MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 08.05.2019, 12:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 205
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Odbor za prava deteta

Poslanička grupa prijateljstva - Ažerbejdžan

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Egipat

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 9 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Zahvaljujem se.

Govoriću o predlogu tačaka dnevnog reda, konkretno vezano za izbor kandidata Komisije za zaštitu konkurencije, za predsednika i tri člana Komisije, onda za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti i izbor člana Komisije Saveta guvernera NBS. Mislim, predlozi koji su dostavljeni, koje je malo pre koleginica Snežana pročitala, to su sve korektni, pozitivni, odlični kandidati. Ja ću, normalno, podržati predlog.

Mislim da je za sve nas koji smo tu vrlo bitno da Komisija za zaštitu konkurentnosti bude kompletna, da ima ljude koji zaslužuju tu da budu i da svi zajedno imamo mogućnost da u svakom trenutku, u svakom delu naše Srbije, Svrljigu, Gadžinom Hanu, Beloj Palanci, u svim tim opštinama na jugoistoku Srbije, celoj Srbiji, da imamo mogućnost da se obezbedi kvalitetna zdrava konkurencija gde se mogu kvalitetni, najkvalitetniji proizvodi kupiti i obezbediti da to budu proizvodi iz našeg kraja.

Proizvodi iz Svrljiga – svrljiška jagnjad, svrljiški sir, svrljiški belmuž, sve ono što se proizvodi kod nas u našem kraju, da u svakom trenutku može biti konkurentno, da može doći do svakog kupca i normalno, tu nema šanse da pobedi i da bude neko drugi, zato što su to proizvodi kod nas najkvalitetniji.

Ja mislim da mi ovde kao ljudi u Skupštini govorimo o svim ovim stvarima, govorimo o problemima koji se dešavaju na teritoriji tih malih sredina na jugoistoku Srbije, gde ja uvek govorim da moramo obezbediti konkurenciju, da ta konkurencija bude zdrava, da to budu domaći proizvodi, da to budu proizvodi sa naših njiva, da ti proizvodi mogu u svakom trenutku da dođu tu i do Beograda i do Novog Sada i da ti proizvodi mogu da budu na najbolji način kvalifikovani, a kvalifikacija jeste to što su iz zdrave sredine, iz tih naših opština, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, Gadžin Han, Sokobanja, Babušnica, Boljevac i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, normalno, i u ostalim delovima Srbije.

Ti naši proizvodi su stvarno nešto najbolje što imamo. Evo, današnjeg dana je i ariljska malina stavljena u red najboljih, najkvalitetnijih proizvoda, što znači da se svuda može pojaviti zato što je to nešto najlepše i najbolje što imamo kod nas. U Arilju malina, u Svrljigu svrljiško jagnje, u Svrljigu svrljiški sir, u Svrljigu svrljiški belmuž, u Beloj Palanci gibanica, u Pirotu kobasica itd, itd.

Znači, naša Srbija ima mnogo lepih proizvoda i zbog toga je nama konkurencija bitna, zato što proizvodi iz drugih sredina koji dolaze kod nas u Srbiju nikad ne mogu biti kao što su naši kvalitetni, dobri, organski čisti. Može na papiru da piše šta hoće – zeleno, čisto, ako je došlo sa strane, došlo iz neke druge zemlje, ja sam siguran, siguran sam hiljadu posto, da će iz Svrljiga takav proizvod biti kvalitetniji, bolji, možda neće biti konkurentan u ceni, ali zato će sigurno biti zdraviji.

Zato mislim da izglasavanjem ovih predloga i predsednika i članova komisije, za nas će to biti vrlo bitno, zato što moramo u svakom trenutku i na svakom mestu imati mogućnost da pokažemo naše proizvode.

Uvek se dičim kad kažem da sam iz Svrljiga, da je to najlepša opština u Srbiji, da dolazim iz područja gde se poštuje red, rad, poštenje, gde se poštuje pravoslavlje, gde se poštuje domaćinska kuća i gde se poštuju ljudi.

Prema tome, to ću uvek govoriti dok sam u Skupštini i u narednom periodu, mislim da Srbiji treba još ljudi koji poštuju našu tradiciju, našu veru, naše pravoslavlje i mislim da je potrebno da se mnogo više poštuje naš seljak, čovek domaćin, čovek koji u svakom trenutku može proizvesti nešto što je najbolje u Srbiji i svuda to može biti konkurentno.

