Zahvaljujem se predsedniče, uvažene kolege, građani Srbije ja bih prvo pitanje postavio, sad aktuelno pitanje, vezano je za problem snabdevanja električnom energijom za građane pojedinih delova opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veći broj opština koje nisu imale, odnosno sela koja nisu imala električnu energiju i koji su imali štete u hrani, gde su se pokvarili zamrzivači, i gde su pokvareni veći broj kućnih aparata.

Moje pitanje – da li će EPS imati mogućnost da obešteti te građane da se na neki način njima vrate ta sredstva kolika je napravljena šteta ili u krajnjem slučaju da se smanje računi za struju za određenu vrednost koja se proceni? To je vrlo bitno zato što veći broj tih područja, koje sam malopre rekao, a to možda i u nekim delovim Srbije zbog ledoloma nisu imali ljudi struje po 10, 15 dana. I, kada će se ući u postupak da se rekonstruiše ta nisko naponska mreža jer je to neophodno da svaki građanin u bilo kom delu naše zemlje Srbije ima isti napon, ima ista prava, iste mogućnosti da živi i da uživa u blagodeti naše prelepe zemlje Srbije. To je pitanje EPS-u.

Drugo pitanje, koje sam hteo da postavim jeste, konkretno Javnom medijskom servisu RTS pošto u ovim emisijama „Reč na reč“, „Oko“ ima veći broj unazad nekoliko meseci i godina nikada nisu imali mogućnost da dođu i neke stranke, regionalne stranke, konkretno Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, nikada nisam bio pozvan na debatu da govorim o problemima i da predstavim program i ono što veliki broj ljudi podržavaju.

Moje pitanje je – na koji način se određuju ljudi ili stranke koje će doći, da li je to običaj da bude više nacionalno nastrojen ili na neki drugi način da bi se pozvao.

Ja sebe vidim kao čoveka i osobu koja poštuje Srbiju, voli zemlju i na svaki način o tome govorim. Moja tema jeste jugoistok Srbije, selo, poljoprivreda, i mislim da mogu, i znam da govorim o problemima i da kažem određena rešenja tih problema. To je za mene vrlo bitno i voleo bih Javni medijski servis RTS ima mogućnost da pozove i nas koji smo ovde u Skupštini, a ne samo neke nacionalne ili kvazinacionalne političke opcije ili neke građanske koje imaju manji broj glasova nego što imam ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke koji sam ovde u Skupštini izabran sa liste SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Mislim da je to fer i korektno da se čuje i politička neka opcija koja predstavlja celu poljoprivredu, koja predstavlja jugoistok Srbije ili delove Srbije koji nisu zastupljeni.

Mi nekada na RTS, mi sa jugoistoka Srbije, da nije vremenske prognoze, sigurno ne bismo imali mogućnost da se čuje za neke naše opštine, za neke naše probleme, da nije te vremenske prognoze. Zbog toga bi bilo dobro da Javni medijski servis RTS da mogućnost da se čuje i da se kažu i ti neki problemi koji mogu da iznesem ja ili neki moj drugi kolega, ili neke kolege iz Prijepolja i drugih opština koje su ovde zastupljeni u Skupštini. Mislim da je to vrlo bitno.

Zbog toga bih voleo da u narednom periodu da se naprave kriterijumi i da se zna sutra ko se poziva i da RTS ima mogućnost da pozove i mene ili neke moje kolege koji imaju političke opcije da mi prenesemo probleme građana da kažemo rešenje za te probleme.

Jedna od stvari koja je za mene vrlo bitna, a govorilo se više o tome u prethodnom periodu, to je završetak rekonstrukcije železničke pruge, to je pitanje ministru građevinarstva i infrastrukture, to je završetak izgradnje, odnosno rekonstrukcija pruge od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Prahovu. Kako sad znamo, svi smo doneli zakon da se radi kompletna rekonstrukcija pruge, ali kako se čulo u prethodnom periodu, radi se samo do Knjaževca, a o Knjaževca do Zaječara, ta pruga se neće rekonstruisati, kao što se to radi od Niša do Knjaževca. Vrlo je bitno da ta pruga bude urađena, da bude rekonstruisana na način kako je predviđeno, da bi se tu moglo funkcionisati na najbolji način, jer će i privreda biti u boljem svetlu i sigurno će biti mnogo bolje, zato što je u Prahovu eliksir, pravi se zona hemijska zona industrije i to je mesto koje će biti veoma primamljivo za investitore, a odatle sva roba koja ide preko Dunava, preko tog pristaništa, ići će preko te pruge, prema Sofiji, Makedoniji, itd.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, drage kolege, postaviću jedno pitanje novom ministru građevinarstva vezano je za izgradnju i rekonstrukciju dela puta koji se nalazi u delu Malčanske petlje. To je deo magistralnog puta koji vodi od autoputa prema istočnoj Srbiji preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Negotinu, prema Prahovu. Inače, taj deo Malčanske petlje, o kome sam ja više puta govorio i tražio da bude odrađeno, tu treba da se odradi javna rasveta, da se osvetli. U razgovoru sa direktorom „Puteva Srbije“ početkom 2020. godine, gospodinom Drobnjakom, tada sam dobio i neka uveravanja, da će taj deo puta biti odrađen, završen, odnosno osvetljen, da će se taj deo puta oko te Malčanske petlje napraviti još jedan prelaz do Niške banje, zato što sada kada je otvoren ovaj novi autoput ulaz prema Niškoj banji ne postoji. Zato je tu u tom delu Malčanske petlje preko Proseka ima mogućnosti i odrađena je ćuprija, treba samo da se odradi eksproprijacija zemlje. Inače, projekat postoji, i to bi trebalo da se uradi.

Moje pitanje - da li će to biti urađeno u toku naredne 2021. godine?

Jedna od stvari isto što se tiče svih nas koji putujemo tim delom puta preko tog magistralnog puta prema istočnoj Srbiji jeste i oni koji žele da odu do Niša, ali da ne idu preko autoputa, a mogu da kažu da Niš kao centar jugoistoka Srbije je centar svih aktivnosti, svih nas, u Nišu je Klinički centar koji je sada odrađen, da dolazi veliki broj naših sugrađana iz cele istočne Srbije da se tamo leče, da završe nešto svoje, tu je i niški aerodrom, i da ne bi išli preko autoputa, da plaćaju te putne prelaze, bilo bi dobro, i to je još jedno moje pitanje - da li će imati mogućnost da Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja zajedno sa gradonačelnicom Niša, da se rekonstruiše taj deo puta od Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Inače, dužina tog dela puta je oko šest kilometara. Nadležnost jeste grada, odnosno lokalne samouprave, ali s druge strane ima i velika potreba što se tiče države Srbije da taj deo puta bude odrađen, zato što je tu frekvencija saobraćaja veoma velika, zato što tu ima i potrebe jer veliki broj privrednih subjekata tu funkcioniše, radi, upošljava ljude, i za sve nas koji dolazimo tim delom puta magistralnog puta istočne Srbije prema Nišu, a ne želimo da idemo preko autoputa, ovaj deo puta bi trebalo uraditi što pre, što hitnije.

Gospodin Drobnjak kada sam bio sa njim na sastanku je obećao da će to biti odrađeno u toku 2020. godine, ali zbog situacije sa koronom, problema sa pandemijom, očekujem da će to biti odrađeno u toku 2021. godine.

Još jedna od tih stvari jeste što taj deo autoputa, odnosno autoput iz Bugarske koji ide preko Niša prema Beogradu, i drugim zemljama, u tom delu puta sada je frekvencija ljudi koji dolaze iz ovih zemalja ratom zahvaćenih područja, migranti. Desio se jedan nemio događaj baš u tom delu puta koji treba da bude odrađen, tražim i da se odradi rasveta, da se osvetli i taj deo autoputa, zato je što veliki broj privrednih subjekata zapošljava se veliki broj radnika. Imali smo situaciju u subotu na nedelju, gde je dvadesetak migranata ušlo u posed jedne privatne firme koja radi, ima tehnički pregled, ima mesta gde se parkiraju kamioni, autobusi. Oni su tu ušli, i desio se nemio događaj, zato što je tu bio čuvar koji je reagovao na te ljude. Nije znao ko dolazi, imao je problema i upotrebio je vatreno oružje. Normalno, on je to uradio da bi zaštitio i sebe, jer kada naiđe 15, 20 ljudi ne znaju da stanu i tom prilikom je jednom čoveku rikošetom povređena noga.

To su ljudi koji kroz Srbiju žele da odu do EU, ali zbog situacije, zato što je područje gde je veliki broj firmi, gde ima i privatnih kuća, postoji opasnost i svi ljudi tamo su to već čuli i plaše se za svoju bezbednost.

Još jednom, moramo svi odavde da apelujemo da se iznađe mogućnost da se tim ljudima pomogne na najbolji način. Sa druge strane, i naši sugrađani koji žive u tom području ili bilo kom području ukoliko dođe do situacije kao što se desila ova, da se upotrebi sila, moramo da branimo nekako kako nije primereno kada neko gleda sa strane…

(Predsednik: Hvala Milija. Isteklo je pet minuta.)

…. kod kući i kod nas u mom dvorištu … 10,15 ljudi svako od nas mora tako da odreaguje.

Mislim da bi bilo dobro da se nađe način da obezbedimo sigurnost i tih migranata, da im damo ljudskost, ali sa druge strane moramo paziti naše ljude jer ti ljudi sutra, kao što je ovaj gospodin koji je štitio svoje mesto gde živi i gde radi, imao je problema i možda sutra može da odgovara.

Na tome treba da se radi…

(Predsednik: Milija, rekao sam da je kraj.)

… zajedno, da štitimo svakog, ali naše domaćinstvo i našu imovinu.

Zahvaljujem se.

Postaviću nekoliko pitanja što se tiče problema naših ljudi koji su na jugoistoku Srbije, konkretno Niš, Svrljig i ta okolina.

Prvo pitanje – Niška Vojna bolnica, ili Vojna bolnica u Nišu, kada će se potpisati ugovor sa RFZO, vezano za lečenje pacijenata, civilnih lica u Niškoj Vojnoj bolnici? Baš zbog toga što imamo veliko poverenje u vojno zdravstvo, u vojnu medicinu, u ljude, u doktore koji rade u Vojnoj bolnici, zbog toga je. To je pitanje velikog broja ljudi – kada će se potpisati taj ugovor? Gde će i kada će moći naša civilna lica da se leče u Vojnoj bolnici u Nišu?

To je jedno pitanje i očekujem da će to biti vrlo brzo rešeno, baš zbog naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a koji žele da se leče u Vojnoj bolnici, zato što imamo stvarno veliko poverenje u zdravstvo i ljude koji rade u Vojnoj bolnici.

Što se tiče drugog pitanja, ono se tiče „Železnice Srbije“. Inače svi se sećamo prošle godine, vremena kada se veći broj cisterni prevrnuo u delu puta od Niša prema Svrljigu, tačnije to je bilo selo Jasenovik. To je selo koje se nalazi između Niša i Svrljiga, gde pamtimo i vreme kada je bila evakuacija ljudi zbog veoma opasnih hemijskih sastojaka koji su bili u tim cisternama. Tada su bili na licu mesta predstavnici „Železnice“, nadležna ministarka, gde je tada ljudima obećano da zbog potrebe popravke pruge, inače mogu da kažem da se pruga u tom delu radi stvarno punim intenzitetom, radi se onako kako treba, na najbolji način, dogovoreno je tada sa mesnom zajednicom, predstavnici ministarstva i predstavnici grada, da se u selu Jasenovik i selu Matejevac odrade pružni prelazi, da tamo bude osiguran prelaz, da to važi na celoj deonici od Niša prema Svrljigu, prema Knjaževcu da se urade pružni prelazi.

Pitanje je, dogovoreno je sa meštanima i sa mesnom zajednicom da se u selu Jasenovik, kako u selu Jasenovik i u drugim selima da se uradi preko Ministarstva saobraćaja putevi kroz selo, zbog velikog opterećenja saobraćaja zbog popravke ove železnice došlo je do oštećenja kolovoza u samom selu. Ja sam bio u razgovoru sa meštanima i ja sam to obećao i sada to pitanje postavljam i pitam – kada će se uraditi kroz selo Jasenovik obećana deonica puta, da se popravi put, rekonstruiše, stavi u funkciju?

Još jedno pitanje jeste, što se toga tiče isto, to je niskonaponska mreža. Jer je u selu urađena kompletna niskonaponska mreža, sve je odrađeno na adekvatan način, kako treba, ali nije stavljena u funkciju. Pitanje je za Elektrodistribuciju u Nišu – kada će se staviti u funkciju ta niskonaponska mreža? Kao što sam rekao, sve je odrađeno, samo treba da se poveže.

Još jednom, velika je stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, gde imamo problema sa niskonaponskom mrežom da se uradi ta niskonaponska mreža, da se promene bandere, da se postave trafoi da svi mi koji živimo tamo imamo isti napon struje i da na taj način, pošto smo mi stvarno redovne platiše, da u svakom delu našeg jugoistoka Srbije ima ista napon struje, ista snaga i da to sve bude urađeno kako treba.

Još jednom, ja očekujem da će ovo biti rešeno. Siguran sam da ćemo i u narednom periodu imati rešenje za Vojnu bolnicu u Nišu, da bude potpisan ugovor, da se uradi ova putna infrastruktura.

Još jednom napominjem da se železnica radi punim intenzitetom, punom snagom, da će biti kako treba.

Još jednom, očekujem odgovor – kada će biti odrađen ovaj deo puta kroz selo Jasenovik, da se urade pružni prelazi kroz selo Malče, odnosno kroz selo Matejevac i kroz opštinu Svrljig, to je selo Prekonoga, selo Niševac. Tu su pružni prelazi koji su veoma frekventni, gde je bilo neželjenih stvari, gde je bilo i smrtnih slučajeva, gde su zbog saobraćajnih nezgoda ljudi ginuli.

Još jednom, mislim da je bitno za sve nas bezbednost ljudi, u prvom planu, a tada sve ostalo. Hvala lepo.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja ću kao i do sada postaviti pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Moje pitanje sada jeste konkretno vezano, pošto je sad aktuelna zimska sezona, skijanje, odmori na planinama, Stara planina jeste biser turizma, kako kaže direktor Karadžić, Stara planina je krov sveta, putna infrastruktura do Stare planine urađena na najbolji način, to je velika pohvala za Vladu, za sve nas koji tamo živimo, zato što sada veliki broj turista ide prema Staroj planini, odmara i stvarno su uslovi fantastični.

Inače, moje pitanje jeste konkretno menadžmentu Javnog preduzeća „Stara planina“, čije je sedište u Knjaževcu, ali najveći broj radnika i menadžment su u Beogradu, što znači da oni iz Beograda mogu verovatno lakše da vide probleme na skijalištima, u hotelu, probleme koji su evidentni. Jer unazad više od 15 godina, pa možda i više od toga imamo problem sa vodom na Staroj planini u hotelu „SP Resort“, to je državni menadžment, „SP Resort“ i hoteli, čije je sedište Kalna, tamo stvarno ima veliki broj turista, po mojoj informaciji do sada ima preko 50.000 turista koji su bili i koji će biti u narednim danima u hotelu „SP Resort“, hotelu „Stara planina“, gde stvarno ima preko 200 ljudi koji su zaposleni.

Moje informacije, pošto ima niz mejlova koji dolaze i od menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“, to je krovni menadžment, on je osnivač i „SP Resorta“ i hotela koji su tamo prisutni, gde ima, rekao sam, prek 200 uposlenih. Zadnja informacija koju imam to je neki sukob između menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“ i hotela „SP Resort“ i hotela koji tamo smeštaju sve one turiste koji dolaze.

Zbog svih tih stvari, velika opasnost preti zato što je stvarno lepota Stare planine nešto veoma, veoma interesantno, lepo, gde veliki broj ljudi dolazi i uvek se vrati kada dođe tamo. Ali mene interesuje da li će menadžment Javnog preduzeća „Stara planine“ da se mnogo više uključi, da bude više prisutan na samom terenu, da bude prisutan sa ljudima, sa turistima, sa ljudima koji dolaze tamo i da se zajedno svi uključimo da rešimo probleme. Problem vodosnabdevanja jeste evidentan i to nije sada samo ova godina, nego prošla, pretprošla i mnogo godina unazad. Nema dovoljno padavina, nema dovoljno vode, a i sam Svrljig je opština koja je vezana za Staru planinu zato što sve destinacije koje idu iz Niša, Beograda, od niškog aerodroma, idu preko Svrljiga, to je najbliža destinacija i mi ko nas imamo problema sa vodom zato što jednostavno takva je situacija, mi ćemo to sad očekujemo ove godine da rešimo, ali vrlo je bitno za sve nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, da Stara planina i menadžment Stare planine bude više prisutan na samom mestu, da bude u Knjaževcu, da bude u hotelima i da primeti i da vidi sve one probleme. Najveći problem jeste voda i to moramo pod hitno uraditi.

Jedna od stvari koje bih rekao je da preti opasnost, govori se o gašenju, da se državno vlasništvo, odnosno menadžment koji je državni u „SP Resortu“ i hotelima na Staroj planini da bude sutra poništen, da se otpuste radnici, to je moja informacija, i da blizu 200 ljudi ostane bez posla, s tim što u hotelima i „SP Resortu“ to su sve proizvodi iz našeg kraja, sir, belmuš, kačkavalj, svi oni proizvodi to su zdravi proizvodi, lepi proizvodi, to su proizvodi naših domaćina i domaćica iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Pirota i okoline.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Vrlo je bitno da nastavi da radi državni menadžment, jer smo svedoci da je prethodni menadžment koji je bio „Falkenštajner“ bio samo u minusima, u dubiozi, i kada je državno vlasništvo preuzela Srbija i menadžment koji vodi gospodin Karadžić je dao mogućnost i sada se mnogo bolje radi i mnogo bolje ide. Da li će se imati vremena i mogućnosti da se to reši?

Ja ću postaviti jedno pitanje, a tiče se lovaca Srbije, tiče se ljudi koji imaju oružje za ličnu bezbednost, a svedoci smo da je unazad godinu i po dana donet Zakon o oružju i municiji, kojim je definisano da je do 5. marta rok, da se svi oni koji imaju lično naoružanje, odnosno oružje za ličnu bezbednost, koji imaju lovačko oružje, da moraju do 5. marta da preregistruju to, a prema nekim mojim informacijama u razgovoru sa ljudima koji imaju i koji znaju za to, da je blizu 400 hiljada lica ostalo, da nisu preregistrovali svoje oružje.

Iz svega toga dolaze u situaciju, pošto ostaje možda još 15 ili 20 dana do 5. marta, gde ćemo posle toga ući u izbornu kampanju, gde neće imati mogućnost da se oružje preregistruje posle tog roka i ti ljudi koji ne donesu oružje, odnosno ne uđu u postupak preregistracije, ti ljudi imaće problema sa zakonom, biće prekršajno gonjeni.

Zbog toga, moje pitanje je da li će MUP ući u proceduru promene ovog Zakona o oružju i municiji, da se da mogućnost da se produži rok za preregistraciju, da se da još nekoliko meseci, da se to oružje preregistruje i najviše zbog toga da mogu ljudi sutra slobodnije da se ponašaju i da ne plaćaju neke kazne.

Inače, veliki broj lovaca u Srbiji, imalo je sugestije na Zakon o oružju i municiji, gde je u okviru Ministarstva, Lovačkog saveza Srbije, formirana i grupa koja radi na tome da se promeni ovaj zakon i da bude malo fleksibilniji, liberalniji u delu da lovci imaju duži vremenski period za koji ne moraju da rade zdravstvene preglede i da bude zakon liberalniji za nabavku lovačkog oružja.

Inače, svedoci smo da su lovci i udruženja lovačka u celoj Srbiji veoma aktivni kada je to potrebno. Kada su velike temperature, kada su niske temperature, lovci su angažovani na spašavanju, za pomoć ljudima.

Još nešto, vrlo je bitno i to, kada imao zarazne bolesti, kao što je afrička, svinjska kuga, tu su lovci veoma angažovani za suzbijanje zaraznih bolesti.

Jedna od stvari za koje su lovci bili veoma aktivni u ovom prethodnom periodu, to je bila potraga za zlikovcem koji je oteo malu Moniku. Svi koji su bili tu, bili smo na terenu, a lovci su bili jedni od najorganizovanijih, tu je bila policija, vojska, i svi koji smo bili zaista smo dali doprinos da se pronađe devojčica.

Zbog toga, moje pitanje je – da li će za narednih dvadesetak dana ući u postupak promena ovog Zakona o oružju i municiji i da se da mogućnost da se produži rok za registraciju oružja, da bi mogli svi ti koji nisu to uradili do sada, da mogu to da završe i da imaju mogućnosti, jer je to veliki problem. U pitanju je 400 hiljada lica i to je veliki broj ljudi, a za ovo kratko vreme, siguran sam da neće biti mogućnosti.

Inače, Zakon o oružju i municiji je donet u prethodnom periodu. Zakon je, ovako mogu da kažem, ja sam glasao za taj zakon, ali uz neke dopune koje sada treba da budu, razgovori se vode, bilo bi potrebno da se ovaj rok produži za neki naredni period, da ne bude 5. mart, zato što je to potreba za veliki broj građana koji imaju oružje, da li za ličnu bezbednost i lovačko oružje?

Inače, još jednom napominjem i govorim, svedoci smo da lovačka udruženja, da lovačke savezi su veoma aktivni, kada je potrebno za sve one neželjene stvari u našoj zemlji, a dosta ih je bilo u prethodnom periodu. Hvala.

Zahvaljujem se.

Postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je za nadležno ministarstvo za demografiju, ministarki Slavici Đukić Dejanović, pošto smo unazad više meseci govorili da će u toku ove 2020. godine biti povećana sredstva kao pomoć za bračne zajednice, za novorođenu decu, za svako drugo ili treće dete biće veća sredstva, što je bilo u okviru prošle godine, pa me interesuje, pošto je došla 2020. godina, veliki broj naših mladih roditelja u prethodnih 10, 15 dana, koji su dobili decu, nisu dobili to povećanje, a bilo je najave na svim medijima tokom prošle 2019. godine.

Moje pitanje je – kada će se dati ta mogućnost da se poveća naknada, odnosno pomoć za svako novorođeno dete, jer je rečeno da će biti 300.000 dinara kao jednokratna pomoć i da će se povećati za svaki mesec za prvo, drugo, treće dete, a i četvrto? To je vrlo bitno za sve nas u Srbiji zato što smo svi svedoci da je demografija veoma aktivna, da veliki broj starih ljudi imamo, da novorođene dece ima mnogo manje i zbog toga moramo maksimalno staviti akcenat na stimulaciju rađanja, da svako novorođeno dete bude ispoštovano, kao što je rečeno u prethodnoj godini.

Napomenuo bih, to je bilo odlično i potrebno, da za područja koja su nerazvijena, brdsko-planinska područja, za seoska područja taj iznos bude najmanje 50% veći nego u ostalim delovima Srbije. To važi za devastirana područja, za demografski najugroženija područja i za seoska područja.

Još jednom bih zamolio nadležno ministarstvo, profesorku, da nam da informacije i da se što pre uđe u povećanje stimulacije za svako novorođeno dete i ako postoji mogućnost da to bude 50% više za demografski najugroženija područja, za devastirane opštine, za brdsko-planinska područja, a za seoska područja da bude i duplo više nego što je u ostalim delovima.

Još jedno pitanje jeste za nadležno Ministarstvo koje je zaduženo za vodosnabdevanje, za kanalizaciju, za te stvari, da li je to Ministarstvo za državnu upravu, da li je to Ministarstvo saobraćaja i građevinarstva, da li je to Ministarstvo bez portfelja.

Ja bih sada samo postavio pitanje, pošto smo mi doneli zakon u toku 2018. godine da lokalne samouprave preuzmu obavezu gazdovanja seoskim vodovodima, a seoski vodovodi su građeni iz svojih samodoprinosa u prethodnih 20, 30 godina, oni su sad u veoma lošem stanju, a svedoci smo da je veliki problem sa vodom.

Iz opštine iz koje ja dolazim isto imamo veliki problem sa vodom, gde smo u toku u proteklih 10 dana konkurisali, podneli zahtev Kancelariji za ulaganje sa projektom da se uradi konstrukcije vodovodne mreže, ali imamo sad trenutno problema sa višim delovima Svrljiga zato što kod nas kiša nije pala, kao u većini Srbije, unazad pet, šest meseci i moje pitanje kada će lokalne samouprave dobiti, pošto je zakon donesen, kada će lokalne samouprave imati obavezu da preuzmu gazdovanje seoskim vodovodima i da se kroz program NIP-a, koji je najavio naš predsednik gospodin Vučić, da se stimulišu takva područja i da sutra lokalne samouprave preuzmu obavezu da seoske vodovode stave u funkciju?

Za vikend sam bio u Nišu, gradska opština Pantelej, gde sam bio, selo Brenica i selo Kamenica, gde i u tim selima imaju probleme sa vodom, a to nije problem koji je od danas, nego to je problem unazad 20,30 godina. Bitno je to da pomenem zato što je grad Niš preuzeo obavezu odnosno NAIS, odnosno NAISUS, koji gazduje vodovodom, da će rešiti taj problem, ali interesuje ljude iz tog sela i okolnih sela - da li će imati mogućnost da vodovom gazduju preduzeća, kao što su ta komunalna preduzeća koja su zadužena za rešavanje vodosnabdevanja, za kanalizaciju i da li će to biti u toku ove godine?

Stvarno je veliki problem vodosnabdevanja, problem vode i mislim da svi moramo u narednom periodu, osim što sam malopre rekao za borbu za svako rođeno dete, za privredu, za radna mesta, moramo staviti akcenat i na rešavanje vodosnabdevanja, novo izvorište. To su moja pitanja. Hvala još jednom.

Dobar dan.

Ja sam se malo udubio u pitanje pošto ovo postavljam pitanje i ranije i sada su vam ponoviti.

Konačno, svedoci smo da u ovom prethodnom periodu prethodnih nekoliko godina, velika tema je i rad na zadrugarstvu na promociji drugarstva, na stimulaciji zadrugarstva za potrebe svih naših ljudi koji žive na selu i od sela, gde smo i na Odboru za poljoprivredu, gde je predsednik Odbora Marijan Rističević zajedno sa svima nama više puta govorio o problemima vezano konkretno za zadrugarstvo, gde smo više puta zvali i ministra nadležnog za zadrugarstvo, za regionalni razvoj da zajedno sa nama razmotri određene pravce razvoja u zadrugarstvu, neke sugestije, dobronamerne sugestije. Na Odboru smo postavili i nekoliko pitanja, a i sam predsednik Odbora Marijan Rističević je postavio pitanje unazad, mislim, više od mesec dana da se vidi, pošto smo stvarno prethodnih godina bili veliki zagovornici, dosta je sredstava odvojeno za zadrugarstvo, pitanja su bila usmerena ka tome koliko je zadruga dobilo u prethodnih nekoliko godina sredstava, matične brojeve tih zadruga i odakle su te zadruge, odnosno mesto odakle su te zadruge.

Inače, mogu još jednom da podsetim sve prisutne da je zadrugarstvo jedini način i jedina šansa kroz stimulaciju zadrugarstva da se razvije poljoprivreda. Sela su nam mahom stara, najvećim delom su stara gde nemamo dovoljan broj ljudi koji rade određene radnje konkretno vezano za poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnju kukuruza, pšenice, da li je to stočarstvo, da li je to ratarstvo, da li je to proizvodnja lekovitog bilja ili nečeg drugog, sva ta roba, svi ti proizvodi moraju biti sada kroz zadrugarstva udruženi da se može obezbediti lakši plasman za te proizvode. Sa druge strane, to je borba protiv sive ekonomije.

Još jedno od mojih pitanja, pošto smo ranije govorili da će Ministarstvo privrede, odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje imati mogućnost da kroz program zadrugarstva da sredstva i pomoć da se direktori zadruga ili ovlašćena lica u zadrugama, stručni ljudi u zadrugama kao što su inženjeri poljoprivrede, veterinari, zaštitari u poljoprivrednoj proizvodnji, da se tim ljudima može obezbediti do dve godine plata i da ti ljudi u toj zadruzi mogu da sutra svojim radom, angažovanjem poboljšaju uslove da donesu novo znanje, jer smo svedoci koliko znanja toliko imanja.

Zbog toga je bitno da Ministarstvo privrede i Nacionalna služba za zapošljavanje obezbede sredstva da u novim zadrugama ili postojećim zadrugama se postave stručni ljudi, stručni kadrovi i na taj način sutra da mi obezbedimo bolje uslove za rad, bolje privređivanje i kvalitetniju i veću proizvodnju u bilo kom segmentu poljoprivredne proizvodnje.

Mislim da je to veoma bitno. Sa druge strane, i prošli put sam govorio pošto Zadružni savez Srbije je sada veoma aktivan sa svojim zadrugama, regionalnim zadružnim savezima, koji je veoma aktivan, obilazi zadruge, pomaže u određenim stvarima, čak zagovaraju da određene stvari budu urađene na način kako to treba da bude, ali veći deo takvih njihovih predloga ispali su loši.

Konkretno, Zadružni savez južne Srbije, to je regionalni zadružni savez, ima nekih problema, gde je dolazilo do smene rukovodstva. Sekretar Zadružnog saveza južne Srbije, Anita, je već iznela određene primedbe na rad. Čak mislim da su te određene primedbe, sugestije dostavljane i nadležnim državnim organima.

Mene interesuje – da li Zadružni savez Srbije ima argumenata i mogućnosti da preko svog predsednika, odnosno njegovih upošljenika može da utiče na regionalne zadružne savezne da biraju svoje organe i da li on ima učešće u tome da regionalni zadružni savezi budu još aktivniji?

Mislim da svi mi koji smo ovde u Skupštini Srbije, svi mi koji se bavimo javnim poslom treba da budemo mnogo aktivniji, da znamo u svakom pogledu da li zadruge koje su formirane, koje su dobile sredstva iz budžeta Republike Srbije…

Još jedna stvar je za mene vrlo bitna zato što i lokalne samouprave imaju odgovornost, jer lokalna samouprava i predsednik opštine potpisuju…

(Predsednik: Zahvaljujem.)

… saglasnost za zadrugu da dobije sredstva. Tražim odgovor – koliko su zadruge dobile sredstava, matične brojeve zadruga i konačno Zadružni savez Srbije da li učestvuje u tim stvarima… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se.

Uvaženi građani Srbije, ja sam više puta postavljao pitanja koja se tiču svih nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije i cele Srbije. sada ću postaviti jedno pitanje VSS.

Svedoci smo da unazad nekoliko dana, tačnije od 20. decembra pa do današnjeg dana se traži nestala devojčica koja je nestala 20. decembra kada je pošla u školu i od tog dana, do današnjeg dana se traži da se nađe. Vidimo po saznanju policije i svih koji rade tu istragu i utvrdilo se da je nju oteo seksualni manijak, pedofil, Ninoslav Jovanović. To je čovek koji je bolestan, koji je bio više puta u zatvoru, čovek koji kada je pušten 2018. godine, posle zatvorske kazne koju je odležao je ponovo pravio probleme. Slao je mejlove, slao je različite poruke nekoj deci. On je prepoznatljiv kao malčanski berberin. Više puta je silovao, napadao maloletnu decu.

Sada se desio nemio slučaj gde više od 300 policajaca, ljudi koji su iz okoline Niša, iz cele Srbije došli da traže nestalu devojčicu, koja je odličan učenik. Taj manijak, ludak koji je oteo tu devojčicu se kreće od sela Malče, gde je negde u okolini imao svoje skrovište, kasnije, putem pruge je išao preko Svrljiga, u Knjaževac, gde se stvarno velika panika napravila, gde veliki broj ljudi sada pokušava da nađe tog manijaka, zajedno sa našom policijom, sa našom žandarmerijom, zajedno sa ljudima koji su lovci, koji znaju svaki pedalj te teritorije.

Za mene kao čoveka, roditelja, brata, sina je vrlo bitno da takvi manijaci, takvi pedofili, ludaci budu sankcionisani na način kako zaslužuju.

Svedok sam i ovde je gospodin Rističević govorio, a i gospodin Jurić je govorio o sudiji Apelacionog suda. Sudija se zove valjda Majić, Malić. Čovek koji je oslobodio pedofila, čovek koji je u obrazloženju te presude rekao da taj i taj, te nacionalnosti, nije znao da to nije dozvoljeno.

Zbog takvih ljudi se sada puštaju pedofili koji su sutra u svakom trenutku spremni da ponovo naprave isto delo. Mislim da VSS pod hitno mora da reaguje na takve odluke suda, bez obzira što je sudija samostalan u svom radu i radi po zakonu. Mislim da moramo raditi, i sud i svi mi u interesu svih naših građana. Mora postojati pravna sigurnost i to se podrazumeva, ali ako neki silovatelj siluje decu, vraća se tom istom delu posle izdržavanja kazne i neko ga oslobađa ponovo, mislim da moramo staviti prst na čelo i da kažemo da li normalno da takvim ljudima, pedofilima dajemo oslobađajuće presude.

Zbog toga bih još jednom pozvao sve ljude koji žive na teritoriji istočne Srbije, da ukoliko imaju saznanja, pošto sada policija, vojska, žandarmerija i svi ljudi tamo, sa naporima se trude da nađu tog manijaka, da se daju informacije. I još jednom tražim od VSS da se preispita odluka, da svi ti koji vode postupke protiv takvih ljudi, moraju da rade u skladu sa zakonom, moraju ti ljudi da budu osuđeni na najstrožije kazne i da ne budu pušteni, a sutra ljudi uplašeni.

U Svrljigu se ljudi plaše što je još jedan čovek oslobođen, koji je isto imao neke slične radnje. Roditelji sada čekaju decu, plaše se za decu. Nikad nikoga ne smemo da osudimo unapred, ali ako je neko već pravio neko krivično delo, posebno obljuba nad maloletnim detetom, pokušaj ubistva itd. te ljude moramo najstrožije kazniti i tim ljudima se ne sme dozvoliti da budu slobodni ukoliko nema mogućnosti da se kontrolišu.

Zato još jednom, moje pitanje je – kada će i kako imati odgovornost svaki onaj sudija koji dozvoli da pedofil izađe na ulicu i da ga oslobode kao da ništa nije uradio, a posle toga se desi situacija da taj isti pedofil napravi još jednom isto delo i ubije svoju žrtvu.

Ovo govorim zato što se sada dešava na teritoriji gde živim, gde žive ljudi iz Knjaževca, Svrljiga, Malče, Niša. Tražim odgovornost za svakog ko stavi ruku na nedužno dete.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice skupštine, kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije, u područjima kao što je Svrljig, u područjima koja su nerazvijena, ali područjima koja imaju budućnost.

Jedna od stvari koje sam čuo sada kad sam došao jeste da je Odbor za kulturu i informisanje predložio dva člana REM-a, da polako, ali sigurno se poštuje ono što je dogovoreno, vezano za predstojeće izbore. Mene samo čisto interesuje, kao čoveka, pošto sve one stvari o kojima smo govorili, o kojima se govorilo na tim sastancima, sve se rešava za dobrobit svih nas, da se izađe na izbore, da se poštuje Ustav.

Mogu čisto da kažem kolegama i građanima Srbije da je Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, 22. decembra imala sednicu Glavnog odbora gde je donesena odluka da se izađe na parlamentarne, na pokrajinske i na lokalne izbore. To je jedini način da se čuje i oseti glas naroda kroz glasački listić. Normalno, vrlo je bitno da poštujemo ono što nam Ustav kaže i daje se mogućnost da svi građani Srbije mogu da glasaju u bilo kom delu naše zemlje da budu.

Pošto smo dobili i dobiće se popunjenost REM-a, ja sam siguran da će najveći broj stranaka izaći na parlamentarne izbore, kako na parlamentarne, tako i na pokrajinske i na lokalne izbore, a one stranke koje razmatraju nekakav bojkot, to je za njih jedina stvar zato što, siguran sam, nemaju podršku svih građana, nemaju podršku građana Srbije.

Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, će izaći na parlamentarne izbore, dati podršku politici koja vodi Srbiju u bolju budućnost, dati podršku i našem predsedniku Aleksandru Vučiću da nastavi da radi za dobrobit svih građana Srbije, pa u bilo kom delu Srbije da se oni nalaze.

Jedna od stvari koja je pozitivna i dobra za sve nas jeste i aktivnost našeg predsednika za „mali Šengen“ zato što je to dobra stvar da se otvaraju granice, da se radi, da se stvaraju kontakti, normalno, da se upošljavaju ljudi. Mi ćemo to podržati, i kao Ujedinjena seljačka stranka i ja kao narodni poslanik, jer mislim da je budućnost za sve nas kada se poštuju prijatelji, kada se uvažavaju komšije, a to naša zemlja Srbija radi.

Interesuje me još jedna stvar, a to je, pošto je gospodin Vučić rekao ranije da će imati mogućnost u nekom narednom periodu da Vlada, da Skupština izglasaju određene zakone koji će biti leks specijalis za potrebe nerazvijenih područja, nerazvijenih regiona, gde će tu imati mogućnost da se više ulažu sredstva i u infrastrukturu i u one potrebne stvari, kao što su zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, poljoprivreda, privreda.

Voleo bih da to bude u toku naredne godine, da se obezbede uslovi za bolji život, da se obezbede uslovi za život u svakom delu naše Srbije, da u našim selima, kao što je selo odakle ja dolazim, selo Plužina, mogu da se obezbede elementarni uslovi, da ima mogućnost za doktora, za medicinsku sestru, da se obezbede uslovi za vodovod, za kanalizaciju, i, normalno, da ljudi tamo mogu da svoje proizvode lakše plasiraju putem zadrugarstva.

Jedna od tih stvari jeste taj predlog koji je sam gospodin Vučić rekao, predlog da se regionima i okruzima daju veće mogućnosti, veća ulaganja i da se tamo obezbede bolji uslovi za život.

Još jednom, ja pozivam sve ljude, sve građane da daju podršku svima nama koji želimo dobro Srbiji. Ujedinjena seljačka stranka, gde sam ja predsednik, sigurno će izaći na izbore, na parlamentarne, lokalne, pokrajinske, normalno sa nekim u koaliciji, a sigurno ćemo dati podršku predsedniku Srbije zato što on radi za dobrobit svih građana Srbije.

Zahvaljujem se.

Predsedavajući, ja ću kao i do sada da postavim određena pitanja koja se tiču ljudi koji žive na selu i od sela, koji žive u nerazvijenim područjima, koji žive u brdsko-planinskim područjima, u demografski ugroženim područjima i regionima.

Inače, pre nego što postavim pitanja, iskoristio bih prvo priliku da svim našim pravoslavnim vernicima, Srbima i svima ostalima koji slave Svetog Nikolu da čestitam slavu, da poželim svakom ko slavi da u zdravlju, sreći i veselju slavi i da za sve nas ova naredna godina 2020. bude rodna, blagorodna, kako u kući, tako i na njivi. Jer, Srbiji treba nataliteta, moramo poštovati našu tradiciju, našu veru i moramo poštovati sve ljude koji žive u Srbiji.

Još jednom, srećna slava srpski domaćini.

Kao prvo, ja bih se obratio Ministarstvu pravde i interesuje me, pošto veliki broj lokalnih samouprava nema osnovne sudove, koje su izgubili u nekom prethodnom periodu, nema sudske jedinice koje su izgubile u prethodnom periodu, a sve to, verovatno, zbog nedovoljnog broja predmeta ili ne znam zbog čega, u nekim tim lokalnim samoupravama postoje sudeći dani, pa me interesuje, zbog ljudi koji žive u takvim lokalnim samoupravama, koji nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, a imaju sudeće dane – da li će imati u narednom periodu, 2020. godine, da i dalje ti sudeći dani budu kod njih, da u tim njihovim opštinama, centrima dolaze predstavnici ili sudije, da naši ljudi koji žive u takvim područjima da mogu da obavljaju sebi potrebne stvari?

Jer, svedoci smo da takav broj lokalnih samouprava koje nemaju ni osnovne sudove, ni sudske jedinice, već samo sudeće dane, u tim opštinama je stvarno teška situacija. To su mahom stari ljudi koji nemaju mogućnosti da dođu čak ni do centra te opštine, a kamoli da dođu do većih centara, odnosno do osnovnih sudova koji su u njihovim centrima. Recimo, na teritoriji Timočke krajine sud je u Knjaževcu, odnosno Zaječaru. Ima nekih opština koje nemaju.

