi, jer je u to vreme bio savezni ministar policije.

Da bi stvar bila još čudnija, izvršena je privatizacija u korist američkih firmi nekoliko ključnih fabrika na teritoriji Republike Srbije. Priča se, a postoje dokazi da je moj kolega poljoprivrednik u vezi privatizacije DIN-a i DIV-a uzeo pozamašnu proviziju, ali je privatizaciju započeo za vreme „Sablje“, u vreme kad su drugi učesnici morali da se plaše i da paze da li će konkurisati u takvim privatizacijama, s obzirom da je premijer bio moj kolega poljoprivrednik, koji je očigledno bio veoma osvetoljubiv. Sve to ukazuje da opravdano se ovde može postaviti kletva koju je naš narod izgovorio: „Dabogda ti moj kolega poljoprivrednik bio savezni ministar ili ministar policije“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja žalim što njegov lični snimatelj danas nije tu, što ga je policija lišila slobode, pa je mogao da ovekoveči mog kolegu poljoprivrednika.

Zoran Živković je dobio repliku, po meni, sasvim neosnovano, ali nemam ništa protiv. U toj replici nije demantovao ništa od onoga što sam ja rekao.

Dakle, ja sam decidno tvrdio da je on bio savezni ministar policije u vreme kada je ubijen republički premijer Zoran Đinđić.

Ja sam takođe tvrdio da je moj kolega poljoprivrednik došao na mesto premijera Srbije umesto ubijenog Zorana Đinđića.

Ja sam takođe tvrdio da moj kolega poljoprivrednik, kada je postao premijer, nijednom nije pokušao, čak je ponovo imenovao istog ministra policije, republičkog, koji je dopustio da njegov oficir liši života premijera Zorana Đinđića.

Dakle, ja sam opravdano sumnjao da se to nije moglo desiti slučajno, da neko avanzuje, postane premijer, a tom prilikom, prilikom novog izbora Vlade Republike Srbije ostavi starog ministra policije kome su ubili premijera kao invalida u dvorištu Vlade.

Na kraju da kažem da je moj kolega poljoprivrednik posle ubistva premijera Đinđića došao na bestidnu ideju da mu digne spomenik od kašika i viljuška. Imamo sreće što mu nije podigao od vadičepova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da su gospoda iz policije tu, a da imamo poznatu agenciju Dveriliks, čestitu, poštenu, onu sa Hilandara, uzmeš 5.000 evra, zakuneš se da nećeš praviti stranku, zakuneš se na ikonu Trojeručice, onda uzmeš 5.000 evra, pa osnuješ stranku i tako nastane „sveti boškić levoručica“.

Dame i gospodo, s obzirom da su oni čestiti i pošteni, a mi svi nepošteni, uključujući i porodice, decu, itd, pošto je policija tu, ja moram da pitam, Vojislav Šešelj je iznosio neke podatke u izbornoj kampanji o nekom novcu koji je proneveren navodnoj stranci. Ja sam se malo raspitao, nisam hteo u kampanji o ovome da govorim, ali mogu da potvrdim nalaze Vojislava Šešelja, jer sam to proveravao peške.

Naime, novac iz izborne kampanje ukoliko ne upotrebite kao politička partija, kao lista, vraća se u državni budžet, znači, nije samo oštećena politička stranka ukoliko se taj novac proneveri, nego i država. Ukoliko je ta pronevera na fiktivnim poslovima, onda se radi, gospodo policajci, o pranju para, utaji poreza, oštećenju budžeta.

Da ne bi bilo da ja izmišljam, da krenemo redom. Postoji u Borči njihova organizacija. Kaže, Branislav Simidžija – Elektro radovi, njima je to svakako poznato. Da bi to uspešno uradili, oni su na svoje kandidate, ovde je ta lista iz 2016. godine, otvorili preduzetničke radnje koje su služile samo za te poslove. Novac je prebacivan za fiktivne poslove, podizan u kešu i tako opran, verovatno završio kod Boška levoručice. Sad imamo pojavu, nema onog stečajnog upravnika, imamo tu zajedničku listu koju možemo nazvati „kradulović, rasulović, del boškić kompani“, sa onako malo „de LJotić kompani“.

Željko Cvijanović, Ivan Cvijanović, Verica Cvijanović, svi sa iste adrese u Borči, 9.698.496,22 dinara, svrha – popravka IT računara. Ne znam da li Borča ima prugu. Jel ima Borča prugu? Ne znam gde je prošla ova kompozicija računara, ali znam da je Nenad Cvijanović brat i drugi sin gospođe bio odbornik Dveri, opština Palilula. Branislav Simidžija im je komšija, Elektro radovi MK-TEL, pa su to podelili na dva naziva radnje, iako se radi o istoj radnji, 5.665.000 dinara. Vi koji ste glasali za tu pojavu „kradulović del boškić kompani“, da znate su možda i mogli preći cenzus da su novac upotrebili za političke svrhe, u političkoj kampanji, da ga nije proneverio, možda bi i bilo cenzusa. Ovako vi, članovi, dok ste davali taj novac, oni su novac koji im je država davala za kampanju preko preduzetničkih radnji stavljali u privatne džepove.

Idemo dalje. Advokatske kancelarije Đurić, Đurić, Đurić, Lažetić, 17. na listi Dveri, demokratskih, časnih, Dveri i DSS, Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, 19. na listi. Dakle, ukupno za advokatske usluge 3.260.000. Kao da su ih branili u Hagu. Onda neke firme koje se zovu dizajn Jefimija, Katarina i Kostadin Mihailović, takođe na listi, 3.900.000. Jelena Manić, opet neki dizajn. Takođe na listi Dragan Manić, iz Kovačice, Crepaja, 91. na listi. Kostadin Mihailović je 139, Katarina 161. Idemo dalje. Nevena Tomić, Borča, takođe, 3.400.000. Sve ukupno na preduzetničkim radnjama. Zašto preduzetničke radnje? Zato što nisu u sistemu PDV-a i Poreska uprava ih retko kontroliše. Sve ukupno 28.000.000 ili 200 i nešto hiljada evra. Dakle, to je novac koji je država izdvojila za fer i poštenu kampanju koju su ovi kamenonosci i mišobacači strpali u svoje džepove, osnovali Dveriliks i glavni izvor im je Aca Stefanović.

Gospodine ministre, o ovoj policijskoj razmeni podataka međunarodnoj, međudržavnoj, a oni su dopustili da Crna Gora bude samostalna, pa je to sad međudržavna saradnja, nisam ja to dopustio, da lepo pitate da li je tačno da je taj njihov izvor zbog privrednog prekršaja uhapšen u Crnoj Gori pre nekoliko godina. Da li je tačno da je potražnja za tim njihovim izvorom bila velika, pa je izručen zbog privrednog prekršaja u Bosni i Hercegovini? Da li je tačno da je taj njihov izvor dobio dva koma nešto miliona evra kredita, ali čak ne ni od DS-a, već od Metals banke, dok još nije bila pod kontrolom DS-a, već Ananija Pavićevića? Da je dobio i da je u privatizaciji kupio voće u Smederevskoj Palanci i veterinarsku stanicu u Smederevskoj Palanci? Proverite to.

Da li je tačno da je raskućio obe te firme i prodao? Da nije vratio kredit? Da ništa nije bilo ni od vraćenog kredita, da ništa nije bilo ni od „Voćara“, a da ne nabrajam da je „Voćar“ nekako razdeljen - „Voćar“, pa „Voćar Stefko“, pa „Voćar Komerc“ itd. Sve te kombinacije i svi ti prekršaji su njih doveli da sad imaju verodostojan izvor, koji je, eto hapšen nekoliko puta, ali ovog puta treba da im verujemo na časnu reč da je to tako.

Dame i gospodo narodni poslanici, politika ne može biti amnestija. Ovih dana su me optužili, a tražim i to da se proveri, za teško kriminalno delo, jer je moje poljoprivredno gazdinstvo se usudilo da u maju mesecu kupi traktor i da podsticaje ostvari u decembru mesecu, na navodnom konkursu koji sam ja namestio kupio sam traktor u maju, ali sam konkurs namestio u decembru, toliko sam bio onako vidovit i to u pokrajini. Da se ta okolnost proveri, tim pre što sam u Republici mogao da ostvarim 65% podsticaja, ali s obzirom da je traktor kupljen na kredit od Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, moja obaveza je bila da tih 40% uplatim u Fond za razvoj poljoprivrede, što sam i učinio 29. Decembra, da se proveri i ta okolnost da li sam to pravo ostvario i da li sam novac prosledio po Ugovoru o kreditu Pokrajinskom fondu.

Težak sam ti ja kriminalac, pa ja njima, posebno ovima iz stranke bivšeg režima koji po selima imaju običaj da obilaze ona biračka mesta po Popincima, Pećincima itd, sam voljom da ustupim taj traktor, a i da preuzmu mi kredit od 31.000 evra i da mi vrate 10.000 učešća i evo im traktor sa svim privilegijama.

Onda, takođe da se proveri, optužen da sam da kao i poljoprivredno gazdinstvo, moje i očevo porodično, majka je umrla, 60 godina trajemo na istom mestu, na istoj adresi, optuženi smo da smo kupili traktor i imamo nameru da zakupimo zemlju, 200 hektara. Sad zamislite velikog kriminala – seljak je kupio traktor i ima nameru da ore zemlju. Možda da sam kupio jahtu i otišao na Maldive, možda bi onda bio manji kriminalac. Možda da sam kupio stan u Beču, kao njihov pokrajinski sekretar za poljoprivredu, koji je transferisao novac i prethodnom govorniku na organizaciju „Moja Inđija“ za 2008. godinu. Možda bih i ja bio manji kriminalac da sam kupio jahtu…

Hvala.
… da sam kupio jahtu i otišao na Maldive i kupio devet stambenih jedinica uključujući i stan u Beču. Hvala vam.