Prema tome, drage moje kolege, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za predloge svih ovih članova i predsednika članova i članova komisija, zato što mislim da je to najbolje.

S druge strane, iskoristio bih priliku, nadam se da mi neće niko zameriti, pošto vi znate da ja uvek kada govorim kažem nešto što možda nekom bude smešno, ali jeste bitno. Evo, današnjeg dana, 13. novembar 1813. godine, rođen je veliki Srbin, rođen je veliki čovek, Petar Petrović Njegoš. To je nešto za sve nas vrlo bitno. O njemu sve znamo i svi znamo ko je Njegoš. Na ovaj današnji dan rođena je i Katarina Karađorđević, 1943. godine, žena, princeza prestolonaslednika Aleksandra, osoba koja u svakom trenutku svojim angažovanjem, svojim humanitarnim radom pomaže veliki broj opština, kao što je opština Svrljig, gde svojim angažovanjem pomaže sve one ljude kojima je to potrebno. Ja bih je pozvao da dođe i u Svrljig, da dođe u Belu Palanku, da dođe u Gadžin Han, da obiđe male opštine, da svojom organizacijom pomogne tim našim ljudima. Nije sramota pomagati. Onaj ko ima treba da pomaže.

Još jednom, uvažene kolege, dragi kolege poslanici i građani Srbije, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek koji poštuje našu tradiciju, naše selo, našu poljoprivredu, koji poštuje našu zemlju Srbiju, glasati za predloge ovih komisija, jer mislim da je to ono što vredi. Hvala još jednom.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem se.

Kao i do sada, ja bih određena konkretna pitanja za deo poljoprivrede, a sada bih još jednom pitao vezano za zadrugarstvo, za sve one potrebne stvari koje su krenule u zadrugarstvo, vrlo pozitivne, vrlo lepo, gde je počelo da se govori o zadrugarstvu veoma pozitivno.

Moje pitanje nadležnom ministarstvu – kada će se znati rezultati po konkursu koji je raspisalo nadležno ministarstvo za zadruge, da li one nove zadruge, da li one zadruge stare ili složne zadruge ,jer je rok bio za podnošenje zahteva po konkursu 15. avgust za stare i za novije zadruge i bio je 15. septembar za složne zadruge? Visina subvencije, odnosno pomoći za zadrugarstvo, odnosno te zadruge bila je 129 hiljada evra za stare zadruge, šezdeset i nešto hiljada evra za nove zadruge i 500 hiljada evra za složne zadruge.

Pošto dolazim iz kraja gde se stvarno govori uveliko o zadrugarstvu, gde je i sam naš predsednik Srbije je dao veliku podršku razvoju tog dela Srbije za više ulaganja, za veća sredstva koja će se tamo ulagati, u te okruge, u te regione, kao što je Nišavski, kao što je Toplički i ostali okruzi i što se tiče zadrugarstva, to je stvarno velika i pozitivna stvar, nadležno ministarstvo je pokrenulo tu priču o zadrugarstvu gde se vide rezultati, jer, bez jakog zadrugarstva siguran sam neće imati uspeha ni da se razvija poljoprivreda u onom pravom smislu kako treba da bude.

Inače, pošto na nivou Nišavskog okruga, Topličkog okruga i još nekoliko okruga imamo sada okružne zadružne saveze, gde postoji Okružni zadružni savez „Južne Srbije“ koji ima veoma jaku infrastrukturu, gde ima preko 80 i nešto zadruga koje su tu, koje rade, a sklop svih tih zadrugara i svih tih zadruga jeste sekretar Zadružnog saveza okružnog „Južna Srbija“, Anita Ilić koja je u jedno i osoba koja je prikupila te ljude, zato što ona za sve te ljude radi onako kako treba, na najbolji način, skuplja, daje informacije, pomaže oko konkursa. Mislim da sam čuo da unazad nekoliko dana, tačnije početkom novembra sekretar tog Okružnog zadružnog saveza „Južna Srbija“ je podnela ostavku, neopozivu, iz razloga što trpi određene pritiske od određenih ljudi koji traže da se za njih obezbede sredstva, koji traže da dobiju određene zadruge sredstva, da li je to 60 hiljada evra, da li je 120 hiljada evra ili složna zadruga.

Inače, u razgovoru sa ljudima koji vode te zadruge sam pričao, gde imam informacije i da se pojavio uzbunjivač koji se prijavio u policiji i koji želi da obelodani niz negativnih, kriminalnih stvari određenih ljudi koje se tiču zadrugarstva.

Još jednom moje pitanje – kada će se obelodaniti i znati ko je prošao na konkursu nadležnog ministarstva koje vodi ministar Krkobabić i koliko je tih zadruga?

Konačno, interesuje me - zašto je sekretar regionalnog Zadružnog saveza „Južna Srbija“, Anita Ilić, podnela ostavku, neopozivu, zato što svi ti ljudi koji su u tim zadrugama, koji su formirali taj Okružni zadružni savez podržavaju tu njenu aktivnost i podržavaju sve ono što je postigla, a to je da se razvija zadrugarstvo.

Vezano oko toga - da li tu ima mogućnosti da se prevaziđu ti problemi, da Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ nastavi da radi na najbolji način, da se stavi lopta na zemlju, što se kaže, normalno, ukoliko ima nekih negativnih, kriminalnih stvari, da nadležni organi Srbije to provere, da rade u interesu daljeg razvoja zadrugarstva, u interesu razvoja poljoprivrede, jer smo mi imali period kada je zadrugarstvo pokazalo da bez toga nema razvoja poljoprivrede.

Ponovo dolazimo do toga da se dešavaju neke negativne stvari koje reflektuju da se dešavaju ponovo loše stvari i da zadrugarstvo dođe u situaciju da ono što je pozitivno ispadne loše.

Podržavam politiku predsednika Srbije, podržavam politiku Vlade, zato što znam da je zadrugarstvo nešto bez čega nema razvoja poljoprivrede.

(Predsedavajući: Vreme.)

Osim zadrugarstva, tu su normalno i ostale stvari koje se moraju pomoći, ali još jednom Zadružni savez Srbije, Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ i svi savezi u okviru zadrugarstva moraju raditi u interesu naših zadrugara, jer, još jednom, interesuje me – da li će imati odgovornost ukoliko ima nekih krivičnih dela…(Isključen mikrofon.)

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Jedno pitanje vezano je za komasaciju, pošto svi znamo da poljoprivreda i razvoj poljoprivrede u najvećem delu zavisi od komasacije, a komasacija je kod nas rađena davne osamdesete godine i sada se radi nešto pomalo ali to je vrlo mala površina koja se radi.

Inače, Zakon o komasaciji 2006. godine, gde u tom periodu za dve godine treba da se donesu podzakonska akta, pravilnici, gde do današnjeg dana to nije urađeno. U periodu od 2012. – 2013. godine nemačka vladina organizacija GIZ je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede ušla u postupak, sedam pilot projekata, da se uradi komasacija u određenim područjima, brdsko-planinskim područjima gde je završeno, a gde od tih sedam područja samo u jedno područje ovo, a to je u Boljevcu, gde je sve to upisano u katastar.

Što se tiče komasacije, rešavanjem komasacije rešava se i pravno-imovinsko nasleđe jer smo svedoci da u katastru stoje unazad pet generacija vlasnik te zemlje. Ovim se to rešava, rešavaju se putevi između dve parcele, rešava se odvodnjavanje i na taj način komasacija i dobrovoljno popunjavanje zemlje jeste za nas prioritet.

Moje pitanje je kada će u Skupštinu ući Zakon o komasaciji, zato što imamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu gde samo ima 19 članova vezanih za komasaciju i za dobrovoljno ukrupnjavanje zemlje? Inače, formirana je komisija, kakvu imam informaciju od strane nadležnog ministra poljoprivrede, ta komisija, na čelu te komisije je direktor Uprave za zemljište i po mojim informacijama ta komisija ima 27 članova i oni se dosad nisu sastali nijednom.

Interesuje me kada će ući u postupak Zakon o komasaciji, jer samo na taj način imamo šansu da stavimo akcenat na razvoj poljoprivrede, jer se ukrupnjavanjem zemlje rešavanjem pravno-imovinskih problema, rešavanjem putne infrastrukture kroz to zemljište komasirano ima mogućnost i da se razvije poljoprivreda ne samo u brdsko-planinskim područjima o kojima govorim, već i u ostalim delovima Srbije. Ima dobrih primera što je urađeno, ali to su vrlo male površine.

Još nešto što bih pitao konkretno, a vezano je za opštinu odakle ja dolazim. Inače, svi znamo, privatizacija koja je bila 2000. godine, privatizacija je bila katastrofalna za celokupno društvo za sve nas u Srbiji. Vrlo mali procenat privatizovanih firmi je uspelo da nastavi da radi.

