MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

Godine 2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Status narodnog poslanika dobija i nakon održanih redovnim parlamentarnih izbora 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 282
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Odbor za prava deteta

Poslanička grupa prijateljstva - Ažerbejdžan

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Egipat

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 26 dana

Poštovani gospodine Miletiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 4 meseca i 20 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre finansija gospodine Mali, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, u Narodnoj skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ gde zajedno sa mojim kolegama unazad šest, sedam godina radim i borim se da se čuje glas svakog čoveka koji živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Prijepolju, Novoj Varoši.

Moja politika i politika našeg predsednika Srbije jeste ta da želimo da svaki čovek u našoj Srbiji živi isto.

Ja ću kao i do sada podržati Predlog ovog zakona zato što je ovo nešto što vredi, ovo je nešto što daje podršku našim mladim ljudima onim kojim su od 16 do 30 godina, onima koji su sada na fakultetima, koji sada mogu da dobiju određena sredstva, da tim sredstvima mogu sebi da obezbede nešto što možda nisu planirali.

Velika stvar jeste što naša država ima stabilnost, što kroz program koji je Vlada Republike Srbije, koji je naš predsednik Republike Srbije još u vreme kada je bio predsednik Vlade od 2014. godine pa na ovamo finansirao.

Sve su to stvari koje su veoma pozitivne. U ovoj teškoj situaciji, kada je Kovid, kada je pandemija Kovida, mi kao država, kao sistem radimo izuzetno dobro. Ministarstvo zdravlja, prosvete, sve na najbolji način funkcioniše.

Vi, uvaženi ministre, na čelu Ministarstva finansija radite posao na najbolji način, a to je sve vidljivo kroz program koji Vlada i država Srbija daje svakom čoveku, bez obzira da li je on mlađi, da li je stariji, da li je zaposlen, da li je nezaposlen, da li je penzioner.

Još jednom, ja ću podržati predlog ovog zakona, s tim što bi bilo dobro da u narednom periodu, da u ovoj godini, 2022. godini, obezbedimo mogućnost da se obezbede veća oslobađanja za one opštine koje su nerazvijene opštine, kao što su Svrljig, Bela Palanka, koje su demografski ugrožene, jedne od najugroženijih. U tim sredinama da se poveća to oslobađanje za poreze na zaradu, za zdravstvo, sve one poreze kojih ih sada polako, ali sigurno oslobađate.

Još jednom, podržaću Predlog zakona zato što je to dobro. Očekujem da ćemo imati mogućnost da u narednom periodu obezbedimo više sredstava za svakog mladog čoveka, za svaku mladu osobu i za one koji žive u područjima sa otežanim uslovima života, gde je stvarno malo drugačije da se živi.

Hvala još jednom. Svaka čast, ministre, što radite svoj posao u okviru Ministarstva finansija.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 29.12.2021.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvaženi ministre sa saradnicom, poštovane kolege, evo lepe stvari koje ćemo današnjeg dana odraditi, o kojima govorimo, to je pomoć našim novorođenim bebama od Nove godine, od 1. januara 2022. godine. U narednom periodu sigurno će imati mogućnost, naša deca, da imaju svaki dinar koji dođe kod njih. To je nešto što mnogo znači.

Ja sam i juče hteo da govorim, ali evo današnjeg dana bih da iskoristim ovo vreme koje mi dozvoli gospodin Orlić, pošto moram ispoštovati kolege. Uvaženi ministre, vi ste juče nagovestili još lepih stvari osim onih 300.000 hiljada za svako novorođeno dete od 1. januara 2022. godine, da će sada biti još nešto. Evo, još jedna velika stvar, to je po 100.000 dinara za svako drugo i treće rođeno dete isto u 2022. godini od 1. januara i plus ona sredstva koja se daju svakog meseca narednih godina.

Mislim, to su stvarno pozitivne stvari koje do sada nisu bile. Ja kao čovek, prethodni period, do 2014. godine, bio sam predsednik opštine u Svrljigu, gde sam u okviru svojih aktivnosti imao i tu obavezu i gledali smo kao lokalna samouprava da stimulišemo rađanje na neki način. Pomoć smo davali kroz program koji je donela Skupština još 2011. godine. Mi smo tada izdvajali sredstva za svako novorođeno dete, nezaposlenu porodilju, za bračnu zajednicu i imali smo mogućnost, odvajali smo, davali smo 50% više za onu decu koja se rode u seoskim područjima, za onu bračnu zajednicu, nezaposlene porodilje koje žive u seoskim područjima, za njih je bilo 50% veće izdvajanje.

