MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 08.05.2019, 12:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 196
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Odbor za prava deteta

Poslanička grupa prijateljstva - Ažerbejdžan

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Egipat

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 10 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2019.

Zahvaljujem se.

Rekao bih isto vezano za te investicione fondove o kojima govorimo. Mislim da je potrebna svima nama jedna veća investicija, konkretno vezano za ova nerazvijena područja, za područje jugoistočne Srbije, gde bismo mogli da obezbedimo bolje uslove za život svih naših građana, da se obezbede bolji putevi, da se obezbede bolje pruge, da se obezbede svi oni alternativni vidovi, vidovi energije, jer je priroda nama dala sve. Mi nemamo dovoljno sredstava, ali kroz ovakve fondove možemo to obezbediti ulaganjem u te male sredine, ulaganjem u poljoprivredu, ulaganjem u sve ono što daje život jeste šansa za razvoj naše zemlje Srbije.

Fondovi o kojima sada govorimo su nešto što je vrlo bitno za naš budući period. Ja još jednom podržavam i naše ministarstvo, ministra finansija, da ovo moramo završiti, moramo usvojiti, jer samo ulaganjem u te naše sredine o kojima govorim, jugoistočne Srbije, brdsko-planinska područja, u poljoprivredu, naša sela, imamo šanse da obezbedimo razvoj naše zemlje Srbije.

Svedoci smo šta je bilo do 2012. godine i svedoci smo kakve su bile privatizacije od 2000. do 2012. godine. Inače, uvek govorim o mom kraju, svojoj opštini, jer je opština Svrljig iz koje dolazim do 2000. godine bila opština koja je stvarno imala razvoj. Do devedeset i neke godine bili smo jedna od najrazvijenijih opština na jugoistoku Srbije. Imali smo više radnika od broja stanovnika. Posle 2000. godine, posle uništavanja privrede, one katastrofalne privatizacije, došli smo do toga da opština ima status nerazvijene.

Očekujemo da u narednom periodu stavimo mnogo veći akcenat na te male sredine, na brdsko-planinska područja, da uložimo u našu poljoprivredu, da uložimo u naša sela, jer priroda nam je dala sve. Mi to moramo iskoristiti ovakvim fondovima. Imamo šansu da radimo na tome, da obezbedimo investicije i da tamo u tim našim područjima ljudi mogu normalnije da žive, da se obezbede uslovi za život zato što stvarno govorimo o nečemu što je vrlo bitno. Turizam, razvoj turizma, poljoprivreda je ono na čemu treba da radimo. Sa druge strane, bez ovakvih investicija, bez fondova, bez pomoći i EU jeste naša budućnost, siguran sam, jer se tamo mnogo više ulaže u poljoprivredu i kroz poljoprivredu, kroz ulaganja u takva područja, verujte mi, siguran sam da ćemo razviti i našu Srbiju.

Još jednom, uvaženi ministre, podržavam sve ove predloge. Mislim da je potrebno da stvarno radimo na tome da se ulaže više u tim našim malim sredinama, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, kao što je naša poljoprivreda i naše selo. Ja neću glasati za ovaj amandman, ali mislim da je potrebno da zakon usvojimo i da to bude za dobrobit svih naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2019.

Predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije sam izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić, inače predstavljam USS, čiji sam i predsednik.

Ja ću ponovo, kao i do sad govoriti i dati podršku na sve ove predloge zakona. Svi ti zakoni, to su ekonomski zakoni, jer smo svedoci da u prethodnom periodu država Srbija je dala mogućnost razvoju, pojačanju finansiranja i svega onog što je potrebno.

Ali, uvaženi ministre, ja bih samo nešto kratko rekao vezano za probleme malih nerazvijenih opština, opština koje su četvrta grupa nerazvijenosti, odnosno devastirane opštine. Bilo bi dobro da u narednom periodu, to je bio neki nagoveštaj, da se da mogućnost da firmama koje žele da uposle radnike u takvim opštinama, da se obezbedi smanjenje obaveznog poreza i doprinosa koji je sada tu blizu 60%, da to za te opštine, ukoliko postoji mogućnost, bude makar 20-30%, odnosno 40% manje, da bi ti ljudi mogli tamo za tu razliku da daju platu tim ljudima koje bi uposlili.