Inače, u Svrljigu, odakle ja dolazim, 2000. godine imali smo više hiljada radnika, čak je Svrljig bio jedna od najrazvijenih opština u bivšoj Jugoslaviji. Privatizacija je učinila svoje, naknadna privatizacija, uništia je firme, gde je jedna od tih firmi bila „EI Akustika“ Svrljig, koja je proizvodila zvučnike, proizvodila sve ono što je potrebno za te namene. U tom vremenu, osamdesetih godina u toj Elektronskoj industriji Svrljig, „EI Akustika“ Svrljig, urađena je laboratorija za zvuk – to je tzv. gluva soba, koja je rađena zajedno sredstvima „EI Akustike“ Svrljig i u tom vremenu zajedno sa Elektronskim fakultetom u Nišu. Ta laboratorija za zvuk, ta gluva soba je bila u to vreme najveći projekat na Balkanu, gde su radili za potrebe i firmi, društvenih preduzeća, a bilo je i za vojnu industriju, za proveru, jačinu kvaliteta zvuka, kvaliteta mikrofona, kvaliteta zvučnika i svega ostalog.

Inače, ta gluva soba nije ušla u stečajnu masu kada je ta firma otišla u stečaj zato što u to vreme ti stručnjaci koji su privatizaciju radili u Srbiji, 2000. godine oni su to privatizovali na najgori način, ostali su ljudi bez posla. Ta gluva soba ili ta laboratorija za zvuk je ostala u državnoj svojini, tačnije Elektronski fakultet u Nišu je titular te laboratorije, odnosno te gluve sobe koja sada bi trebalo da se stavi u funkciju.

Moje pitanje je, kada će se ta soba, gluva ili ta laboratorija za zvuk staviti u funkciju zato što je to velika šansa i potreba možda za neke projekte, za neke firme koje rade vezano takve neke stvari i velika je stvar da to ne ostane samo spomenik 80-ih godina jer je stvarno veoma kvalitetno urađeno na najbolji način, gde je u to vreme učestovali Danska država, Nemačka država, gde su iz naše države bili najbolji stručnjaci. Moje je pitanje, kada će Elektronski fakultet u Nišu staviti u funkciju taj objekat zato što je to vlasništvo države Srbije, Ministarstva prosvete? Ukoliko to bude što pre da se tu da mogućnost da mogu ljudi da rade normalno. Ta firma je sada privatizovana, kupili su ljudi, a bilo bi dobro da se to stavi u funkciju. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.11.2019.

Zahvaljujem se.

Kao i do sada, ja bih određena konkretna pitanja za deo poljoprivrede, a sada bih još jednom pitao vezano za zadrugarstvo, za sve one potrebne stvari koje su krenule u zadrugarstvo, vrlo pozitivne, vrlo lepo, gde je počelo da se govori o zadrugarstvu veoma pozitivno.

Moje pitanje nadležnom ministarstvu – kada će se znati rezultati po konkursu koji je raspisalo nadležno ministarstvo za zadruge, da li one nove zadruge, da li one zadruge stare ili složne zadruge ,jer je rok bio za podnošenje zahteva po konkursu 15. avgust za stare i za novije zadruge i bio je 15. septembar za složne zadruge? Visina subvencije, odnosno pomoći za zadrugarstvo, odnosno te zadruge bila je 129 hiljada evra za stare zadruge, šezdeset i nešto hiljada evra za nove zadruge i 500 hiljada evra za složne zadruge.

Pošto dolazim iz kraja gde se stvarno govori uveliko o zadrugarstvu, gde je i sam naš predsednik Srbije je dao veliku podršku razvoju tog dela Srbije za više ulaganja, za veća sredstva koja će se tamo ulagati, u te okruge, u te regione, kao što je Nišavski, kao što je Toplički i ostali okruzi i što se tiče zadrugarstva, to je stvarno velika i pozitivna stvar, nadležno ministarstvo je pokrenulo tu priču o zadrugarstvu gde se vide rezultati, jer, bez jakog zadrugarstva siguran sam neće imati uspeha ni da se razvija poljoprivreda u onom pravom smislu kako treba da bude.

Inače, pošto na nivou Nišavskog okruga, Topličkog okruga i još nekoliko okruga imamo sada okružne zadružne saveze, gde postoji Okružni zadružni savez „Južne Srbije“ koji ima veoma jaku infrastrukturu, gde ima preko 80 i nešto zadruga koje su tu, koje rade, a sklop svih tih zadrugara i svih tih zadruga jeste sekretar Zadružnog saveza okružnog „Južna Srbija“, Anita Ilić koja je u jedno i osoba koja je prikupila te ljude, zato što ona za sve te ljude radi onako kako treba, na najbolji način, skuplja, daje informacije, pomaže oko konkursa. Mislim da sam čuo da unazad nekoliko dana, tačnije početkom novembra sekretar tog Okružnog zadružnog saveza „Južna Srbija“ je podnela ostavku, neopozivu, iz razloga što trpi određene pritiske od određenih ljudi koji traže da se za njih obezbede sredstva, koji traže da dobiju određene zadruge sredstva, da li je to 60 hiljada evra, da li je 120 hiljada evra ili složna zadruga.

Inače, u razgovoru sa ljudima koji vode te zadruge sam pričao, gde imam informacije i da se pojavio uzbunjivač koji se prijavio u policiji i koji želi da obelodani niz negativnih, kriminalnih stvari određenih ljudi koje se tiču zadrugarstva.

Još jednom moje pitanje – kada će se obelodaniti i znati ko je prošao na konkursu nadležnog ministarstva koje vodi ministar Krkobabić i koliko je tih zadruga?

Konačno, interesuje me - zašto je sekretar regionalnog Zadružnog saveza „Južna Srbija“, Anita Ilić, podnela ostavku, neopozivu, zato što svi ti ljudi koji su u tim zadrugama, koji su formirali taj Okružni zadružni savez podržavaju tu njenu aktivnost i podržavaju sve ono što je postigla, a to je da se razvija zadrugarstvo.

Vezano oko toga - da li tu ima mogućnosti da se prevaziđu ti problemi, da Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ nastavi da radi na najbolji način, da se stavi lopta na zemlju, što se kaže, normalno, ukoliko ima nekih negativnih, kriminalnih stvari, da nadležni organi Srbije to provere, da rade u interesu daljeg razvoja zadrugarstva, u interesu razvoja poljoprivrede, jer smo mi imali period kada je zadrugarstvo pokazalo da bez toga nema razvoja poljoprivrede.

Ponovo dolazimo do toga da se dešavaju neke negativne stvari koje reflektuju da se dešavaju ponovo loše stvari i da zadrugarstvo dođe u situaciju da ono što je pozitivno ispadne loše.

Podržavam politiku predsednika Srbije, podržavam politiku Vlade, zato što znam da je zadrugarstvo nešto bez čega nema razvoja poljoprivrede.

(Predsedavajući: Vreme.)

Osim zadrugarstva, tu su normalno i ostale stvari koje se moraju pomoći, ali još jednom Zadružni savez Srbije, Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ i svi savezi u okviru zadrugarstva moraju raditi u interesu naših zadrugara, jer, još jednom, interesuje me – da li će imati odgovornost ukoliko ima nekih krivičnih dela…(Isključen mikrofon.)

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.10.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Jedno pitanje vezano je za komasaciju, pošto svi znamo da poljoprivreda i razvoj poljoprivrede u najvećem delu zavisi od komasacije, a komasacija je kod nas rađena davne osamdesete godine i sada se radi nešto pomalo ali to je vrlo mala površina koja se radi.

Inače, Zakon o komasaciji 2006. godine, gde u tom periodu za dve godine treba da se donesu podzakonska akta, pravilnici, gde do današnjeg dana to nije urađeno. U periodu od 2012. – 2013. godine nemačka vladina organizacija GIZ je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede ušla u postupak, sedam pilot projekata, da se uradi komasacija u određenim područjima, brdsko-planinskim područjima gde je završeno, a gde od tih sedam područja samo u jedno područje ovo, a to je u Boljevcu, gde je sve to upisano u katastar.

Što se tiče komasacije, rešavanjem komasacije rešava se i pravno-imovinsko nasleđe jer smo svedoci da u katastru stoje unazad pet generacija vlasnik te zemlje. Ovim se to rešava, rešavaju se putevi između dve parcele, rešava se odvodnjavanje i na taj način komasacija i dobrovoljno popunjavanje zemlje jeste za nas prioritet.

Moje pitanje je kada će u Skupštinu ući Zakon o komasaciji, zato što imamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu gde samo ima 19 članova vezanih za komasaciju i za dobrovoljno ukrupnjavanje zemlje? Inače, formirana je komisija, kakvu imam informaciju od strane nadležnog ministra poljoprivrede, ta komisija, na čelu te komisije je direktor Uprave za zemljište i po mojim informacijama ta komisija ima 27 članova i oni se dosad nisu sastali nijednom.

Interesuje me kada će ući u postupak Zakon o komasaciji, jer samo na taj način imamo šansu da stavimo akcenat na razvoj poljoprivrede, jer se ukrupnjavanjem zemlje rešavanjem pravno-imovinskih problema, rešavanjem putne infrastrukture kroz to zemljište komasirano ima mogućnost i da se razvije poljoprivreda ne samo u brdsko-planinskim područjima o kojima govorim, već i u ostalim delovima Srbije. Ima dobrih primera što je urađeno, ali to su vrlo male površine.

Još nešto što bih pitao konkretno, a vezano je za opštinu odakle ja dolazim. Inače, svi znamo, privatizacija koja je bila 2000. godine, privatizacija je bila katastrofalna za celokupno društvo za sve nas u Srbiji. Vrlo mali procenat privatizovanih firmi je uspelo da nastavi da radi.

Inače, u Svrljigu, odakle ja dolazim, 2000. godine imali smo više hiljada radnika, čak je Svrljig bio jedna od najrazvijenih opština u bivšoj Jugoslaviji. Privatizacija je učinila svoje, naknadna privatizacija, uništia je firme, gde je jedna od tih firmi bila „EI Akustika“ Svrljig, koja je proizvodila zvučnike, proizvodila sve ono što je potrebno za te namene. U tom vremenu, osamdesetih godina u toj Elektronskoj industriji Svrljig, „EI Akustika“ Svrljig, urađena je laboratorija za zvuk – to je tzv. gluva soba, koja je rađena zajedno sredstvima „EI Akustike“ Svrljig i u tom vremenu zajedno sa Elektronskim fakultetom u Nišu. Ta laboratorija za zvuk, ta gluva soba je bila u to vreme najveći projekat na Balkanu, gde su radili za potrebe i firmi, društvenih preduzeća, a bilo je i za vojnu industriju, za proveru, jačinu kvaliteta zvuka, kvaliteta mikrofona, kvaliteta zvučnika i svega ostalog.

Inače, ta gluva soba nije ušla u stečajnu masu kada je ta firma otišla u stečaj zato što u to vreme ti stručnjaci koji su privatizaciju radili u Srbiji, 2000. godine oni su to privatizovali na najgori način, ostali su ljudi bez posla. Ta gluva soba ili ta laboratorija za zvuk je ostala u državnoj svojini, tačnije Elektronski fakultet u Nišu je titular te laboratorije, odnosno te gluve sobe koja sada bi trebalo da se stavi u funkciju.

Moje pitanje je, kada će se ta soba, gluva ili ta laboratorija za zvuk staviti u funkciju zato što je to velika šansa i potreba možda za neke projekte, za neke firme koje rade vezano takve neke stvari i velika je stvar da to ne ostane samo spomenik 80-ih godina jer je stvarno veoma kvalitetno urađeno na najbolji način, gde je u to vreme učestovali Danska država, Nemačka država, gde su iz naše države bili najbolji stručnjaci. Moje je pitanje, kada će Elektronski fakultet u Nišu staviti u funkciju taj objekat zato što je to vlasništvo države Srbije, Ministarstva prosvete? Ukoliko to bude što pre da se tu da mogućnost da mogu ljudi da rade normalno. Ta firma je sada privatizovana, kupili su ljudi, a bilo bi dobro da se to stavi u funkciju. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2019.

Zahvaljujem se.

Ja bih postavio nekoliko pitanja iz delokruga područja gde ja živim, a to je jugoistok Srbije, gde je Niš centar i okolne opštine. Konkretno pitanje sam više puta ponavljao i sada ću ponoviti još jednom, vezano za izgradnje naplatnih rampi u delu autoputa koji ide preko Niša do Sofije, odnosno prema Grčkoj, gde smo imali i određene peticije i konačno, naplatne rampe se rade. Za mene je sada zadovoljstvo što posle niza mojih inicijativa, sada je data mogućnost da posebno za građane Niša mogu se obezbediti posebne karte koje će finansirati grad Niš preko „Puteva Srbije“, gde će za sve građane Niša koji putuju i idu obilaznicom preko autoputa, za njih biti besplatan prevoz.

Ja to pozdravljam i to je odlično, jer je to velika potreba, zato što je grad Niš grad koji ima velikih mogućnosti, a s druge strane, ima dosta potrebe za neke zaobilaznice.

Ali, mene sada interesuje, pošto je za građane Niša to je prihvaćeno od strane „Puteva Srbije“, moje pitanje jeste „Putevima Srbije“ – da li postoji mogućnost da na isti način to dobiju i lokalne samouprave koje su u Nišavskom upravnom okrugu, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Gadžin Han, opština Merošina i ostale opštine, čiji građani, iz tih opština, imaju potrebe da dolaze do Niša, zato što veliki broj ljudi iz tih opština radi u Nišu i svakodnevno idu i završavaju poslove u Nišu. Ne samo to, nego i potrebe zdravstvene zaštite, potrebe i ostalih stvara, jer nama Niš jeste centar svih događanja? Zato je moje pitanje „Putevima Srbije“ da li će imati mogućnost, primer, opština Svrljig da iz svog budžeta izdvoji sredstva na isti način kako je to uradio grad Niš i da za građane Svrljiga imaju te kartice kojima će moći besplatno da idu do Niša preko autoputa ukoliko žele tuda da idu, da bi bila zaobilaznica ili ako je to veća potreba?

Da li to može i za građane Svrljiga, za građane Merošine i tih opština koje su u Nišavskom upravnom okrugu, koji rade, koji imaju potrebe, uz obavezu da lokalna samouprava iz svog budžeta odvoji sredstva procentualno na isti način kako će to uraditi grad Niš? Svrljig kao opština je spremna to da uradi i da se obezbede sredstva da za ljude iz Svljiga koji putuju za Niš i rade u Nišu to bude obezbeđeno. To je moje pitanje.

Još jednom bih pitao vezano i za izgradnju puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, jer je put stvarno u veoma lošem stanju, a o problemima oko tog puta govorio sam više puta na Skupštini i tražio da se uđe u postupak da se taj deo puta uradi zato što je to velika potreba za sve nas koji dolazimo od Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Negotina, Bora, jer kako sam rekao, grad Niš je centar svih naših događanja, ima puno potreba gde dolaze svi ti naši ljudi iz tih naših opština.

Još nešto bih pitao isto „Puteve Srbije“, konkretno vezano za delokrug u delu regionalnog državnog puta, da li će se ući u postupak rekonstrukcije dela puta koji ide kroz sam Svrljig, preko sela Galibabinca, do sela Beli potok. To je opština Knjaževac. Put je u katastrofalnom stanju. Očekujemo da će taj put biti stavljen u funkciju, odnosno da se uđe u postupak rekonstrukcije u narednoj godini. Potreba je velika, a svedoci smo da će u narednim godinama, 2020, 2021. godine, biti velike investicije u infrastrukturi, pa zbog toga ovo pitam, zbog potreba građana koji žive u Svrljigu, u Knjaževcu, koji funkcionišu između. To su sve ljudi koji su možda rođeni u Svrljigu, a žive u Knjaževcu ili obrnuto.

To isto važi, da li će biti mogućnosti da se u narednom periodu, 2020. godine, uradi put, kojim se daje mogućnosti da od Svrljiga prema Soko Banji, to je deo Labukova preko Radenkovca, da se taj deo puta završi? Tu je velika potreba da povežemo i opštinu Svrljig i opštinu Soko Banju. Mislim da je to velika potreba i očekujem da će to biti urađeno zato što se obezbeđuju velika sredstva za potrebe radova u infrastrukturi.

Ja bih sada iskoristio priliku da zahvalim Direkciju za imovinu i ljudima koji vode Direkciju za imovinu na ažurnosti i efikasnosti, posebno direktoru Jovanu Vorkapiću, Oliveri Krstić i načelnici u Direkciji, Neveni Zeljković. To su ljudi koji stvarno rade svoj posao u interesu svih nas koji živimo van Beograda i imamo potrebe da završimo ono što je započeto. Hvala ljudima koji rade u Direkciji za imovinu. Stvarno rade svoj posao na najbolji način. To mogu da kažem i za „Srbijavode“, za direktora gospodina Puzovića, jer su to ljudi koji stvarno rade svoj posao na najbolji način. Hvala.

Imovinska karta

(Svrljig, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -