Nema informacija o predloženim aktima.
čeka se odgovor 5 godina i 10 meseci i 28 dana
Poštovani gospodine Miletiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 23 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
odgovoreno za 1 sat
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem se.
Uvažena potpredsednice, uvaženi ministri, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi kod grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane.
Ja sam i ranije govorio o više zakona koji su bili bitni za jugoistok Srbije. Evo danas tu imamo određene sporazume kojima dajemo mogućnost da se poboljšaju uslovi za prevoz, za sve one stvari koje su bitne za život svih naših građana.
Najviše ću se dotaći ovog dela sporazuma oko finansiranja izgradnje dela pruge od Niša prema Dimitrovgradu. Za mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, ali Niš je za mene, što se kaže, centar svih događanja. Svrljig je na prvom mestu, ali normalno, tu je i Niš odmah i ostale opštine na jugoistoku Srbije.
Za sve nas koji tamo živimo, to će biti veliki korak da dođe do izmeštanja pruge, da se uradi ta brza pruga, da na tom delu mogu bolje da funkcionišu vozovi, saobraćajnica da bude kako treba. Za mene je veoma bitno kada mi to završimo, kada to bude završeno, bilo bi dobro da se u međuvremenu stavi akcenat na ovaj deo pruge koji ide od Niša preko Svrljiga, Knjaževca prema Prahovu, prema Negotinu, prema Boru.
Moram da kažem i veoma je bitno za nas koji tamo živimo, da je ta pruga u prethodnom periodu od 2019. do 2021. godine rađena, izgrađena, rekonstruisana. Tu govorim o delu pruge koji se nalazi od Niša prema Svrljigu i Knjaževcu. Kada je ta pruga, rađena signalizacija koja je bila, recimo, u Knjaževcu baš kompletna signalizacija, gde je to bilo sve kako treba, automatski prelazi, sve što treba i kako treba. Kada je urađena ta brza pruga, odnosno rekonstrukcija te pruge, dolazi do toga da su prekidi, da to sada ne funkcioniše.
Što se tiče u samom Svrljigu i dela puta te železničke pruge od Niša prema Svrljigu, kroz sam Svrljig imamo pružni prelaz koji je u veoma lošem stanju, u stanju takvom da kada neko želi da pređe preko pruge, to su takva udubljenja na tom delu da ljudi jedva idu svojim vozilima.
Da napomenem, veoma je bitno da branici koji se nalaze u tom delu su rađeni i taj projekat je rađen verovatno početkom 20. veka. To je sve zastarelo. Mislim da bi to trebalo što pre uraditi, da to može da bude funkcionalno, da bude 100% sigurno za naše ljude. Mogu da kažem da na tom delu pruge prolazi dnevno u proseku preko 4000 vozila, a računajte koliko je to opasno kada ti branici nisu u funkciji, kada radnik koji radi na 400, 500 metara, tu je železnička stanica, mora da izađe van stanice i da onim čekrkom spusti i podigne tu rampu. Mislim da to nije primereno situaciji, kada je 21. vek.
Inače, znam, jer ja tamo živim u Svrljigu, a to što govorim, to je veliki problem ne samo naš koji tamo živimo u samom Svrljigu, nego svih onih koji prolaze kroz Svrljig, da li išli prugom, da li išli državnim putem koji je isto veoma frekventan.
Bitno je i tamo je rađen inspekcijski nadzor inspektora koji radi na železnicama, odnosno to je republički inspektor za železnicu, odrađen je i zapisnik na kojem je dao određene naloge da se to završi, taj pružni prelaz da se uradi, da to bude automatski prelaz, da sve to bude u najboljem redu. To je rađeno 2024-2025. godine. Imali smo informacije, ja sam konkretno bio sa direktorom infrastrukture železnice, gde je dogovoreno tada da Svrljig i taj pružni prelaz uđe u proces, da to bude odrađeno početkom ove godine kroz sredstva koja se finansiraju iz budžeta, odnosno sredstva koja su kao donacija EU. Do dana današnjeg ništa nije odrađeno. Kako sam čuo, ta sredstva su preusmerena u nekom delu pruge, u delu koji je mnogo manje frekventan nego ovaj deo gde je kroz sam Svrljig i gde dolazi veliki broj ljudi, odnosno velika je frekvencija saobraćaja i drumskog i železničkog, a velika je opasnost. Tu smo ranije imali desetak nezgoda koje su se dešavale zbog toga, zbog tih branika koji su loše urađeni, odnosno čak koji i ne funkcionišu. Svetlosna signalizacija nije dobra. To je u samom Svrljigu, da ne govorim o tim pružnim prelazima koji se nalaze van dela tog naseljenog mesta gde su opštine dužne da to održavaju, zajedno sa Železnicama Srbije.
Još jednom sam siguran da će se to završiti, ali bih voleo da to bude odrađeno što pre, jer bezbednost svih naših ljudi je na prvom mestu, a moramo da idemo u 21. odnosno 22. vek, da ne dozvoljavamo da to bude kao što je nekad bilo.
Hvala još jednom. Ja ću glasati za predloge svih ovih sporazuma, jer mislim da su dobri, dobri za budućnost svih nas koji živimo u Republici Srbiji. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, predsednice Skupštine.
Uvaženi potpredsednici Vlade, uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", a u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.
Ja ću kao čovek koji živi u jednom malom mestu, u Svrljigu, govoriti iz delokruga onog što će tamo raditi i kako će raditi naša lokalna samouprava i ostale male lokalne samouprave, vezano konkretno za ovaj zakon kojim se daje mogućnost da se legalizuju svi objekti koji do sada nisu odrađeni. Velika je potreba da se to odradi, ali će veliki problem biti da to odradimo u seoskim područjima, baš zbog toga što naša seoska područja, naša sela, tu nisu rešili puno tih pravno-imovinskih odnosa, gde se još kuće i zemljište vode na jednog, a kuća na drugog, a u tim našim selima nije odrađen ni PGR. To je nešto na čemu moramo zajedno da nađemo rešenje.
Velika stvar u svemu tome jeste što će veliki broj tih predmeta u tim našim lokalnim samoupravama preuzeti da rade ljudi koji rade u tim našim opštinama. Verujte mi, biće to veoma teško, baš zbog toga što ima velikih problema, što je veliki broj naših ljudi, tih zahteva će biti još više i pretpostavljam, a siguran sam, i da ćemo imati mogućnost da se određeni broj ljudi zaposli koji će moći ovaj posao da završe na najbolji način, s tim što je bitno da se obezbede sredstva za plaćanje tih ljudi, da to ne bude u okviru postojeće mase za plate, već da to budu neka dodatna sredstva kojim će moći da se prihvate svi zahtevi, da se urade sve potrebne stvari, da se uđe u postupak legalizacije i da se legalizacija završi.
Još jednom pominjem, u tim našim seoskim područjima još negde nije urađen PGR, a to mora da se odradi, da se odrade urbanistički projekti, a to sve iziskuje i vreme i ljude a sve to će se reflektovati na to da se posao ne obavi odmah nego će biti potrebno vreme.
Siguran sam, a to je još jedna od bitnih stvari, da će finansiranje, 70% od svega ovoga što se naplati, da će ići Republici Srbiji, budžetu Republike Srbije, 20% lokalnim samoupravama a 10% agenciji. Mislim da i tu moramo da nađemo rešenje da za ta mala nerazvijena područja, brdsko-planinska područja, da tu 70% ostane u lokalnim samoupravama u tim sredinama, da se pune budžeti opština, jer će stvarno to biti veliki problem. Budžeti opština su u veoma teškoj situaciji i zbog toga moramo naći rešenje da se to tamo obezbedi da bismo sve to završili na najbolji način.
Mislim da ovu legalizaciju treba da završimo i da konačno stavimo tačku na sve to što je potrebno, ali to mora biti na najbolji način, najbezbednije i da sutra to bude za svakog čoveka, da li on živeo u Svrljigu, Nišu, Knjaževcu ili nekim drugim opštinama.
Zakon možemo popraviti amandmanima. Ja sam podneo dva amandmana i mislim da će time, ako se prihvate amandmani, imati mogućnosti da se obezbede bolji uslovi za te naše ljude koji žive u tim našim područjima sa težim uslovima života.
Vezano za izvršitelje, i ovo je veoma dobar zakon. Moramo to rešiti konačno, zato što su izvršitelji ljudi koji nemaju ni trun skrupula, oni ulaze u svako domaćinstvo za neku malu naknadu koja treba da se isplati i ljudima se uzima kuća. Ovaj zakon je isto dobar da se prihvati. Normalno, da to bude uz neke dodatne amandmane koji su predloženi. Nekoliko amandmana je podneo i kolega poslanik Uglješa Grgur, koji se već bavi time i koji maksimalno štiti te naše ljude koji imaju problema sa izvršiteljima.
Što se tiče poljoprivrede i ovog zakona o semenu, mi smo već govorili sa ministrom u prethodnom periodu. Ja imam veliko poverenje u ministra poljoprivrede, čoveka koji je stručan i koji zna svoj posao i složili smo se oko toga da je nama kao državi veoma bitno da akcenat stavimo na stočarstvo i da nam je veliki problem što stočni fond opada. Tu moramo zajedno da radimo, da se isplate redovno ove subvencije, jer ima situacija gde to nije odrađeno, ali zajedno sa ministrom poljoprivrede se dogovaramo i na Odboru, gde imamo određene zaključke da pojačamo i da poboljšamo rad našeg ministarstva.
Veoma je bitna stvar što Ministarstvo privrede i Ministarstvo poljoprivrede imaju dobru saradnju, gde se dopunjuju određenim projektima, određenim podzakonskim aktima, gde naši ljudi i naše žene na selu mogu da koriste sredstva od Ministarstva privrede za poljoprivredu i obrnuto i na tome moramo nastaviti da radimo.
Vezano za Ministarstvo privrede, takse, gde se povećavaju takse, gde je predlog da se povećaju sudske takse, mislim da svako povećanje sudskih taksi za svakog našeg čoveka nije dobro. Ali, jedna od bitnih stvari, uvaženi ministre pravde…
Završavam.
…da veliki broj naših opština nemaju osnovne sudove, nemaju ni sudske jedinice, a nema ni sudećih dana. Kada povećamo takse, moj čovek iz jednog sela, recimo selo Lukovo, treba da ode do Niša, tamo je sud, on napravi troškove, ne održi se ročište, a ja sam više puta tražio od predsednika suda da se obezbede naknadni sudeći dani za opštine u kojim nema sudova.
Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge zakona i mislim da će ovo biti mogućnost da poboljšamo naše živote, svih naših ljudi koji žive u seoskim područjima i u brdsko-planinskim područjima.
Hvala još jednom.
Zahvaljujem se dr Orliću.
Uvažena predsednice Vlade, gospođo Brnabić, poštovani prvi potpredsedniče Vlade, druže i gospodine Ivice Dačiću, uvaženi ministri, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.
Ja ću kao i do sada postaviti nekoliko pitanja koja se tiču svakog čoveka, bez obzira da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu ili u drugom delom Srbije.
Prvo pitanje – da li postoji mogućnost, odnosno da promenimo zakon kojim se sankcionišu svi oni ljudi koji odu u penziju pre 65 godina, a imaju 40 godina radnog staža. Oni sada po ovom zakonu svaku godinu preko 60 godina imaju sankcije za to po 0,4% što znači, ukoliko je sa 60 otišao u penziju, on kasnije 20% ima manju penziju. Bilo je inicijative da se ovo promeni i kada napune 65 godina da im se tada daje kompletna penzija.
Drugo pitanje tiče se svih naših ljudi koji su redovne platiše električne energije, jer oni kroz program plaćanja električne energije plaćaju i taksu za RTS. Veliki broj nas, veliki broj ljudi koji žive u ruralnim područjima, veliki broj njihove dece otišli su, ti ljudi sada više ne žive u tim područjima, a i dalje plaćaju električnu energiju, pa bi bilo dobro da se iznađe mogućnost da se tamo tim ljudima ne naplaćuje taksa za RTS. Razlog svega toga jeste, oni to ne gledaju, nisu tamo, ali žele da nekada odu, da vide kakvo je to njihovo gazdinstvo i mislim da bi to bilo veoma bitno za svakog čoveka.
Jedno od pitanja koje sam hteo da postavim jeste da veliki broj naših radnika koji su izgubili posao, unazad od 2000. godine, posle onog DOS-ovog režima, gde su bile društvene firme, gde je veliki broj iz tih firmi izgubio posao, kroz sudske postupke, oni su dobili sudske postupke, odnosno izvršenje, ali do sada to nije ništa naplaćeno.
Da li postoji mogućnost, pošto znam da je kompletna i Vlada, tada je predsednik Srbije bio i predsednik Vlade, imali su u Nišu određene sastanke gde su radnici u mašinskoj industriji, u elektronskoj industriji imali neke dogovore, a to važi i za Svrljig i za ostale opštine, da se tim ljudima iznađe način, pa makar to da bude kao što je ranije bilo za neka dugovanja kroz devizne rezerve, odnosno kroz neko odloženo plaćanje, ali bitno je da se tim ljudima to isplati. Velika potreba svih ljudi je da to bude plaćeno.
Zahvaljujem se.
Pitanje vezano za prosvetu. Konkretno svedoci smo, o tome smo govorili više puta, ali ja ću sada da prenesem neka zapažanja, neke potrebe naših učitelja iz tih naših malih sredina.
Konkretno ja sam više puta razgovarao sa učiteljima koji imaju veći broj dece, odnosno 30 dece, što od prvog do osmog razreda. Imaju pojedina deca koja idu i po obrazovanju. To je IOP program, to su deca koja imaju posebne potrebe gde njima treba veća pažnja. Bila je neka inicijativa da ako postoji mogućnost da taj maksimalni broj dece koji je sada 30, da se smanji makar na 25, da bi moglo sa decom da se radi i sa ovom decom koja imaju posebne potrebe, njima treba maksimalna pažnja, a i za ostalu decu. Mi želimo svakom detetu da se obezbede isti uslovi da može da zna.
Još jedna stvar koju sam hteo da pitam. Vezano je za besplatne udžbenike. Inače, ministar Tončev, koji je zadužen za nerazvijena područja, je već inicirao određene stvari, da makar u tim opštinama koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, da se tamo obezbede udžbenici besplatni za svakog učenika.
Jedno od pitanja jeste i to, pošto imamo sada velike količine kiše, velike poplave. Šta se dešava u područjima koja su isto četvrta grupa, a imali su velikih problema. Da li će imati mogućnost i u ostalim područjima da se tim ljudima nadomesti? U tim područjima su uvedene vanredne situacije.
To je ono što je za mene bitno i ukoliko postoji mogućnost Ministarstvo poljoprivrede, još jednom, oko isplata zaostalih dugovanja subvencija. Konkretno, to je period 2021, 2022. ili 2023. godine, a tiče se stočara i pčelara. Pošto je ova godina bila veoma loša za pčelare, veliki trošak jeste da se pčele prehrane. Tu se mora kupiti veća količina šećera, a to je za njih veliki trošak. Da ljudi ne bi izgubili to, trebalo bi da se njima isplate subvencije koje su zaostale. Hvala.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.
Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, kao prvo ću čestitati slavu Spasovdan, Gradu Beogradu, svim građanima Beograda, sa željom da ova litija koja sada treba da krene, da bude najbolji način, na čelu sa našim patrijarhom Porfirijem. Srećna slava i sve najbolje. Moramo se poštovati i moramo se uvažavati svako svakog, jer vreme koje dolazi, moramo biti svi zajedno.
Postaviću prvo pitanje, Ministarstvu zdravlja dokle se stiglo sa Predlogom zakona o hitnoj pomoći, zato što je taj zakon koji sam ja predložio veoma bitan za sve građane Srbije, jer veliki broj naših opština nemaju službu hitne pomoći i to je nama veoma potrebno.
Drugo pitanje, Ministarstvu bez portfelja, gospodinu Tončevu, kakvo je stanje u opštinama koje su u njegovoj nadležnosti i da li će biti novih izdvajanja u okviru mogućnosti ministarstva?
Treće pitanje, Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost, da se povećaju transferi za opštine četvrti i pete grupe nerazvijenosti, jer deset godina u nazad se transferi ne menjaju, a troškovi su sve veći i veći. Konkretno to je veliki problem.
Četvrto pitanje, Ministarstvo za javna ulaganja, završetak sporske hale u Svrljigu, 2017. godine kada je bila Kancelarija za ulaganje, mi smo imali tu opredeljen milion evra za izgradnju i za završetak sportske hale. Pitanje, da li će to postojati mogućnost ove godine da završimo?
Peto pitanje, Ministarstvu turizma i JP „Stara planina“, da li će biti većih ulaganja u objekte za smeštaj i proširenje kapaciteta na Staroj planini? Stara planina je biser turizma i potrebno je veliko ulaganje. Siguran sam da će to biti urađeno zato što je Vlada Republike Srbije formirala radno telo koje će na tome raditi.
Šesto pitanje, aerodrom u Nišu, da li će biti većih investicija u aerodrom u Nišu? Da li će biti izgrađen novi terminal, jer dosta se radi i ulaže, a o tome se malo govori.
Pitanje koje sam hteo da postavim vezano je za privredu, da li postoji mogućnost da se obezbede investicije u opštini kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jer unazad dvadesetak dana bio je kod nas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gde smo zajedno sa njim imali određene predloge, gde bi trebalo da se dovede određen broj investitora. Radna mesta su veoma bitna i da li će imati mogućnost da se obezbede radna mesta. Jedno od bitnih stvari jeste završetak i izgradnja određenih putnih pravaca. Magistralni put od Niša, Svrljiga, prema Knjaževcu, Zaječaru, da li postoji da se uradi treća traka, zaustavna traka na delu gde je mesto zvano Gromada, zato što je tu veliki zastoj, kada je loše vreme. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, poštovana potpredsednice.
Ja bih postavio nekoliko pitanja a tiču se naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije.
Prvo pitanje je upućeno Ministarstvu energetike i rudarstva i javnom preduzeću "Srbijagas", a tiče se gasifikacija ovog dela Srbije. Mi smo ranije govorili i već se krenulo sa radom, odnosno krenule su neke pripremne radnje, da gasovod koji je predviđen za istočnu Srbiju, da je jednim delom sada već ušlo u proceduru, jedan krak gasovoda ide od Zaječara prema Prahovu a drugi krak gasovoda ide od Zaječara preko Knjaževca, Svrljiga ka Nišu.
6Mene interesuje kada će konačno on biti stavljen u funkciju, jer kao što smo videli, već su ljudi na terenu, obilazi se i prati se trasa od gasovoda koji će na tim mestima biti i za sve nas koji tamo živimo veoma je bitno da se to reši što pre, na najbolji način, jer ćemo tako imati mogućnost da bude bolja životna sredina. Konkretno, sada, kada se loži, veliki problem jeste zagađenje vazduha, ne samo kod nas u Svrljigu nego u Knjaževcu, Nišu i svuda. Ovim načinom gasifikacije rešavamo taj problem. Moje pitanje je da li će to biti u toku ove ili naredne godine?
Jedno od bitnijih stvari jeste ono što ide kao nus proizvod, nus pojava, a to gde taj gasovod sada treba da krene, gde treba da ide? Već se pojavljuju pojedine advokatske kancelarije, pojedini ljudi koji se predstavljaju kao advokati, obilaze te naše domaćine koji imaju parcele gde treba da prođe gasovod i već se pripremaju tužbe. Ja mislim da je to još jedan od načina da se zaustavi gasifikacija, kao što se dešavalo u prethodnom periodu, gde su ranije prošli putevi u tim našim seoskim područjima, to sam vam govorio i ranije, gde je veliki broj advokatskih radnika na terenu, idu direktno kod tih naših ljudi čije su parcele zauzele jedan deo tog puta ili je put prošao kroz tu parcelu pre 50-60 godina. Sada se javljaju ti advokati, obilaze te naše domaćine čije su to parcele, imaju podatke i utužuju lokalnu samoupravu, opštinu, gde je opština u jako teškoj situaciji zato što su budžeti veoma mali, veoma opterećeni svim onim drugim stvarima, gde su te kazne za te advokate koji dobiju te pare veoma velike, abnormalne, gde budžeti opštine to ne mogu da iznesu.
Ja sam vam govorio i ranije da jedna opština, druga opština, treća opština, budžeti se smanjuju, advokati idu i dalje na terenu, što znamo da nije po pravilu, da nije u skladu sa Zakonom o advokaturi, da nema pravo da ide kod svakog čoveka da nudi svoje usluge, a idu možda čak i neki ljudi koji nisu ni advokati, nego njihovi pomoćnici i na taj način naši ljudi njima potpisuju i dešava se situacija da dosta tih tužbi koje advokati rade prema tim našim lokalnim samoupravama, se izgubi, odnosno advokati izgube te tužbe, a taj naš čovek koji je potpisao to ovlašćenje oni sada plaćaju i dolaze velike kazne za takse koje su trebale da se naplate.
Prema tome, za mene kao čoveka bitno je da se uradi gasifikacija, da se nađe rešenje, da na najbolji način rešavamo problem gasifikacije, problem zagađenja životne sredine zbog loženja.
Još jedna od bitnih stvari jeste da nađemo rešenje, ali ja sam već rekao vezano za probleme tih lokalnih samouprava, za uzimanje tih putnih pravaca. To su atarski putevi i to je veliki problem, gde budžeti opština su sada mnogo opterećeni.
Moramo naći rešenje. Mi smo kao lokalna opština u Svrljigu imali sastav gde se skupilo 50 opština koje smo zajedno napravili radno telo gde se išlo kod nadležnih ministarstava da se reši problem ovih tužbi vezano za zauzimanje tog tzv. putnog zemljišta.
Hvala još jednom.
Zahvaljujem se, poštovana predsednice.
Postaviću nekoliko pitanja koja se tiču opštine gde živim i taj deo istočne Srbije, nadležnom Ministarstvu građevinarstva i infrastrukture, a tiču se sledećeg.
Prvo pitanje je most koji treba da se rekonstruiše, a koji se nalazi u delu državnog puta koji je u samom Svrljigu a taj put ide prema Staroj planini. Put je veoma frekventan, a rađen je u prošlom veku, možda pre 70-80 godina i tu je tzv. usko grlo.
Znači, pitanje je Ministarstvu građevinarstva i direktoru „Puteva Srbije“, gospodinu Drobnjaku. Mi smo kao lokalna samouprava više puta inicirali, tražili da se taj most proširi, napravi uz saglasnost sa svim propisima jer, kako sam rekao, to je usko grlo gde je put veoma frekventan. Nalazi se u samom Svrljigu, centru Svrljiga, blizu centra Svrljiga i veoma je veliki broj vozila koja idu prema Staroj planini, dolazi se do situacije da bude neko teretno vozilo i putničko vozili i oni ne mogu da se mimoiđu i dolazi do saobraćajnih nezgoda.
Inače, taj most je, kako sam rekao, u lošem stanju, treba da se obnovi. Više puta smo slali urgencije, rađene su projekti tog mosta kako da se odradi, do dana današnjeg tu ništa nije odrađeno, a mogu da napomenem da je veliki broj roditelja, dece, pešaka koji tuda idu, funkcionišu, gde ne mogu da prođu zbog tih, kako sam rekao malopre, teretnih vozila, koja su veoma bitna, ne mogu da dva vozila prođu.
Znači, trudnica sa detetom ili porodilja sa detetom u kolicima ne može da prođe i dolazi u situaciju da se, ne daj Bože, dešavaju neke stvari koje bi sutra napravili veliku štetu, ne daj Bože da neko tu pogine.
Znači, moje pitanje je kada će „Putevi Srbije“ odrediti i odraditi taj deo mosta jer kako znam projekat je odrađen, sve je odrađeno treba samo da se odvoje sredstva da se taj most samo proširi, da se rekonstruiše i da bude onako kako treba da bude širina puta da tu može normalno vozila da funkcionišu?
Dakle, „Puteve Srbije“ još jednom pitam. Kako kažem više od 20 puta smo mi imali urgencije, tražili i do dana današnjeg ništa nije odrađeno. Očekujem da će to da se odradi zato što je to veliki problem svih nas koji živimo u toj našoj maloj opštini i svih ljudi koji putuju i idu prema Staroj planini, inače mestu i centru gde dolazi veliki broj ljudi iz cele Srbije.
Drugo moje pitanje isto se tiče Ministarstva građevinarstva, a tiče se pružnog prelaza koji se nalazi u samom Svrljigu. Nalazi se na pružnom putu i taj pružni prelaz je rađen unazad možda 70, 80 godina, pružni prelaz gde svakodnevno prođu hiljade i hiljade vozila, a plus „Železnica Srbije“ je tu odradila rekonstrukciju te naše pruge gde su napravljeni betonski pragovi. Vi sami znate kolika je Luka Prahovo, Borski rudnik, koliko sad tu ide tereta preko železničke pruge, a i preko samog ovog puta, državnog puta koji je tu gde se presecaju.
Znači, za mene kao čoveka koji tamo živi prave se velike kolone gde se dešava čak, pošto je taj pružni prelaz rađen pre 70, 80 godina, kažem, pre 100 godina, 1925. godine ta pruga je rađena, jedan deo tad je odrađen, ali sad to još ništa nije adaptirano, sređeno, obnovljeno.
Inače, imam informacije iz „Infrastrukture železnice“ u prethodnom, to sam razgovarao sa gospodinim Novovićem, tada je bio izvršni direktor u „Infrastrukturi železnice“, gde je taj pružni prelaz stavljan u program da se odradi tokom prošle godine i početkom ove godine, da ta pruga, da tu branici budu automatizovani, da sve bude automatizovano i da sutra u svakom pogledu naši ljudi, Svrljižani, a i oni ljudi, veliki broj, kažem, vozila ide od autoputa od Niša prema Boru, prema Negotinu, prema Prahovu, a isto tako i železnicom. Veliki problem, velika šteta se dešava jer više puta ti branici koji su mehanički, odnosno to se još radi po onom starom, ranije kako je to rađeno, pre 80 godina gde se to ručno sve radi, manuelno i gde sutra kada spuste branike pruga zatvori se, dešava se više puta, jer nema svetlosne signalizacije, dešava se više puta da se tu zatvori vozilo između dva branika i da se dešavaju, ne daj Bože, neke velike nezgode.
Još jednom, pitanje moje „Železnicama“, odnosno „Infrastrukturi železnice“ – da li će se to završiti ove godine? Koliko ja znam, bilo je u programu „Infrastrukture železnice“ da se odradi prošle godine, do kraja godine, pa početkom ove godine, a sada čujem da taj pružni prelaz, koji je planiran sad i kod nas ovom delu naše opštine rađeno je samo tamo prema Prahovu.
Hvala još jednom.
Zahvaljujem se.
Ja ću postaviti nekoliko pitanja, ali prvo bih iskoristio priliku da dam podršku ministru za ministarstvo zdravlja gospodinu Lončaru na svim onim icijativa što se rade pregledi u svakom delu naše Srbije, u svakom domu zdravlja. Velika podršku. To moramo tako nastaviti, jer kao što sam ranije govorio bolje sprečiti nego lečiti.
Sada bih još jednom dao podršku jednom mladom čoveku koji prof. dr, koji je direktor kardiologije u Nišu, Tomici Kostiću koji zajedno sa svojim timom svakodnevno radi pomaže svima nama koji živimo na jugoistoku Srbije.
Klinički centar Srbije, Tomica Kostić, sve ostale kolege rade svakodnevno. Još jedna velika podrška njemu kao čoveku i njegovom timu, jer sam siguran da će on zajedno sa svima njima raditi na tome da se što veći broj ljudi spase i da se svakom čoveku pomogne, a radi se na tome da se usavrši, da se obezbede bolji uslovi rada na kardiologiji.
Što se tiče zdravstva, o tome ćemo pričati u narednom periodu, vezano i za domove zdravlja, i za Dom zdravlja u Svrljigu, neću o tome sad govoriti.
Ja ću sada postaviti pitanje, konkretno, možda bude i predsedniku Vlade i Ministarstvu finansija, ministarki pravde i ministarki državne uprave i lokalne samouprave. Tiče se velikog problema koji dotiče veliki broj malih lokalnih samouprava. To je problem o kojem sam govorio unazad dve ili tri godine, problem gde veliki broj advokata, advokatskih pripravnika ide po tim našim opštinama, obilazi naša seoska područja i na neki način i prevarom dolazi i traži od ljudi da potpišu da se utuži opština za zauzeće određenog dela nekog puta atarskog, lokalnog puta, koji je tu rađen pre 50 ili 60 godina.
Vrednost tog dela i tog kvadrata, dva, tri, pet kvadrata jeste hiljadu ili dve hiljade dinara, a oni za advokatske usluge uzimaju do 100, 150 hiljada dinara. Lokalne samouprave su u takvoj situaciji i ovako su u veoma teškoj situaciji zato što su budžeti opterećeni, zato što transferi nisu menjani od 2008, 2009. godine, a svakodnevno dolaze tužbe, pritužbe i kao što sam govorio, jedna od tih opština je i opština Svrljig. Isti je problem i u opštini Knjaževac, Sokobanja, Vlasotince i veliki je broj takvih opština.
Mi smo svojevremeno napravili udruženje tih opština, gde smo zajedno sa njima bili na sastancima u Ministarstvu pravde, Ministarstvu državne uprave. To je bilo u prethodnom mandatu Vlade. Jednog trenutka je to stalo. Ponovo se to radi, tako da veliki broj tih advokata svakodnevno ponovo ide od čoveka na čoveka, ide kod starih ljudi, a evo, mogu da kažem, dešava se i da ti postupci, oni utuže opštinu, da ti postupci, taj čovek izgubi i celokupni dug koji je pravljen u okviru te tužbe dolazi na teret tog čoveka seljaka, čoveka koji je neuka stranka i čoveka kojeg je neko prevario da potpiše.
Sada dolazimo u situaciju da budžeti opština su opterećeni, da ne mogu da funkcionišu opštine. Ja znam i siguran sam da će predsednik Vlade sa svojom Vladom, svim ministrima, ući u postupak rešavanja ovog problema, ali verujte mi, ako to ne uradimo što pre, da ne kažem odmah, a imam informacija da se već formira radna grupa u Vladi, da treba da se na tome ozbiljno radi. Opštine kao što je moja opština gde ja živim i veliki broj takvih opština će biti, što se kaže, zaustavljene, ne mogu da rade, ne mogu da funkcionišu, a verujte mi da od toga sutra ima vajde taj čovek, taj seljak kome je zauzet, recimo, jedan kvadrat pre 50 godina, mi tim ljudima možemo da obezbedimo to da se adekvatno njima namiri. Ali, zbog ovih tužbi, zbog advokatskih troškova, stvarno je alarmantna situacija.
Kad sam govorio, rekao sam to je sad jedan mali problem. Problem će da raste, raste, raste i na kraju, to jeste problem malih lokalnih samouprava, budžeta lokalnih samouprava, ali verujte mi, kada sve lokalne samouprave budu ugrožene od takvih stvari, to će biti jedna velika lavina problema koja će udariti na budžet Republike Srbije, a i sad vidimo u kakvoj je situaciji.
Voleo bih da se nađe rešenje adekvatno, da se obeštete ti ljudi kojima je zauzeta površina, ali s druge strane, da zaustavimo ove tužbe koje utiču na život samih građana u tim lokalnim samoupravama.
(Svrljig, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 224148.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik | Skupština opštine Svrljig | Opština | Po održanoj sednici | 55348.00 | RSD | 20.08.2020 - |