Mislim da opštinama koje su devastirane, demografski ugrožene, nerazvijene treba takav podstrek i konkretno tako nešto se slično radi vezano i za poljoprivredu, to su opštine sa otežanim uslovima života, tzv. marginalne opštine. Mislim da bi na ovakav način, kada bismo mogli stimulativno da potpomognemo takve devastirane i četvrte grupe ugrožene opštine kroz oslobađanja tih poreza, jer mislim da je bio neki nagoveštaj oko toga, da bi to stvarno dalo efekta, jer je tako bilo i 90-ih godina, kada su na taj način opštine koje su imale mogućnosti, a država dala tu povoljnost, u tim opštinama su se otvarala nova radna mesta, upošljavali se ljudi i tamo su ljudi ostajali da žive.

Inače, svi mi koji smo ovde u Skupštini vidimo puno pozitivnih stvari koje se rade, konkretno mislim na razvoj infrastrukture puteva, izgradnje pruga, aerodroma i svega onog što daje doprinos razvoju tih naših malih sredina.

Siguran sam da ćemo u okviru ovog našeg današnjeg razgovora i govora vezano za ekonomske probleme koje smo imali u prethodnoj 2012. godini, koji problemi su rešavani i mislim da sada naša Vlada, naš predsednik gospodin Vučić, a i vi ministre radite svoj posao na način kako treba najbolje za naš narod.

Još jednom potenciram, ukoliko postoji neka mogućnost, nađite mogućnosti da se porez i doprinos smanji, taj obavezni porez i doprinos za devastirane opštine u kojima je mnogo manje rađanja, mnogo više umiranja, da bi tim ljudima stimulisali novo upošljavanje, jer je to jedini od načina da se dovedu u firme kod nas, jer svedoci smo da se u Srbiji dosta novih radnih mesta otvara, dolazi mnogo firmi, ali u takvim našim opštinama nema nekih ozbiljnijih firmi koje bi mogle normalno da uposle veći broj radnika, kao što je to u velikim centrima.

Mislim da bi ova moja inicijativa, ovo što govorim, vi već to znate i već ste nešto o tome govorili, bila pozitivna za takve opštine, za radnu snagu, za poljoprivredne proizvođače. Konačno, zadrugarstvo jeste šansa razvoja naše poljoprivrede. Bez zadrugarstva nema ni uspeha. Ali, kroz ove programe stimulativne koje država daje, koje sam i sada predložio vezano za oslobađanje možda određenog dela obaveznog poreza, to bi bilo još bolje za ljude koji žive u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima, iz kakvog ja dolazim.

Još jednom, glasaću za ove predloge zakona zato što su pozitivni, zato što su dobri, zato što je to pogled u budućnost za našu zemlju.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču jugoistoka Srbije i područja u kojima živi taj narod.

Inače, moje prvo pitanje vezano je za Ministarstvo poljoprivrede, pošto smo svedoci da su unazad nekoliko godina u Ministarstvu poljoprivrede obezbeđena sredstva u budžetu vezana za subvencije, da je povećan obim subvencija, broj ljudi koji su konkurisali, ali imamo nešto što je za mene vrlo bitno, i to bi pod hitno trebali to da promenimo - to je Pravilnik o određivanju područja sa težim uslovima života. To su tzv. marginalna područja.

Pravilnik koji postoji od ranije, od 2012. godine ili posle toga, je Pravilnik koji definiše da područja koja su na više od 500 metara nadmorske visine ili gde imaju više od 100 radnika u tom selu ili procentualno broj zaposlenih iz tog sela, koji rade, ta sela nisu marginalna. Sela preko 500 metara nadmorske visine, to su sela marginalna, područja marginalna i ta područja imaju određene privilegije za subvencije, za podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede.

Imamo veliki broj područja i sela koja imaju takav status. Recimo, selo odakle ja dolazim je selo Plužina, iz Svrljiga. To selo se vodi kao razvijeno, a selo do njega isto. Razlika je samo u dvoje ili troje koji su zaposleni ili se fiktivno vode u tom selu ili se vode u mom selu kao prijavljeni da žive, da bi koristili troškove putovanja. To selo nije marginalno, odnosno obrnuto, što znači da merilo, nadmorska visina, broj ljudi koji se vode da rade u tim područjima nije realno i nije dobro zato što je potreba naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, koji žive sa otežanim uslovima života, to su sve celokupne opštine, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Boljevac, Doljevac, Knjaževac i veliki broj je takvih opština, njima je potrebno da se obezbedi da celokupna teritorija opštine i sva sela da imaju status marginalnog područja, jer je stvarno tamo veoma teško da se živi.

Prelažem da jedno od merila koja treba da budu bude broj rođene dece u tim selima, koliki je broj dece, kada su rođena deca, koliko se odselilo, koliko je ljudi umrlo, to treba da bude pravilo. Normalno, i da se gleda ta nadmorska visina, ali to ne treba da bude presudno zato što ako se neko selo nalazi na 499 metara nadmorske visine, to selo sutra ima status razvijenog područja, područja gde nisu otežani uslovi života, a selo koje ima 500,05 metara, to selo je sa otežanim uslovima života i u tom selu ljudi, što se kaže, imaju privilegije, odnosno, nije to privilegija, to su stvarno potrebe da imaju povlašćeni položaj.

Prema tome, predlažem da se taj Pravilnik za određivanje područja sa otežanim uslovima života drugačije odradi, da to budu celokupne teritorije opština i da jedno od tih merila bude broj rođene dece, broj umrlih. To da bude osnov za sve zato što trebamo staviti akcenat da ljudima koji žive na selu i od sela, koji imaju veoma težak posao da se njima da veća podrška i imaju podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede, da svaki čovek koji živi na takvoj teritoriji opštine, kao što su opštine koje sam malopre naveo, četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine, brdsko-planinske opštine, da celokupna teritorija opštine bude u statusu sa otežanim uslovima života i da tamo ljudi mogu da konkurišu da dobiju sredstva, da nemaju određene probleme kada bi konkurisali.

To je jedna stvar i mislim da u tom delu moramo ozbiljnije da radimo, taj Pravilnik moramo da promenimo i pozivam nadležno Ministarstvo poljoprivrede i ministra da to uradi, ukoliko može, do kraja godine ili do početka sledeće godine, kada se usvaja novi budžet za poljoprivredu. Svedoci smo da će budžet za poljoprivredu naredne godine biti povećan baš zbog toga što stavljamo veliki akcenat na razvoj poljoprivrede, jer je poljoprivreda veliki oslonac za razvoj Republike Srbije.

To je jedno od pitanja.

Još nešto što bih pitao, to je konkretno vezano za infrastrukturu, izgradnju puteva na jugoistoku Srbije…

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču jugoistoka Srbije i područja u kojima živi taj narod.

Inače, moje prvo pitanje vezano je za Ministarstvo poljoprivrede, pošto smo svedoci da su unazad nekoliko godina u Ministarstvu poljoprivrede obezbeđena sredstva u budžetu vezana za subvencije, da je povećan obim subvencija, broj ljudi koji su konkurisali, ali imamo nešto što je za mene vrlo bitno, i to bi pod hitno trebali to da promenimo - to je Pravilnik o određivanju područja sa težim uslovima života. To su tzv. marginalna područja.

Pravilnik koji postoji od ranije, od 2012. godine ili posle toga, je Pravilnik koji definiše da područja koja su na više od 500 metara nadmorske visine ili gde imaju više od 100 radnika u tom selu ili procentualno broj zaposlenih iz tog sela, koji rade, ta sela nisu marginalna. Sela preko 500 metara nadmorske visine, to su sela marginalna, područja marginalna i ta područja imaju određene privilegije za subvencije, za podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede.

Imamo veliki broj područja i sela koja imaju takav status. Recimo, selo odakle ja dolazim je selo Plužina, iz Svrljiga. To selo se vodi kao razvijeno, a selo do njega isto. Razlika je samo u dvoje ili troje koji su zaposleni ili se fiktivno vode u tom selu ili se vode u mom selu kao prijavljeni da žive, da bi koristili troškove putovanja. To selo nije marginalno, odnosno obrnuto, što znači da merilo, nadmorska visina, broj ljudi koji se vode da rade u tim područjima nije realno i nije dobro zato što je potreba naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, koji žive sa otežanim uslovima života, to su sve celokupne opštine, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Boljevac, Doljevac, Knjaževac i veliki broj je takvih opština, njima je potrebno da se obezbedi da celokupna teritorija opštine i sva sela da imaju status marginalnog područja, jer je stvarno tamo veoma teško da se živi.

Prelažem da jedno od merila koja treba da budu bude broj rođene dece u tim selima, koliki je broj dece, kada su rođena deca, koliko se odselilo, koliko je ljudi umrlo, to treba da bude pravilo. Normalno, i da se gleda ta nadmorska visina, ali to ne treba da bude presudno zato što ako se neko selo nalazi na 499 metara nadmorske visine, to selo sutra ima status razvijenog područja, područja gde nisu otežani uslovi života, a selo koje ima 500,05 metara, to selo je sa otežanim uslovima života i u tom selu ljudi, što se kaže, imaju privilegije, odnosno, nije to privilegija, to su stvarno potrebe da imaju povlašćeni položaj.

Prema tome, predlažem da se taj Pravilnik za određivanje područja sa otežanim uslovima života drugačije odradi, da to budu celokupne teritorije opština i da jedno od tih merila bude broj rođene dece, broj umrlih. To da bude osnov za sve zato što trebamo staviti akcenat da ljudima koji žive na selu i od sela, koji imaju veoma težak posao da se njima da veća podrška i imaju podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede, da svaki čovek koji živi na takvoj teritoriji opštine, kao što su opštine koje sam malopre naveo, četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine, brdsko-planinske opštine, da celokupna teritorija opštine bude u statusu sa otežanim uslovima života i da tamo ljudi mogu da konkurišu da dobiju sredstva, da nemaju određene probleme kada bi konkurisali.

To je jedna stvar i mislim da u tom delu moramo ozbiljnije da radimo, taj Pravilnik moramo da promenimo i pozivam nadležno Ministarstvo poljoprivrede i ministra da to uradi, ukoliko može, do kraja godine ili do početka sledeće godine, kada se usvaja novi budžet za poljoprivredu. Svedoci smo da će budžet za poljoprivredu naredne godine biti povećan baš zbog toga što stavljamo veliki akcenat na razvoj poljoprivrede, jer je poljoprivreda veliki oslonac za razvoj Republike Srbije.

To je jedno od pitanja.

Još nešto što bih pitao, to je konkretno vezano za infrastrukturu, izgradnju puteva na jugoistoku Srbije…

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja, konkretno se tiču određenih stvari u delu razvoja poljoprivrede. Jedno od tih pitanja jeste zadrugarstvo. Svedoci smo da unazad nekoliko godina velika aktivnost se stavlja na temu zadrugarstva i u okviru toga interesuje me koliko je do sada, u okviru zadrugarstva, formirano novih zadruga, od toga koliko su te zadruge aktivne? Konačno, u koliko tih zadruga ima mogućnost da se napreduje, da se obezbedi bolja robna proizvodnja, da se proizvodi veća količina proizvoda i normalno da se upošljavaju ljudi?

Inače, mogu se zahvaliti i Vladi Republike Srbije i našem predsedniku, normalno i nadležnom ministru koji radi u delu zadrugarstva, jer mislim da smo sada stavili veliki akcenat na zadrugarstvo. Bez jakog zadrugarstva, siguran sam, nema uspeha ni razvoja malih opština, a ni razvoja našeg jugoistoka Srbije, a i cele Srbije.

U okviru zadrugarstva imamo mogućnost i kontrolu svega onoga što se radi, izlazimo iz sive zone da više nema rada na crno. Konačno, normalno, obezbediće se sigurnije tržište sa boljim uslovima i sa boljom cenom.

Vezano za Zadružni savez Srbije, jedno pitanje, koliko sada zadružnih saveza na teritoriji Srbije ima? Interesuje me koliko predsednika u tim okružnim zadružnim savezima, ljudi koji su bili u nekom prethodnom periodu, ljudi koji su vodili zadruge koji su vodili zadrugarstvo i koji su učestvovali u popadanju zadrugarstva?

Svedoci smo da do 2000. godine i posle toga veliki broj zadruga je otišlo u stečaj, a veliki broj imovine i imovina tih zadruga je nestala na volšeban način. U tome su učestvovali i ti pojedinci koji sada vode okružne zadružne saveze. Neću sada navoditi imena tih koje znam, oni će sigurno naći, ali u nekom narednom zasedanju to ću sigurno uraditi i konkretno reći šta rade, kako rade i na koji način utiču da se formiraju zadruge. U jednom trenutku utiču na to da kada se neka zadruga formira, da oni kod tih ljudi idu i razgovaraju sa njima. Na neki način, sebi traže neku korist od toga kada se sutra ta zadruga formira i konkuriše za neka sredstva. Oni možda od toga i neki interes imaju i to svoj lični i finansijski interes. O tome ću govoriti u nekom narednom periodu.

Inače, što se tiče zadrugarstva, stvarno je velika stvar, dobra stvar, još jednom se zahvaljujem nadležnom ministru Krkobabiću koji na tome radi. Očekujem da ćemo zajedno sa njim i svi mi ovde u Skupštini dati podršku i zadrugarstvu i razvoju poljoprivrede, a normalno i naš predsednik Srbije, gospodin Vučić, radi na tome. Obilazimo svi zajedno te naše sredine na jugoistoku Srbije, male opštine, seoska područja i mislim da će puno stvari biti u narednom periodu bolje.

Još jedna stvar koju bih hteo da pitam, to je vezano za „Herbogal“, to je bivša „Krka“. To je firma koja je nekada bila u Svrljigu, i ranije sam postavljao pitanje, pitanje je naslovljeno Fondu zdravstva Republike Srbije, nadležnom Ministarstvu zdravstlja i Ministarstvu spoljnih poslova. „Krka“ je u periodu posle devedesete godine završila rad, počela je nova firma „Herbogal“. Od 2000. godine ta firma je u stečaju.

Sada ta firma ima šansu da radi, da funkcioniše, ali unazad do 2019. godine do današnjeg dana, ta firma je u stečaju. Ne može da se proda zato što je u postupku sukcesije.

Pitao bih da li postoji mogućnost da se u narednom periodu, pošto imamo velike aktivnosti, zajednička, prijateljska veza sa ljudima, sa predsednikom Slovenije, sa predsednikom Vlade Slovenije, sa predsednikom Državnog zbora Slovenije, a sada su tu kod nas i naši prijatelji iz Državnog zbora Slovenije, poslanici Kluba prijateljstva sa Srbijom Predrag Baković, sa još dva poslanika koji su u poseti našem parlamentu, oni će kasniji biti kod nas i videće kako radimo, pitao bih da li postoji mogućnost da se obezbedi firma „Herbogal“ da se stavi u funkciju, da se ta sukcesija, na neku način reši, da se nađe način i da Svrljig dobije mesto gde će moći da se radi poljoprivredna proizvodnja? Ima hladnjače, sušare i ima mogućnost da se odmah sutra stavi u funkciju.

Znači, konkretno pitanje – da li postoji mogućnost i kada će se osloboditi ta firma „Herbogal“ da u Svrljigu krenu da rade i da zajedno na tom mestu budu nova radna mesta, da se uposle ljudi i da se stvar prihod za opštinu Svrljig, a i na sam taj način da se puni budžet Republike Srbije?

Još nešto, za mene što je vrlo bitno, jeste nastavak izgradnje od Malčanske petlje ulice do Knjaževačke ulice, to je u delu Niša od Svrljiga, od Zaječara do Svrljiga prema Nišu, da li će taj put biti rekonstruisan i urađen, jer je taj put bio vrlo bitan zato što se već radi naplatna rampa u delu Malčanske petlje? Hvala još jednom.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 18.07.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postavio bih nekoliko pitanja koja se u jednom delu i ponavljaju, a konkretno jedno od tih pitanja jeste Direktoratu za radijacionu sigurnost i bezbednost. To je novoformirana služba pri Vladi Republike Srbije, koja radi konkretno proglašavanje problema gde su i radioaktivni gromobrani.

Svedoci smo da je sedamdesetih i osamdesetih godina to za nas koji smo stari, ovi mlađi ti ni ne znaju, prošli vek kada su postavljani ti radioaktivni gromobrani u velikom delu Srbije gde je bio veliki broj stambenih zgrada. Do današnjih dana ti radioaktivni gromobrani nisu dislocirani, pomereni, a ima potrebe zato što na teritoriji Niškog okruga ima desetak takvih radioaktivnih gromobrana, gde se njih 10, 12 nalaze na stambenim zgradama.

Načelnica okruga, Dragana Sotirovska je potencirala i zajedno sa službom je tražila od nadležnih da se uđe u postupak da se pomere ti radioaktivni gromobrani. Očekujem da će novoformirani Direktorat za radioaktivnu sigurnost i bezbednost iznaći mogućnost da se nađu sredstva da se pomere ti radioaktivni gromobrani koji se nalaze, osam ih je na stambenim zgradama u Nišu, ima ih i u Svrljigu, ima ih i u Aleksincu. Bilo bi dobro da se što pre to skloni, da ljudi nemaju problema baš zbog toga što u slučaju da ti radioaktivni gromobrani, da su se malo pomerili, da su se nakrivili, što se kaže po naški, u našem kraju, tog trenutka preti opasnost za građane, odnosno za ljude.

Moje pitanje je kada će to biti urađeno i da li će to biti urađeno što pre, baš zbog bezbednosti svih naših građana? S druge strane, tu se moraju postaviti novi radioaktivni gromobrani, odnosno novi gromobrani koji nisu radioaktivni, novi gromobrani kojim bi štitili sve te građane u tim zgradama u kojima žive. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje jeste konkretno, pošto smo svedoci da što se stiče autoputeva u Srbiji veoma radi, da je pušten put prema Grčkoj, da je sada naša potpredsednica Vlade, dr Zorana, se nalazi na teritoriji juga Srbije, odnosno nalazi se sa svojim kabinetom dole u Beloj Palanci, gde treba da se nastavi, gde treba da se uradi put prema Bugarskoj. Kada smo već tamo, kada su tamo i predstavnici tog ministarstva, siguran sam da će taj autoput biti završen što pre da bismo imali veću sigurnost, veću brzinu i da bi bilo više putnika koji dolaze i koji prolaze kroz našu zemlju Srbiju. S druge strane, bilo bi dobro da u toku tih dana kada je potpredsednica Vlade tamo, da se obiđu i te petlje na kojima će biti postavljene naplatne rampe.

S druge, strane, potenciram i više puta sam tražio da se što pre uđe u postupak završetka puta koji ide od Malčanske petlje, to je deo puta koji ide od istočne Srbije, gde je Negotin, Bor, Knjaževac, Svrljig, Zaječar i gde će veliki broj ljudi sada ići preko tog dela puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice koja je u veoma lošem stanju i da taj put uđe u postupak rekonstrukcije. Pošto se u Nišu veoma mnogo radi, radi se veliki broj ulica, bulevara i ja bih pozvao još jednom nadležne u gradu Nišu da se uđe u postupak zajedno uz pomoć naše Vlade i nadležnog ministarstva, da se uđe u postupak završetka ovog dela puta, od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice i da se taj deo puta i sve to osvetli, zato što je tu i zona industrije.

Još jedno bih rekao za sve one ljude koji žive u istočnoj Srbiji, da će sada u petak od 19. do 21. biti Sabor na Kadibogazu, gde će doći veliki broj ljudi, preko 20.000 ljudi će biti prisutno, gde sam ja i prošli put tražio, jer je 2014. godine postavljen kamen temeljac za izgradnju graničnog prelaza između Srbije i Bugarske. To je mesto blizu Minićeva, selo se zove Novo Korito sa naše strane i to je 51. Sabor koji počinje u petak i isto bih pitao nadležne da li će neko biti tamo prisutan, pošto svi znamo da je stavljen kamen temeljac 2014. godine, kada je ministar Antić ispred Vlade Republike Srbije bio i predstavnik Skupštine Bugarske, koji su postavili taj kamen temeljac? Da li će se ući u posao završetka tog graničnog prelaza, jer mislim da je to bitno za sve nas koji živimo u jugoistočnoj Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Svrljig, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -