MILIJA MILETIĆ

Ujedinjena seljačka stranka

Rođen je 1968. u selu Plužina kod Svrljiga. Živi u Svrljigu.

Po zanimanju je terenski veterinar.

Politikom se bavi od 2002. godine, a pre toga je bio sindikalni aktivista.

2004. izabran je za zamenika predsednika Opštine.

Posle izbora 2008. postao je predsednik Opštine. Odlukom većine u Skupštini decembra 2009. smenjen sa tog mesta. Samo 4 meseca kasnije vratio se na vlast i to u koaliciji sa SRS.

Novembra 2010. godine Ujedinjena seljačka stranka, koju je Miletić osnovao, zvanično je registrovana. Do tada je bila grupa građana. Sedište stranke je u Svrljigu.

Nakon izbora u maju 2012.godine ponovo je izabran za predsednika Opštine.

Nakon što je na parlamentarnim izborima 2014. godine ušao u Skupštinu Srbije sa liste SNS, sredinom aprila je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je. Otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 156
  • 0
  • 5
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

Odbor za prava deteta

Poslanička grupa prijateljstva - Ažerbejdžan

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Egipat

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Pododbor za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 7 meseci i 18 dana i 18 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

Zahvaljujem se uvažena predsednice Skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću kao i do sada govoriti isto, slično kao i moje kolege. Ja ću, normalno, staviti akcenat na sve naše ljude poljoprivrednike koji su uzeli ove kredite u švajcarcima, uzeli kredite da kupe stan za svoje najbliže, za svog unuka, za svog sina, ali desila se, mogu da kažem, na neki način, i prevara jer je veliki broj tih naših prijatelja iz sela, iz malih mesta došlo do toga da svakodnevno, odnosno svakog meseca kako vraćaju kredit oni vraćaju a njima dolazi još veći dug.

Ja imam svoje bliske prijatelje koji su uzeli ovakve kredite sa željom da mogu sebi da olakšaju život, ali su oni sebi na ovaj način zagorčali život.

Još jednom bih se zahvalio kao prvo našem predsedniku, gospodinu Vučiću, koji je zajedno sa svim ljudima koji su u tom trenutku štrajkovali, tražili neko rešenje, našli smo sada rešenje. Ovo rešenje sigurno je bolje nego što je bilo prethodno, jer niko pre ove Vlade, pre svih nas ovde nije rešio i nije smeo da pokuša da reši ovaj problem.

Ovaj problem jeste stvarno konfuzan, problem koji stvara veliki problem svima, ali u prvom planu mi sada ovde govorimo o našim ljudima iz malih mesta, iz većih mesta koji su uzeli kredite u švajcarcima, uzeli stanove, a sada ima mogućnosti da se njima olakša njihov budući život. Možda je bilo bolje da to uradimo ranije, ali bolje je i sada nego sutra.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati ovaj zakon i sve ove predloge zakona zato što mislim da je ovo sada bolje nego što je ono bilo ranije.

Još jednom bih se i zahvalio predsedniku Srbije i vama ministre finansija i svima u Vladi. Ja očekujem pošto smo stvarno, imamo dosta problema koji su nasleđeni, ja ću govoriti o nekim problemima koji se tiču naših poljoprivrednih osiguranika. Recimo, zakon iz 1986. godine je donesen da se plate socijalne penzije za poljoprivredne proizvođače, a 2008. godine Vlada na čijem je čelu tada bio Mirko Cvetković je uradio nešto katastrofalno. On je to dugovanje koje je bilo samo na jednog nosioca gazdinstva, prebacio na sve članove gazdinstva. Tako od 2008. godine pa na ovamo ide kamata na kamatu za sve one ljude, poljoprivredne osiguranike, to su milionske cifre.

Ja sam siguran da ćemo iznaći mogućnost isto kao sada za ove naše ljude koji imaju problema u švajcarcima, da iznađemo mogućnost da rešimo probleme za naše ljude koji plaćaju poljoprivredno penziono osiguranje da bi imali sigurniju budućnost.

Siguran sam, na tome smo već počeli da radimo, imali smo jedan sastanak gde je bilo nas nekolicina poslanika, gde je bio predstavnik Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada i socijalne politike, Fonda PIO i ja očekujem da ćemo i tu naći

rešenje. Siguran sam u to zato što ova naša Vlada, naš predsednik Srbije i svi mi razmišljamo na najbolji način kako da pomognemo svima onima koji su ušli u neku dubiozu koji su uradili neki ljudi koji su vodili zemlju od 2000. do 2012. godine. Još jednom podržaću i ovaj zakon vezano za naše ljude koji rade sa malom decom u predškolski ustanovama. Sada po prvi put oni su izjednačeni sa onima koji rade u školi.

Pitao bih vas ministre pošto će to pasti na teret naših lokalnih samouprava. Mi smo kao jedna mala lokalna samouprava Svrljig, a ima niz takvih, što se kaže radili domaćinski. Imamo mogućnost sada da obnovimo i povećamo kapacitete vrtića, ali nemamo mogućnost da stavimo veću maržu za plate da ljudima koji rade u vrtićima, tim vaspitačima koji su završili u međuvremenu visoke škole, sa tim da im se poveća i plata i na neki način da oni mogu lakše i bolje da rade.

Ujedno siguran sam da ćete vi kao ministar finansija i cela Vlada normalno i svi mi iznaći mogućnost da pomognemo svima onima kojima je potrebno, da obezbedimo, što se kaže, bolju budućnost za sve one ljude koji žive na selu od sela, koji žive u našim malim opštinama i koji žive u celoj Srbiji. Hvala još jednom. Ja ću glasati za sve ove predloge zakone koji su na dnevnom redu.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.04.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege, ja bih isto postavio konkretno pitanje vezano za naše poljoprivredne proizvođače, za ljude koji uplaćuju poljoprivredne penzije, odnosno osiguranje baš preko poljoprivrede, odnosno penziono osiguranje preko poljoprivrede i zdravstveno osiguranje, a tiče se, samo da podsetim da je kod nas u Srbiji 1986. godine počelo sa aktivnošću uplaćivanja poljoprivrednog osiguranja, gde je u tom periodu rađeno i da je u tom periodu stopa za otplaćivanje bila oko 5%.

Do 2008. godine, kada je donesen zakon za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a o tome smo govorili i na zasedanju prošle nedelje u petak, gde je tada zakon donesen i neke stvari su promenjene na štetu naših poljoprivrednih osiguranika. Inače, kao što sam rekao, 1986. godine, kada je počelo to uplaćivanje socijalnog penzionog osiguranja preko poljoprivrede, veliki broj ljudi koji su tada bili nosioci gazdinstva, oni su prijavljivali svoje ukućane za članove gadzinstva, ali dešavalo se da i predstavnici mesne zajednice, šefovi mesnih kancelarija upišu sami neke ljude u tom gazdinstvu da su članovi gazdinstva, a da to ljudi nisu ni znali.

U međuvremenu, ljudi su uplaćivali socijalno i penziono osiguranje preko poljoprivrede, veći broj tih ljudi je otišao u penziju i normalno, to je bilo dobro zato što ti naši poljoprivredni proizvođači imaju sada neku penziju da mogu da prežive neku situaciju.

Ali, 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića i tadašnja Skupština je donela zakon kojim je pogoršana situacija za naše poljoprivredne osiguranike. Konkretno, tada u okviru tog zakona od 1.1.2009. godine je prvo povećana stopa za uplaćivanje sa 5, na blizu 26%, gde je izjednačena stopa za poljoprivredne osiguranike i za privrednike i sa druge strane, što je vrlo bitno, veliki broj ljudi koji je tada otišao u penziju ostalo im je neko dugovanje koje je 2008. godine, kada je donesen taj zakon i to dugovanje je prebačeno od 1.1.2009. godine za sve članove gazdinstva koje je kasnije raslo puno. Ljudi nisu ni znali da imaju to dugovanje pa su došli do cifre koje su milionske.

Za jednog poljoprivrednog osiguranika koji živi na teritoriji Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, na teritoriji jugoistoka Srbije to dugovanje u nekim slučajevima dostiže i preko dva miliona dinara. Imam informaciju da ćemo ući u rešavanje tih problema i siguran sam da će ova naša Vlada i naš predsednik rešiti te probleme, da tim ljudima koji su napravili toliki dug, ne svojom krivicom, već greškom Vlade Mirka Cvetkovića, ti ljudi sada imaju velika dugovanja, velike probleme i tim ljudima sada moramo pomoći.

Nadam se i siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer unazad nekoliko dana je ministar zdravlja predložio da sednemo i da razgovaramo i da pozove relevantne ljude koji će na tome da rade, da zajedno rešimo te probleme, jer stvarno dugovanje koje je veliko, jeste veće iz dana u dan. Sa druge strane, poređenje konkretno, poljoprivrednik osiguranik i preduzetnik koji recimo ima građevinsku radnju, ima deset radnika, iks mašina koje rade građevinske poslove, plaćao im istu osnovicu. Mislim da to moramo da promenimo. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti, siguran da će se naći mogućnost da se reprogramira dug, da se otpiše kamata i da ti naši poljoprivredni osiguranici nastave da uplaćuju i da mogu mirno da spavaju. Siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer ova Vlada i predsednik Srbije radimo na tome da bude dobro našim poljoprivrednim proizvođačima i radnicima i na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.04.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, podneo sam amandman na član 65. gde sam dodao da u domovima zdravlja postoji specijalnost interne medicine baš zbog toga što smo svedoci da u malim opštinama iz kakve ja dolazim, ima velikih teritorija, ima veći broj starih ljudi čija je potreba takva da u svakom trenutku im moramo obezbediti adekvatnu zaštitu. Svedoci smo da ima velikog broja naših ljudi u tim malim opštinama koje nemaju doktore interne medicine i da je ekspanzija kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa itd.

Kroz ovaj amandman sam tražio i bilo bi dobro da svaki dom zdravlja ima lekara interne medicine i da taj čovek bude prisutan svakog dana, jer je veliki problem kod nas u malim opštinama koje imaju veliku teritoriju, veliki broj ljudi umre, jer nemaju mogućnost da odu da se leče. Bilo bi drugačije da je u domu zdravlja doktor interne medicine i da tom čoveku da adekvatnu preventivu odnosno zaštitu ili lečenje ili da ga pošalje gde treba.

Mislim da je neophodno da imamo u svakom domu zdravlja i u malim opštinama doktora interne medicine zato što je to stvarnost koja se događa kod nas, Velika ekspanzija kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i svega ostalog, a svedoci smo da neki domovi zdravlja nemaj specijalistu interne medicine. E, zbog toga. Hvala još jednom.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.04.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Poštovane kolege, ja bih isto postavio konkretno pitanje vezano za naše poljoprivredne proizvođače, za ljude koji uplaćuju poljoprivredne penzije, odnosno osiguranje baš preko poljoprivrede, odnosno penziono osiguranje preko poljoprivrede i zdravstveno osiguranje, a tiče se, samo da podsetim da je kod nas u Srbiji 1986. godine počelo sa aktivnošću uplaćivanja poljoprivrednog osiguranja, gde je u tom periodu rađeno i da je u tom periodu stopa za otplaćivanje bila oko 5%.

Do 2008. godine, kada je donesen zakon za vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a o tome smo govorili i na zasedanju prošle nedelje u petak, gde je tada zakon donesen i neke stvari su promenjene na štetu naših poljoprivrednih osiguranika. Inače, kao što sam rekao, 1986. godine, kada je počelo to uplaćivanje socijalnog penzionog osiguranja preko poljoprivrede, veliki broj ljudi koji su tada bili nosioci gazdinstva, oni su prijavljivali svoje ukućane za članove gadzinstva, ali dešavalo se da i predstavnici mesne zajednice, šefovi mesnih kancelarija upišu sami neke ljude u tom gazdinstvu da su članovi gazdinstva, a da to ljudi nisu ni znali.

U međuvremenu, ljudi su uplaćivali socijalno i penziono osiguranje preko poljoprivrede, veći broj tih ljudi je otišao u penziju i normalno, to je bilo dobro zato što ti naši poljoprivredni proizvođači imaju sada neku penziju da mogu da prežive neku situaciju.

Ali, 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića i tadašnja Skupština je donela zakon kojim je pogoršana situacija za naše poljoprivredne osiguranike. Konkretno, tada u okviru tog zakona od 1.1.2009. godine je prvo povećana stopa za uplaćivanje sa 5, na blizu 26%, gde je izjednačena stopa za poljoprivredne osiguranike i za privrednike i sa druge strane, što je vrlo bitno, veliki broj ljudi koji je tada otišao u penziju ostalo im je neko dugovanje koje je 2008. godine, kada je donesen taj zakon i to dugovanje je prebačeno od 1.1.2009. godine za sve članove gazdinstva koje je kasnije raslo puno. Ljudi nisu ni znali da imaju to dugovanje pa su došli do cifre koje su milionske.

Za jednog poljoprivrednog osiguranika koji živi na teritoriji Svrljiga, Bele Palanke, Gadžinog Hana, na teritoriji jugoistoka Srbije to dugovanje u nekim slučajevima dostiže i preko dva miliona dinara. Imam informaciju da ćemo ući u rešavanje tih problema i siguran sam da će ova naša Vlada i naš predsednik rešiti te probleme, da tim ljudima koji su napravili toliki dug, ne svojom krivicom, već greškom Vlade Mirka Cvetkovića, ti ljudi sada imaju velika dugovanja, velike probleme i tim ljudima sada moramo pomoći.

Nadam se i siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer unazad nekoliko dana je ministar zdravlja predložio da sednemo i da razgovaramo i da pozove relevantne ljude koji će na tome da rade, da zajedno rešimo te probleme, jer stvarno dugovanje koje je veliko, jeste veće iz dana u dan. Sa druge strane, poređenje konkretno, poljoprivrednik osiguranik i preduzetnik koji recimo ima građevinsku radnju, ima deset radnika, iks mašina koje rade građevinske poslove, plaćao im istu osnovicu. Mislim da to moramo da promenimo. Siguran sam da ćemo iznaći mogućnosti, siguran da će se naći mogućnost da se reprogramira dug, da se otpiše kamata i da ti naši poljoprivredni osiguranici nastave da uplaćuju i da mogu mirno da spavaju. Siguran sam da ćemo to zajedno uraditi, jer ova Vlada i predsednik Srbije radimo na tome da bude dobro našim poljoprivrednim proizvođačima i radnicima i na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2019.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja ću i sada postaviti određena pitanja koja sam i nekada ranije postavio, konkretno se tiče pitanja o „Železnicama Srbije“. Svedoci smo da je unazad 15 dana ili 20, krenula rekonstrukcija pruge od Niša ka istočnoj Srbiji, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, što je dobar znak, jer smo u tom vremenskom intervalu, i pre toga, imali niz neželjenih situacija, gde su se događale nezgode na toj pruzi.

Moje pitanje je, pošto je krenula rekonstrukcija, urađeno je tih, ja mislim blizu kilometar, jedan kilometar je urađen, možda i manje, pruga se radi od Matevačkog dela prema Svrljigu, ali radovi idu malo sporije, moje pitanje je da li je predviđena dinamika radova kojom će se dati mogućnost da se ta pruga uradi što pre, da ta pruga krene da funkcioniše?

Podsećam, a to svi znamo, da je ta pruga, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije, zato što preko te pruge ide veliki broj teretnog saobraćaja, velike količine tereta ili putnički saobraćaj. Sa druge strane, imamo i veliki broj nekih naselja koja se nalaze u tom delu pruge, koje nemaju drugi prevoz osim železnicama.

Znači, moje pitanje je da li će imati mogućnost da se ubrzaju radovi, da se to uradi što pre, da se pruga stavi u funkciju i normalno da to bude onako kako je projektovano, jer smo o tome govorili ranije?

Hvala još jednom Ministarstvu saobraćaja koje je pokrenulo i krenulo da se radi sa tom prugom, odnosno rekonstrukcijom pruge.

Još jedno pitanje, tiče se isto „Železnica Srbije“, konkretno jeste da sve lokalne samouprave koje se nalaze u delu te pruge ili u bilo kom delu gde ima putnih prelaza, lokalne samouprave imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza. To je unazad godinu ili dve donesen zakon. Konkretno sada opština iz koje ja dolazim, a i Knjaževac, a i Zaječar, Bor, Negotin, gde ima veliki broj tih pružnih prelaza, iz budžeta izdvajaju velike svote novca, što je dosta problematično, zato što je to za te opštine opterećenje.

Kada uzmemo sa druge strane da u tom delu sada ne funkcioniše železnički saobraćaj, da se radi rekonstrukcija pruge, ja pozivam i pitam nadležne u „Železnici“, da li će se i sada naplaćivati održavanje tih pružnih prelaza, pošto vozovi sada tamo ne funkcionišu?

Bilo bi dobro da se što pre to stavi u funkciju, da se oslobode te lokalne samouprave koje imaju obaveze da plaćaju održavanje tih putnih prelaza, sve dotle dok se ne stavi u funkciju ta pruga i da krenu da idu brzi vozovi, da to bude kvalitetnije i bolje nego što je to bilo do sada.

To je još jedno pitanje.

Ja ću još jednom postaviti pitanje i „Putevima Srbije“. Konkretno, ja sam i unazad dva ili tri meseca govorio o problemu puta koji ide od istočne Srbije prema Nišu, prema auto-putu, gde je u ovom periodu sada predviđena izgradnja i naplatne rampe, što će dati mogućnost normalno da naši auto-putevi budu brži putevi, da ima veći prihod za budžet i Republike Srbije i za bolje održavanje puteva u svim opštinama, u svim krajevima.

Konkretno, pošto ta naplatna rampa bude izgrađena, pošto je sada u postupku izgradnje, moje pitanje još jednom „Putevima Srbije“ i Gradskoj upravi u Nišu, da li će se ući u postupak rekonstrukcije puta od nastavka Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Taj deo puta je u lošem stanju. Ja sam bio i sa direktorom „Puteva Srbije“, gospodinom Drobnjakom, razgovarali smo, gde je i on potencirao da se taj deo puta što pre rekonstruiše, da „Putevi Srbije“ uđu, da potpomognu Grad Niš, da se taj deo puta uradi, rekonstruiše, jer sutra svi mi koji dolazimo iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, sa istoka Srbije, moramo proći tim putem zato što nema drugog.

Još jedno pitanje - da li postoji mogućnost, pošto postoji još jedna alternativa, gde je u Agenciji za urbanizam grada Niša napravljen projekat, to je jedan alternativni put kojim se ide od Malčanske petlje preko sela Prosek, prema Niškoj banji? To je još jedna alternativa za grad Niš.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 21.03.2019.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, ja ću kao i uvek do sada. Znači, vezano je za poljoprivredu. Više puta smo govorili ovde na Skupštini, a i na odborima. Konkretno, vezano je za komasaciju, završetak komasacije, za nastavak i u jednom delu pitanje je moje – kada će biti donesen novi zakon kojim ćemo stvarno dati veći akcenat u Zakonu o komasaciji, pošto zakonski predlozi koji su bili do sada su od ranijeg perioda?

Konkretno, komasacija, i bez komasacije za sve nas koji živimo ovde u Srbiji nema ni razvoja poljoprivrede. Imamo sada veliki broj gazdinstava, konkretno, to sada govorim ovim opštinama kao što je moja opština iz koje ja dolazim, opštinama na jugoistoku Srbije, koje imaju sada, što se kaže, manji broj je stanovnika, veći broj ljudi koji su nasledili te parcele, a mogućnost da se ljudi bave poljoprivredom jeste kada se ta komasacija uradi, odnosno da to bude dobrovoljno grupisanje zemlje. To je jedan od načina da se povećaju parcele.

Sa radom na komasaciji i donošenjem tih zakonskih akata mi moramo raditi u narednom periodu i da zajedno sa lokalnim samoupravama uđemo u postupak da se odradi što veći broj parcela, da parcele budu mnogo veće i da se kroz komasaciju reši i pravno imovinsko stanje, odnosno nasleđivanje, pošto smo svedoci da neke parcele, neke njive u našim krajevima još se vode na pradedove.

Znači, komasacijom ćemo sve te stvari rešiti. Rešićemo odvodnjavanje, rešićemo prilazne puteve i normalno dati mogućnost da se malo ozbiljniji ljudi bave poljoprivredom u opštinama kojima je, što se kaže, Bogom dato da se bave ljudi poljoprivredom, ali zbog nekih stvari koje su bile u prethodnom periodu gde su bile neželjene stvari, gde su bili ratovi, sankcije, a i posle 2000. godine znamo šta je sve odrađeno, da je to ono što je potrebno.

Znači komasacija, dobrovoljno grupisanje zemlje je akcenat za sve nas i ovde u Skupštini, normalno, i na lokalu, da se što veći broj ljudi uključi u to, da se pošto imamo veliki broj stručnih ljudi, imamo naše, što se kaže prijatelje koji su nam pomagali u nekoliko projekata koji su rađeni kao ogledni u nekim opštinama, gde je dalo rezultate, gde sada ljudi vide šta je komasacija.

Još jednom, moje pitanje je da li će se ubrzo naći u Skupštini novi zakon o komasaciji ili će to biti u okviru sada poslednjeg zakona, samo da se više stvari stave u tom delu i da se stavi akcenat na dobrovoljno grupisanje zemlje?

Još nešto za sve nas što smo hteli da radimo, mi na lokalu, u Srbiji, odnosno mi u malim opštinama jeste i rešavanje tih pravno imovinskih stvari kroz program komasacije, rešavanje prilaznih puteva do tih atarskih površina.

Normalno, jedno od velikih stvari jeste rešavanje problema starih ljudi i rešavanje problema na način da se obezbede ustanove koje će biti više prisutne kroz lokal za naša poljoprivredna gazdinstva, za naše ljude na selima, za naše ljude koji imaju problema i sa zdravljem i sa ljudima koji treba da ih obilaze, sa geronto domaćicama, zato što veliki broj mali opština kao što je moja opština odakle ja dolazim nema mogućnosti da sve te stvari finansira, već to moramo malo sistemski da radimo i kroz program, kroz Ministarstvo rada i socijalne politike, kroz ostale Vladine organizacije. Mi moramo staviti akcenat da su u tim područjima gde ima starih ljudi, da njima damo maksimalnu podršku i da tim starim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, odnosno da se njima olakša ono za šta su se borili.

Još nešto za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, jeste akcenat na naše žene na selu, na naše ljude mlade koji ne samo da žive u selu, nego u tim malim opštinama, moramo svi zajedno sada kroz programe koje sada Vlada daje, kroz sve te stvari a i lokalne samouprave moraju više akcenta staviti da se obezbede uslovi, da tamo ljudi ostanu da žive u tim selima, da ostanu ljudi da žive u tim našim krajevima, jer samo tako možemo zaustaviti ovu migraciju kada se obezbede elementarni uslovi, putevi, kanalizacija, vodovod normalno, da u svakom selu postoji internet, da ima svuda izjednačenost snaga struje.

Jedna stvar, za sve nas što je bitno, zadrugarstvo. Program zadrugarstva, upošljavanjem tih naših ljudi u tim selima, da ostanu na svojim ognjištima i siguran sam da ćemo tada imati mogućnost da te naše opštine budu jače i da u tim opštinama može da se ostane da se živi uz upošljavanje, normalno, i stimulaciju koje država Srbija daje i oslobađanje novih radnih mesta za te privredne subjekte kroz programe koje daje Vlada Republike Srbije.

Još jednom, to su moja pitanja i mislim da je to, moramo akcenat staviti za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i jugoistok Srbije.

Imovinska karta

(Svrljig, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:59