Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milija Miletić

Milija Miletić

Ujedinjena seljačka stranka

Govori

Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, mislim da i amandman koji je podnela koleginica Vjerica, jeste u onom delu tehnički, što kaže sa ispravkama, ali mislim da puno stvari kojima sada dajemo mogućnost da ovim zakonom pomognemo našim ljudima da mogu nege stvari da urade brže i bolje, na efikasniji način, to je ispravna stvar i mislim da Ministarstvo koje vi vodite jeste Ministarstvo koje stvarno ide koracima napred.

Daje se velika mogućnost našim ljudima, ne samo oni što rade u Ministarstvu da imaju bolje uslove i da se obezbeđuje sigurniji život svakog našeg građanina ma gde u kom delu naše Srbije da bude.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, vi na čelu tog ministarstva, pokazalo je da način na koji se radi jeste način koji zaslužuje da se stavi veća pažnja i da se normalno naši građani u svakom delu naše Srbije, u našim selima osećaju slobodnije i da se veliki broj dela koja su se dešavala u prethodnom periodu rešavaju brzo, efikasno i na najbolji način.

Ja znam još jednu stvar. Pošto je moj otac bio policajac, sada je u penziji, da ljudi koji nose uniformu, a i oni bez uniforme koji rade u tom ministarstvu, su ljudi čestiti, pošteni, vredni i rade interesu naše zemlje Srbije i ja ću uvek podržati sve ove predloge zakona koja stiču poboljšanje uslova za te ljude koji tame rade, posebno da naši građani u svakom delu naše opštine i naših opština, odnosno sredina da mogu efikasnije da obezbede sebi potrebne isprave i da na taj način završe neke poslove koji su bitni za njihovu neku egzistenciju, za bolji život njih i njihove porodice.

Još jednom ja ću glasati za Predlog ovog zakona pošto ranije kada smo govorili o zakonu nisam imao vremena da kažem, mislim da je zakon dobar, da zakon treba ispoštovati i ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati Predlog zakona i podržati vas i našu Vladu i našeg predsednika Srbije zato što mislim da je to potrebno za dobrobit cele Srbije i svih nas.
Ja bih ponovo podržao i Predlog zakona i vezano za amandman na isti način kao što je ministar obrazložio.

Iz samog života sa terena mogu da kažem da stvarno na veliki broj mesta, konkretno u mojoj opštini odakle ja dolazim, Svrljig, koja je siromašna opština, gde dolazi dosta ljudi starih koji žive u našim selima i koji u svakom trenutku mogu da podnesu zahtev i da traže taj sistem ubrzane procedure, gde stvarno za nekoliko dana stigne isprava koja je potrebna. Znači, to govorim zbog toga što znam. Mi smo malo mesto i poznaje se svako sa svakim, tako da je ovo što je sada predloženo zakonom, data je mogućnost da se još brže to završava.

Inače, veliki broj ljudi na teritoriji Svrljiga i naših okolnih opština koje su blizu nas mogu u svakom trenutku svi građani, da li se nalaze u bilo kom delu opštine regiona, mogu završiti taj posao, s tim što je to potrebno samo da se jave i da se obrazloži zahtev za ubrzano dobijanje te isprave.

Mislim da je stvarno ovaj zakon kvalitetan i mislim da je potrebno ovako da radimo zato što je interes svih nas, jer smo svedoci da je… Naša zemlja Srbija jeste velika i lepa zemlja. To je najlepša zemlja na svetu. Ima dosta naših opština koje su u teškoj situaciji. Stari ljudi tamo žive, brdsko-planinska područja. Sada svaki čovek može da dođe i da ubrzano reši svoj problem.

Ja bih se još jednom zahvalio ministru što su predložili ovaj zakon, jer se daje mogućnost da se mnogo brže stvari, bez nekih novih troškova.

Inače, i juče sam govorio, a i danas ću reći, pošto svi znamo da je jedan veliki svetac, Sveti Vrači i veliki broj naših domova zdravlja slave ovu slavu. Ja želim svima ovde u Skupštini, svim građanima Srbije da u zdravlju, sreći i veselju slave slavu Sveti Vrači, da ova naredna godina bude rodna i blagorodna kako na njivi, tako i u kući.

Uvaženi ministre i potpredsedniče Vlade dr Stefanoviću, vi radite svoj posao na najbolji način. Naša Vlada radi odlično, dok naš predsednik Vučić radi za sve nas na najbolji način za Srbiju. Hvala još jednom.

Ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati i ovaj zakon i sve ono što je potrebno da bi se živelo u svakom delu naše opštine na isti način kao što se živi u Beogradu, Novom Sadu i mestima koja su razvijena.
Zahvaljujem se.

Govoriću o predlogu tačaka dnevnog reda, konkretno vezano za izbor kandidata Komisije za zaštitu konkurencije, za predsednika i tri člana Komisije, onda za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti i izbor člana Komisije Saveta guvernera NBS. Mislim, predlozi koji su dostavljeni, koje je malo pre koleginica Snežana pročitala, to su sve korektni, pozitivni, odlični kandidati. Ja ću, normalno, podržati predlog.

Mislim da je za sve nas koji smo tu vrlo bitno da Komisija za zaštitu konkurentnosti bude kompletna, da ima ljude koji zaslužuju tu da budu i da svi zajedno imamo mogućnost da u svakom trenutku, u svakom delu naše Srbije, Svrljigu, Gadžinom Hanu, Beloj Palanci, u svim tim opštinama na jugoistoku Srbije, celoj Srbiji, da imamo mogućnost da se obezbedi kvalitetna zdrava konkurencija gde se mogu kvalitetni, najkvalitetniji proizvodi kupiti i obezbediti da to budu proizvodi iz našeg kraja.

Proizvodi iz Svrljiga – svrljiška jagnjad, svrljiški sir, svrljiški belmuž, sve ono što se proizvodi kod nas u našem kraju, da u svakom trenutku može biti konkurentno, da može doći do svakog kupca i normalno, tu nema šanse da pobedi i da bude neko drugi, zato što su to proizvodi kod nas najkvalitetniji.

Ja mislim da mi ovde kao ljudi u Skupštini govorimo o svim ovim stvarima, govorimo o problemima koji se dešavaju na teritoriji tih malih sredina na jugoistoku Srbije, gde ja uvek govorim da moramo obezbediti konkurenciju, da ta konkurencija bude zdrava, da to budu domaći proizvodi, da to budu proizvodi sa naših njiva, da ti proizvodi mogu u svakom trenutku da dođu tu i do Beograda i do Novog Sada i da ti proizvodi mogu da budu na najbolji način kvalifikovani, a kvalifikacija jeste to što su iz zdrave sredine, iz tih naših opština, kao što je Svrljig, kao što je Bela Palanka, Gadžin Han, Sokobanja, Babušnica, Boljevac i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, normalno, i u ostalim delovima Srbije.

Ti naši proizvodi su stvarno nešto najbolje što imamo. Evo, današnjeg dana je i ariljska malina stavljena u red najboljih, najkvalitetnijih proizvoda, što znači da se svuda može pojaviti zato što je to nešto najlepše i najbolje što imamo kod nas. U Arilju malina, u Svrljigu svrljiško jagnje, u Svrljigu svrljiški sir, u Svrljigu svrljiški belmuž, u Beloj Palanci gibanica, u Pirotu kobasica itd, itd.

Znači, naša Srbija ima mnogo lepih proizvoda i zbog toga je nama konkurencija bitna, zato što proizvodi iz drugih sredina koji dolaze kod nas u Srbiju nikad ne mogu biti kao što su naši kvalitetni, dobri, organski čisti. Može na papiru da piše šta hoće – zeleno, čisto, ako je došlo sa strane, došlo iz neke druge zemlje, ja sam siguran, siguran sam hiljadu posto, da će iz Svrljiga takav proizvod biti kvalitetniji, bolji, možda neće biti konkurentan u ceni, ali zato će sigurno biti zdraviji.

Zato mislim da izglasavanjem ovih predloga i predsednika i članova komisije, za nas će to biti vrlo bitno, zato što moramo u svakom trenutku i na svakom mestu imati mogućnost da pokažemo naše proizvode.

Uvek se dičim kad kažem da sam iz Svrljiga, da je to najlepša opština u Srbiji, da dolazim iz područja gde se poštuje red, rad, poštenje, gde se poštuje pravoslavlje, gde se poštuje domaćinska kuća i gde se poštuju ljudi.

Prema tome, to ću uvek govoriti dok sam u Skupštini i u narednom periodu, mislim da Srbiji treba još ljudi koji poštuju našu tradiciju, našu veru, naše pravoslavlje i mislim da je potrebno da se mnogo više poštuje naš seljak, čovek domaćin, čovek koji u svakom trenutku može proizvesti nešto što je najbolje u Srbiji i svuda to može biti konkurentno.

Prema tome, drage moje kolege, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za predloge svih ovih članova i predsednika članova i članova komisija, zato što mislim da je to najbolje.

S druge strane, iskoristio bih priliku, nadam se da mi neće niko zameriti, pošto vi znate da ja uvek kada govorim kažem nešto što možda nekom bude smešno, ali jeste bitno. Evo, današnjeg dana, 13. novembar 1813. godine, rođen je veliki Srbin, rođen je veliki čovek, Petar Petrović Njegoš. To je nešto za sve nas vrlo bitno. O njemu sve znamo i svi znamo ko je Njegoš. Na ovaj današnji dan rođena je i Katarina Karađorđević, 1943. godine, žena, princeza prestolonaslednika Aleksandra, osoba koja u svakom trenutku svojim angažovanjem, svojim humanitarnim radom pomaže veliki broj opština, kao što je opština Svrljig, gde svojim angažovanjem pomaže sve one ljude kojima je to potrebno. Ja bih je pozvao da dođe i u Svrljig, da dođe u Belu Palanku, da dođe u Gadžin Han, da obiđe male opštine, da svojom organizacijom pomogne tim našim ljudima. Nije sramota pomagati. Onaj ko ima treba da pomaže.

Još jednom, uvažene kolege, dragi kolege poslanici i građani Srbije, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek koji poštuje našu tradiciju, naše selo, našu poljoprivredu, koji poštuje našu zemlju Srbiju, glasati za predloge ovih komisija, jer mislim da je to ono što vredi. Hvala još jednom.
Zahvaljujem se.

Kao i do sada, ja bih određena konkretna pitanja za deo poljoprivrede, a sada bih još jednom pitao vezano za zadrugarstvo, za sve one potrebne stvari koje su krenule u zadrugarstvo, vrlo pozitivne, vrlo lepo, gde je počelo da se govori o zadrugarstvu veoma pozitivno.

Moje pitanje nadležnom ministarstvu – kada će se znati rezultati po konkursu koji je raspisalo nadležno ministarstvo za zadruge, da li one nove zadruge, da li one zadruge stare ili složne zadruge ,jer je rok bio za podnošenje zahteva po konkursu 15. avgust za stare i za novije zadruge i bio je 15. septembar za složne zadruge? Visina subvencije, odnosno pomoći za zadrugarstvo, odnosno te zadruge bila je 129 hiljada evra za stare zadruge, šezdeset i nešto hiljada evra za nove zadruge i 500 hiljada evra za složne zadruge.

Pošto dolazim iz kraja gde se stvarno govori uveliko o zadrugarstvu, gde je i sam naš predsednik Srbije je dao veliku podršku razvoju tog dela Srbije za više ulaganja, za veća sredstva koja će se tamo ulagati, u te okruge, u te regione, kao što je Nišavski, kao što je Toplički i ostali okruzi i što se tiče zadrugarstva, to je stvarno velika i pozitivna stvar, nadležno ministarstvo je pokrenulo tu priču o zadrugarstvu gde se vide rezultati, jer, bez jakog zadrugarstva siguran sam neće imati uspeha ni da se razvija poljoprivreda u onom pravom smislu kako treba da bude.

Inače, pošto na nivou Nišavskog okruga, Topličkog okruga i još nekoliko okruga imamo sada okružne zadružne saveze, gde postoji Okružni zadružni savez „Južne Srbije“ koji ima veoma jaku infrastrukturu, gde ima preko 80 i nešto zadruga koje su tu, koje rade, a sklop svih tih zadrugara i svih tih zadruga jeste sekretar Zadružnog saveza okružnog „Južna Srbija“, Anita Ilić koja je u jedno i osoba koja je prikupila te ljude, zato što ona za sve te ljude radi onako kako treba, na najbolji način, skuplja, daje informacije, pomaže oko konkursa. Mislim da sam čuo da unazad nekoliko dana, tačnije početkom novembra sekretar tog Okružnog zadružnog saveza „Južna Srbija“ je podnela ostavku, neopozivu, iz razloga što trpi određene pritiske od određenih ljudi koji traže da se za njih obezbede sredstva, koji traže da dobiju određene zadruge sredstva, da li je to 60 hiljada evra, da li je 120 hiljada evra ili složna zadruga.

Inače, u razgovoru sa ljudima koji vode te zadruge sam pričao, gde imam informacije i da se pojavio uzbunjivač koji se prijavio u policiji i koji želi da obelodani niz negativnih, kriminalnih stvari određenih ljudi koje se tiču zadrugarstva.

Još jednom moje pitanje – kada će se obelodaniti i znati ko je prošao na konkursu nadležnog ministarstva koje vodi ministar Krkobabić i koliko je tih zadruga?

Konačno, interesuje me - zašto je sekretar regionalnog Zadružnog saveza „Južna Srbija“, Anita Ilić, podnela ostavku, neopozivu, zato što svi ti ljudi koji su u tim zadrugama, koji su formirali taj Okružni zadružni savez podržavaju tu njenu aktivnost i podržavaju sve ono što je postigla, a to je da se razvija zadrugarstvo.

Vezano oko toga - da li tu ima mogućnosti da se prevaziđu ti problemi, da Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ nastavi da radi na najbolji način, da se stavi lopta na zemlju, što se kaže, normalno, ukoliko ima nekih negativnih, kriminalnih stvari, da nadležni organi Srbije to provere, da rade u interesu daljeg razvoja zadrugarstva, u interesu razvoja poljoprivrede, jer smo mi imali period kada je zadrugarstvo pokazalo da bez toga nema razvoja poljoprivrede.

Ponovo dolazimo do toga da se dešavaju neke negativne stvari koje reflektuju da se dešavaju ponovo loše stvari i da zadrugarstvo dođe u situaciju da ono što je pozitivno ispadne loše.

Podržavam politiku predsednika Srbije, podržavam politiku Vlade, zato što znam da je zadrugarstvo nešto bez čega nema razvoja poljoprivrede.

(Predsedavajući: Vreme.)

Osim zadrugarstva, tu su normalno i ostale stvari koje se moraju pomoći, ali još jednom Zadružni savez Srbije, Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ i svi savezi u okviru zadrugarstva moraju raditi u interesu naših zadrugara, jer, još jednom, interesuje me – da li će imati odgovornost ukoliko ima nekih krivičnih dela…(Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem se predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Jedno pitanje vezano je za komasaciju, pošto svi znamo da poljoprivreda i razvoj poljoprivrede u najvećem delu zavisi od komasacije, a komasacija je kod nas rađena davne osamdesete godine i sada se radi nešto pomalo ali to je vrlo mala površina koja se radi.

Inače, Zakon o komasaciji 2006. godine, gde u tom periodu za dve godine treba da se donesu podzakonska akta, pravilnici, gde do današnjeg dana to nije urađeno. U periodu od 2012. – 2013. godine nemačka vladina organizacija GIZ je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede ušla u postupak, sedam pilot projekata, da se uradi komasacija u određenim područjima, brdsko-planinskim područjima gde je završeno, a gde od tih sedam područja samo u jedno područje ovo, a to je u Boljevcu, gde je sve to upisano u katastar.

Što se tiče komasacije, rešavanjem komasacije rešava se i pravno-imovinsko nasleđe jer smo svedoci da u katastru stoje unazad pet generacija vlasnik te zemlje. Ovim se to rešava, rešavaju se putevi između dve parcele, rešava se odvodnjavanje i na taj način komasacija i dobrovoljno popunjavanje zemlje jeste za nas prioritet.

Moje pitanje je kada će u Skupštinu ući Zakon o komasaciji, zato što imamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu gde samo ima 19 članova vezanih za komasaciju i za dobrovoljno ukrupnjavanje zemlje? Inače, formirana je komisija, kakvu imam informaciju od strane nadležnog ministra poljoprivrede, ta komisija, na čelu te komisije je direktor Uprave za zemljište i po mojim informacijama ta komisija ima 27 članova i oni se dosad nisu sastali nijednom.

Interesuje me kada će ući u postupak Zakon o komasaciji, jer samo na taj način imamo šansu da stavimo akcenat na razvoj poljoprivrede, jer se ukrupnjavanjem zemlje rešavanjem pravno-imovinskih problema, rešavanjem putne infrastrukture kroz to zemljište komasirano ima mogućnost i da se razvije poljoprivreda ne samo u brdsko-planinskim područjima o kojima govorim, već i u ostalim delovima Srbije. Ima dobrih primera što je urađeno, ali to su vrlo male površine.

Još nešto što bih pitao konkretno, a vezano je za opštinu odakle ja dolazim. Inače, svi znamo, privatizacija koja je bila 2000. godine, privatizacija je bila katastrofalna za celokupno društvo za sve nas u Srbiji. Vrlo mali procenat privatizovanih firmi je uspelo da nastavi da radi.

Inače, u Svrljigu, odakle ja dolazim, 2000. godine imali smo više hiljada radnika, čak je Svrljig bio jedna od najrazvijenih opština u bivšoj Jugoslaviji. Privatizacija je učinila svoje, naknadna privatizacija, uništia je firme, gde je jedna od tih firmi bila „EI Akustika“ Svrljig, koja je proizvodila zvučnike, proizvodila sve ono što je potrebno za te namene. U tom vremenu, osamdesetih godina u toj Elektronskoj industriji Svrljig, „EI Akustika“ Svrljig, urađena je laboratorija za zvuk – to je tzv. gluva soba, koja je rađena zajedno sredstvima „EI Akustike“ Svrljig i u tom vremenu zajedno sa Elektronskim fakultetom u Nišu. Ta laboratorija za zvuk, ta gluva soba je bila u to vreme najveći projekat na Balkanu, gde su radili za potrebe i firmi, društvenih preduzeća, a bilo je i za vojnu industriju, za proveru, jačinu kvaliteta zvuka, kvaliteta mikrofona, kvaliteta zvučnika i svega ostalog.

Inače, ta gluva soba nije ušla u stečajnu masu kada je ta firma otišla u stečaj zato što u to vreme ti stručnjaci koji su privatizaciju radili u Srbiji, 2000. godine oni su to privatizovali na najgori način, ostali su ljudi bez posla. Ta gluva soba ili ta laboratorija za zvuk je ostala u državnoj svojini, tačnije Elektronski fakultet u Nišu je titular te laboratorije, odnosno te gluve sobe koja sada bi trebalo da se stavi u funkciju.

Moje pitanje je, kada će se ta soba, gluva ili ta laboratorija za zvuk staviti u funkciju zato što je to velika šansa i potreba možda za neke projekte, za neke firme koje rade vezano takve neke stvari i velika je stvar da to ne ostane samo spomenik 80-ih godina jer je stvarno veoma kvalitetno urađeno na najbolji način, gde je u to vreme učestovali Danska država, Nemačka država, gde su iz naše države bili najbolji stručnjaci. Moje je pitanje, kada će Elektronski fakultet u Nišu staviti u funkciju taj objekat zato što je to vlasništvo države Srbije, Ministarstva prosvete? Ukoliko to bude što pre da se tu da mogućnost da mogu ljudi da rade normalno. Ta firma je sada privatizovana, kupili su ljudi, a bilo bi dobro da se to stavi u funkciju. Hvala.
Ja bih po amandmanu.

Hvala što je prihvaćen ovaj amandman, zato što je Pošta Srbije nešto za nas vrlo bitno, za sve nas koji živimo u svim delovima Srbije, jer je pošta bila i ostaće ono što jeste za sve potrebe da završe naši ljudi koji žive u našim selima u brdsko-planinskim područjima, da u svakom momentu može da se do svakog čoveka i da se reše problemi naših ljudi.

Svedoci smo da je u prethodnom periodu bilo niz stvari koje su pokazale da je potrebno da pošta, ambulanta bude prisutna u skoro svakom selu. Još jednom hvala i vama i ministarstvo što je ovo urađeno, što je prihvaćen ovaj amandman. Mislim da je ovo velika stvar za sve nas da se radi na razvijanju poštanskih usluga. Normalno to da bude konkurentno.
Još jednom bih rekao, i koleginica pre mene je isto govorila, i gospodin Bojić, da je pošta ono što je potrebno, ona to radi, da ima tradicija, da ima poštovanje svega onog, da u svakom trenutku i na svakom mestu ti ljudi koji su aktivni u pošti, obilaze ta naša sela, jer kako kažem i uvek sam govorio da u našim područjima jugoistočne Srbije, u brdsko-planinskim područjima, kada je najteže, kad je sneg, kada su velike vejavice, samo ti ljudi dolaze do tih naših poljoprivrednih proizvođača, do tih seljaka. Oni kad dođu kod njih, oni im obezbede i neke druge elementarne potrebe, ne samo ta poštanska usluga.

Tako da je vrlo bitno da nastavimo da radimo i da pošta bude ono što jeste, mesto i način kako da dođemo do svakog čoveka u našem svakom selu.

Ja ću još jednom podržati sve ove predloge zakona i ovaj amandman. Mislim da je ovo ispravno što je Vlada prihvatila i tako treba da bude. Pošta, rekao sam, zdravstvene ustanove, veterinarske ustanove, svi mi moramo biti tamo kod naših ljudi u brdsko-planinskim područjima, u našim selima, kada je najteže, kada kako kaže, to ljudi znaju, kada budu veliki smetovi, kada bude katastrofalno vreme, mi tamo idemo. Tu mislim na veterinare, na medicinare, na poštare i na sve ostale ljude koji imaju potrebe, da tim našim ljudima obezbedimo uslove da mogu normalno da žive.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažena gospođo Tanasković, drage kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pred grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini izabran sam sa liste SNS - Aleksandar Vučić i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik. Inače, u poslaničkom klubu Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka smo uvek podržavali sve ove predloge zakona koji su bili u interesu svih nas koji živimo na teritoriji cele Srbije.

Danas govorimo o predlogu, odluci, vezano konkretno za RFZO, da se povećaju sredstva, da se tim sredstvima obezbedi određena pomoć našim penzionerima od 5.000 dinara. Svi znamo, to znaju oni koji stvaraju, na koji način se obezbeđuju sredstva, jer samo radom, štednjom se mogu obezbediti sredstva. Što znači da je sadašnja Vlada i prethodna Vlada, na čelu sa našim predsednikom Vučićem, a sada predsednikom Srbije, radila stvarno marljivo, štedela na svemu što je mogla i obezbedila je uslove da danas sada glasamo da se obezbedi još sredstava za naše penzionere.

Kada govorimo o visini te naknade, te pomoći od 5.000 dinara, za nekoga, mogu da kažem sigurno, za nekoga je to malo, ali kada vidimo u kojim područjima i kako ljudi žive, konkretno, malopre je govorio moj kolega Rističević o našim poljoprivrednim penzionerima, o ljudima koji žive od poljoprivrede, o svima onima koji imaju male penzije, tih 5000 dinara za njih će to mnogo značiti. Mogu da podsetim da određeni porezi koje plaćaju ti poljoprivredni penzioneri koji žive u nekom selu, da li u Svrljigu, Beloj Palanci, Knjaževcu, Soko Banji, bilo gde, on plaća određeni porez. Ovih 5.000 dinara sigurno će tim ljudima obezbediti mogućnost da se plati taj porez.

S druge strane, naši poljoprivredni proizvođači u našim selima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom nemaju veliki utrošak električne energije. Sa tih 5000 dinara, oni će imati mogućnost da plate struju, kako se kaže kod nas, za možda celu godinu. To je tih 5.000 dinara, jer svi znamo, prosečno gazdinstvo u mom selu odakle dolazim ja, selo Plužina, i okolna sela, i u drugim opštinama, ljudi koji se bave poljoprivredom, oni nemaju veliki utrošak energije. Oni troše 600, 700 dinara prosečno mesečno. Od toga jeste, jedan deo se izdvaja za Javni servis RTS, što sam ja nekada govorio da i tu gledamo načina da se obezbedi mogućnost da se skine tim ljudima koji imaju dve kuće, jedna kuća stara koja ima posebno brojilo, on i tu plaća tu pretplatu za RTS, pa sam nekada ranije tražio, postavio poslaničko pitanje da se to ljudima ukine, da se samo plaća na jedno brojilo.

Znamo i situacije u našim selima, ima puno primera, da cena struje koju plati za godinu nije više od 5.000 dinara.

Još jednom hvala i Vladi i predsedniku Srbije gospodinu Vučiću, koji je potencirao da se pomaže siromašnima, da se daje malim sredinama, da se daje malim opštinama u brdsko-planinskim područjima. To govorim u ime svih onih koji će dobiti po tih 5.000 dinara i koji će biti za to zahvalni. Zato, još jednom kažem, to će biti da se plati struja za celu godinu, ukoliko on troši 500 dinara, a možda i neki dinar više. To je stvarno velika pomoć za sve naše ljude.

S druge strane, onaj ko ima potrebu da u našim selima obezbedi sebi neku potrepštinu, so, šećer i još takve stvari, sigurno će imati mogućnost da za sebe i za svoju baku, ako živi sa bakom ili sa još nekim, ja sam svedok da su nam sela stara, da mahom mali broj ljudi živi u tim našim domaćinstvima, tako da su to potrepštine koje mogu za 5.000 dinara da uzmu, to su potrepštine za njih možda i za pola godine.

Znači, kada se nešto uštedi i kada se to da za najsiromašnije, to je velika stvar za sve. Tako da, ja mislim da je ovo pozitivno i svi oni koji govore da ovo nije dobro, da je trebalo drugačije, mislim da je ovo ispravno. Moramo pomoći onima najsiromašnijima.

S druge strane, ja sam i kao poslanik i na raznim konferencijama govorio da je potrebno da u periodu koji dolazi da se obezbede mogućnosti da upošljavanje ljudi koji žive u našim tim i takvim brdsko-planinskim opštinama, u takvim sredinama, da oni ljudi, poslodavci koji tamo žele da otvore neki pravni subjekt, da nešto rade, da se tim ljudima obezbedi mogućnost, to moramo zajedno, Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija, da se obezbedi mogućnost da se takvim ljudima koji se tamo uposle, da bruto zarada koja se daje na ime obaveznih poreza i doprinosa, za njih oslobodi najmanje 50%, da ta razlika koja se oslobodi, da poslodavac da veću platu našim tim radnicima koji se tamo upošljavaju.

To je još jedan od načina da ti naši ljudi koji tamo žive, da tamo mogu da ostanu da žive i da od tog svog rada imaju mogućnost da mogu da finansiraju i sebe i svoju porodicu.

Ja kao predsednik USS sam se uvek zalagao za jugoistok Srbije, u najvećem delu za brdsko-planinska područja, normalno, i za ostale krajeve u Srbiji gde se ljudi bave poljoprivredom, gde ljudi žive na selu i od sela, jer smo svedoci da je selo bilo uvek stub našeg društva. Bez jakog seljaka nema ni jake Srbije. Zato uvek kažem - tuđa ruka svrab ne češe. Ja ovde u Skupštini govorim kao poslanik, kao čovek koji se bavi poljoprivredom, da moramo iznaći mogućnost da više izdvojimo za naše poljoprivredne proizvođače ne samo koji žive na jugoistoku Srbije, nego i van jugoistoka Srbije, za sve one ljude koji žive u takvim brdsko-planinskim područjima sa otežanim uslovima života. Njima moramo dati veću mogućnost. I ovakva pomoć od 5.000 dinara njima će mnogo značiti, a normalno da će značiti i za ostale ljude koji imaju male penzije.

Još jednom, ja sam se uvek zalagao da se nađe mogućnost da se pojedini naši poljoprivredni proizvođači koji imaju neka dugovanja u prethodnom periodu, a znamo, 2002, 2003. i 2009. godine promenjen je zakon kojim se radilo drugačije, uplaćivale se socijalne penzije preko poljoprivrede, gde je jedan bio nosilac gazdinstva, gde su u okviru tog gazdinstva svi bili članovi, samo jedan uplaćivao. Posle toga, 2009. godine, 1. januara, donesen je novi zakon, kojim se svim tim ljudima to dugovanje raspoređuje na sve one poljoprivredne proizvođače koji su u tom gazdinstvu.

Tako da je sada stvarno, to su velika dugovanja kod naših poljoprivrednih proizvođača koji su uplaćivali PIO preko poljoprivrede. To je za njih katastrofalna situacija. Kako kaže malopre gospodin Rističević, moj kolega, saradnik i prijatelj, sa kojim se zajedno zalažemo za potrebe naših poljoprivrednih proizvođača. Ja se uvek zalažem za brdsko-planinska područja i ostale, da se iznađe mogućnost. Imali smo određene sastanke sa našim resornim ministarstvima, da se nađe mogućnost da se ti ljudi oslobode tih dugovanja, da se skine kamata i da oni mogu da uplaćuju PIO preko poljoprivrede u narednom periodu bez problema, da bi mogli da koriste subvencije koje daje država Srbija za poljoprivredu.

Hvala još jednom. Ja ću glasati za ovaj predlog.
Zahvaljujem se.

Predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran u Skupštini Srbije na listi SNS Aleksandar Vučić i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku. Moji govori su uvek bili na temu poljoprivreda, sela, nerazvijena područja u jugoistoku Srbije i sve ono što tišti te naše ljude. Problemi su tamo u jednom delu problemi o kojima sad ovde govorimo.

Inače, mislim za sve one predloge zakona o kojima sada govorimo, a koji su vezani za Poštu, za sve one potrebne stvari oko toga, bezbednost pošiljki onih ko ih šalje.

Mislim da je potrebno da donesemo ovaj zakon i podržaću ih. Ali, s druge strane, moramo više govoriti o nekim stvarima što se tiče takvih područja iz kojih ja dolazim gde veći broj područja, sela, opština, nema mogućnost da imaju te poštanske usluge u svakom trenutku, gde za potrebe tih naših ljudi koji žive u tim našim područjima, moramo obezbediti adekvatnije i bolje uslove, da može u svakom trenutku čovek, penzioner, da li je to poljoprivrednik, da li bilo koji penzioner, da može da dobije u trenutku kada se uplate sredstva, da može da dobije penziju, da mu dođe to na ruke, jer se dešava i dešavalo se u prethodnom periodu da u područjima iz kojih ja dolazim, a to je veći broj takvih opština u Srbiji, da su sela stara, razuđenost je velika, ima potrebe za otvaranjem još nekih radnih mesta, konkretno za te poštare da može da se dođe do svakog korisnika, do svakog penzionera, do svakog čoveka zato što je njihova potreba takva da oni ne mogu da odu do centralnih mesta, do centra, odnosno do tih opština, odnosno gradova, već treba da dođe do njihovih kuća zato što mahom su to stari, iznemogli, bolesni ljudi.

Ukoliko se čeka da on sam ode da uzme to što mu neko šalje ili penziju, to nije moguće. Ako neko ode umesto njega, dešava se da tim ljudima se ne da prava cifra ili se tim ljudima nešto uzme, a oni to i ne vide zato što su stari i iznemogli i zato što je potrebno da se na takav način obezbedi veći broj tih poštanskih usluga, da se obezbede u svakom selu, da u svakom trenutku može da dođe poštar, da pošta dođe do svake kuće.

S druge strane, razumem da jeste velika potreba tih malih sredina, brdsko-planinskih područja u vreme kada dolazi zima. Verujte mi, u nekim selima teško može da se dođe zato što su to veliki smetovi, vejavice i u takvim selima tim našim ljudima koji imaju potreba da se to za njih donese, određene potrepštine, konkretno to što rade poštari, to što rade ti ljudi koji rade za te poštanske usluge i oni sigurno ne mogu doći i njima moramo da obezbedimo i bolje uslove za rad i moramo obezbediti bolja prevozna sredstva, jer nije sve u tim ljudima zato što ne mogu da stignu na vreme, već su to realne stvari o kojima sada govorim.

Mi smo gledali na nekim medijima kako određeni ljudi koji rade u poštama, rade to na najodgovorniji i najpošteniji način, do svake kuće odu i ako nekada nije prošla radna mašina, odnosno mašina koja čista sneg, koja čisti te smetove. Ljudi ipak odu i završe poslove. Ne samo da rade poštanske usluge, već oni tim našim ljudima koji žive u takvim područjima, takvim selima, obezbeđuju i one ostale potrepštine kao što je hrana, ono što je za njih najpotrebnije. Čak oni za njih donose i lekove koje im prepišu doktori i ukoliko ima neka telefonska linija, oni sa tim ljudima razgovaraju, dogovaraju i na kontu toga im donesu ono što je za njih potrebno.

Ja mislim da u narednom periodu moramo staviti malo veći akcenat na takve ljude baš zbog toga što Srbija jeste velika zemlja, velika teritorija, ali smo dosta demografski ugroženi, posebno ta područja iz kojeg konkretno ja dolazim i svedoci smo da te poštanske usluge u nekim slučajevima dešava se da nestanu, da ne znamo ko ih šalje, a imamo i iskustva da u nekim tim pošiljkama imamo i živih životinja koje su otrovne, koje su opasne za život ljudi.

Zbog toga mislim da je potrebno da donesemo ove zakone, da bude sigurnija ta pošiljka, da znamo ko to šalje. S druge strane, moram reći da je najbitnija stvar da naši ljudi, naši penzioneri, naši svi ti domaćini koji žive u tim našim područjima u kojima su teški uslovi života. Kada je sneg, kada je zima vrlo je teško do tih ljudi da se stigne. Zbog toga je potrebno da se obezbedi veći broj izvršioca, ljudi koji će tim ljudima moći da odnesu ono što im neko šalje, da li je to telegram, da li je to pošiljka koja je bita za njihovu dalju egzistenciju, pa baš zbog toga ću podržati predloge ovih zakona, ali očekujem da će nadležno ministarstvo, da ljudi koji imaju mogućnost da neke stvari kreiraju, da menjaju, da nađu mogućnost da se obezbedi veći broj izvršioca, makar u vremenskim intervalima kada je loše vreme, jer, ponovo kažem, problemi naših mali. Ponekad ih zaborave i njihova deca, pa zbog toga mi moramo kao društveno odgovorni, kao socijalno odgovorni da iz nekih drugih sredstava obezbedimo mogućnost da se dođe do njih.

Igrom slučaja, u mojoj opštini gde je nadležno ministarstvo konkretno gospodina Krkobabića, to moram da kažem, kada je on bio direktor Pošte, ja nemam potrebe da nešto hvalim, ali to je fakat stanje, tamo je u okviru pošte dogovorena i zdravstvena služba, da u danima kada dolazi pošta, da tih dana dolazi i lekar. Na konto toga smo dobili saglasnost nadležnog Ministarstva zdravlja, tako da smo pokrili i određeni broj seoskih područja u kojima nije bila ni pošta, a nije bilo ni zdravstvene zaštite. Baš zbog toga mislim da je potrebno da na tome radimo zajedno i da obezbedimo svim tim našim ljudima sigurniju starost i da imaju mogućnost da od toga žive.

Ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke glasati za sve ove zakone i podržaću ih zato što mislim da je ovo potrebno i podržavam na ovaj način našeg predsednika Srbije, gospodina Vučića, koji se svim snagama bori za bolju i lepšu Srbiju, ali za sigurnu budućnost za nas koji živimo na jugoistoku Srbije i brdsko-planinskim područjima, našim selima.
Zahvaljujem se.

Ja bih postavio nekoliko pitanja iz delokruga područja gde ja živim, a to je jugoistok Srbije, gde je Niš centar i okolne opštine. Konkretno pitanje sam više puta ponavljao i sada ću ponoviti još jednom, vezano za izgradnje naplatnih rampi u delu autoputa koji ide preko Niša do Sofije, odnosno prema Grčkoj, gde smo imali i određene peticije i konačno, naplatne rampe se rade. Za mene je sada zadovoljstvo što posle niza mojih inicijativa, sada je data mogućnost da posebno za građane Niša mogu se obezbediti posebne karte koje će finansirati grad Niš preko „Puteva Srbije“, gde će za sve građane Niša koji putuju i idu obilaznicom preko autoputa, za njih biti besplatan prevoz.

Ja to pozdravljam i to je odlično, jer je to velika potreba, zato što je grad Niš grad koji ima velikih mogućnosti, a s druge strane, ima dosta potrebe za neke zaobilaznice.

Ali, mene sada interesuje, pošto je za građane Niša to je prihvaćeno od strane „Puteva Srbije“, moje pitanje jeste „Putevima Srbije“ – da li postoji mogućnost da na isti način to dobiju i lokalne samouprave koje su u Nišavskom upravnom okrugu, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Gadžin Han, opština Merošina i ostale opštine, čiji građani, iz tih opština, imaju potrebe da dolaze do Niša, zato što veliki broj ljudi iz tih opština radi u Nišu i svakodnevno idu i završavaju poslove u Nišu. Ne samo to, nego i potrebe zdravstvene zaštite, potrebe i ostalih stvara, jer nama Niš jeste centar svih događanja? Zato je moje pitanje „Putevima Srbije“ da li će imati mogućnost, primer, opština Svrljig da iz svog budžeta izdvoji sredstva na isti način kako je to uradio grad Niš i da za građane Svrljiga imaju te kartice kojima će moći besplatno da idu do Niša preko autoputa ukoliko žele tuda da idu, da bi bila zaobilaznica ili ako je to veća potreba?

Da li to može i za građane Svrljiga, za građane Merošine i tih opština koje su u Nišavskom upravnom okrugu, koji rade, koji imaju potrebe, uz obavezu da lokalna samouprava iz svog budžeta odvoji sredstva procentualno na isti način kako će to uraditi grad Niš? Svrljig kao opština je spremna to da uradi i da se obezbede sredstva da za ljude iz Svljiga koji putuju za Niš i rade u Nišu to bude obezbeđeno. To je moje pitanje.

Još jednom bih pitao vezano i za izgradnju puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, jer je put stvarno u veoma lošem stanju, a o problemima oko tog puta govorio sam više puta na Skupštini i tražio da se uđe u postupak da se taj deo puta uradi zato što je to velika potreba za sve nas koji dolazimo od Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Negotina, Bora, jer kako sam rekao, grad Niš je centar svih naših događanja, ima puno potreba gde dolaze svi ti naši ljudi iz tih naših opština.

Još nešto bih pitao isto „Puteve Srbije“, konkretno vezano za delokrug u delu regionalnog državnog puta, da li će se ući u postupak rekonstrukcije dela puta koji ide kroz sam Svrljig, preko sela Galibabinca, do sela Beli potok. To je opština Knjaževac. Put je u katastrofalnom stanju. Očekujemo da će taj put biti stavljen u funkciju, odnosno da se uđe u postupak rekonstrukcije u narednoj godini. Potreba je velika, a svedoci smo da će u narednim godinama, 2020, 2021. godine, biti velike investicije u infrastrukturi, pa zbog toga ovo pitam, zbog potreba građana koji žive u Svrljigu, u Knjaževcu, koji funkcionišu između. To su sve ljudi koji su možda rođeni u Svrljigu, a žive u Knjaževcu ili obrnuto.

To isto važi, da li će biti mogućnosti da se u narednom periodu, 2020. godine, uradi put, kojim se daje mogućnosti da od Svrljiga prema Soko Banji, to je deo Labukova preko Radenkovca, da se taj deo puta završi? Tu je velika potreba da povežemo i opštinu Svrljig i opštinu Soko Banju. Mislim da je to velika potreba i očekujem da će to biti urađeno zato što se obezbeđuju velika sredstva za potrebe radova u infrastrukturi.

Ja bih sada iskoristio priliku da zahvalim Direkciju za imovinu i ljudima koji vode Direkciju za imovinu na ažurnosti i efikasnosti, posebno direktoru Jovanu Vorkapiću, Oliveri Krstić i načelnici u Direkciji, Neveni Zeljković. To su ljudi koji stvarno rade svoj posao u interesu svih nas koji živimo van Beograda i imamo potrebe da završimo ono što je započeto. Hvala ljudima koji rade u Direkciji za imovinu. Stvarno rade svoj posao na najbolji način. To mogu da kažem i za „Srbijavode“, za direktora gospodina Puzovića, jer su to ljudi koji stvarno rade svoj posao na najbolji način. Hvala.
Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. U Skupštini sam izabran sa liste Srpska napredna stranka - Aleksandar Vučić. Inače sam predsednik Ujedinjene seljačke stranke u klubu poslaničkom Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka. Uvek smo podržavali sve pozitivne stvari što se tiče naših građana Srbije. Govorim o problemima građana na jugoistoku Srbije, gde je Niš centar.

Ja ću podržati sve ove predloge odluka o izboru sudija, kako predsednika sudova viših, osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova, zato što sam siguran, jer sam gledao ljude koji su izabrani, predloženi u Nišu.

Gospodin Aleksandar Pantić je čovek koji stvarno ima veliko iskustvo. Veoma je cenjen u tim sudovima i u Nišu i okolini, a unazad možda više od sedam, osam godina je član Visokog saveta sudstva, tako da stvarno imamo poverenja u vas. Imamo poverenje u ove ljude koje ste predložili za predsednike višeg suda, za predsednika Višeg suda u Nišu, za predsednika Osnovnog suda u Nišu, a što se tiče ostalih, i tu verujem da ste predložili najbolje ljude. Sudovi na čelu sa ovim predsednicima sudova će raditi, siguran sam, u interesu građana. Znači, ne na štetu građana, već za dobrobit građana.

Neka se sudi onima koji su krivi. Ja bih bio zadovoljniji kada bismo imali mogućnost da u takvim malim opštinama, kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Merošina, imamo i sudske jedinice. Nekad smo imali osnovne sudove, sada imamo samo sudeće dane. Nadam se da ćemo to u narednom periodu imati, jer to su stare opštine, gde su mahom stari ljudi, koji imaju potrebe za određenim pravima, pravima koje žele da ostvare na sudu. Zbog toga ja ću još jednom kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve predloge ovih ljudi koji su predloženi za predsednike sudova, za nove sudije, jer mislim da vi to radite na najbolji način.

Još jednom kažem i u to sam siguran da čovek koji sedi pored vas, gospodin Aleksandar Pantić, jeste čovek koji je veoma cenjen i poštovan na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji, jer, igrom slučaja, imam ljude koji su sudije ili advokati, koji poštuju stvarno sve vas. Još jednom, hvala. Podržaću sve ove predloge zato što mislim da su kvalitetni.
Zahvaljujem se.

Rekao bih isto vezano za te investicione fondove o kojima govorimo. Mislim da je potrebna svima nama jedna veća investicija, konkretno vezano za ova nerazvijena područja, za područje jugoistočne Srbije, gde bismo mogli da obezbedimo bolje uslove za život svih naših građana, da se obezbede bolji putevi, da se obezbede bolje pruge, da se obezbede svi oni alternativni vidovi, vidovi energije, jer je priroda nama dala sve. Mi nemamo dovoljno sredstava, ali kroz ovakve fondove možemo to obezbediti ulaganjem u te male sredine, ulaganjem u poljoprivredu, ulaganjem u sve ono što daje život jeste šansa za razvoj naše zemlje Srbije.

Fondovi o kojima sada govorimo su nešto što je vrlo bitno za naš budući period. Ja još jednom podržavam i naše ministarstvo, ministra finansija, da ovo moramo završiti, moramo usvojiti, jer samo ulaganjem u te naše sredine o kojima govorim, jugoistočne Srbije, brdsko-planinska područja, u poljoprivredu, naša sela, imamo šanse da obezbedimo razvoj naše zemlje Srbije.

Svedoci smo šta je bilo do 2012. godine i svedoci smo kakve su bile privatizacije od 2000. do 2012. godine. Inače, uvek govorim o mom kraju, svojoj opštini, jer je opština Svrljig iz koje dolazim do 2000. godine bila opština koja je stvarno imala razvoj. Do devedeset i neke godine bili smo jedna od najrazvijenijih opština na jugoistoku Srbije. Imali smo više radnika od broja stanovnika. Posle 2000. godine, posle uništavanja privrede, one katastrofalne privatizacije, došli smo do toga da opština ima status nerazvijene.

Očekujemo da u narednom periodu stavimo mnogo veći akcenat na te male sredine, na brdsko-planinska područja, da uložimo u našu poljoprivredu, da uložimo u naša sela, jer priroda nam je dala sve. Mi to moramo iskoristiti ovakvim fondovima. Imamo šansu da radimo na tome, da obezbedimo investicije i da tamo u tim našim područjima ljudi mogu normalnije da žive, da se obezbede uslovi za život zato što stvarno govorimo o nečemu što je vrlo bitno. Turizam, razvoj turizma, poljoprivreda je ono na čemu treba da radimo. Sa druge strane, bez ovakvih investicija, bez fondova, bez pomoći i EU jeste naša budućnost, siguran sam, jer se tamo mnogo više ulaže u poljoprivredu i kroz poljoprivredu, kroz ulaganja u takva područja, verujte mi, siguran sam da ćemo razviti i našu Srbiju.

Još jednom, uvaženi ministre, podržavam sve ove predloge. Mislim da je potrebno da stvarno radimo na tome da se ulaže više u tim našim malim sredinama, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, kao što je naša poljoprivreda i naše selo. Ja neću glasati za ovaj amandman, ali mislim da je potrebno da zakon usvojimo i da to bude za dobrobit svih naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji.
Predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije sam izabran sa liste SNS – Aleksandar Vučić, inače predstavljam USS, čiji sam i predsednik.

Ja ću ponovo, kao i do sad govoriti i dati podršku na sve ove predloge zakona. Svi ti zakoni, to su ekonomski zakoni, jer smo svedoci da u prethodnom periodu država Srbija je dala mogućnost razvoju, pojačanju finansiranja i svega onog što je potrebno.

Ali, uvaženi ministre, ja bih samo nešto kratko rekao vezano za probleme malih nerazvijenih opština, opština koje su četvrta grupa nerazvijenosti, odnosno devastirane opštine. Bilo bi dobro da u narednom periodu, to je bio neki nagoveštaj, da se da mogućnost da firmama koje žele da uposle radnike u takvim opštinama, da se obezbedi smanjenje obaveznog poreza i doprinosa koji je sada tu blizu 60%, da to za te opštine, ukoliko postoji mogućnost, bude makar 20-30%, odnosno 40% manje, da bi ti ljudi mogli tamo za tu razliku da daju platu tim ljudima koje bi uposlili.

Mislim da opštinama koje su devastirane, demografski ugrožene, nerazvijene treba takav podstrek i konkretno tako nešto se slično radi vezano i za poljoprivredu, to su opštine sa otežanim uslovima života, tzv. marginalne opštine. Mislim da bi na ovakav način, kada bismo mogli stimulativno da potpomognemo takve devastirane i četvrte grupe ugrožene opštine kroz oslobađanja tih poreza, jer mislim da je bio neki nagoveštaj oko toga, da bi to stvarno dalo efekta, jer je tako bilo i 90-ih godina, kada su na taj način opštine koje su imale mogućnosti, a država dala tu povoljnost, u tim opštinama su se otvarala nova radna mesta, upošljavali se ljudi i tamo su ljudi ostajali da žive.

Inače, svi mi koji smo ovde u Skupštini vidimo puno pozitivnih stvari koje se rade, konkretno mislim na razvoj infrastrukture puteva, izgradnje pruga, aerodroma i svega onog što daje doprinos razvoju tih naših malih sredina.

Siguran sam da ćemo u okviru ovog našeg današnjeg razgovora i govora vezano za ekonomske probleme koje smo imali u prethodnoj 2012. godini, koji problemi su rešavani i mislim da sada naša Vlada, naš predsednik gospodin Vučić, a i vi ministre radite svoj posao na način kako treba najbolje za naš narod.

Još jednom potenciram, ukoliko postoji neka mogućnost, nađite mogućnosti da se porez i doprinos smanji, taj obavezni porez i doprinos za devastirane opštine u kojima je mnogo manje rađanja, mnogo više umiranja, da bi tim ljudima stimulisali novo upošljavanje, jer je to jedini od načina da se dovedu u firme kod nas, jer svedoci smo da se u Srbiji dosta novih radnih mesta otvara, dolazi mnogo firmi, ali u takvim našim opštinama nema nekih ozbiljnijih firmi koje bi mogle normalno da uposle veći broj radnika, kao što je to u velikim centrima.

Mislim da bi ova moja inicijativa, ovo što govorim, vi već to znate i već ste nešto o tome govorili, bila pozitivna za takve opštine, za radnu snagu, za poljoprivredne proizvođače. Konačno, zadrugarstvo jeste šansa razvoja naše poljoprivrede. Bez zadrugarstva nema ni uspeha. Ali, kroz ove programe stimulativne koje država daje, koje sam i sada predložio vezano za oslobađanje možda određenog dela obaveznog poreza, to bi bilo još bolje za ljude koji žive u nerazvijenim brdsko-planinskim područjima, iz kakvog ja dolazim.

Još jednom, glasaću za ove predloge zakona zato što su pozitivni, zato što su dobri, zato što je to pogled u budućnost za našu zemlju.
Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču jugoistoka Srbije i područja u kojima živi taj narod.

Inače, moje prvo pitanje vezano je za Ministarstvo poljoprivrede, pošto smo svedoci da su unazad nekoliko godina u Ministarstvu poljoprivrede obezbeđena sredstva u budžetu vezana za subvencije, da je povećan obim subvencija, broj ljudi koji su konkurisali, ali imamo nešto što je za mene vrlo bitno, i to bi pod hitno trebali to da promenimo - to je Pravilnik o određivanju područja sa težim uslovima života. To su tzv. marginalna područja.

Pravilnik koji postoji od ranije, od 2012. godine ili posle toga, je Pravilnik koji definiše da područja koja su na više od 500 metara nadmorske visine ili gde imaju više od 100 radnika u tom selu ili procentualno broj zaposlenih iz tog sela, koji rade, ta sela nisu marginalna. Sela preko 500 metara nadmorske visine, to su sela marginalna, područja marginalna i ta područja imaju određene privilegije za subvencije, za podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede.

Imamo veliki broj područja i sela koja imaju takav status. Recimo, selo odakle ja dolazim je selo Plužina, iz Svrljiga. To selo se vodi kao razvijeno, a selo do njega isto. Razlika je samo u dvoje ili troje koji su zaposleni ili se fiktivno vode u tom selu ili se vode u mom selu kao prijavljeni da žive, da bi koristili troškove putovanja. To selo nije marginalno, odnosno obrnuto, što znači da merilo, nadmorska visina, broj ljudi koji se vode da rade u tim područjima nije realno i nije dobro zato što je potreba naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, koji žive sa otežanim uslovima života, to su sve celokupne opštine, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Boljevac, Doljevac, Knjaževac i veliki broj je takvih opština, njima je potrebno da se obezbedi da celokupna teritorija opštine i sva sela da imaju status marginalnog područja, jer je stvarno tamo veoma teško da se živi.

Prelažem da jedno od merila koja treba da budu bude broj rođene dece u tim selima, koliki je broj dece, kada su rođena deca, koliko se odselilo, koliko je ljudi umrlo, to treba da bude pravilo. Normalno, i da se gleda ta nadmorska visina, ali to ne treba da bude presudno zato što ako se neko selo nalazi na 499 metara nadmorske visine, to selo sutra ima status razvijenog područja, područja gde nisu otežani uslovi života, a selo koje ima 500,05 metara, to selo je sa otežanim uslovima života i u tom selu ljudi, što se kaže, imaju privilegije, odnosno, nije to privilegija, to su stvarno potrebe da imaju povlašćeni položaj.

Prema tome, predlažem da se taj Pravilnik za određivanje područja sa otežanim uslovima života drugačije odradi, da to budu celokupne teritorije opština i da jedno od tih merila bude broj rođene dece, broj umrlih. To da bude osnov za sve zato što trebamo staviti akcenat da ljudima koji žive na selu i od sela, koji imaju veoma težak posao da se njima da veća podrška i imaju podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede, da svaki čovek koji živi na takvoj teritoriji opštine, kao što su opštine koje sam malopre naveo, četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine, brdsko-planinske opštine, da celokupna teritorija opštine bude u statusu sa otežanim uslovima života i da tamo ljudi mogu da konkurišu da dobiju sredstva, da nemaju određene probleme kada bi konkurisali.

To je jedna stvar i mislim da u tom delu moramo ozbiljnije da radimo, taj Pravilnik moramo da promenimo i pozivam nadležno Ministarstvo poljoprivrede i ministra da to uradi, ukoliko može, do kraja godine ili do početka sledeće godine, kada se usvaja novi budžet za poljoprivredu. Svedoci smo da će budžet za poljoprivredu naredne godine biti povećan baš zbog toga što stavljamo veliki akcenat na razvoj poljoprivrede, jer je poljoprivreda veliki oslonac za razvoj Republike Srbije.

To je jedno od pitanja.

Još nešto što bih pitao, to je konkretno vezano za infrastrukturu, izgradnju puteva na jugoistoku Srbije…
Evo, samo sekunda.

Konkretno, moje pitanje je – kada će se krenuti sa izgradnjom puta od Zaječara do Knjaževca? To je put koji je vrlo bitan za Istočnu Srbiju i da li će se u tom delu puta raditi i tri mosta koji se nalaze tu, a to je most u Malom Izvoru, Mirićevo i Gornje Zunišje? Da se ti mostovi prošire zato što su ti mostovi usko grlo i tu samo ide saobraćaj u jednom pravcu, a drugi pravac mora da sačeka?

Hvala još jednom. I očekujem da to bude urađeno što pre.