U Nišu sudovi su, opštine kao što je Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka i veći broj takvih opština, Ražanj, nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, imaju sudeće dane. Ti ljudi imaju obavezu da, ukoliko se ugase ti sudeći dani, kad dolazi sudija kod njih u Niš, ti ljudi će tada imati obavezu da idu u te centre, a verujte mi, nema mogućnosti. To su mahom stariji ljudi koji treba da dođu uz pratnju, a ukoliko ne dođu, za njih slede sankcije, jer svi znamo kako sud radi, radi u interesu da se poštuje zakon.

To što pitam, to važi isto i za poreske uprave, pošto smo svedoci da veliki broj lokalnih samouprava, imale su ekspoziture poreske uprave, dok sada, unazad nekoliko meseci te poreske uprave su sada dislocirane u centre. Nekada je Srvljig imao svoju ekspozituru, pa je centrala bila u Knjaževcu. Sada je sve to ugašeno i sve se rešava preko jednog centra, a to je Poreska uprava u Nišu.

Veliki problem jeste to što sada naši građani iz tih malih sredina nemaju mogućnosti da rešavaju svoje probleme, da na neki način završavaju one potrebne stvari koje su do sad završavali, recimo, za prenos auta, za prenos imovine i takve stvari gde se plaćaju određeni porezi, to sad sve mora da se radi u centrima, a to je veliki problem i za punjenje budžeta.

Da li u narednom periodu ima mogućnosti da se određene poreske jedinice ponovo stave u funkciju, da tamo ljudi mogu da obavljaju svoje egzistencijalne potrebe na način kako je to rađeno do ovog perioda?

Još nešto oko toga što bih hteo da kažem i bitno je, pošto svi znamo i da naš predsednik Aleksandar Vučić je već rekao i najavio da će imati potrebe i obaveza je države da se u posebnim okruzima, regionima donesu određeni leks specijalis zakoni koji će dati mogućnost da se tu više stimuliše, da se više ulaže, da se oslobađaju poslodavci i da se poveća plata na taj način zaposlenim radnicima koji žive na takvim teritorijama, interesuje me da li se to priprema, da li Vlada to priprema, nadležna ministarstva? Celokupna Vlada ima obaveze prema takvim lokalnim samoupravama, jer svedoci smo da je potrebno mnogo veće ulaganje. Još jedno bih voleo da znam – da li će to biti u narednoj 2020. godini?

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, ja bih kao prvo istakao da je danas 10. decembar, Svetski dan ljudskih prava, tako da je to veoma bitno jer smo svi isti i ovde u Srbiji, i u Nemačkoj, i u Engleskoj i to tako mora da bude.

Ja bih sada postavio nekoliko pitanja. Uvek govorim iz delokruga lokalnih samouprava koje su male, nerazvijene, brdsko-planinska područja. Svedoci smo da u periodu od pre 15, 20, 30 godina su u najvećem broju naših lokalnih samouprava građeni vodovodi, gradski vodovodi, opštinski vodovodi, seoski vodovodi iz dela samodoprinosa, iz dela budžeta lokalnih samouprava gde su u tim radovima učestvovali i građani i vojska i to je rađeno tada na najbolji način, ali veliki broj tih vodovoda su građeni od azbestnih cevi. Jedna od takvih opština gde je rađen takav vodovod davnih sedamdesetih i osamdesetih godina bila je i opština Svrljig. Tako je rađeno i u okolnim opštinama, gde su te azbestne cevi sada po nekim nalazima dosta štetne.

Ja bih pitao nadležno Ministarstvo za infrastrukturu ili za lokalnu samoupravu, da li će postojati mogućnost da se te azbestne cevi u tim našim lokalnim samoupravama, gde one još postoje, a postoje, verujem, u najvećem broju naših opština i gradova, nije to svuda izmenjeno, da li postoji sada mogućnost, pošto smo u najavi našeg predsednika Aleksandra Vučića dobili i mogućnost i obavezu da sve te lokalne samouprave pripreme svoje projekte, dakle, kroz Nacionalni investicioni plan kojim se planira rešavanje problema u svim delovima infrastrukture, da li su to putevi, da li je to voda, da li je kanalizacija, da li je elektrika, da li je struja ili internet, da će to biti rešavano preko toga našeg Nacionalnog investicionog plana?

Moje pitanje je bitno zbog toga što te azbestne cevi su pod znakom pitanja. Inače, naša opština, odakle dolazim, iz Svrljiga, najvećim delom smo te cevi izmenili. Ostalo je možda još 1/4 zaostalih tih cevi. S tim što u našim selima ima još potrebe da se to menja, gde su ljudi iz svog samodoprinosa to radili, gde smo mi kao lokalna samouprava kroz program opštine, kroz program direkcije koja je nekada bila, davali, selo je davalo jedan dinar, opština je davala pet dinara pa se tako menjalo i obnavljalo, rekonstruisali vodovodi.

Mi imamo i zakon koji je donesen u toku prošle godine, da se vodovodi seoski vraćaju na nadležnost, da bude u nadležnosti opštine. Verujte mi, najveći broj lokalnih samouprava nije u mogućnosti da preuzme tek tako te vodovode, naše seoske vodovode koji su dotrajali zbog nemogućnosti održavanja, zato što smo svedoci da najveći broj tih malih lokalnih samouprava koje su devastirane, nerazvijene u brdsko-planinskim područjima imaju veoma skromne budžete, budžete kojima se radi onako, što se kaže, kad se radi domaćinski, tad može da se puno stvari završi, ali sada sam siguran da ćemo putem Nacionalnog investicionog plana imati mogućnost da rešimo sve te probleme i da rešimo vodosnabdevanje u svim tim našim opštinama, da rešimo problem vodosnabdevanja u našim selima.

Siguran sam da će to dati veliki podstrek našim ljudima koji tamo žive da se osete važnijim, zato što smo svedoci da je dosta problema. Osim tih što sam malopre rekao, vodosnabdevanja, tih azbestnih cevi koje su još prisutne, ima tu još mnogo problema koje ćemo rešavati preko NIP-a, preko nadležnih ministarstava i normalno rešavaćemo iz budžeta lokalnih samouprava.

Jedna od stvari za mene kao čoveka koji živi u jednoj tako maloj opštini jeste i to da se rešavaju problemi u našim selima, da ćemo zajedno kroz program i lokalne samouprave, ali i kroz program NIP-a, a na zahtev lokalnih samouprava imati i obavezu da se u našim seoskim područjima promene te vodovodne cevi koje su u veoma lošem stanju.

Vrlo je bitno da se što pre uđe u postupak promene niskonaponske mreže o kojima sam govorio više puta, zato što je veliki problem u tim našim sredinama i ta niskonaponska mreža koja je dotrajala, gde je niži napon nego što je dozvoljen, a svedoci smo, to uvek govorim, da naši ljudi koji žive na selu, žive od sela i na poljoprivredi, vrlo su redovne platiše što se tiče električne energije i tamo se vrlo retko dešava da neko ima zaostatak duga za struju, zaostatak poreza.

I zbog toga bi bilo dobro da se što pre uđe u postupak rešavanja problema naših poljoprivrednih proizvođača, naših opština koje su nerazvijene.

Hvala.

Pridružio bih se pitanju koleginice koja je sada postavila pitanje nadležnom Ministarstvu prosvete. Isto pitanje, jer isto to podržavam zato što je vrlo bitno. Problemi su i kod nas isti.

Moje sledeće pitanje vezano je za energetiku, za niskonaponske mreže. Pitanje je Distribuciji Srbije – da li će se u 2020. godini povećati sredstva nadležnim distribucijama regionalnim i opštinskim, da se uradi i pojača niskonaponska mreža u ruralnim delovima naših opština. Veliki broj takvih opština su Svrljig i Bela Palanka, Gadžin Han, Knjaževac i još puno takvih opština u Srbiji gde je niskonaponska mreža u lošem stanju, gde je napon niži nego što je dozvoljen i da je to veliki problem svih naših žitelja u tim opštinama, odnosno i našim selima. U selima je potreba ista, a znamo da su naši poljoprivredni proizvođači redovne platiše električne energije.

Drugo pitanje je, nadležnom Ministarstvu zdravlja. Konkretno, pošto smo svedoci da ćemo u periodu koji dolazi imati veće potrebe zato što je demografska slika takva kakva jeste u tim našim opštinama o kojima sada govorim. Potreba je za većim brojem zdravstvenih radnika, kako doktora, tako i medicinskih sestara zato što su teritorije opština velike, zato što su nam sela razruđena i stara populacija ljudi.

Ambulante koje su nekada postojale, sada ne rade u većem broju takvih opština, baš zbog toga što ima nedovoljan broj radnika, zato što određeni broj doktora i sestara ode u penziju, a na njihovo mesto se neki ne primi.

Moje pitanje je da li će nadležno Ministarstvo zdravlja obezbediti prijem radnika, doktora, medicinskih sestara i vozača u takvim opštinama da se i dalje ima mogućnost za ambulantama gde su doktori i medicinske sestre, da mogu u svakom trenutku naši poljoprivredni proizvođači i ljudi koji žive u našim selima da imaju sebi obezbeđenu zdravstvenu zaštitu. To važi i za specijalističke stvari, kao što je interna medicina. Da li će se Pravilnik promeniti, da male sredine imaju pravo na ove specijalnosti koje su bitne za te lokalne samouprave, jer veliki broj ljudi koji su bolesni od kardiovaskularnih oboljenja, srca, hipertenzije i svega ostalog.

Još jedno pitanje koje bih postavio, konkretno vezano je za demografiju. Da li će biti mogućnosti da u periodu koji dolazi 2020. godine, pošto smo sada usvojili budžet, da se obezbede veća sredstva, najmanje 50% da budu veća izdvajanja za nerazvijena područja, područja gde je demografska slika veoma loša, odnosno gde je veliki broj starih ljudi i gde treba da se pojača natalitet. Da li će tu moći da se poveća finansijska mogućnost za 50% u tim opštinama? To su opštine demografski ugrožene, devastirane i nerazvijene. Da se u tim opštinama poveća za 50% finansijska pomoć našim majkama, odnosno budućim majkama i deci i 70% da bude za decu koja se tamo rađaju, za razliku kao do sad dok je za sve isto.

Još jedno pitanje, vezano je za Ministarstvo finansija. Pošto smo usvojili budžet, imamo sada i vrlo brzo sa današnjim danom usvajanjem finansijskih zakona vezanih za poreske olakšice, da li će postojati mogućnost da nadležno Ministarstvo finansija kroz poresku politiku obezbedi uslove da se stimuliše finansijska pomoć za one privredne subjekte koji će otvarati svoje firme, svoje pogone u nerazvijenim, devastiranim opštinama. To je četvrta grupa nerazvijenosti, da se u tim opštinama, tim privrednim subjektima stimuliše pomoć kroz oslobađanje za obavezne poreze, doprinose, za zapošljavanje radnika na teret poslodavca, da budu za 50% oslobođeni, odnosno 70% i ta razlika da se da u platu veću za radnike. To je bila stimulacija da tamo dolaze investitori u naše opštine i to bi bilo povoljno i potrebno za devastirane opštine. Ja sam kao poslanik podneo amandmane koji o ovome govore.

Još nešto, pošto znamo da je 13. juna 2019. godine na predlog nadležnog ministra Krkobabića, zaduženog za regionalni razvoj, formiran nacionalni tim za spas sela, gde je u okviru tog tima bio i naš predsednik Vučić koji je rekao da je selo nešto najbitnije za našu Srbiju, mene interesuje da li će tim za spas sela o ovome raspravljati, jer mislim da je ovo potrebno i neophodno za život svih koji žive na jugoistoku i u celoj Srbiji.

Postavio bih nekoliko pitanja, moje prvo pitanje bilo bi Vladi Republike Srbije, konkretno, tiče se na koji će način Vlada Republike Srbije iznaći mogućnost da zaštiti našu namensku industriju, vezano, konkretno od napada Dragana Đilasa, Marinke Tepić i bugarske novinarke. Svedoci smo da se unazad više od 20 dana dešava niz negativnih stvari, napada, koji mogu uticati na našu namensku industriju.

Jedno pitanje isto Vladi i nadležnom ministarstvu, pošto je nadležno Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, konkretno, svedoci smo da je u prethodnom periodu u okviru budžeta 2019. godine i zakona koje smo doneli da su obezbeđena sredstva za pomoć našim porodicama, za pomoć našim ženama. Konkretno, moje pitanje bilo bi, pošto sada i u najavi donošenje i novog zakona kojim ćemo dopuniti ovaj zakon gde se najavljuje da će biti i 300.000 dinara, pa i više, za prvorođeno dete, drugorođeno dete, trećerođeno dete, a svakog meseca narednog imaće isto mesečna naknada za te porodice, odnosno za tu decu.

Moje pitanje bi bilo, ja ću to i u okviru Predloga zakona predložiti, da se porodicama, odnosno ljudima koji žive u našim selima, ljudima kojima žive u brdsko-planinskim područjima, u mestima, opštinama koje su demografski najugroženije, devestarine, nerazvijene, npr. kao što je Opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština koje su na jugoistoku Srbije, koje su u postupku izumiranja, zato što stvarno veliki problem ta demografija, a ja bi predložio i sada apelujem da se za te opštine obezbedi veća naknada za te žene, za tu decu koja se rađaju najmanje da bude 50% veća naknada za te opštine, odnosno za takva područja i za te žene i za tu decu u odnosu na ostala područja gde nema problema sa natalitetom.

Još nešto, za seoska područja u takvim opštinama koje su nerazvijene isto bih predložio da se poveća ne 50% nego 70%, baš zbog toga jer je to jedan od načina, stimulativni način da tamo ljudi koji žele da žive, koji žele da stvaraju porodicu, žele da rađaju decu, da tim ljudima se kroz ovakve pomoći, kroz ovakve predloge zakona obezbede uslovi, konkretno finansijski uslovi, da oni tamo mogu da žive, da mogu da se razvijaju. S druge strane, to je velika potreba, jer svedoci smo, nije isti život kod mene u Svrljigu i isti život ovde na Vračaru, ili isti život kod mene u Svrljigu i Beloj Palanci ili nekom drugom mestu ovde u centralnoj Srbiji i na severu Srbije a i u Beogradu.

Znači, velika potreba je i to bih pozvao još jednom i Vladu i nadležno ministarstvo da u okviru Predloga zakona daju mogućnost da ima veća izdvajanja za one opštine koje su najnerazvijenije, koje su demografski ugrožene, u kojima je natalitet veoma nizak i posebno da za njih bude 50% veća sredstva za njihove potrebe, odnosno za njihovu pomoć, a to da to važi i za jednokratnu pomoć i za mesečnu pomoć. Pedeset posto da bude za takve opštine, a sela u takvim opštinama da bude 70%.

Mislim da je ovo velika stvar i potrebno je da se to uradi. Zato bez ovakvih ulaganja u te ljude i pomoći za takve ljude siguran sam da ćemo imati manju mogućnost da zaustavimo gašenje takvih sredina, takvih opština, jer smo svedoci bez ljudi u takvim opštinama sigurno to su sve rubna područja, tim ljudima moramo dati veću podršku. To je jedan od mojih predloga i siguran sam da će Vlada i nadležno ministarstvo imati razumevanja jer samo većim ulaganjem u takva područja imamo šansu da obezbedimo i opstanak takvih opština. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Kao i do sada, ja bih određena konkretna pitanja za deo poljoprivrede, a sada bih još jednom pitao vezano za zadrugarstvo, za sve one potrebne stvari koje su krenule u zadrugarstvo, vrlo pozitivne, vrlo lepo, gde je počelo da se govori o zadrugarstvu veoma pozitivno.

Moje pitanje nadležnom ministarstvu – kada će se znati rezultati po konkursu koji je raspisalo nadležno ministarstvo za zadruge, da li one nove zadruge, da li one zadruge stare ili složne zadruge ,jer je rok bio za podnošenje zahteva po konkursu 15. avgust za stare i za novije zadruge i bio je 15. septembar za složne zadruge? Visina subvencije, odnosno pomoći za zadrugarstvo, odnosno te zadruge bila je 129 hiljada evra za stare zadruge, šezdeset i nešto hiljada evra za nove zadruge i 500 hiljada evra za složne zadruge.

Pošto dolazim iz kraja gde se stvarno govori uveliko o zadrugarstvu, gde je i sam naš predsednik Srbije je dao veliku podršku razvoju tog dela Srbije za više ulaganja, za veća sredstva koja će se tamo ulagati, u te okruge, u te regione, kao što je Nišavski, kao što je Toplički i ostali okruzi i što se tiče zadrugarstva, to je stvarno velika i pozitivna stvar, nadležno ministarstvo je pokrenulo tu priču o zadrugarstvu gde se vide rezultati, jer, bez jakog zadrugarstva siguran sam neće imati uspeha ni da se razvija poljoprivreda u onom pravom smislu kako treba da bude.

Inače, pošto na nivou Nišavskog okruga, Topličkog okruga i još nekoliko okruga imamo sada okružne zadružne saveze, gde postoji Okružni zadružni savez „Južne Srbije“ koji ima veoma jaku infrastrukturu, gde ima preko 80 i nešto zadruga koje su tu, koje rade, a sklop svih tih zadrugara i svih tih zadruga jeste sekretar Zadružnog saveza okružnog „Južna Srbija“, Anita Ilić koja je u jedno i osoba koja je prikupila te ljude, zato što ona za sve te ljude radi onako kako treba, na najbolji način, skuplja, daje informacije, pomaže oko konkursa. Mislim da sam čuo da unazad nekoliko dana, tačnije početkom novembra sekretar tog Okružnog zadružnog saveza „Južna Srbija“ je podnela ostavku, neopozivu, iz razloga što trpi određene pritiske od određenih ljudi koji traže da se za njih obezbede sredstva, koji traže da dobiju određene zadruge sredstva, da li je to 60 hiljada evra, da li je 120 hiljada evra ili složna zadruga.

Inače, u razgovoru sa ljudima koji vode te zadruge sam pričao, gde imam informacije i da se pojavio uzbunjivač koji se prijavio u policiji i koji želi da obelodani niz negativnih, kriminalnih stvari određenih ljudi koje se tiču zadrugarstva.

Još jednom moje pitanje – kada će se obelodaniti i znati ko je prošao na konkursu nadležnog ministarstva koje vodi ministar Krkobabić i koliko je tih zadruga?

Konačno, interesuje me - zašto je sekretar regionalnog Zadružnog saveza „Južna Srbija“, Anita Ilić, podnela ostavku, neopozivu, zato što svi ti ljudi koji su u tim zadrugama, koji su formirali taj Okružni zadružni savez podržavaju tu njenu aktivnost i podržavaju sve ono što je postigla, a to je da se razvija zadrugarstvo.

Vezano oko toga - da li tu ima mogućnosti da se prevaziđu ti problemi, da Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ nastavi da radi na najbolji način, da se stavi lopta na zemlju, što se kaže, normalno, ukoliko ima nekih negativnih, kriminalnih stvari, da nadležni organi Srbije to provere, da rade u interesu daljeg razvoja zadrugarstva, u interesu razvoja poljoprivrede, jer smo mi imali period kada je zadrugarstvo pokazalo da bez toga nema razvoja poljoprivrede.

Ponovo dolazimo do toga da se dešavaju neke negativne stvari koje reflektuju da se dešavaju ponovo loše stvari i da zadrugarstvo dođe u situaciju da ono što je pozitivno ispadne loše.

Podržavam politiku predsednika Srbije, podržavam politiku Vlade, zato što znam da je zadrugarstvo nešto bez čega nema razvoja poljoprivrede.

(Predsedavajući: Vreme.)

Osim zadrugarstva, tu su normalno i ostale stvari koje se moraju pomoći, ali još jednom Zadružni savez Srbije, Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ i svi savezi u okviru zadrugarstva moraju raditi u interesu naših zadrugara, jer, još jednom, interesuje me – da li će imati odgovornost ukoliko ima nekih krivičnih dela…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Jedno pitanje vezano je za komasaciju, pošto svi znamo da poljoprivreda i razvoj poljoprivrede u najvećem delu zavisi od komasacije, a komasacija je kod nas rađena davne osamdesete godine i sada se radi nešto pomalo ali to je vrlo mala površina koja se radi.

Inače, Zakon o komasaciji 2006. godine, gde u tom periodu za dve godine treba da se donesu podzakonska akta, pravilnici, gde do današnjeg dana to nije urađeno. U periodu od 2012. – 2013. godine nemačka vladina organizacija GIZ je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede ušla u postupak, sedam pilot projekata, da se uradi komasacija u određenim područjima, brdsko-planinskim područjima gde je završeno, a gde od tih sedam područja samo u jedno područje ovo, a to je u Boljevcu, gde je sve to upisano u katastar.

Što se tiče komasacije, rešavanjem komasacije rešava se i pravno-imovinsko nasleđe jer smo svedoci da u katastru stoje unazad pet generacija vlasnik te zemlje. Ovim se to rešava, rešavaju se putevi između dve parcele, rešava se odvodnjavanje i na taj način komasacija i dobrovoljno popunjavanje zemlje jeste za nas prioritet.

Moje pitanje je kada će u Skupštinu ući Zakon o komasaciji, zato što imamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu gde samo ima 19 članova vezanih za komasaciju i za dobrovoljno ukrupnjavanje zemlje? Inače, formirana je komisija, kakvu imam informaciju od strane nadležnog ministra poljoprivrede, ta komisija, na čelu te komisije je direktor Uprave za zemljište i po mojim informacijama ta komisija ima 27 članova i oni se dosad nisu sastali nijednom.

Interesuje me kada će ući u postupak Zakon o komasaciji, jer samo na taj način imamo šansu da stavimo akcenat na razvoj poljoprivrede, jer se ukrupnjavanjem zemlje rešavanjem pravno-imovinskih problema, rešavanjem putne infrastrukture kroz to zemljište komasirano ima mogućnost i da se razvije poljoprivreda ne samo u brdsko-planinskim područjima o kojima govorim, već i u ostalim delovima Srbije. Ima dobrih primera što je urađeno, ali to su vrlo male površine.

Još nešto što bih pitao konkretno, a vezano je za opštinu odakle ja dolazim. Inače, svi znamo, privatizacija koja je bila 2000. godine, privatizacija je bila katastrofalna za celokupno društvo za sve nas u Srbiji. Vrlo mali procenat privatizovanih firmi je uspelo da nastavi da radi.

Inače, u Svrljigu, odakle ja dolazim, 2000. godine imali smo više hiljada radnika, čak je Svrljig bio jedna od najrazvijenih opština u bivšoj Jugoslaviji. Privatizacija je učinila svoje, naknadna privatizacija, uništia je firme, gde je jedna od tih firmi bila „EI Akustika“ Svrljig, koja je proizvodila zvučnike, proizvodila sve ono što je potrebno za te namene. U tom vremenu, osamdesetih godina u toj Elektronskoj industriji Svrljig, „EI Akustika“ Svrljig, urađena je laboratorija za zvuk – to je tzv. gluva soba, koja je rađena zajedno sredstvima „EI Akustike“ Svrljig i u tom vremenu zajedno sa Elektronskim fakultetom u Nišu. Ta laboratorija za zvuk, ta gluva soba je bila u to vreme najveći projekat na Balkanu, gde su radili za potrebe i firmi, društvenih preduzeća, a bilo je i za vojnu industriju, za proveru, jačinu kvaliteta zvuka, kvaliteta mikrofona, kvaliteta zvučnika i svega ostalog.

Inače, ta gluva soba nije ušla u stečajnu masu kada je ta firma otišla u stečaj zato što u to vreme ti stručnjaci koji su privatizaciju radili u Srbiji, 2000. godine oni su to privatizovali na najgori način, ostali su ljudi bez posla. Ta gluva soba ili ta laboratorija za zvuk je ostala u državnoj svojini, tačnije Elektronski fakultet u Nišu je titular te laboratorije, odnosno te gluve sobe koja sada bi trebalo da se stavi u funkciju.

Moje pitanje je, kada će se ta soba, gluva ili ta laboratorija za zvuk staviti u funkciju zato što je to velika šansa i potreba možda za neke projekte, za neke firme koje rade vezano takve neke stvari i velika je stvar da to ne ostane samo spomenik 80-ih godina jer je stvarno veoma kvalitetno urađeno na najbolji način, gde je u to vreme učestovali Danska država, Nemačka država, gde su iz naše države bili najbolji stručnjaci. Moje je pitanje, kada će Elektronski fakultet u Nišu staviti u funkciju taj objekat zato što je to vlasništvo države Srbije, Ministarstva prosvete? Ukoliko to bude što pre da se tu da mogućnost da mogu ljudi da rade normalno. Ta firma je sada privatizovana, kupili su ljudi, a bilo bi dobro da se to stavi u funkciju. Hvala.