Cilj toga jeste da se stavi akcenat na ta naša seoska područja, pa sam ja i ovde više puta govorio, ali ovo je stvarno velika stvar za sve nas, za svakog našeg građanina, za svako novorođeno dete koje će biti rođeno u 2022. godini, to je stvarno velika stvar, ovoliki novac, da se pomogne toj porodici, tom mladom bračnom paru, tom detetu, to je stvarno velika stvar.

Ja sam siguran da ćemo mi od 2022. godine, u novom mandatu koji će biti posle izbora, siguran sam da će građani Republike Srbije prepoznati sve ono što se radi, što se gradi, što se pravi, što se izdvaja, što se pomaže. Svaki čovek, svaka žena, svako dete, da li on živi u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da li on živi u Sjenici, Tutinu, da li živi u Beogradu, Novom Sadu, to je velika stvar, to dobra stvar i ja sam siguran da će građani Srbije to prepoznati.

Svaki kilometar puta što se uradi, svaki objekat, da li je to škola, da li je dom zdravlja, da li je neki novi klinički centar, to su sve stvari koje su vidljive. Za sve nas ovde što radimo u Skupštini, mi govorimo jezikom da se čuje, da se zna, a konkretne stvari koje radi predsednik Srbije, to je stvarno vidljivo u svakom mestu, u svakom trenutku.

Mi smo unazad nekoliko dana, predsednik Srbije bio je kod nas na teritoriji niškog okruga, trebao je da dođe kod nas u Svrljig, ali smo se u okviru svojih obaveza dogovorili da će to biti u toku prve trećine sledeće, 2022. godine. Ja sam siguran, ono što je urađeno da će to narod prepoznati, znati. Ovde govorimo samo to da ljudi treba da znaju, a uvek se možemo setiti perioda 2000. godine, 2002, 2003, 2004. kada su uništavana preduzeća koja su imala veliki broj radnika, kada su čerupana na najgori način. Zbog 100 grama kafe neko uništi neko preduzeće koje vredi, recimo, dva miliona evra ili tako nešto. To samo kažem figurativno, ali to su sve rezultati nečega što je bilo loše.

Još jednom, evo današnjeg dana, govorimo i o ovim amandmanima koji su stvarno prepoznatljivi, dobri, koji će dati mogućnost da se stimuliše rađanje, da se stimuliše porodica, da se stimuliše brak. Znamo da iz braka, muško i žensko, može se roditi dete. Uvek, vi ste o tome govorili da porodica treba da bude u prvom planu, na prvom mestu i ja tako isto mislim. Inače, ja sam oženjen, imam, dao Bog, ćerku i sina, očekujem da ću biti i deda naredne godine, to su sve lepe stvari, to je dobra stvar i u svakom momentu podržavamo da porodica je osnovna ćelija našeg društva. Tu ćeliju, porodicu mi moramo čuvati, negovati.

Nama ne smeta ako neko nešto govori iz tih evropskih zemalja, nama to ne smeta, dobre su sve one stvari, od njih možemo da uzmemo koje su dobre stvari, ali one koje su loše stvari, da stavljamo porodicu na neko drugo mesto, a da stavljamo nešto na prvo mesto što ne daje rezultate.

Svi znamo šta znači organizam. Svi znamo na koji način organizam funkcioniše, ćelija, porodica, to je osnovna stvar u našem društvu i u našoj državi.

Siguran sam da ćemo u narednoj godini imati mogućnost da se neke stvari do prave, poprave, da se obezbede sredstva, da se izdvoje više sredstva za porodice koje žive u seoskim područjima, za porodice koje žive u opštinama koje su demografski najugroženije, u porodicama gde one porodice koje žive u gradu, a žele da pređu u selu i sutra tamo stvaraju, da rađaju tamo decu i tim ljudima mora da se iznađe mogućnost da ima veća primanja, jer verujte mi, ljudi, život u mom Svrljigu, život u nekom selu našem, u selu blizu Svrljiga ili Gadžinog Hana, Bele Palanke, kada tamo neko stvori porodicu, kada tamo se rodi dete, toj porodici moramo, osim ove pomoći što dajemo mi sada, što nosimo sada ovaj zakon, to je super, ali normalno to možemo nadograditi kada dođe vreme sledeće godine, da nadogradimo da tim ljudima moramo obezbediti još dopunska sredstva, jer on tamo da bi ostao da živi on nema one uslove kao onaj što živi u gradu. Zbog toga mislim da je potrebno i ja ću normalno svim srcem podržati ovaj Predlog zakona, a to je nešto najbolje, jer bez porodice, bez dece nema ni života u našoj Srbiji.

Drage moje kolege, uvaženi ministri, još jednom vama želim uspešan rad i u narednim godinama na mestu ministra. Drage moje kolege, građani Srbije, evo, ja bih za kraj još jednom, podržaću predloge ovog zakona i ovih zakona zato što to i zakoni donose dobro našoj Srbiji i još jednom bih kao poslanik, kao predsednik USS, svim građanima Srbije poželeo srećnu Novu godinu, božićne praznike, sa željom da ova nova 2022. godina bude rodna i blagorodna kako na njivi, tako i u kući. Sve najbolje i živela Srbija.

Deveta posebna sednica , 29.12.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predsednici nezavisnih tela, ja bih vas još jednom sve pozdravio i hteo bih da kažem samo nekoliko stvari konkretno koje se tiču ovde svih nas. Kolege pre mene koje su govorile iznele su puno stvari koje se tiču vašeg rada.

Recimo, prva stvar, Agencija za borbu protiv korupcije, mislim da vi radite vaš posao na način kako to treba da se radi. Ispravna stvar je to da i u narednom periodu nastavite takvim tempom da radite, s tim što bi bilo dobro da svakog onog ko se bavi politikom, koji se bavi nekim javnim funkcijama, evo, ja sam tu unazad sedam godina poslanik, a pre toga sam bio predsednik opštine, ja sam spreman da se svakog trenutka proveri sva moja imovina, svih mojih srodnika, najbližih i daljih, i da se vidi na koji način može da se funkcioniše, da se radi za narod, a normalno, da se ne obogati.

To je ono što mogu da kažem za sebe, a to i naš predsednik, gospodin Vučić govori. To važi i za ostale kolege koje su dobile poverenje naroda, da li su odbornici, da li su predsednici opština, da li su većnici, direktori, poslanici, ministri ili nešto drugo.

Ja ću još jednom vama dati podršku zato što ono što radite radite na način kako to i treba da se radi. Izveštaj koji ste podneli je izuzetno kvalitetan.

Vezano za ostale kolege vaše koje su tu zajedno sa nama, ja bih isto napomenuo vezano za Zaštitnika građana, oko tog vašeg Izveštaja. Ono što kažete mi smo i govorili kada sam bio na Odboru za prava deteta. Više sam potencirao problem naših građana koji žive u rubnim područjima, u seoskim područjima gde nisu isti uslovi života za sve te gađane, za tu našu decu.

Deca na selu žive mnogo drugačije, žive zdrav život, to jest dobro. Zdrava priroda, zdrava hrana, sve to postoji, ali to dete na selu želi da ima iste uslove života, da ima sve ono što ima dete u gradu i da na taj način ono može da se razvija, da raste.

To su naša deca. To su pametna deca, da li u selu da li u gradu, ali i ta deca u selu bi isto volela da imaju iste mogućnosti, da se ponašaju na isti način, da mogu da uče i da žive na isti način kao deca u gradu.

Ovo što govorim, govorim iz delokruga zato što sam dugi niz godina kao veterinarski radnik, terenac, obilazio naša sela. Obilazio sam te naše ljude i video sam kako se živi, a posle sam i kao predsednik opštine radio i bio sam veoma aktivan. Želeo sam da pokušam da u opštini gde živim i gde radim da izjednačim te uslove života gde smo išli jedan po jedan deo.

Izdvajali smo sredstva za izgradnju tih puteva, sve ono što je potrebno. Pomagali smo i bračne zajednice, novorođenu decu, nezaposlene porodilje. Bilo je više izdvajanja. Pedeset posto su veća zdvajanja bila za one žene, za onu decu koja žive za u seoskim područjima, pa sam tada imao i prijave tadašnjeg Zaštitnika za rodnu ravnopravnost. Imao sam prijavu zašto sada mi izdvajamo više sredstva za one ljude koji žive u selima, a manje za one koji žive u gradu. Pričam za Svrljig. To je jedna varošica, ali ipak je to urbano mesto, tako da sam i tu imao prijavu u to vreme. To je bilo 2010/2011 godine.

Ja i dalje mislim da treba više sredstava izdvajati za svakog ko živi u seoskom području, za žene na selu, za decu na selu, za bračne zajednice na selu, jer mi ćemo sada, od 1. januara 2022. godine, izdvojiti sredstva od 300 hiljada za svako novorođeno dete, s tim što ću ja potencirati kasnije, kada raspravljamo po amandmanima, da ima razlike za onu decu koja se rađaju u seoskim područjima, jer tamo njima moramo dati veću pažnju, jer kako smo videli demografsku sliku naše Srbije, sve nas je manje i manje. Naši centri, kao što je Niš, Beograd, Novi Sad, oni se pune, ali zato se prazne ta rubna područja, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Boljevac i veliki broj takvih mesta i na jugoistoku Srbije i ostalim delovima Srbije.

Znači, mi u takvim područjima moramo iznaći mogućnost i dati veću podršku, a ljudi koji vode određene resore u budućoj Vladi sigurno će o tome voditi računa.

O ovome govorim iz iskustva, jer, verujte mi, kod mene u Svrljigu nije isto ko živi u seoskom području, ko živi u gradskom području. Nije isto i za one ljude u samom Svrljigu zato što mi imamo određene potrebe koje moramo sada da obezbedimo, ali to je nešto što ćemo mi sigurno raditi u toku 2022. godine.

Još jedna od bitnih stvari, o tome sam više puta govorio, za one naše žene na selu, tim našim ženama na selu moramo dati veću pažnju kroz sve one vidove koje imaju isto žene u gradu. Ta žena na selu radi od jutra do sutra. Ta žena na selu čuva svoju porodicu, čuva svoju decu, ide na njivu, radi u kući i to svakog dana.

Mi smo prvi put, sada ova sadašnja Vlada, na insistiranje našeg predsednika, dali mogućnost da ima određene benefite i ta žena koja živi na selu kada sutra rodi decu i to je nešto što do sada nije bilo, ali na tome možemo više raditi, jer tim ženama na selu sigurno trebamo dati mogućnost da mogu lakše da ostvare određene benefite, određene subvencije, određene stvari koje država Srbija pomaže kroz odrene vidove u okviru porodice, u okviru investicija privrede, zanatstva, zadrugarstva i svega ostalog.

Još jednom, to su bitne stvari i na tome ću uvek insistirati zato što osećam potrebu to da kažem, jer moja majka je osoba koja je celog života bila na njivi. Nema radnog iskustva. Otac mi je bio policajac, sada je u penziji, pa igrom slučaja otac ima dobru penziju, pa pomaže i majku, a tu smo i mi. Veliki je broj takvih naših majki i sestara. Žene nemaju zdravstveno osiguranje, nemaju mogućnost… S druge strane, naši poljoprivredni proizvođači ne žele da se odreknu svoje imovine, tih 50 ari zemlje koju on ima…

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Hvala, predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, članovi Vlade, ja bih vas pozdravio kao čovek koji dolazi sa jugoistoka Srbije, iz opštine Svrljig. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Pošto smo sada čuli mog kolegu Milimira Vujadinovića, čoveka koji je stvarno i veliki Srbin, a i mi smo svi tu i mislimo u najvećem delu isto, ja ću vama postaviti nekoliko pitanja. Kao prvo vama, a posle bih postavio pitanja i našem ministru koji dolazi sa juga Srbije, Tončevu.

Prvo ću vama postaviti pitanje. Konkretno, moram to da kažem, da se pohvalim zato što je juče bio kod nas ministar Momirović gde smo kao opština dobili sredstva za izgradnju kanalizacije, za izgradnju fabrike za otpadne vode. To će biti veliki posao za našu opštinu, to će biti velika šansa za razvoj naše opštine u delu turizma zato što je tu blizu Stara planina, zato što je tu velika šansa za turizam.

Moje pitanje jeste – da li će postojati mogućnost da se u okviru mogućnosti naše Vlade, budžeta za 2022. godinu, pošto smo mi pripremili i napravili kao opština svu propratnu dokumentaciju, a to je za promenu azbestnih cevi. Naš vodovod je odrađen, jedan deo je šezdesetih godina, drugi deo je rađen sedamdesetih godina.

Mi smo kao opština uspeli najveći deo da rekonstruišemo, ali mislim da je ostalo 40% tog našeg vodovoda od izvorišta, pa do Svrljiga. Da li će biti mogućnosti da se to u narednoj godini radi? To bi bila za nas velika potreba, jer imamo dobro i zdravo izvorište, zdravu vodu, ali o delu oko azbestnih cevi se više govori. Bilo bi dobro da se to reši.

Znam da je u planu da se to radi kroz Program 2025, koji je najavio naš predsednik Vučić, i ja očekujem da ćemo to u narednoj godini uraditi zato što smo pripremili projektnu dokumentaciju i predali smo je, ja mislim, Kancelariji za ulaganje. To ćemo sigurno uraditi. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje – pošto znam da smo usvojili budžet juče, gde u okviru budžeta je u okviru budžeta odvojeno više sredstva za razvoj privrede, za razvoj poljoprivrede, za razvoj zdravstva, za nova zapošljavanja, za sport, što je velika i odlična stvar.

Ja ovo govorim uskogrudo zato što dolazim iz Svrljiga, tamo živim i moram to da pitam zbog mojih sugrađana.

Mi smo započeli našu sportsku fiskulturnu salu davne devedeset i neke godine. Godine 2017. smo dobili sredstva iz Kancelarije za ulaganje i sada bi to trebalo da se konačno finišira, odnosno da se završi. To je potreba za našu malu decu, za one mlade ljude koji se bave sportom. Voleo bih da čujem da li postoji mogućnost u okviru budžeta za 2022. godinu to da se uradi?

Za ministra Tončeva samo jedno pitanje i neću više.

Za ministra Tončeva pitanje, za njegovo ministarstvo koje je naklonjeno ka nama, ovim nerazvijenim opštinama – da li će u budžetu za 2022. godinu imati mogućnosti da one stvari koje smo sada aplicirali, a nisu završene da to bude odrađeno naredne godine?

Hvala još jednom.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem se.

Ovo što pitam, to se tiče malih sredina, nerazvijenih opština, brdsko-planinskih područja. Moje pitanje ministarki za rad i socijalnu politiku vezano je konkretno, pošto veliki broj tih naših malih sredina imaju problema sa starom populacijom ljudi, vezano za našu geronto službu, jer u okviru vašeg ministarstva sva ta naša udruženja ili te institucije koje su licencirane, dobijaju sredstva i rade ispomoć našim domovima zdravlja.

Moje pitanje, da li će i u narednom periodu imati mogućnost da se ta geronto služba osposobi da može da funkcioniše, da obiđe kada je najteže svakog čoveka, da li on živi u centru te opštine ili u nekom selu na kraju te opštine? Ovo pitanje se tiče velikog broja naših opština koje su nerazvijene, koje su brdsko-planinske, koje su razuđene i imaju veliku teritoriju. To je za naše opštine veoma bitno, zato što domovi zdravlja, i mogu da pohvalim ministra zdravlja i Ministarstvo zdravlja koje je u okviru prethodne godine i prethodnih godina dosta urađeno vezano za upošljavanje novih radnika i za potrebe kojima se rešavaju problemi ambulanti u našim selima. Tako da, geronto služba je veoma bitna i to moramo zajedno raditi.

Jedna od veoma bitnih stvari za naše sredine to je pitanje za ministarku Atanasković, vezano za zapošljavanje ljudi, pošto veliki broj opština, kao i opština iz koje ja dolazim, a takve su četvrta i peta grupa, ima ih preko 40, upošljavanje kroz programe koje daje ministarstvo, daje Vlada preko vašeg ministarstva, a moje pitanje je da li će imati još investicija kao što je bilo prethodne godine i ove godine za jugoistok Srbije za upošljavanje i dovođenje nekih novih investicija na teritoriji konkretno Nišavskog okruga? To važi za naš Nišavski okrug zato što je preka potreba upošljavanja ljudi i da se na taj način obezbedila radna mesta kako bi mladi ljudi ostali tu da rade, funkcionišu i da stvaraju porodice, jer bez rada i bez radnog mesta sigurno neće niko ostati ni u Srvljigu, ni u Belu Palanku, ni u Gadžin Han, neće ostati ni u Nišu, jer je najbitnija stvar da se radna mesta osposobe.

Znam da je vaše ministarstvo koje vodite veoma aktivno. Mi smo kao lokalna samouprava dobili određena sredstva za jedan projekat koji je bitan za izgradnju, konkretno za razvoj turizma. Ali, privreda i zapošljavanje ljudi u okviru ministarstva za 2022. godinu, koliko znam, u budžetu je odvojeno dosta sredstava, da li će imati mogućnost da direktno dođe kod nas na teritoriji jugoistoka Srbije, odnosno Niškog okruga. Hvala još jednom

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, ja bih, kao prvo, izrazio saučešće porodici našeg Branka, koji je ovde zajedno sa nama i koji je zajedno sa mnom tu od 2014. godine, od kada sam poslanik, čoveku koji je svima nama bio i bio uz nas kada je bilo potrebno da bilo koja informacija, da nam se kaže. Osoba kao Branko je stvarno bio čovek koga smo svi voleli.

Velika tragedija za sve nas ovde u Skupštini, veliki gubitak za sve nas i ovde u Skupštini i u parlamentu normalno, i cela Srbija je izgubila jednog dobrog čoveka, velikog pravnika, velikog stručnjaka. Najveća tragedija jeste za njegovu porodicu, za sve ljude. On je posebno nas koji dolazimo sa juga Srbije je poštovao i cenio, jer je video kroz nas i njega. Još jednom, saučešće njegovoj porodici i veliki gubitak za sve nas.

Ja bih sada kao prvo pitanje postavio Ministarstvu prosvete, a tiče se konkretno ovog vremena, kada je sada krenula pandemija korone 2020–2021. godine, odnosno sada već kraj 2021. godine, gde su u okviru planova i programa rada osnovnog sistema obrazovanja deca do četvrtog razreda imala takozvanu rekreativnu nastavu, nastavu koja je bila u prirodi, u određenim mestima, gde su deca u okviru svojih mogućnosti, zajedno sa svojim učiteljima, bila i sprovodila svoje radne obaveze.

Inače, sve te rekreativne nastave su plaćene od strane roditelja, gde su ta deca bila po nekoliko dana, sedam, osam dana su bili na tim rekreativnim nastavama. Problem koji je nastao jeste, to je situacija, konkretno 2019/2020 generacija, dece koja su upisala 2019. godine četvrti razred, ona su uplatila rekreativnu nastavu. To je u zavisnosti gde se ide, od 25, 30, 40, pa možda i 50 hiljada dinara, to su roditelji uplatili. U međuvremenu se desila korona, pandemija kovid, gde ta deca nisu mogla da odrade tu nastavu, a škola je kao nosilac posla odradila sve te potrebne nabavke, gde su dobijeni izvođači, odnosno ti koji su radili te programe od strane agencija. Njima su plaćena sredstva, 2020. godine zbog korone nisu otišli da odrade tu rekreativnu nastavu, pare su dostavljene, date tim agencijama.

Čekala se 2021. godina da se to sve završi i 2021. godine nije to završeno, nisu odrađene te rekreativne nastave u prirodi. Ta deca su sada peti ili šesti razred i ona više u okviru svog programa ne mogu to raditi, ne mogu koristiti ta sredstva, ali veliki problem jeste što je ta agencija ili te agencije koje su dobile taj posao, oni te pare tim roditeljima, toj deci neće vratiti, zato što je to sada produženo i 2022. godine, uredbom da se to može prolongirati, da se taj deo posla odradi.

Moje pitanje jeste – da li postoji mogućnost i obaveza da te agencije vrate novac roditeljima? Svaki dinar tim roditeljima je bitan, jer je takva situacija, veoma teška finansijska situacija, 25, 30 hiljada dinara, neko je dao 2019, 2020. godine, do dana današnjeg te pare nisu vraćene roditeljima, a deca ne mogu dobiti neko drugo mesto i ne mogu odraditi zato što su prešli u veći razred, odnosno peti ili šesti. To je pitanje nadležnom ministarstvu i da rešimo probleme tih roditelja, da se taj novac njima vrati, da oni mogu to upotrebiti za potrebe školovanja svoje dece ili da plate dugovanja koja su nastala, da li je to struja, voda, porez ili bilo šta.

Očekujem da će to biti rešeno, za dobrobit svakog učenika. A najveći problem jeste u tim našim malim sredinama, gde je teška finansijska situacija.

Drugo pitanje je vezano za naše osiguranike, vojne osiguranike. Konkretno, moje pitanje je RFZO-u – kada će se potpisati ugovor sa vojnim bolnicama u Nišu? Konkretno me interesuje Niš, zato što veliki broj naših građana ima poverenje u vojne lekare. Oni su tamo završavali ranije preglede, a vojna bolnica u Nišu, a i u Novom Sadu isto nije potpisan ugovor, zbog nekog pravilnika koji nije usaglašen, a treba da se usaglasi. To je konačno pravilnik u okviru koga RFZO funkcioniše. Potrebno je da se taj pravilnik promeni, da bi se vojne bolnice u Nišu mogle angažovati, njihovi doktori, da naši građani mogu u ovoj teškoj situaciji kovida, da mogu da se leče, da završavaju svoje lečenje, jer još jednom kažem, naši ljudi imaju veliko poverenje u vojno zdravstvo, u vojne lekare. Zbog toga je to i moje pitanje. Hvala još jednom. Očekujem da će to biti rešeno.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.11.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti pitanje koje se tiče svih nas, koje se tiče svakog našeg građanina koji živi na teritoriji Republike Srbije, a to je status vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika koji služe i rade u našoj vojsci.

Svi mi znamo da su naši seljaci branili i hranili našu zemlju, branili i hranili naš narod i uvek su bili na braniku otadžbine kada je bilo najteže. Veliki broj naših ljudi koji žive na selu, koji žive u gradu su još davne devedeset i neke godine su pošli putem da budu vojnici po ugovoru, odnosno profesionalni vojnici. Sada na teritoriji Srbije imamo dovoljno takvih ljudi koji su spremni u svakom trenutku da rade i da zaštite svakog našeg građanina, pa gde on da živi, da li u Svrljigu, Nišu, da li u Tutinu, Sjenici, da li u Subotici, Prijepolju, nije bitno, bitno je da su spremni na svakom mestu i u svakom trenutku da rade i da štite svakog građanina.

Kada su požari, kada su poplave, kada je najteže tu je naša vojska, tu su naši i oficiri i podoficiri i ti ljudi, vojnici po ugovoru ili profesionalni vojnici. E, sada oni su, što se tiče opreme i svega ostalog, sada je mnogo bolja situacija nego što je bila ranije, mnogo su bolje opremljeni i imaju bolje uslove, imaju bolju tehniku i ono sve što je potrebno oni to zaslužuju. Ali, mislim da ima određenih stvari za njih koje su bitne zato što je još kada su počinjali vojnici po ugovoru, ja imam neke informacije da 1992. i 1993. godine, ima ljudi koji tamo rade, do tri godine ugovore potpisuju, posle toga se ponovo obnavlja ugovor, neki od vojnika koji rade taj posao su veoma aktivni i normalno svake tri godine obnavljaju, tu su sada neki od njih napravili i preko 28, 29 godina radnog staža.

Problem, pošto blizu 30 godina, odnosno 2022. godine biće 30 godina kako su krenuli da rade, njihov status budućih penzionera, pošto znamo da sa određenim brojem godina kada je staž beneficiran, znači kod njih je staž beneficiran, imaju 3 meseca na godinu dana staža, da li će oni imati mogućnost da odu u penziju? To je pitanje da ti ljudi sutra mogu mirno, zato što su služili, ratovali, branili našu zemlju, da mogu mirno kao i ostali koji su radili u vojsci, policiji da i oni odu sigurno u penziju. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje za njih jeste nerešen problem stambenog pitanja. Ti ljudi koji su oficiri, odnosno podoficiri i vojnici po ugovoru nemaju mogućnost da koriste kredite za rešavanje stambenog pitanja zbog toga što nisu u stalnom radnom odnosu. To je jedna veoma teška stvar, jer oni žele da reše svoje stambeno pitanje. To nikako ne mogu uraditi. Velika stvar za sve njih jeste to što svaki od njih je čovek koji se svakog trenutka spreman da radi i da se bori za našu zemlju i oni isto imaju potrebe da imaju pravo da kada budu na terenu, da se njima obezbedi taj odvojeni život.

Mislim da se njima za to treba da ti mogućnost i da na to imaju pravo.

Još jednom, drage moje kolege, ovo je pitanje nadležnom Ministarstvu odbrane, da li će se imati mogućnost da se tim našim vojnicima koji su po ugovoru, odnosno profesionalnim vojnicima obezbede isti uslovi da oni mogu imati pravo sutra kao i svi ostali da rade 20, 25, 30 godina sa stažom koji je beneficiran, da odu u penziju, a ne sutra kada im se završi taj staž, da oni nemaju pravo na penziju nego treba negde da se zaposle, a oni su 30 godina radili i služili svojoj otadžbini. To je jedno.

Druga stvar jeste rešavanje stambenog pitanja i to su elementarne stvari za njihov rad.

Veliki broj naših vojnika po ugovoru su ovih prethodnih godina zbog situacije i potrebe, recimo, tu je najveći problem onih vojnika koji rade kao vozači, oni su prekinuli svoj radni odnos i otišli da rade za neka veća primanja.

Zato, još jednom, ja imam veliko poverenje u našu državu, u našeg predsednika, zato što su svedoci da naša vojska ide pravim putem. Prethodnih godina je stvarno to krenulo mnogo bolje, od 2012. do 2014. godine, pa i posle toga, stvarno su uložena velika sredstva u našu vojsku, u našu tehniku, u naša oruđa, u naša oružja.

Još jednom, moje pitanje jeste – da li ćemo imati mogućnost da u narednom periodu, u toku naredne godine se reši status tih naših vojnika po ugovoru, odnosno profesionalnih vojnika, zato što je to potreba i zbog naše zemlje i zbog svega ostalog, a i zbog njih samih?

Još jednom, hvala i predsedniku Srbije, očekujemo današnjeg dana da će u Sočiju rešiti ono što se tiče nas, najbolje po našu zemlju Srbiju.

Hvala svima i velika podrška predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da se izbori za sve ono što je potrebno za našu zemlju Srbiju, a i mi smo svi tu da zajedno sa njim radimo u interesu svih naših građana. Hvala još jednom.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.11.2021.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, uvaženi poslanici, građani Srbije, ja bih sa ovog mesta sada izrazio još jednom saučešće porodici mog prijatelja, mog kolege i našeg kolege ovde u Skupštini, čoveka koji je sve nas ovde učio puno lepih stvari, dobrih stvari, koji je zajedno sa nama, sa našim političkim opcijama govorio o pomirenju, o poštovanju, o svemu onome što svi mi zastupamo.

Govorim o pokojnom muftiji, akademiku Muameru Zukorliću, čoveku sa kojim sam od 3. avgusta prošle godine formirao zajednički poslanički klub, gde sam u početku imao neke rezerve, ali kasnije kada sam upoznao čoveka, kad sam upoznao Zukorlića, video sam da taj čovek vredi, da taj čovek poštuje svakog. Taj čovek, akademik Muamer Zukorlić je bio i gost na svadbi gde sam udavao ćerku, gde je na takav način pokazao da poštuje sve nas.

Osećam veliku tugu, osećam i potrebu ovo da kažem i to govorim iz srca, verujte mi, zato što sam video, zato što sam upoznao čoveka, zato što sam tačno znao kao misli i koja je bila njegova želja. Njegova misija bila je da pomiri, da zbliži, da se vole, da se poštuju Srbi, da se poštuju Bošnjaci, da se poštujemo iako smo različitih vera.

Veliki broj njegovih ljudi, najveći gubitak jeste za njegovu porodicu, za njegovu decu, za njegovu familiju, to je najveći gubitak. Veliki gubitak jeste i za Islamsku zajednicu. Veliki gubitak jeste i za njegovu stranku, ali jeste i veliki gubitak za našu zemlju Srbiju, zato što je to čovek koji je sve nas želeo da okupi, da ujedini, da budemo zajedno i svi smo mi građani Srbije. Na svakom mestu govorio je o poštovanju, o ujedinjavanju, o zajedništvu. To je ono što me je vezalo, to je ono o čemu sada govorim.

Ja sam čoveka upoznao, bili smo zajedno, to je više od godinu dana, video sam sve njegove dobre strane. Ovde u Skupštini je bio glasnogovornik svega onoga što je potrebno našim građanima, što je potrebno Srbiji, a to je u prvom da budemo ljudi.

Sa ovog mesta bih poručio i njegovoj porodici i svim ljudima koji su ga voleli da smo mi svi ovde i svi želimo isto, da budemo ljudi, da se poštujemo, da se cenimo i da u narednom periodu naša zajednička država, naša Srbija bude mesto gde će se živeti bolje, gde ćemo uvek biti zajedno sa svojim komšijama, pa bilo koje oni vere da su.

Ovo je veliki gubitak za našu zemlju Srbiju. Siguran sam da će njegovi prijatelji, sledbenici iz njegove stranke, iz Islamske zajednice to razumeti i dalje nastavi njegovim putem, a to je zajedništvo, poštovanje i vera u našu zajedničku zemlju Srbiju.

Još jednom, dragi moji prijatelji, veliki gubitak za sve nas, a najviše za našu zemlju Srbiju.

Sada bih postavio jedno pitanje, konkretno vezano je za problem koji je sada veoma aktuelan. Unazad nekoliko dana, grad Niš je bio najzagađeniji grad po svim merilima. Znam da je gradska uprava, da su gradski čelnici krajem prošle godine imali određene sastanke, dali su određene smernice i doneli određene zaključke i o tome je obavešteno nadležno Ministarstvo ekologije i zaštite životne sredine. Pošto je tada ministarka rekla da sve to što ima, da je to veliki problem, da su potrebne velike pare da se taj problem reši, moje pitanje je da li ima mogućnosti da se u toku naredne budžetske godine iz budžeta opredeli više sredstava za rešavanje problema zagađenja vazduha u Nišu? To je za nas najbitnije, za sve ljude koji tamo žive.

S druge strane, siguran sam i da će Vlada i naša država i nadležna ministarka imati razumevanja i da će se ta sredstva obezbediti, ako ne iz budžeta Republike Srbije, onda iz evropskih fondova. To je sada neophodno i to je potreba. Mislim da na tome moramo svi zajedno raditi, jer je životna sredina i zagađenje vazduha nešto što je najbitnije od svega.

Još jednom, uvažene kolege, dragi prijatelji, očekujem da ćemo uspeti da rešimo problem zagađenja vazduha u Nišu, što znači da bi bilo dobro da se reši problem zagađenja vazduha i u Beogradu, Novom Sadu i svim mestima, ali ja ovde potenciram Niš kao centar jugoistočne Srbije.

Hvala još jednom i očekujem da će to biti rešeno u toku naredne budžetske godine, sa tendencijom da se uz potrebna budžetska sredstva obezbede i sredstva iz evropskih fondova. Bilo bi to dobro za sve građane Niša.

Hvala još jednom.

Imovinska karta

(Svrljig, 04.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Paušal u godišnjem neto iznosu 327840.00 RSD 03.06.2016 -