MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

Godine 2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Status narodnog poslanika dobija i nakon održanih redovnim parlamentarnih izbora 21. juna 2020. godine. Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 31.07.2020, 11:23

Osnovne informacije

Statistika

  • 282
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Odbor za prava deteta

Poslanička grupa prijateljstva - Ažerbejdžan

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Egipat

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 22 dana

Poštovani gospodine Miletiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 16 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Zahvaljujem.

Uvažena ministarka, kolege poslanici, građani Srbije, ja bih kao narodni poslanik i kao predsednik USS iskoristio priliku da kao i kolege pre mene čestitam Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Za sve nas, to nosimo u srcu, to nosimo u duši, svi mi koji smo tu, moramo poštovati i ceniti sve one naše žrtve koje su dale naši preci da mi ovde budemo sada tu, da govorimo i današnjeg dana da ovo proslavimo, da svaka naša kuća, da svako naše ognjište ima na kući srpsku zastavu.

Kao što je govorio i moj kolega pre mene, naši su se molili i borili za svakog čoveka, za svaki pedalj srpske zemlje. Zato još jednom čestitam današnji dan svim našim Srbima, gde god da žive, da li ovde kod nas, da li u Republici Srpskoj, da li u Severnoj Makedoniji, da li u Crnoj Gori. Svi smo mi Srbi i ne trebamo se toga stideti, jer mi sve to nosimo u duši i u srcu.

Inače, ja ću ponovo reći, kao što sam govorio i prošli put, da su ovu našu zemlju Srbiju branili, hranili naši seljaci, ljudi koji su u prvim redovima bili kada se branila zemlja, ljudi koji su u svakom trenutku bili spremni da uvek budu tu na braniku naše otadžbine. Zbog toga moramo poštovati ovaj dan, moramo poštovati sve ono što poštuju i drugi narodi.

Inače, ja mislim, srpski tronožac, to je srpsko selo, srpska crkva i srpska vojska, to smo mi. To smo sada, tu, sada i za vijek i vjekova.

Jednom kada odemo u neku obližnju zemlju, blizu nas, svi mi uvek poštujemo domaćina i uvek smo u Srbiji bili dobri domaćini. Srpski seljak je stvarno nešto na čemu moramo da radimo, da ga čuvamo, da pomažemo tim ljudima, bilo gde da žive, da li je to Svrljig, Novi Sad, bilo koji deo Srbije. Svi mi koji živimo od tog rada moramo se više poštovati.

Ove amandmane koje je Vlada usvojila ja podržavam i to je ispravna stvar. Poštujemo svakog čoveka u našoj zemlji. Još jednom, iskoristio bih priliku da svima čestitam današnji dan i da se pomolimo za naš srpski narod, za sve ljude, da se svi Srbi množimo i obožimo. Živela Srbija i sve najbolje!

Trinaesto vanredno zasedanje , 15.09.2021.

Zahvaljujem se dr. Orliću. Uvažena ministarka Gojković, ja ću isto kao i kolege koje su pre mene govorile o našoj ćirilici, o našem srpskom jeziku dati podršku ovom zakonu jer je veoma bitno za sve nas, da se to poštuje, ceni i uvažava, i mi na ovaj način nikome ništa ne oduzimamo, već dajemo mogućnost a sa druge strane moramo imati najviše poštovanja za svoju ćirilicu i za svoj jezik.

Ja mogu da podsetim na neke stvari koje su empirijske, od kada postoji ćirilično pismo, ono postoji od 12. veka, 1186. godine, „Miroslavljevo Jevanđelje“, rukopisna knjiga, najznačajniji spomenik.

To je nešto što stoji i postoji i što se vidi i zna. Ja uvek kada govorim, kažem da dolazim iz Svrljiga, mi u Svrljigu imamo Svrljiško jevanđelje, koje je iz 13. veka, tačnije iz 1279. godine, tada je pisano.

To su sve stvari koje su bitne za sve nas, za našu ćirilicu, naše pismo, naš srpski jezik. Ujedno, uvažena potpredsednica Gojković, ja bih vama rekao samo nekoliko stvari vezano za one stvari koje se dešavaju kod nas u Srbiji i bitna stvar jeste da se poštuje naša ćirilica. Inače, mi smo kod nas u Svrljigu imali knjigu „Bdenje“, to je časopis, koji se izdaje četiri puta godišnje, a inače je počeo da se izdaje od 2002. godine i ovo je 68. put da se izdaje, i to je časopis za književnost, umetnost i kulturnu baštinu.

Velika stvar jeste što mi čuvamo svoju tradiciju, piše se ćirilicom, a jedna stvar je za mene bitna, zašto što smo do ovih godina, uvek imali pomoć nadležnog Ministarstva, a ove godine nismo imali tu pomoć, tražili smo 150 hiljada dinara, za izdavanje tog časopisa, i ja očekujem da će to biti naredne godine da se to obezbedi, jer poštovanjem tog časopisa imamo mogućnost za sve one stvari koje tamo vrede da se to pokaže i vidi i to je za sve nas koji živimo u Svrljigu i tu su ključni ljudi iz Niša i Knjaževca, sa celog dela jugoistoka Srbije i svi su ključni i to je dosta čitan časopis, koji jeste veoma bitan za nas, koji tamo živimo.

Dragi moji prijatelji, uvaženi doktore Orliću, građani Srbije, ja bih još jednom čestitao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Živela Srbija i sve najbolje.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 10.09.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić-Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Govoriću vezano za ove predloge sporazuma, kao i moje kolege koje su govorile pre mene što se tiče grobova, što se tiče svih naših ljudi koji su poginuli i ovde i u rasejanju, svi znamo da je srpski tronožac koji je spasio našu zemlju Srbiju, to je naše srpsko selo, to je srpska crkva i srpska vojska.

Kad govorimo o našem srpskom selu, o tome imamo mnogo stvari da kažemo, a svedoci smo i svi znamo da je srpski seljak uvek bio na braniku otadžbine, on je branio i hranio našu zemlju Srbiju oduvek.

Tako da, mi moramo poštovati te naše ljude, ugledati se na naše komšije, na Nemačku, na Austriju, normalno, to su zemlje koje će sa nama uvek biti, koje su nam pomagale u prethodnom periodu, ali u prethodnim stolećima, prethodnim godinama imali smo puno negativnih iskustava, ali naša zemlja Srbija je uspela da ostane, da ojača.

Unazad desetak godina Srbija se oporavlja, postajemo veoma jaka i sposobna država. Jedna od bitnih stvari jeste da ćemo uvek poštovati naše grobove, poštovati i negovati.

Ovaj deo Sporazuma koji se tiče sa Kiprom vezano za katastrofe, za loše situacije, pokazalo se da su naši ljudi sposobni da u svakom trenutku izađu i pomognu svakome kome je pomoć potrebna.

Evo, situacija u Grčkoj je pokazala kako su naši vatrogasci spasioci, bili jedni od najaktivnijih, koji su pomagali da se zaštiti imovina, da se spasu ljudski životi, na taj način su pokazali da smo mi Srbi uvek bili spremni da budemo sa svakim, da svakom pomažemo, svakog cenimo.

Inače, srpski domaćin je čovek koji uvek kada dođe neko sa strane uvek će mu dati, što se kaže, zadnji zalogaj hrane, da bi ispoštovao tog svog gosta. Tako da, mislim da je ovo sve ispravna stvar.

Kod nas na jugoistoku Srbije, u Nišu se nalazi i Ruski humanitarni centar, koji je u svakom trenutku spreman da pomogne svima nama, ukoliko se desi neka loša situacija, led, požari, poplave, ili bilo šta drugo.

Kao poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke podržaću sve ove predloge sporazuma, jer je ovo ispravna stvar, a naša Vlada i naš predsednik Srbije vode našu zemlju na način kako je najbolje za sve nas.

Još jednom, glasaću za sve ove predloge zakona.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 09.09.2021.

Zahvaljujem se dr. Orliću.

Uvažene kolege, ja ću postaviti pitanje koje se tiče dela jugoistoka Srbije, Niša kao centra jugoistoka Srbije.

Inače, ja bih se prvo zahvalio „Putevima Srbije“ koji su uspeli konačno da završe deo puta, da ga presvuku, rekonstruišu. Taj deo puta o kojem sam ja govorio 2018, 2019. godine je put od Malčanske petlje do samog ulaza u Niš. Taj put je stavljen u funkciju na najbolji način. Očekuje se, normalno, da će se uradi i obeležiti, pošto još nije obeležen.

Moje pitanje jeste – da li postoji mogućnost da se u tom delu puta, od Malčanske petlje, pa sve do Knjaževačke ulice, uradi javna rasveta zato što je to već urbani deo grada, zato što tu dolazi i ima tu veliki broj pravnih subjekata koji su veoma aktivni, koji upošljavaju preko 1.000 ljudi i njima je preko neophodno da se u tom delu puta postavi javna rasveta da bi se na taj način uspostavila mogućnost da se ljudi zaštite zato što su se dešavale neželjene stvari, jer su pojedinci koji su dolazili iz stranih zemalja, prolazili kroz Srbiju, napravili tu određene kriminalne radnje i pravili štetu našim privrednim subjektima? Pitanje - da li postoji mogućnost da se taj deo puta osvetli?

Još jedno pitanje koje se vas tiče i tog dela jeste upućeno isto i „Putevima Srbije“ i nadležnom ministarstvo – da li postoji mogućnost, pošto kada je urađen auto-put od Niša prema Sofiji nije ostavljen prelaz za ulaz u Nišku banju… Inače, Niška banja je veoma prepoznatljiva kao turistički centar, ima velike kapacitete koje treba iskoristiti, ali tu sada nije ostavljen izlaz i ulaz u Nišku banju.

Imamo mogućnost, idejni projekat da se od Malčanske petlje preko Proseka uradi ulaz do Niške banje, tako da svi oni koji žele da odu do Niša, do Niške banje, da vide lepote Niške banje da tu mogu da odu i da stvarno vide ono što vredi. Mislim da je to preko neophodno. To je potreba svih nas. Osim što će se imati mogućnost da se do Niške banje ode, da se vide lepote Niške banje, imaće mogućnost da se napravi još jedan ulaz do Niša, da se oslobodi ulaz, jer je velika frekvencija saobraćaja koja će sada ići preko Malčanske petlje i Knjaževačke ulice.

Velika šansa postoji da se to uradi, ima projekat. Treba da se uradi eksproprijacija zemlje. Moje pitanje nadležnom ministarstvu, „Putevima Srbije“ – kada će i da li će se uraditi taj prilaz preko Proseka od Malčanke petlje do Niške banje?

Jedno od bitnih pitanja koje sam ja ranije postavljao, a sada ću još jednom postaviti, a to je upućeno MUP, a tiče se naših lovaca koji su veoma aktivni sada u zaštiti prirode, koji su veoma aktivni i u borbi protiv ove korone, protiv zaraze, afričke svinjske kuge, a jeste vezano za nabavku oružja.

Pošto sam više puta govorio da se dešava da neko iz kuće, maloletnik napravi neki eksces, roditelju koji je lovac uzima oružje, ja bih zamolio da se formira radna grupa u okviru MUP-a i Lovačkog saveza Srbija i da se to amortizuje, da se da mogućnost. Jedna od bitnih stvari je veliki broj lovaca, preko 30% lovaca su ljudi koji rade u policiji ili u Vojsci, ljudi koji imaju oružje imaju svakih šest meseci zdravstvene preglede. Da li ima mogućnost da ti ljudi, koji su lovci, a rade u policiji, rade u Vojsci, ne rade zdravstvene preglede u nekim privatnim ambulantama, privatnim klinikama, nego da to rade u svojim zdravstvenim institucijama, da li je to vojna bolnica, gradska bolnica ili centar?

To je veoma bitno baš zbog toga što ti ljudi već rade sa oružjem, imaju zdravstvene preglede i rade u interesu građana Srbije.

Još jedna velika zahvalnost predsedniku Lovačkog saveza, Bratislavu Ćirkoviću, koji je svojim angažovanjem, aktivnošću stavio Lovački savez Srbije na veću instancu, koji je već veoma prepoznatljiv, ne samo ovde u Srbiji, već i u Evropi. Hvala još jednom i očekujem odgovore.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, postaviću nekoliko pitanja, pošto je sada veoma aktuelna priča vezana za zaštitu životne sredine, sredina koja sutra daje budućnost svim našim mladim ljudima da ostanu, Ministarstvu za životnu sredinu i ekologiju.

Konkretno pitanje, pošto sam o tome više puta govorio u prethodnim zasedanjima i u prethodnom mandatu, govorio sam i tražio da se reše problemi u Elektronskoj industriji u Nišu, koja se svojevremeno, u prošlom veku, imala blizu 30 hiljada radnika. Preko 70 hektara površine zauzima taj kompleks EI u Nišu.

Moje pitanje jeste konkretno vezano, pošto ima dosta velikog broja radioaktivnih gromobrana u samom kompleksu EI Niš, a i u samom Nišu, a ima ih i u Svrljigu, ima ih i u Aleksincu i u još nekim mestima, pošto je to veliki problem, još jednom pitam - kada će se obezbediti sredstva da se demontiraju ti radioaktivni gromobrani, da se to stavi van funkcije i normalno da to uradimo zbog zdravlja svih građana na teritoriji Nišavskog okruga, a i šire, ukoliko ih ima još negde?

Jedna od bitnih stvari, koje se tiču ljudi koji žive na teritoriji grada Niša, na teritoriji Niškog okruga, jeste, pominjem ponovo, i govorim o EI, pošto je tamo bilo veliko broja ljudi, preko 20 hiljada ljudi je radilo u toj fabrici, a bilo je ukupno 28 hiljada radnika, imali smo dosta zapaljivih materija. Konkretno, boca sa opasnim gasovima, najopasniji su ksilan i fosfin, koji su samozapaljivi i eksplozivni, a ima dve boce koje se nalaze baš u delu elektronske industrije, a svi znamo da te boce moraju da se servisiraju najmanje jednom u šest meseci, da se to proverava, da ne dođe do eksplozije. Inače, od 1999. godine prošlog veka se to ne radi.

Moje pitanje – kada će se te boce sa tim zapaljivim sredstvima odatle pomeriti, da se evakuišu i da sutra ne dođemo u situaciju da ne dođe do nekih neželjenih posledica, koje bi bile pogubne za ljude koji tu rade, odnosno za sve ljude na teritoriji grada Niša?

Još nešto. Za vreme kada je Elektronska industrija u Nišu radila rađena je galvanizacija. Ta otpadna voda i sada postoji u tim bazenima koji su podzemni, koji se nalaze na višim delovima, a ispod su reni bunari, ispod je Nišava. Zbog toga, moje pitanje – kada će se i to eliminisati, evakuisati, da ne dođemo u situaciju da dođe do zagađenja vode i dođe do nekog trovanja?

Ovo nije da nekog želim da plašim. Samo želim da se to što pre uradi, da nadležno ministarstvo, da agencija koja to treba da uradi, da se obezbede sredstva da se iz Elektronske industrije to evakuiše, da se pomeri, da se što pre uradi, kako ne bi došli u neželjenu situaciju.

Inače, trenutno u tom delu Elektronske industrije radi preko 3.000 radnika. Mislim da je to veoma bitno. Potrebno je što pre to da uradimo, a da se ne ponavljam, sve to treba uraditi zbog zaštite ljudi, zato što u tom delu u vodotoku reke Nišave ljudi sade bašte i rade puno drugih stvari koje su bitne za život svih građana Niša. Moje pitanje jeste usmereno nadležnom Ministarstvu za zaštitu životne sredine i agenciji i očekujem da će to biti rešeno u saradnji sa ljudima koji vode Niš.

Znam da su nekada bila izdvojena sredstva, da je nešto trebalo da se uradi, ali to nije urađeno. Mislim da je potrebno da se uđe u postupak promene zakona, konkretno vezano za ove radioaktivne gromobrane, jer ti radioaktivni gromobrani se nalaze na delovima stambenih objekata, stambenih zgrada, nalaze se i u delovima Elektronske industrije i nekim drugim objektima koji su u stečajnom postupku, koji nisu privatizovani, koji nemaju svog vlasnika, a u zakonu piše gde se nalazi radioaktivni gromobran taj je dužan da taj gromobran skloni, odnosno da ga ukloni. To iziskuje dosta velika sredstva.

Bilo bi bitno da to uradimo što pre, da se uđe u posao promene tog zakona. Sa ovog mesta još jednom apelujem i pozivam sve nadležne da to rešimo za dobrobit građana koji žive na teritoriji Nišavskog okruga, a normalno i šire. Hvala još jednom.

Deveto vanredno zasedanje , 22.07.2021.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja bitnih za sve one ljude koji žive u teškoj situaciji, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć i Crvenog Krsta, a i države Srbije, u ovoj teškoj situaciji, kada je Korona, sada je najbitnije tim ljudima da pružimo pomoć.

Konkretno moje pitanje, jeste usmereno ka Ministarstvu finansija, a vezano je za mogućnost, pošto u Srbiji ima veliki broj firmi, kompanija koje rade trgovinske stvari. To su velike kompanije, kao što je Ideja, Deleze, Dis i još puno takvih, koji imaju svoje prodajne objekte u svakoj opštini, da ne kažem i u svakom gradu u Srbiji.

Kada dođe dva meseca do pre isteka roka robi, koju oni prodaju, a ta roba može da bude hrana, može da bude voda, mogu da budu sokovi, oni svu tu robu do dva meseca je spaljuju. Zato što imaju obaveze, jer ne smeju da je stave u funkciju, odnosno ne smeju da je stavljaju u prodaju.

Da bi je spalili, to je jedan veliki trošak za njih, a sa druge strane pravi se šteta životnoj sredini. Ima mogućnost, normalno da ta roba kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, ta roba prehrambena, da li je to bilo koji proizvod, da li je hemija, oni tu robu bi mogli da daju, kao donaciju, kao pomoć socijalno ugroženom stanovništvu, ljudima kojima je to potrebno, a to bi normalno išlo preko organizacije.

Inače, kod nas u Srbiji, postoji federacija banaka hrane, koja već radi i pomaže ljudima koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć Crvenog Krsta i socijalnih ustanova.

Tako da, moje pitanje jeste naklonjeno i usmereno ka Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost da se ukine PDV za takve firme, za takve kompanije, koje žele robu kojoj je ostalo još dva meseca do isteka roka, da je doniraju, da je daju preko ovakvih organizacija, kao što sam malo pre rekao, Federacija banaka hrane Srbije, da preko njih to dođe do korisnika, koji su socijalno ugroženi, koji koriste pomoć narodnih kuhinja, a ima i takvih?

Sa druge strane, to bi bila velika stvar, da ta roba se ne pali. Svi znamo kako je teško da se obezbedi bilo koji poljoprivredni proizvod. Svi mi, koji se bavimo poljoprivredom znamo kako može da se dođe do hleba, do bilo kog proizvoda koji se koristi za ishranu.

To je veoma težak posao, a sutra, kada dođe u situaciju da recimo to dođe u trgovinske radnje i dođe do dva meseca do pre isteka roka, ta roba se spaljuje.

Baš zbog toga, ja sam informisan, da je formirano i radno telo, od strane tih ljudi, kao što su, to su predstavnici Federacija banaka hrane i NALED - a, gde se već ušlo u postupak da se traži od nadležnog Ministarstva finansija, da se ukine PDV, za te kompanije koje su društveno odgovorne, koje sutra žele i koje sutra mogu da doniraju tu hranu, preko Federacija banaka hrane.

Inače, predsednik te federacije je Aleksandar Vidaković, koji su unazad nekoliko dana u Nišu, imali svoju prezentaciju, gde su obezbedili određenu robu, to su bili sokovi, to su bile vode, to su bili paketi za malu decu, koji su još u roku i oni su dostavljeni organizacijama, odnosno socijalnim centrima, centrima za socijalni rad, Crvenom Krstu i lokalnim samoupravama.

Ja mogu da kažem da veliki broj opština, na teritoriji i jugoistoka Srbije i u ostalim delovima Srbije, ima potrebe da se pomogne tim našim ljudima, koji su socijalno ugroženi, starijim ljudima, koji sutra imaju potrebe, a sada trenutno to njima ne može da se dostavi.

Mogu da kažem i to da su velike količine te robe, koja je dva meseca do isteka roka, koja može da se stavi u funkciju, to su preko 350 hiljada tona robe za godinu dana, to je mogućnost da svaka opština može da obezbedi tu robu za svoje stanovnike, za svoje ljude koji žive u selima, jer imamo veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača, koji su stvarno u teškoj situaciji, ali oni ne žele da koriste sredstva, ni centra za socijalni rad, ni Crvenog Krsta.

Pa, tako bi mi svi, koji živimo u tim opštinama, u organizaciji sa Federacijom banaka hrane, zajedno sa njima obezbedimo mogućnost plasmana te robe, da ta roba se ne baca i da normalno sutra od toga ima interes, da u ovoj teškoj situaciji kada je Korona, kada je kovid da ti ljudi mogu lakše da egzistiraju, da žive i da sutra njima bude lakše.

Još jednom ja sam siguran da će se naći mogućnost da se ukine PDV, da se da mogućnost tim društveno odgovornim kompanijama, da tu robu, kojoj ostane još dva meseca do isteka roka, da je daju preko Federacije banaka hrane, da ta roba dođe do naših ljudi, u našim mestima i da to ne bude bačeno.

Ja sam siguran i verujem našoj Vladi, inače NALED je već u tome uključen i mislim da će to biti rešeno što pre, za dobrobit svakog građanina naše zemlje Srbije. Hvala još jednom.

Imovinska karta

(Svrljig, 04.10.2018.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Paušal u godišnjem neto iznosu 327840.00 RSD 03.06.2016 -