MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Oženjen je. Otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 08.05.2019, 12:34

Osnovne informacije

Statistika

  • 275
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Odbor za prava deteta

Poslanička grupa prijateljstva - Ažerbejdžan

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Egipat

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 4 meseca i 2 dana i 14 sata

Poštovani gospodine Miletiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 27 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prvo redovno zasedanje , 04.03.2020.

Zahvaljujem se.

Javljam se povodom amandmana i zakona, a i zato što me je gospodin Šormaz prozvao, jer ja sam razgovarao sa kolegama vezano za ove amandmane da usaglasimo određene stvari, pošto sam ja tu od početka govorio i tražio da se ovaj zakonski rok produži zato što je to bilo stvarno kratko vreme, mali broj ljudi je ušao u postupak preregistracije i mislim da smo sada došli do toga da odradimo da se ovaj rok produži i da zakonom bude definisano da u naredne dve godine to bude urađeno.

Inače, Predlog zakona je rađen i u vreme kada je gospodin Šormaz bio i predsednik Lovačkog saveza i poslanik i radio zajedno ovde u Skupštini na donošenju zakona. Taj zakon koji je donešen u prethodnom periodu mislim da je bio bolji nego prethodni, ali je trebao vrlo brzo da se menja. Sada svi zajedno ovde govorimo o zakonu, s tim da se ovaj rok produži i sa tim moramo izaći u javnost, da u zakonu koji trenutno postoji ima potrebe određene stvari da se menjaju i da Lovački savez Srbije radi na tome zajedno sa grupom predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova i svih ostalih nadležnih.

Očekuje se posle izbora da se donese neki drugačiji zakon, liberalniji zakon, da se da mogućnost lovcima, da se da mogućnost ljudima koji imaju oružje da to bude, kako se kaže, liberalnije, da sutra ne bude problema. S druge strane, da ljudi koji se bave lovom, to su ljudi koji štite životnu sredinu, da tim ljudima damo mogućnost, jer sad dolazi vreme kada ima problema sa zarazom svinjske kuge. To je zarazna bolest gde su lovci uključeni i udruženi na tome da se suzbije za zarazna bolest.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati ovaj zakon. Predložio sam jedan amandman gde sam u tom amandmanu tražio da se jednom u šest meseci Ministarstvo oglasi putem medija da obavesti građane da je rok za produženje ostao još, recimo, godinu ili godinu i po dana, da ne dođemo u situaciju da prođu dve godine i da se ponovo traži produženje roka.

Ujedno se izvinjavam gospodinu Šormazu zato što nisam imao nameru da ga ometam u radu, već sam razgovarao sa kolegama oko amandmana. I ja sada govorim, a veliki broj ljudi pored mene govori i ja nikom ne kažem – e, prekini, molim te.

Još jednom, ja ću glasati za Predlog zakona i mislim da rok moramo produžiti i promeniti zakon u celini, zato što ima potrebe da se određene stvari menjaju da bi bio kvalitetniji zakon i za lovce i za sve one držaoce oružja.

Prvo redovno zasedanje , 04.03.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Ja ću govoriti po amandmanu, normalno, pošto sam podneo amandman sa željom da se pomogne građanima Srbije da budu obavešteni na vreme, da ne dođemo u situaciju kao što je sad, da smo došli do kraja, glasamo za zakon, a sutra je zadnji rok. Da ovo sada nismo uradili, sigurno bi imali problema naši građani koji imaju svoje naoružanje lično, lovci koji imaju svoje lovačko naoružanje i, što se kaže, završavamo ga sada baš pred kraj, kada je i bilo vreme.

Inače, ja sam podneo amandman, tražio sam da se na šest meseci obaveštava javnost, da nadležno ministarstvo na šest meseci obaveštava javnost, sa ciljem da ljudi znaju kada je vreme, da ne zaborave i na taj način sutra da mogu u svakom trenutku da završe svoj posao, da ne dođemo ponovo u situaciju za dve godine da se ponovo produžava zakon.

Inače, mogu jednu stvar da kažem, vrlo je bitna za sve nas ovde. Pošto smo malopre čuli da veliki broj naših kolega poslanika govori o lovačkom savezu, o Lovačkoj komori, ja samo da kažem jednu stvar, da je Lovački savez Srbije, predsednik Lovačkog saveza Srbije Bratislav Ćirković više puta tražio da se nađe način da se produži rok, da je to slao svim nadležnim službama i mogu da kažem da je sada ovo bio zadnji trenutak.

Inače, Bratislav Ćirković, kao predsednik Lovačkog saveza Srbije, zajedno sa četiri regionalna lovačka saveza, to je Lovački savez jugoistočne Srbije, Lovački savez centralne Srbije, Lovački savez Vojvodine i Lovački savez Kosova i Metohije. Svi ti lovački savezi su bili veoma aktivni i ja se još jednom zahvaljujem kolegama iz mog poslaničkog kluba što su predložili ovaj zakon, gde sam i ja dao podršku svojim potpisom, zajedno sa predsednikom Lovačkog saveza Srbije.

Još jednom, drage moje kolege poslanici, mislim da je vreme da glasamo za ovaj zakon, da produžimo rok na 2022. godinu i na taj način da obezbedimo mogućnost da naši ljudi, kojih ima blizu četiri hiljade lica, koji nisu preregistrovali svoje oružje, da to mogu da urade. Još jednom, lovački savez, lovačka udruženja, lovci, to su ljudi koji stvarno imaju sluha i osećaja za našu poljoprivredu, za našu privredu, za naš turizam i za sve ono što je potrebno našoj Srbiji.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik sada glasati i nastaviti da podržavam politiku razvoja Srbije, sa akcentom na jugoistoku Srbije, i to je mala sredina.

Prvo redovno zasedanje , 02.03.2020.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, poštovani kolega Marijane, predlagaču ovog zakona, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i uvek sam govorio o problemima svih naših građana. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste SNS i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Inače, dolazim iz Svrljiga, to moram da kažem, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji.

Vezano za predlog ovog zakona, gde je u ime naše poslaničke grupe potpisan i predložen ovaj zakon, mogu da podsetim sve kolege poslanike koji su tu, tu su kolege poslanici SRS, a ostali, koji znaju da sam ja unazad više od mesec dana, možda i više, postavio poslaničko pitanje vezano za produženje ovog roka, za produženje roka konkretno ovog zakona, zato što je 5. mart bio rok kada se mora produžiti, odnosno mora preregistrovati oružje.

Ja sam to govorio, postavio pitanje, gde sam kasnije, normalno, u razgovoru sa kolegama iz skupštinskih klupa, gde sam kasnije razgovarao i sa Lovačkim savezom Srbije, sa predsednikom Lovačkog saveza Srbije, koji su već inicirali i već signalizirali problem tog roka koji dolazi, a blizu 400.000 ljudi koji imaju oružje, lovci, nisu uspeli da preregistruju oružje, da dođu do toga da preregistruju.

Znači, to je bio početak nečega što sada konačno stavljamo na zasedanje Skupštine. Ja ću, normalno, podržati zato što sam i kao poslanik podržao ovaj Predlog zakona, a to isto je potpisao i predsednik Lovačkog saveza Bratislav Ćirković koji, sada mogu da kažem, veoma uspešno vodi Lovački savez Srbije, gde ima velika populacija ljudi koji će sada imati mogućnost da slobodnije, što se kaže, dišu zato što veliki broj njih nije uspeo da uđe u postupak preregistracije.

Ovo je velika stvar za sve nas zato što će blizu 400.000 ljudi imati mogućnost da se na vreme, da ne prekrše zakon, da ne dođe do toga da im neko sutra napiše neku prijavu i da im se oduzme oružje. Velika stvar za sve, dobra stvar za sve, produženje roka od dve godine, 2020-2022. godina.

Podneo sam jedan amandman gde sam stavio da je vrlo bitno da nadležno ministarstvo u šest meseci makar jednom obavesti putem medija građane, da to budu nacionalni mediji, da li je to televizija ili radio, da se najmanje jednom u šest meseci obaveste građani da rok za produženje registracije oružja dolazi za narednih šest meseci ili godinu dana i na taj način ti ljudi bi znali, svi naši ljudi bi znali, da to urade.

Velika stvar, još jednom kažem, zato što Lovački savez Srbije je udruženje koje je stvarno veoma aktivno, koje se nalazi svuda na terenu. Kako sam uvek govorio, udruženja i Lovački savez Srbije su veoma aktivni u zaštiti prirode, od štetočina i svega onog što čini loše. Evo, sada imamo afričku svinjsku kugu koja je prisutna kod nas i na jugoistoku Srbije, zarazna bolest koja je veoma opasna za životinje.

Mislim da će ovo biti velika stvar za sve nas da se ovaj rok produži. Normalno, mi ćemo svi biti aktivni i u narednom periodu ću uvek na Skupštini govoriti o problemima svih naših građana, kako Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jugoistok Srbije i cela Srbija, jer radim sa ljudima, razgovaram sa ljudima, čujem probleme ljudi i ovde u Skupštini o tim problemima govorim.

Nije problem da se kaže da nešto treba da se uradi, a nije urađeno, zato treba ovde da se kaže. Evo, čuli smo sada i očekujemo da ćemo u sredu sigurno glasati za produženje ovog roka za preregistraciju oružja i na taj način dati mogućnost da oni koji to nisu uradili to urade.

Ja sam uvek o svim stvarima ovde govorio, mislim, trebamo da govorimo o još nečemu i to ću sada potencirati, jer taksa koja se plaća za onog što ima oružje, to su su takse koje su unazad 20 godina prisutne kod nas, bilo bi dobro da se te takse ukinu, da te takse ne budu više ovolike kolike su sad, da se ukinu, da svi ljudi koji imaju oružje ili da plaćaju manju taksu ili da se nađe način da to bude manja taksa, odnosno manja cena za tu taksu. Imamo situacije da ljudi koji nisu plaćali te takse godinama dolaze u situaciju da preko 100.000 dinara duguju, tu ide kamata na kamatu, tako da ljudi dolaze u situaciju da neko od ovih izvršioca dođe kod njih u kući i da napravi još veću štetu.

Bilo bi dobro da ovde u Skupštini potenciramo i ukidanje takse za oružje i da na taj način oslobodimo onaj problem naših ljudi koji imaju oružje. Normalno je da treba uraditi preregistraciju. Na ovaj način data je mogućnost da se preregistruje.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati Predlog zakona, predlog gospodina Rističevića i poslaničkog kluba u kojem sam i ja. Inače, mogu da kažem da ja nisam potpisao Predlog ovog zakona, zajedno sa mojim kolegama, zato što sam tog dana imao skupštinu u Svrljigu i nisam mogao da dođem.

Drage moje kolege poslanici, ovo je velika stvar za sve nas, da omogućimo našim građanima da se više ne sekiraju da neće biti produženja. Produženja će biti. Ima još jedna stvar o kojoj treba da govorimo, a to je da se nađe mogućnost da se ukine taksa na oružje.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Isto pitanje i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li u Ministarstvu poljoprivrede ima još sredstava koja će biti opredeljena za udruživanje i za zadrugarstvo? Ja znam da je unazad desetak dana već donesene uredbe kojima se pomaže velikim ciframa opštinama, odnosno ljudima koji žive u nerazvijenim opštinama i ja to podržavam, jer samo na taj način, udruživanjem, kroz zadrugarstvo, imamo šansu da obezbedimo i plasman i kontrolu proizvoda i, normalno, na taj način imaćemo veću zaposlenost naših ljudi i imaćemo mogućnost da se kontroliše kako se radi, da nema sivog tržišta.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede, a vezano je za umatičenje grla stoke i za način kako se to radi. Konkretno pitanje Institutu za stočarstvo u Zemunu - da li je moguće, pošto svi znamo da za svako matično grlo, što se tiče ovce, koze, krave, po 25 hiljada dinara ima krava, a sedam hiljada dinara dobija se za umatičeno grlo ovce. Da bismo došli do svakog umatičenog grla potreban je određeni vremenski period.

Institut za stočarstvo u Zemunu je krovna institucija ovde kod nas u Srbiji, dok je Departman u Novom Sadu za stočarstvo za Vojvodinu. U Vojvodini mogućnost da se umatiči grlo radi se na sledeći način, jer treba samo jedno žensko kvalitetno priplodno grlo, da li je to tele, jagnje ili jare ili je deosemenjeno ili priplodni ovan sa tim za godinu dana čovek u Vojvodini ili stočar u Vojvodini dobija RB broj i sa samim tim kad dobije RB broj on ima mogućnost da konkuriše i da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede, dok u ovom delu gde je Institut za stočarstvo Zemun radi i kontroliše, tu je potrebno pet godina da stočar dobije premiju za umatičeno grlo. To su sledeći koraci. Dobije se RB broj pa posle, prva, druga i treća generacija tek može da dobije HB broj, to je konačni broj kada se dobije premija za umatičeno grlo.

Pitam da li postoji mogućnost da Institut za stočarstvo u Zemunu radi isto kao Departman u Novom Sadu, jer znamo svi da smo ista zemlja i mislim da treba da i ovde, kod nas, u ovom delu Srbije gde Institut za stočarstvo pokriva Zemun, da se i tu, kada se obeleži grlo sa RB brojem, da tada to grlo ima mogućnost da koristi premiju koju daje Ministarstvo poljoprivrede, a napominjem da je to premija od 25 hiljada dinara za kravu, odnosno za junicu.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Uvaženi predsedniče Vlade gospodine Vučiću, poštovani ministri, uvažena predsednice Skupštine, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored najlepšeg grada u Srbiji, a to je grad Niš, gde ste vi gospodine Vučiću, gospodine premijeru bili unazad nekoliko nedelja i time pokazali kako vrednujete i poštujete svaki deo naše Srbije.

Postaviću vam nekoliko pitanja. Prvo je da li će se nastaviti sa subvencijama za poljoprivredu sa akcentom na stočarstvo i da li će moći da se povećaju subvencije za brdsko-planinska područja, za nerazvijene opštine i za devastirane opštine?

Drugo pitanje, da li će moći da se više izdvaja za kreditiranje u poljoprivredi, da kamate budu manje, da grejs period bude duži i da se daje mogućnost za one najnerazvijenije, brdsko-planinske i nerazvijene opštine?

Treće pitanje, da li se kroz kreditiranje može pomoći i zadrugarstvu, jer je zadrugarstvo vrlo bitno za razvoj i poljoprivrede i privrede?

Uvek govorim sa akcentom za jugoistok Srbije, za brdsko-planinska područja i nerazvijene opštine, kao što je Svrljig, kao što je Gadžin Han, kao što je Bela Palanka i ostale opštine u Srbiji.

Da li će se raditi na rekonstrukciji izgradnje zgrada, škola i domova zdravlja u delu jugoistočne Srbije, kao što se radi kod nas u Svrljigu?

Plan je da se u Svrljigu rekonstrukcija škole, preko 500 hiljada evra je vrednost. To je za nas veoma bitno i nadam se da ćemo imati mogućnost da pomognemo i ostalim opštinama, da završimo, rekonstruišemo škole i domove zdravlja.

Pitanje je da li postoji mogućnost da se završi i fiskulturna sala u Svrljigu i u ostalim opštinama na jugoistoku Srbije?

Da li će se nastaviti sa pomoći Vlade Srbije za modernizaciju niškog Aerodroma Konstantin Veliki? Svedoci smo kako unazad godinu, godinu i po dana, sa vašom pomoći je Aerodrom u Nišu dobio mnogo veći broj putnika, očekuje se do kraja godine preko 100 hiljada putnika. Voleo bih da znam da li će Vlada Srbije pomoći da se Aerodrom modernizuje, da se obezbede mogućnosti za veći broj putnika do 700 hiljada? Aerodrom u Nišu je vrlo bitan za jugoistok Srbije, za razvoj turizma, za razvoj privrede.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Pitanja, pošto sam pitao vezano za Niški aerodrom sa razvojem Niškog aerodroma i razvoj turizma na jugoistoku Srbije, promocija Stare Planine, ja bih pitao i premijera i ministarku Vlade vezano za završetak puta od Svrljiga prema Kalni, to je ostalo 17,5 kilometara i to je najbliža destinacija od Niškog aerodroma do Stare Planine. Da li će se to završiti u narednom periodu?

Da li će se pomoći ljudima koji žive u brdsko planinskim područjima u nerazvijenim opštinama, kao što je primer Goran Vasić iz sela Beloinje gde smo ga zajedno obišli sa gospodinom premijerom, čovek želi da se bavi turizmom, nema dovoljno sredstava za dogradnju kuće, za izgradnju kapaciteta, da li se tim ljudima može pomoći kroz investicije ili kroz poljoprivredne investicije ili kroz Ministarstvo trgovine i turizma.

Sledeće pitanje, da li će se nastaviti sa dovođenjem investitora na jugoistok Srbije, sa akcentom na ove najnerazvijenije opštine koje su demografski ugrožene, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han i ostale opštine na jugoistoku Srbije, a i cele Srbije.

Sledeće pitanje, da li će se u toku naredne godine završiti Koridor 10? I, prema Dimitrovgrada i prema Sofiji i prema Solunu. Vrlo bitno za naš deo jugoistočne Srbije, jer time ćemo razviti mnogo više i taj deo Srbije i celu Srbiju.

Da li će se u toku naredne 2017. godine krenuti sa izgradnjom auto-puta Niš-Priština-Drač? Vrlo bitno za naš kraj, za našu Srbiju? Sledeće pitanje, da li ste sa Vladom Slovenije, sa premijerom Vlade gospodinom Cerarom dogovorili nove investicije zajedno sa njima i da li ste govorili o sukcesiji, jer predmet sukcesije jeste jedna firma u Svrljigu, to je bivša Krka gde ćemo sukcesijom rešiti problem i dati mogućnost da se tamo uposle ljudi. Tamo ima i hladnjače, tamo ima i sušara i to je velika šansa, nalazi se na 15 kilometara od auto-puta prema Svrljigu.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas koji tamo živimo na jugoistoku Srbije jeste razvoj ekološki zdrave sredine. Kroz mogućnost i investicije za organsku hranu, očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede imati posebna sredstava za organsku proizvodnju, za edukaciju i za pomoć ljudima koji nemaju dovoljno oko toga iskustva.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 25.02.2020.

Zahvaljujem se.

Postaviću nekoliko pitanja što se tiče problema naših ljudi koji su na jugoistoku Srbije, konkretno Niš, Svrljig i ta okolina.

Prvo pitanje – Niška Vojna bolnica, ili Vojna bolnica u Nišu, kada će se potpisati ugovor sa RFZO, vezano za lečenje pacijenata, civilnih lica u Niškoj Vojnoj bolnici? Baš zbog toga što imamo veliko poverenje u vojno zdravstvo, u vojnu medicinu, u ljude, u doktore koji rade u Vojnoj bolnici, zbog toga je. To je pitanje velikog broja ljudi – kada će se potpisati taj ugovor? Gde će i kada će moći naša civilna lica da se leče u Vojnoj bolnici u Nišu?

To je jedno pitanje i očekujem da će to biti vrlo brzo rešeno, baš zbog naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a koji žele da se leče u Vojnoj bolnici, zato što imamo stvarno veliko poverenje u zdravstvo i ljude koji rade u Vojnoj bolnici.

Što se tiče drugog pitanja, ono se tiče „Železnice Srbije“. Inače svi se sećamo prošle godine, vremena kada se veći broj cisterni prevrnuo u delu puta od Niša prema Svrljigu, tačnije to je bilo selo Jasenovik. To je selo koje se nalazi između Niša i Svrljiga, gde pamtimo i vreme kada je bila evakuacija ljudi zbog veoma opasnih hemijskih sastojaka koji su bili u tim cisternama. Tada su bili na licu mesta predstavnici „Železnice“, nadležna ministarka, gde je tada ljudima obećano da zbog potrebe popravke pruge, inače mogu da kažem da se pruga u tom delu radi stvarno punim intenzitetom, radi se onako kako treba, na najbolji način, dogovoreno je tada sa mesnom zajednicom, predstavnici ministarstva i predstavnici grada, da se u selu Jasenovik i selu Matejevac odrade pružni prelazi, da tamo bude osiguran prelaz, da to važi na celoj deonici od Niša prema Svrljigu, prema Knjaževcu da se urade pružni prelazi.

Pitanje je, dogovoreno je sa meštanima i sa mesnom zajednicom da se u selu Jasenovik, kako u selu Jasenovik i u drugim selima da se uradi preko Ministarstva saobraćaja putevi kroz selo, zbog velikog opterećenja saobraćaja zbog popravke ove železnice došlo je do oštećenja kolovoza u samom selu. Ja sam bio u razgovoru sa meštanima i ja sam to obećao i sada to pitanje postavljam i pitam – kada će se uraditi kroz selo Jasenovik obećana deonica puta, da se popravi put, rekonstruiše, stavi u funkciju?

Još jedno pitanje jeste, što se toga tiče isto, to je niskonaponska mreža. Jer je u selu urađena kompletna niskonaponska mreža, sve je odrađeno na adekvatan način, kako treba, ali nije stavljena u funkciju. Pitanje je za Elektrodistribuciju u Nišu – kada će se staviti u funkciju ta niskonaponska mreža? Kao što sam rekao, sve je odrađeno, samo treba da se poveže.

Još jednom, velika je stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, gde imamo problema sa niskonaponskom mrežom da se uradi ta niskonaponska mreža, da se promene bandere, da se postave trafoi da svi mi koji živimo tamo imamo isti napon struje i da na taj način, pošto smo mi stvarno redovne platiše, da u svakom delu našeg jugoistoka Srbije ima ista napon struje, ista snaga i da to sve bude urađeno kako treba.

Još jednom, ja očekujem da će ovo biti rešeno. Siguran sam da ćemo i u narednom periodu imati rešenje za Vojnu bolnicu u Nišu, da bude potpisan ugovor, da se uradi ova putna infrastruktura.

Još jednom napominjem da se železnica radi punim intenzitetom, punom snagom, da će biti kako treba.

Još jednom, očekujem odgovor – kada će biti odrađen ovaj deo puta kroz selo Jasenovik, da se urade pružni prelazi kroz selo Malče, odnosno kroz selo Matejevac i kroz opštinu Svrljig, to je selo Prekonoga, selo Niševac. Tu su pružni prelazi koji su veoma frekventni, gde je bilo neželjenih stvari, gde je bilo i smrtnih slučajeva, gde su zbog saobraćajnih nezgoda ljudi ginuli.

Još jednom, mislim da je bitno za sve nas bezbednost ljudi, u prvom planu, a tada sve ostalo. Hvala lepo.

Dvadeset treće vanredno zasedanje , 13.02.2020.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja ću kao i do sada postaviti pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Moje pitanje sada jeste konkretno vezano, pošto je sad aktuelna zimska sezona, skijanje, odmori na planinama, Stara planina jeste biser turizma, kako kaže direktor Karadžić, Stara planina je krov sveta, putna infrastruktura do Stare planine urađena na najbolji način, to je velika pohvala za Vladu, za sve nas koji tamo živimo, zato što sada veliki broj turista ide prema Staroj planini, odmara i stvarno su uslovi fantastični.

Inače, moje pitanje jeste konkretno menadžmentu Javnog preduzeća „Stara planina“, čije je sedište u Knjaževcu, ali najveći broj radnika i menadžment su u Beogradu, što znači da oni iz Beograda mogu verovatno lakše da vide probleme na skijalištima, u hotelu, probleme koji su evidentni. Jer unazad više od 15 godina, pa možda i više od toga imamo problem sa vodom na Staroj planini u hotelu „SP Resort“, to je državni menadžment, „SP Resort“ i hoteli, čije je sedište Kalna, tamo stvarno ima veliki broj turista, po mojoj informaciji do sada ima preko 50.000 turista koji su bili i koji će biti u narednim danima u hotelu „SP Resort“, hotelu „Stara planina“, gde stvarno ima preko 200 ljudi koji su zaposleni.

Moje informacije, pošto ima niz mejlova koji dolaze i od menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“, to je krovni menadžment, on je osnivač i „SP Resorta“ i hotela koji su tamo prisutni, gde ima, rekao sam, prek 200 uposlenih. Zadnja informacija koju imam to je neki sukob između menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“ i hotela „SP Resort“ i hotela koji tamo smeštaju sve one turiste koji dolaze.

Zbog svih tih stvari, velika opasnost preti zato što je stvarno lepota Stare planine nešto veoma, veoma interesantno, lepo, gde veliki broj ljudi dolazi i uvek se vrati kada dođe tamo. Ali mene interesuje da li će menadžment Javnog preduzeća „Stara planine“ da se mnogo više uključi, da bude više prisutan na samom terenu, da bude prisutan sa ljudima, sa turistima, sa ljudima koji dolaze tamo i da se zajedno svi uključimo da rešimo probleme. Problem vodosnabdevanja jeste evidentan i to nije sada samo ova godina, nego prošla, pretprošla i mnogo godina unazad. Nema dovoljno padavina, nema dovoljno vode, a i sam Svrljig je opština koja je vezana za Staru planinu zato što sve destinacije koje idu iz Niša, Beograda, od niškog aerodroma, idu preko Svrljiga, to je najbliža destinacija i mi ko nas imamo problema sa vodom zato što jednostavno takva je situacija, mi ćemo to sad očekujemo ove godine da rešimo, ali vrlo je bitno za sve nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, da Stara planina i menadžment Stare planine bude više prisutan na samom mestu, da bude u Knjaževcu, da bude u hotelima i da primeti i da vidi sve one probleme. Najveći problem jeste voda i to moramo pod hitno uraditi.

Jedna od stvari koje bih rekao je da preti opasnost, govori se o gašenju, da se državno vlasništvo, odnosno menadžment koji je državni u „SP Resortu“ i hotelima na Staroj planini da bude sutra poništen, da se otpuste radnici, to je moja informacija, i da blizu 200 ljudi ostane bez posla, s tim što u hotelima i „SP Resortu“ to su sve proizvodi iz našeg kraja, sir, belmuš, kačkavalj, svi oni proizvodi to su zdravi proizvodi, lepi proizvodi, to su proizvodi naših domaćina i domaćica iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Pirota i okoline.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Vrlo je bitno da nastavi da radi državni menadžment, jer smo svedoci da je prethodni menadžment koji je bio „Falkenštajner“ bio samo u minusima, u dubiozi, i kada je državno vlasništvo preuzela Srbija i menadžment koji vodi gospodin Karadžić je dao mogućnost i sada se mnogo bolje radi i mnogo bolje ide. Da li će se imati vremena i mogućnosti da se to reši?

Dvadeset drugo vanredno zasedanje , 06.02.2020.

Ja ću postaviti jedno pitanje, a tiče se lovaca Srbije, tiče se ljudi koji imaju oružje za ličnu bezbednost, a svedoci smo da je unazad godinu i po dana donet Zakon o oružju i municiji, kojim je definisano da je do 5. marta rok, da se svi oni koji imaju lično naoružanje, odnosno oružje za ličnu bezbednost, koji imaju lovačko oružje, da moraju do 5. marta da preregistruju to, a prema nekim mojim informacijama u razgovoru sa ljudima koji imaju i koji znaju za to, da je blizu 400 hiljada lica ostalo, da nisu preregistrovali svoje oružje.

Iz svega toga dolaze u situaciju, pošto ostaje možda još 15 ili 20 dana do 5. marta, gde ćemo posle toga ući u izbornu kampanju, gde neće imati mogućnost da se oružje preregistruje posle tog roka i ti ljudi koji ne donesu oružje, odnosno ne uđu u postupak preregistracije, ti ljudi imaće problema sa zakonom, biće prekršajno gonjeni.

Zbog toga, moje pitanje je da li će MUP ući u proceduru promene ovog Zakona o oružju i municiji, da se da mogućnost da se produži rok za preregistraciju, da se da još nekoliko meseci, da se to oružje preregistruje i najviše zbog toga da mogu ljudi sutra slobodnije da se ponašaju i da ne plaćaju neke kazne.

Inače, veliki broj lovaca u Srbiji, imalo je sugestije na Zakon o oružju i municiji, gde je u okviru Ministarstva, Lovačkog saveza Srbije, formirana i grupa koja radi na tome da se promeni ovaj zakon i da bude malo fleksibilniji, liberalniji u delu da lovci imaju duži vremenski period za koji ne moraju da rade zdravstvene preglede i da bude zakon liberalniji za nabavku lovačkog oružja.

Inače, svedoci smo da su lovci i udruženja lovačka u celoj Srbiji veoma aktivni kada je to potrebno. Kada su velike temperature, kada su niske temperature, lovci su angažovani na spašavanju, za pomoć ljudima.

Još nešto, vrlo je bitno i to, kada imao zarazne bolesti, kao što je afrička, svinjska kuga, tu su lovci veoma angažovani za suzbijanje zaraznih bolesti.

Jedna od stvari za koje su lovci bili veoma aktivni u ovom prethodnom periodu, to je bila potraga za zlikovcem koji je oteo malu Moniku. Svi koji su bili tu, bili smo na terenu, a lovci su bili jedni od najorganizovanijih, tu je bila policija, vojska, i svi koji smo bili zaista smo dali doprinos da se pronađe devojčica.

Zbog toga, moje pitanje je – da li će za narednih dvadesetak dana ući u postupak promena ovog Zakona o oružju i municiji i da se da mogućnost da se produži rok za registraciju oružja, da bi mogli svi ti koji nisu to uradili do sada, da mogu to da završe i da imaju mogućnosti, jer je to veliki problem. U pitanju je 400 hiljada lica i to je veliki broj ljudi, a za ovo kratko vreme, siguran sam da neće biti mogućnosti.

Inače, Zakon o oružju i municiji je donet u prethodnom periodu. Zakon je, ovako mogu da kažem, ja sam glasao za taj zakon, ali uz neke dopune koje sada treba da budu, razgovori se vode, bilo bi potrebno da se ovaj rok produži za neki naredni period, da ne bude 5. mart, zato što je to potreba za veliki broj građana koji imaju oružje, da li za ličnu bezbednost i lovačko oružje?

Inače, još jednom napominjem i govorim, svedoci smo da lovačka udruženja, da lovačke savezi su veoma aktivni, kada je potrebno za sve one neželjene stvari u našoj zemlji, a dosta ih je bilo u prethodnom periodu. Hvala.

Imovinska karta

(Svrljig, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -