Zahvaljujem se doktore Orliću.

Evo došli smo skoro do kraja današnjeg dana. Pričamo o formiranju anketnog odbora koji su inicirale kolege od preko puta, gde smo svi prihvatili da se o tome razgovara, da se o tome govori, jer mislimo da je potrebno da se to formira i na osnovu toga da se dela, da se radi, da se poboljšavaju određene stvari.

Sa ovom mesta mogu da čestitam našim najboljima u svetu, Novaku Đokoviću, našem teniseru, Nikoli Jokiću. To su naši koji su najbolji u svetu, tako da naših Srba ima svuda. Jedna osoba koja dolazi iz Niša, završila je gimnaziju u Nišu, završila je Elektronski fakultet u Nišu, Jelena Vučković i ona je primer za sve. Ona je osoba koja je primljena u američku nacionalnu akademiju nauke. To je osoba koja je stvarno pokazala da zna i kojoj se divi ceo svet, a završila je fakultet u Nišu. To je ono što vredi kod nas, a takvih ima, siguran sam na hiljade koji žive van granica naše zemlje.

Danas govorimo o anketnom odboru, govorimo o svim onim stvarima koje su se desile i koje su loše. Suština svega jeste da mi kao ljudi moramo imati toleranciju, moramo imati poštovanja, moramo imati uvažavanja, jer samo na taj način možemo prevazići sve one prepreke koje nas čekaju. Jedna od stvari mene kao čoveka koja vodi kroz život jeste da se ponašam domaćinski, da se poštuje porodica, da se poštuje komšija, da se poštuje sugrađanin, da se poštuje i onaj koji nije iste vere, jer to smo mi, to je Srbija, to su Srbi.

Još jednom, mislim da sve one stvari koje smo danas govorili i nekoliko dana unazad, govore o tome da one stvari koje su urađene prethodog perioda su imale odgovornost za određene stvari koje su nosili ljudi koji su preko puta mene. To su ljudi koji su 2000. godine došli na vlast, to su ljudi koji su u tom vremenu bili za Srbiju, a desilo se nešto i svi znamo, da se ne vraćamo. Dešavalo se nešto i u prethodnim godinama, možda nije kako treba, ali ovo što se desilo nikada više da se ne ponovi. Danas je 40 dana za nastradale u selima pored Mladenovca i Smedereva, to je nešto da se više nikad ne ponovi. Zato sada ovde o tome govorimo, raspravljamo. Donećemo siguran odluku o formiranju anketnog odbora koji će razmotriti sve one potrebne stvari da bismo mogli neke stvari u narednom periodu da predupredimo.

Još jednom, oko nas ovih dana se dešavaju velike poplave. U mom kraju je velika količina kiše pala, došlo je do izlivanja reka, bujičnih potoka, situacija je takva da se možda uvede vanredno stanje. Postojala je mogućnost da se desi još nešto gore, ali su ljudi bili na terenu i to su sprečili. Dešava se u velikom broju tih naših opština, naših sela, ali to je nešto što je priroda nametnula.

Mi prirodu moramo da poštujemo, prirodu moramo da čuvamo, mi se moramo pripremati za one loše stvari, a za ono što se desilo pre 40 dana, na to niko nije računao i zato još jednom sa ovog mesta bih pozvao svakog onog da idemo na pomirenje, na uvažavanje, na toleranciju i da u narednom periodu budemo složni i na taj način siguran sam moći ćemo da spasemo ono što se spasiti može, a Srbija, kako sam rekao na početku, ima veliki broj jakih, pametnih, najuspešnijih ljudi na svetu, to smo pokazali.

Zbog toga sa ovog mesta još jednom svima poručujem, uz poštovanje i uz toleranciju, naredni period moramo biti svi zajedno. Ono što je loše, to se mora ispraviti. Ako je neko kriv, neko i za to mora da odgovara, ali suština svega, stvari koje su se desile, to je nešto na šta niko nikada nije mogao da računa ovde kod nas u Srbiji.

Što se tiče prosvete, što se tiče aktivnosti i rada naših prosvetnih radnika, siguran sam da ćemo se složiti da je potrebno mnogo veću pažnju staviti na učenike. To mogu samo nastavnici i učitelji, koji će sada imati mogućnost da dobiju i veće plate, veća primanja. Tim ljudima moramo dati još veću pažnju, jer uz dužno poštovanje, kada smo mi bili u osnovnoj školi, u srednjoj školi, na fakultetima, ja kad sam bio, to je bilo neko drugačije vreme, gde je učitelj, gde je nastavnik, gde je profesor, imao za mene strahopoštovanje, jer sam ga poštovao i plašio se, ali sam ga voleo. To vreme u jednom trenutku je nestalo, to vreme moramo polako da vratimo, da damo poštovanje našim nastavnicima, učiteljima, profesorima, svim tim ljudima koji rade u tim našim prosvetnim ustanovama i, normalno, bitno je da se obezbede radna mesta za pedagoge, za psihologe, za logopede.

Verujte mi, ljudi, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština za mene, najlepša opština u Srbiji, mi kod nas tamo nemamo logopeda, to je veliki problem. Nije to samo problem kod nas, to je veliki problem kod velikog broja takvih opština. Zbog toga na tome moramo zajedno da radimo, jer ulaganjem u prosvetu, znanje, to je ulaganje u budućnost.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću kao poslanik i kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za Predlog za formiranje anketnog odbora, jer sam siguran da ćemo svi zajedno iznaći mogućnost i rešiti da taj anketni odbor odradi sve ono što je potrebno svojim zaključcima, da obezbedi neke stvari koje će biti bolje za one buduće dane.

Hvala još jednom, uvaženi predsedniče dr Orliću. Još jednom pozivam sve na uvažavanje, na poštovanje i da prestanemo da se mrzimo i da se volimo na način kako to kaže Gospod Bog.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege, ja ću postaviti pitanje koje se tiče velikog broja naših sugrađana, naših ljudi. Pošto smo mi u prethodnih tri ili četiri godine doneli zakon vezano za penziju, odlazak u penziju, gde u okviru zakona ima i taj deo koji glasi, vezano za one koji odu do 65 godina u penziju, da ima određene sankcije, odnosno kazna koja je 0,4% za godinu.

Veliki broj naših ljudi su stekli uslove za penziju, otišli u penziju pre tih 65 godina sa punim radnim stažom, odnosno 40 godina, možda i neka godina više, i sada tim ljudima ide ta sankcija, ta kazna, do kraja svog života.

Pošto to jeste nešto o čemu smo i ranije govorili, bilo je govorkanja da će ovaj deo kada čovek napuni 65 godina, da njemu te sankcije, odnosno to umanjenje od tih 5, 10, 20% koliko je umanjenje u okviru toga koliko je rano otišao u penziju, da će biti ukinuto, ali do sada to nije urađeno.

Moje pitanje je da li će postojati da mogućnost da se taj deo ukine, da naši ljudi koji odu ranije u penziju, pre 65 godina, koji su stekli jedan od uslova, a to je radni staž 40 godina, da od 65 godina oni više nemaju te sankcije kada napune tu starosnu granicu?

Još jedna bitna stvar jeste – da li postoji mogućnost da ti naši ljudi koji odu u penziju ranije, recimo, imaju 60 godina života i 40 godina radnog staža, dobiju penziju, dobiju rešenje, da li postoji mogućnost da se ti ljudi ponovo zaposle, da ponovo krenu da rade na određenim poslovima, da rade godinu, dve, tri, četiri, pet ili šest godina, odnosno do 65 godina i da im se za taj staž u kojem rade uveća penzija, odnosno da nema tog umanjenja? Da li će to važiti u narednom periodu?

Ja sam imao neke informacije gde je o tome govoreno, da postoji ta mogućnost da onaj ko ode u penziju, ko ima dovoljno radnog staža a nema godina života, može ponovo da se zaposli i da ponovo krene da radi i da posle, kada napuni 65 godina, sa tim radnim stažom nema više tog umanjenja odnosno te sankcije do kraja svog života.

Mislim da je to ispravno i bilo bi najispravnije i najbolje, da kada čovek napuni 65 godina više nema problema i da mu se ne umanjuje penzija. A i ovo je rešenje, kada neko napuni 60 godina, kada krene da radi, da do 65 godina može da radi, da mu se uplaćuje socijalno, penziono i zdravstveno, šta mora, i da normalno ode u penziju sa 65 godina, sa punim penzionim stažom.

To je veoma bitno za naše ljude, jer veliki broj ljudi koji dolaze sa teritorija koje su u teškoj situaciji, gde ima manjak radnika, odnosno veliki broj nezaposlenih, a ima dovoljno penzionera koji su otišli ranije u penziju, gde su firme bile u nekim problemima i otišle u stečaj, da ti ljudi mogu da nastave da rade. Velika je potreba za tim i mislim da ćemo na tome morati mnogo ozbiljnije da radimo.

Još jedna od bitnih stvari jeste da se obezbede bolji uslovi za upošljavanje, za privređivanje u područjima koja su nerazvijena, kao što je opština Svrljig, gde je veliki broj takvih na jugoistoku Srbije. Tim ljudima, tim privrednim subjektima mora da se da veća pažnja, da se da veća stimulacija, da kroz program razvojne agencije Srbije, kroz program Fonda za razvoj, kroz Ministarstvo privrede, da se njima olakšaju uslovi za privređivanje, da se oslobode određeni porezi i da ti ljudi tamo mogu da se zaposle i da te opštine kroz upošljavanje mogu lakše da funkcionišu, da se pune budžeti, kao što smo rekli, da su transferi nepromenjeni od 2013. godine. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Evo, govorimo o vrlo bitnom stavu svih nas ovde u Skupštini, gde smo na Kolegijumu govorili o formiranju anketnog odbora, gde su se i vlast i opozicija složile oko toga da želimo svi da vidimo da li postoji negde greška u sistemu, da li je bilo nečega lošeg ili nešto na čemu treba da radimo, moramo zajedno da radimo.

Anketni odbor je tema o kojoj danas govorimo, gde je kolega koji je govorio pre mene kao izvestilac, kao predlagač, gde smo svi mi koji smo tu željni da uradimo nešto za dobrobit svakog čoveka, posebno naše dece.

Desilo se nešto što je veoma loše pre više od mesec dana, kada se desio nemio slučaj gde su deca izgubila živote, gde su mladi ljudi izgubili živote, gde je ne samo bila žal ovde kod nas u Srbiji, gde svi žalimo, nego su žalili i sve naše komšije.

Evo kod nas ovde u Skupštini, unazad nekoliko dana, bile su naše kolege iz Državnog zbora Slovenije, poslanici koji su u Klubu prijateljstva zajedno sa nama saosećali sve naše muke, sav naš bol i mogu da kažem da nam daju maksimalnu podršku da izdržimo, da svi znamo ono šta je loše i svi osećamo ono što je loše, a ovde sada govorimo o anketnom odboru, nečemu što smo svi zacrtali i želeli da odradimo na osnovu predloga koji je dostavljen svima nama, kojim rešavamo određene stvari, da se vidi da li je bilo greške u sistemu, da li je bilo greške činjenjem ili ne činjenjem došlo do nečega što je loše.

Najveća poslanička grupa koju je osvojila najveći broj mandata složila se oko svega, da se formira anketni odbor, da se da mogućnost i predlagaču da najveća opoziciona poslanička grupa da svog predsednika i da svaki poslanički klub da jednog člana, u zavisnosti od broja poslanika koliko u tom poslaničkom klubu ima.

Mislim da je to korektno da ćemo svi koji budemo tu željno raditi da se vidi svaki segment onoga šta je bilo i zbog čega je došlo do nečega. Siguran sam da svi koji smo tu znamo da nikada niko od nas nije želeo ili radio na tome da se desi nešto loše. Desilo se i da to se više nikada ne ponovi.

Mislim da situacija koja sada iziskuje ovakav anketni odbor jeste takva da sa pažnjom u svakom segmentu radimo na tome da vidimo na koji način možemo da rešimo problem, da sugeriramo određene stvari.

Vlada Republike Srbije, nadležna ministarstva su pokrenule određene stvari. Radi se na tome da se da mogućnost svakom građaninu koji je možda našao neko oružje ili je imao neko oružje od ranije, iz ranijih ratova, da to može da vrati i da niko nema nikakav problem i mislim da su to pozitivne stvari, gde je velika količina oružja, municije, eksplozivnih sredstava već vraćena u našim PS, u policijskim upravama, što je znak da naš narod saoseća i vidi nešto što je loše.

Što se tiče ostalog, mislim da mi koji smo tu ćemo na terenu raditi na tome, jer potrebno je sada svima nama pomirenje. Svima nama je potrebno da zajedno, u duhu pomirenja, poštovanja zaustavimo mržnju, zaustavimo nasilje, da zaustavimo sve ono što je loše, što će se reflektovati na život svakog čoveka, pa bez obzira da li on živi u nekom selu u Svrljigu ili živi na teritoriji Novog Beograda.

Svi mi koji smo tu u našoj zemlji Srbiji znamo šta je dobro. evo, ja ću kao poslanik uvek i na svakom mestu podržavati sve one stvari koje su bitne za bolji život građana, za bolji život i uslove života dece, posebno one dece koja žive u seoskim područjima.

Jedna za mene od najbitnijih stvari jeste mir i stabilnost. To važi, siguran sam, za sve nas.

Još jednom, ovaj anketni odbor o kojem ćemo ovih dana govoriti, normalno, i formirati, taj anketni odbor biće mogućnost da se pomire neke stvari, da se u narednom periodu radi drugačije, za dobrobit svakog čoveka.

Još jednom, najgora stvar za sve nas jeste mržnja. Mržnja se vraća mržnjom i zato, kako kaže naš pokojni patrijarh Pavle, budimo ljudi.

Ja ću glasati kao poslanik i predstavnik Ujedinjene seljačke stranke za formiranje anketnog odbora.

Podržavam sve one pozitivne stvari koje mogu doprineti da se u narednom periodu u Srbiji živi bezbednije, sigurnije i bolje.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Uvažene kolege, ja stojim iza svega onog što sam radio prethodnih godina, podržavao predsednika Srbije za sve one stvari koje su bitne za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije i celoj Srbije. Prema tome, za ono što radim, ja ću odgovarati. Ono što sam uradio, i za to ću odgovarati.

Najbitnije je da naredni period koji dolazi bude za sve nas period u kome se moramo smiriti, smiriti tenzije, zato što, kao što vidimo, dešavaju se stvari u kojima moramo da budemo svi zajedno na istoj strani i da nema podela.

Još jednom, ja stojim iza onoga što sam radio i šta ću raditi, normalno, jer meni je interes na prvom mestu jugoistok Srbije, razvoj sela, poljoprivrede i da sačuvamo našu zemlju Srbiju u svakom pogledu. Mir i stabilnost u prvom planu, a onda sve ostalo.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Što se tiče svih ovih tačaka, ovog prethodnog perioda u kome se desilo stvarno nešto što od nas niko nije mogao da zamisli, sve ove stvari koje se sada, posle toga reflektuju su nešto na čemu moramo svi zajedno da radimo, u čemu svi moramo da budemo složni.

Kao čovek, kao roditelj, kao deda, kao brat, kao komšija ja sam uvek bio za to da sve kod nas što se radi bude domaćinski, da se poštuje svaki čovek.

Kao čovek ja, normalno, bih uvek insistirao za sve one medije koji imaju nacionalnu frekvenciju da više bude na njima priloga koji dotiču male sredine, male opštine, kao što je moja opština Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Boljevac, Babušnica, jugoistok Srbije. Na taj način da iz tih sredina vidimo ono što je najbolje.

Verujte, Srbija je mnogo lepa zemlja. Svaka opština ima svoju specifičnost. Moj kraj, gde ja živim, ima prelepih stvari koje može svako da vidi. Ovde se ja trudim da govorim i da ljudi čuju za sve one stvari kojih kod nas ima, koje su posebne, koje su dobre, gde neko sutra želi to da vidi. Govorim o problemima koji se tiču tih naših malih sredina. Bilo bi mi zadovoljstvo i čast da svi ovi nacionalni mediji koje REM kontroliše mogu više da stave akcenat na takve sredine, da iz tih sredina nađu nešto najbolje, nešto lepo, da to prikazuju i da ljudi koji tamo žive vrlo brzo imaju mogućnost da pokažu ono što imaju. Normalno, imaće tada nekoga da se vrati, neko novi da dođe. Na taj način ćemo uspeti da sačuvamo te naše sredine jer, verujte mi, tamo kod nas je vrlo teško da se živi.

Ono što nismo iskoristili to moramo iskoristiti, ali to možemo samo ako nacionalni mediji se otvore za te sredine i u njima vide ono najbolje.

Stara planina je biser. Lepota svakog dela moje opštine jeste nešto najlepše. To važi za svaki deo naše Srbije.

Još jednom, poštovani, ja kao čovek, normalno, osuđujem sve one nasilne stvari koje se dešavaju u rijalitijima. Ja to ne podržavam. Mislim, evo već je to i dogovoreno, da toga više neće biti.

S druge strane, na njihovom mestu bilo bi dobro da ima više dečjih emisija, da ima više programa gde se vidi domaćinska kuća, ponašanje svih nas koji želimo da prikažemo nešto najbolje, da možemo na svim tim našim medijima da čujemo pozitivne stvari, da čujemo na koji način nešto se rešava, na koji način nešto može sutra da bude bolje. E, to bi ja voleo da bude.

Normalno, svako od nas ko se bavi politikom bilo bi dobro da može da kaže na nekom nacionalnom mediju one stvari koje su njegov program, koje su njegova specifičnost, iz svog lokala, iz svog regiona, iz svog okruga.

Prema tome, ja bih to voleo da bude. Normalno, u narednom periodu bih pozvao sve nas da budemo svi zajedno, da one stvari koje su se desile da se to nikada više ne desi. Ukoliko ima neke odgovornosti oni moraju snositi odgovornost. Najbitnija stvar jeste da ono što je najbolje iz naših sredina da to može da se vidi na nacionalnim medijima.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Poštovane kolege, građani Srbije, građani Beograda, ja ću kao srpski domaćin, kao čovek, čestitati slavu Spasovdan svim Beograđanima. Poželeo bih da narednih dana, narednih godina idemo napred, da se poštujemo, da se uvažavamo i da mislimo najbolje svima onima koji slave slavu, koji dolaze na slavu i svima onima koji ne misle isto kao drugi. Srećna slava dragi moji Beograđani. Srećna slava svim našim poljoprivrednim proizvođačima koji slave ovu slavu. Želja moja jeste da ova godina bude rodna, blagorodna kako na njivi, tako i u kući.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja. Tiču se normalno poljoprivrede, jer smo svedoci unazad desetak dana da su pojedina udruženja svojim velikim moćnim traktorima blokirali puteve, uradili blokadu, tražili određene stvari, a koje je naša Vlada prihvatila, a i pre toga smo o tome razgovarali.

Jedan traktor koji je bio tada na ulicama vredi sigurno više nego moje selo, gde ima 150 domaćinstava, ali bitno za mene i za sve nas jeste da su na ovaj način naši poljoprivredni proizvođači dobili veća prava, veće mogućnosti da ostvare veće budžete.

Što se tiče mlekarstva, govedarstva, ja to pozdravljam jer je to ministarka prihvatila i na taj način smo dobili mogućnost da se dobije i po premiji za mleko, za kvalitetna priplodna grla. Normalno to će uticati i na količinu mleka.

Jedna od bitnih stvari jeste, za sve nas koji se bavimo stočarstvom, da je govedarstvo neki primat, nešto što mnogo znači. S druge strane, moje pitanje jeste – da li će imati mogućnost da se obezbede veće stavke, veće premije i subvencije za one ljude koji se bave ovčarstvom, kozarstvom, koji se bave svinjarstvom, koji se bave pčelarstvom?

To su grane koje su kod nas dosta prisutne. Ti ljudi koji se bave tim granama, konkretno ovčarstvo i kozarstvo, pa i svinjarstvo, a pčelarstvo je u uzlaznoj putanji, njima je potrebno da se obezbedi veća premija, odnosno veća subvencija, jer je do sada bilo 7.000 dinara po ovci, 7.000 dinara po kozi.

Mi smo o tome govorili i na Odboru za poljoprivredu, gde smo se fokusirali na to i stavili primat da se da podrška malim gazdinstvima. Sada velika gazdinstva imaju mogućnost da dobiju veća sredstva pošto od 20 ha sada ide na 100 ha. Ja to podržavam. S druge strane, meni kao čoveku koji živi u jednoj maloj sredini gde su mala gazdinstva nije isto hektar u Svrljigu, Beloj Palanci i Gadžinom Hanu i hektar u Vojvodini. Nije isto da se tamo obrađuje poljoprivreda kod nas u brdsko-planinskom području i isto u ravničarskom području.

Zbog toga moje pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će imati mogućnost u narednom periodu da se povećaju sredstva za kvalitetne priplodne ovce, koze, svinje, da se povećaju sredstva za naše pčelare?

S druge strane mogu da kažem, da napomenem, što se tiče E-agrara, da to ide svojim tokom. Poljoprivredne stručne službe su radili maksimalno. Veliki broj ljudi se preregistrovao, uradili preregistraciju kroz program E-agrara. Evo, polako se kreće i za nova gazdinstva da se formiraju. To je za mene dobro. Bilo bi još bolje da su pomogli da se produži taj E-agrar, ali u krajnjem slučaju ministarka je bila u pravu za neke stvari.

Primer dobre prakse jeste i to, imamo u okviru Ministarstva poljoprivrede Lovački savez, lovstvo, gde kao primer E-agraru može da bude informacioni sistem u lovstvu Srbije koji je urađen unazad nekoliko godina i gde je Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Lovačkim savezom Srbije sve objedinilo u elektronskom obliku i lovce i lovačka područja i broj divljači. Velika pohvala za Lovački savez Srbije i primer dobre prakse kako je urađen informacioni sistem za nepune dve godine.

Još jednom, poštovani prijatelji, ja očekujem da će Ministarstvo poljoprivrede na čelu sa ministarkom Jelenom imati mogućnost da ovo što sam govorio bude i urađeno. Moja potreba i želja je da pitam još jedno – da li će biti isplaćena sredstva zaostala iz 2021. i 2022. godine? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Izabran sam ovde u Skupštini kao poslanik predsednik USS na listi Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve.

Evo, unazad nekoliko dana zasedanje Skupštine, tema bezbednosna situacija. Desilo se nešto najgore što se moglo desiti. Naša deca izgubili su živote i o tome ne treba više pričati. Svi koji imamo decu, imamo unučiće, osećamo i znamo šta to znači.

Na ovom mestu ovde u Skupštini, ovog današnjeg dana, ovo je veliki dan, Spasovdan, slava Beograđana, slava grada Beograda. Dosta naših opština u Srbiji slave ovaj dan kao slavu, kao gradsku slavu. Sa ovog mesta bih pozvao sve građane, sve ljude da u poštovanju mira, u poštovanju svega onog što je bitno za svakog od nas, da naredni period budemo svi zajedno i u dobru i u zlu, kako se kaže. Ono što je bilo, nikada više da se ne ponovi, nikada više da se ne desi.

Ali, s druge strane, mere koje je Vlada Republike Srbije pokrenula, ja te mere podržavam. Mislim da je potrebno i evo, kako prolaze svaki dan i dan, sve veći broj ljudi koji su imali oružje nasleđeno od nekog ili tu su ga našli, oni to vraćaju, što je pokazatelj da naš narod želi što je nešto nasledio, što je našao iz Prvog, Drugog svetskog rata, iz ovih ratova, oni to žele da vrate, jer ne žele sutra da imaju sankcije. Sankcije, to znači da posle određenog dana ko ne vrati oružje, ono što nije predviđeno zakonom, ono za šta nema dozvolu, ono za šta ne može da ima dozvolu, on će imati sankcije, a te sankcije biće zatvorska kazna.

Ono što radi MUP, potrebno je i ja to podržavam, da naše škole imaju svoje školske policajce, da naše škole imaju bezbednost koja je bila i ranije, ali se desilo nešto stvarno što niko nije mogao da veruje. Veliki broj naših nastavnika, učitelja, profesora, oni stvarno znaju svoj posao, ali i njima moramo dati podršku sa ovog mesta da naredni period budu čvršći, da budu jači, da svoj posao rade još čvršće i bolje za dobrobit te naše dece.

Policija će raditi svoj posao, bezbednost će morati da se poboljša, što kažem i u školama i na svakom mestu. Veći broj naših mladih policajaca biće primljeno, kako je rekao ministar Gašić, u narednom periodu. Već imamo određene generacije koje su bile na kursevima, koje završavaju. Ja određeni broj tih momaka i devojaka koji su upisali kurs za policajca, znam ih. Ima iz mog kraja. To su stvarno mladi, odgovorni ljudi koji vole taj posao i siguran sam da će oni kao školski policajci, ukoliko ih tamo odrede, da rade svoj posao na najbolji način, zato što su to mladi ljudi koji osećaju probleme, koji znaju jer su juče bili deca.

Zato podržavam ove mere. Mislim da našim prosvetnim radnicima moramo dati veću pažnju u svakom pogledu, da oni mogu da zaštite svoj integritet, jer dešavalo se i dešava se da neka deca izgube kompas zato što im neki od roditelja daju podršku za ono što je loše. Zato našim prosvetnim radnicima moramo dati maksimalnu podršku da rade vaspitno, obrazovno, na najbolji način, jer smo mi kao stariji prolazili te škole i bilo je malo drugačije.

Jedna od bitnih stvari je, to moram da kažem, da naši ljudi koji se bave lovom, naši lovci ne treba da strepe za svoje oružje ukoliko poštuju ona pravila koja su propisana, ukoliko poštuju gde se oružje čuva, na koji način se čuva, jer njima niko neće sigurno oduzeti oružje ukoliko oni poštuju ono što je propisano. Prema tome, Lovački savez Srbije u saradnji sa MUP, sa Ministarstvom poljoprivrede sigurno će gledati na najbolji način, najlakše, najbolje da lovci svoje oružje sačuvaju ali, sa druge strane, moraju da poštuju određena pravila, mora se možda poštovati još nešto konkretno za zdravstvene preglede.

Suština svega što nego govori da će svima da se oduzme oružje, da će svim da to bude uzeto na način, siguran sam da to neće biti tačno i znam sigurno zato što razgovaram sa predsednikom Lovačkog saveza, sa ljudima iz Lovačkog saveza koji imaju direktne veze sa MUP, koji zajedno radne na pravljenju zakona koji će biti dobar i za lovce i normalno da zaštiti svakog od onog neželjenog što se desilo, da neko sutra otvori neki ormar, da nađe ključ, već će to biti mnogo drugačije, ali sa druge strane mogu da kažem, i to sam siguran, da naši lovci treba da strepe, ali s druge strane oružje treba da se vraća. Vratite oružje svi oni koji nemate dozvolu, jer ćete na taj način sigurno spasiti možda nečiji život, a sa druge strane i vas od odgovornosti.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Poštovana predsednice Vlade, uvaženi ministri, kao prvo ću čestitati slavu Spasovdan, Gradu Beogradu, svim građanima Beograda, sa željom da ova litija koja sada treba da krene, da bude najbolji način, na čelu sa našim patrijarhom Porfirijem. Srećna slava i sve najbolje. Moramo se poštovati i moramo se uvažavati svako svakog, jer vreme koje dolazi, moramo biti svi zajedno.

Postaviću prvo pitanje, Ministarstvu zdravlja dokle se stiglo sa Predlogom zakona o hitnoj pomoći, zato što je taj zakon koji sam ja predložio veoma bitan za sve građane Srbije, jer veliki broj naših opština nemaju službu hitne pomoći i to je nama veoma potrebno.

Drugo pitanje, Ministarstvu bez portfelja, gospodinu Tončevu, kakvo je stanje u opštinama koje su u njegovoj nadležnosti i da li će biti novih izdvajanja u okviru mogućnosti ministarstva?

Treće pitanje, Ministarstvu finansija, da li postoji mogućnost, da se povećaju transferi za opštine četvrti i pete grupe nerazvijenosti, jer deset godina u nazad se transferi ne menjaju, a troškovi su sve veći i veći. Konkretno to je veliki problem.

Četvrto pitanje, Ministarstvo za javna ulaganja, završetak sporske hale u Svrljigu, 2017. godine kada je bila Kancelarija za ulaganje, mi smo imali tu opredeljen milion evra za izgradnju i za završetak sportske hale. Pitanje, da li će to postojati mogućnost ove godine da završimo?

Peto pitanje, Ministarstvu turizma i JP „Stara planina“, da li će biti većih ulaganja u objekte za smeštaj i proširenje kapaciteta na Staroj planini? Stara planina je biser turizma i potrebno je veliko ulaganje. Siguran sam da će to biti urađeno zato što je Vlada Republike Srbije formirala radno telo koje će na tome raditi.

Šesto pitanje, aerodrom u Nišu, da li će biti većih investicija u aerodrom u Nišu? Da li će biti izgrađen novi terminal, jer dosta se radi i ulaže, a o tome se malo govori.

Pitanje koje sam hteo da postavim vezano je za privredu, da li postoji mogućnost da se obezbede investicije u opštini kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, jer unazad dvadesetak dana bio je kod nas predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, gde smo zajedno sa njim imali određene predloge, gde bi trebalo da se dovede određen broj investitora. Radna mesta su veoma bitna i da li će imati mogućnost da se obezbede radna mesta. Jedno od bitnih stvari jeste završetak i izgradnja određenih putnih pravaca. Magistralni put od Niša, Svrljiga, prema Knjaževcu, Zaječaru, da li postoji da se uradi treća traka, zaustavna traka na delu gde je mesto zvano Gromada, zato što je tu veliki zastoj, kada je loše vreme. Hvala još jednom.

Odgovori ministara su odlični, vezano konkretno za Ministarstvo zdravlja. Do sada nismo imali zakon o hitnoj pomoći, imali smo podzakonska akta i mislim da bi bilo potrebno da se ovaj zakon što pre uvede i da svaka opština ima svoju službu hitne pomoći, da imamo dispečerske centre, ali u krajnjem slučaju biće to u okviru mogućnosti da se uradi. Ja sam dao Predlog zakona, pa ćemo videti.

Još jedno pitanje za Ministarstvo saobraćaja, ukoliko nešto može da se uradi. Znači, mi smo unazad 20 dana bili sa predsednikom Srbije, koji je u okviru svojih aktivnosti obilazio opštine Svrljig, Knjaževac, Sokobanja, gde smo u razgovoru sa predsednikom, tu je bio veći broj meštana, izneli određene probleme i rekli smo da imamo jedan problem, ja sam stavio akcenat na turizam, seoski turizam, lovni turizam i sve vidove turizma, da se uradi deo puta koji povezuje dva okruga - Nišavski okrug i Timočki okrug. Taj deo puta povezivao bi Labukovo – Radenkovac. To je opština Svrljig i opština Sokobanja, a onda deo puta koji povezuje opštine Knjaževac i Svrljig. To su sela Lukovo i Mučibaba. To su veoma bitne stvari, da povežemo te opštine, da povežemo mogućnosti da se razvija turizam.

Jedna od bitnih stvari i još sam hteo da pitam, pošto imamo, i imali smo, i sada imamo Fond za razvoj Republike Srbije koji unazad nekoliko meseci, peti ili šesti mesec, nije donosio odluke, pa smo imali zahteve većeg broja privrednih subjekata iz opština koje su nerazvijene, gde do sad nisu donesena rešenja, a imali su problema vezane oko stečaja. Recimo, konkretno jedna firma ili dve su sada otišle u stečaj u Svrljigu, 70 radnika je izgubilo posao, pa sam hteo da predložim da se, ukoliko postoji mogućnost, odluke u Fond za razvoj donose brže, ekspeditivnije za područja, za opštine koje su četvrta ili peta grupa nerazvijenosti. Verovatno da to može. Znam da ima veća mogućnosti, ali ukoliko može da bude brže da ne bismo došli u situaciju da gubimo radna mesta i da gubimo ljude.

Bitno je za mene, isto Ministarstvo gospodina Krkobabića, da li će se raspisati konkurs za zadruge u narednom periodu? To je za sve nas vrlo bitno.

Za ministarku poljoprivrede pitanje - da li će imati mogućnost da se reše dugovi, zaostali dugovi iz 2022, 2021. godine ili da se donesu makar rešenja da ljudi dobiju? To se tiče kvalitetnih priplodnih grla, onda ljudi koji su podneli zahtev za pčelarstvo i ostale stvari.

Inače, što se tiče e-agrara, vi ste bili u pravu, ide sve svojim tokom. Svoj posao radi PS služba, idemo napred, s tim što neke stvari moramo da još odradimo i ja očekujem da će imati mogućnost za mala gazdinstva da se obezbede sredstva, konkretno za ovčarstvo, kozarstvo, svinjarstvo i pčelarstvo. Hvala još jednom.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi ministri, predsednice Vlade, sve ono što sam govorio bilo je iz delokruga onoga što osećam, što znam, što sam video. Konkretno, sva ova pitanja koja sam dostavio i postavio tiču se onoga što čini život. Mislim da puno stvari o kojima smo govorili treba da realizujemo. Mislim da je potrebno da se veća pažnja stavi za područja sa posebnim uslovima života, konkretno brdsko-planinskih područja, opštine koje su četvrta grupa ili peta grupa nerazvijenosti, da se tu mnogo veća pažnja stavi, da se nastavi sa ovim projektima, kao što smo rekli – aerodrom u Nišu, autoput i sve ono što daje mogućnost za dolazak investicija, za dolazak ljudi, da prolaze ljudi kroz sRbiju. Velika šansa za sve nas jeste ono…
Priroda nam je dala sve. Male opštine imaju šansu oko poljoprivrede, razvoja za poljoprivrede. Nije ista poljoprivreda u Vojvodini i nije ista poljoprivreda kod nas u Svrljigu ili tim malim mestima. Imamo šansu kroz zdravu hranu, kroz zdravu sredinu, podršku malim gazdinstvima, da budu veća ulaganja, da se rešavaju infrastrukturni problemi. To je šansa razvoja, ali najbitnija stvar jeste obezbeđivanja investicija, dovođenje radnih mesta i to je ono što je nama potrebno. Pažnja mora biti u svakom pogledu.
Što se tiče toga, ja ću kao poslanik i u narednom periodu nastaviti da se zalažem za nerazvijena područja, za jugoistok Srbije, jer tamo živim, osećam probleme i te probleme tu iznosim, da se čuje, da se zna, da te probleme rešavamo. Hvala još jednom. Vlada Republike Srbije mora nastaviti da radi kao do sada, ali moramo staviti veći akcenat na ta područja gde se teži živi, nerazvijena područja, jer ako ljudi otuda odu, verujte mi, nije dobro. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Ovaj amandman koji je predložen, uz dužno poštovanje, i Vlada je to odbacila i mislim da je to ispravno, imao je nekih pozitivnih stvari, ali konkretno mislim da ono što je Predlog zakona je nešto što zaslužuje veliku pažnju. Daće rezultate, siguran sam. Mogu da kažem, jedna pozitivna stvar od strane nadležnog Ministarstva, Ministarstva za zaštitu životne sredine, mi smo juče u mojoj opštini dobili 1.200 kontejnera od strane Ministarstva.

Pre toga smo dobili određena vozila kojim se čisti otpad sa terena, tako da, mislim da sve ovo što radi Ministarstvo za zaštitu životne sredine je veoma pozitivno. S druge strane, ono na šta moramo obratiti pažnju jeste da neke stvari kroz program koji je Ministarstvo dalo, mi smo neke amandmane prihvatili.

Još jednom, podržaću Predlog zakona i sve ove zakone, a što se tiče ovog amandmana treba ga odbaciti.

Zahvaljujem se doktore Orliću.

Kolega koji je govorio pre mene, čovek zna puno stvari oko ovoga, ali Vlada i ministarka je rekla svoje. Ja podržavam da amandman ne treba prihvatili. S druge strane mogu da kažem nekoliko stvari koje se tiču tih nekih malih sredina, lokalnih samouprava koje su na jugoistoku Srbije.

Evo, recimo kod nas odakle ja dolazim, to je opština Svrljig, se radi o kolektoru za otpadne vode, konkretno to je nešto što do sada nismo imali, što je vrlo bitno za životnu sredinu svih naših ljudi, svih onih koji tamo dolaze. Kako se kaže, priroda nam je dala sve i prirodu moramo čuvati.

Jedna od stvari koju mogu da kažem, današnjeg dana očekuje se dolazak i naše predsednika Srbije, čoveka koji svom snagom želi da obiđe svaku sredinu, svaku opštinu. Evo, juče desilo se da čovek zbog takvih svojih aktivnosti, zbog tog svog intenziteta rada, imao je nekih teškoća, nekih problema, gde smo videli, gde smo čuli, veliki broj kretena koji su želeli nešto loše da se desi predsedniku Srbije, Vučiću.

Mislim, da to ne priliči nikome. Društvene mreže su svašta pisale. Svakom od nas treba da poželi dobro, da svakom poželimo zdravlje, jer smo pravoslavci, mi smo vernici, ne treba nikome da želimo loše. Ima svakakvih kretena koji žele da se desi nešto loše čoveku koji vodi zemlju Srbiju, čoveku koji stvarno svim srcem želi da Srbija ide napred. Srbija je nešto za šta svi moramo da živimo i radimo i kod nas u Svrljigu i u Knjaževcu, i u Boljevcu, i u Sokobanji.

Tu će danas biti i naš predsednik Srbije. Ja njemu želim da tako nastavi, želim mu zdravlje, sreću. Normalno, to bih poželeo i svakom od vas i svakom od nas, jer samo na taj način možemo ići napred i zajedno. Ne treba biti mržnje, a kamo li da se nekom poželi da ne daj bože umre. Ako se tom čoveku desi nešto loše, neće nikome od nas biti bolje, siguran sam. Živela Srbija i sve najbolje.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiče se, normalno, problema naših sugrađana, sugrađanki koje žive posebno na jugoistoku Srbije. normalno, to se tiče i ostalih.

Pošto naša zemlja Srbija, Vlada Republike Srbije i predsednik Srbije, a i svi mi dali smo podršku kroz stimulativne mere za natalitet, za pomoć porodici gde stvarno to je veoma bitno, a posebno to kažem za područja iz kakvog ja dolazim, gde je veća stopa mortaliteta od nataliteta.

Moje pitanje je Ministarstvu zdravlju, Fondu zdravstva, a tiče se naših trudnica, onih koje sutra treba da budu porodilje, da budu majke, roditelji. Konkretno, te naše trudnice, država daje mogućnost vantelesne oplodnje gde to finansira država Srbija, što je pozitivno, što je pohvalno i to daje rezultate. Ali, za vreme tog trudničkog dela, kada te naše mlade majke ili one starije… To nije bitno sada, ja sam postao deda, moja ćerka je prošle godine dobila dete, i sve sam to pratio i video i mislim da je potreba da se našim tim trudnicama koje su možda malo starije, 30 – 35 godina, pa i više, zbog sigurnosti ploda, zbog zdravlja bebe da se radi određeni pregledi. To je prenatalni test.

To je sugestija tih naših doktora, tih heroja, koji prate tu trudnoću, ali dolazimo u situaciju da se za te preglede zbog velike gužve u državnim domovima zdravlja, u klinikama, ide kod privatnika. Recimo, taj prenatalni test koji se preporučuje za osobe, za žene ili za majke koje imaju 35 godina pa na gore, koje imaju u familiji neki problem ranije ili to im nije bila prva trudnoća, imali su nekih problema, prekida trudnoće, njima se to preporučuje i taj pregled košta od 400 do 900 evra. To su dosta velika sredstva za svakoga, posebno za one koji dolaze iz tih siromašnih područja, a i iz većih gradova.

Moje pitanje je da li postoji mogućnost da se obezbede sredstva kroz program Fonda zdravstva da se tim ljudima to radi besplatno, da li je to u državnim klinikama, da li to u privatnim klinikama, i da se ubrza taj postupak i da to bude za potrebe i za dobrobit tih naših budućih majki?

Sada bih isto inicirao i o tome se već govori da se sredi Ginekološka klinika u Nišu, da se obezbede bolji uslovi za te naše trudnice, buduće majke, za te bebice.

Pozvao bih i pozdravio sve te naše doktore i sestre, laborante, te heroje koji rade za svakoga od nas, jer i ranije sam govorio da između nas i Boga stoji doktor i zbog toga tim ljudima dajemo posebnu pažnju, tim našim ginekolozima. Evo, konkretno, pomenuću doktora Stošića, a i ostali doktori su veoma kvalitetni.

Imamo jedan nemio slučaj koji se desio unazad nekoliko dana, a tiče se tih javnih mreža ili, kako se to kaže, društvenih mreža, gde se direktno prenosio porođaj bez saglasnosti te žene, te majke, a to je radilo osoblje u nekoj od klinika. Neću da kažem u kojoj. Ja to osuđujem, to nije u redu, to nije dobro. Privatnost je nešto što treba da se zagarantuje, a posebno tim našim budućim majkama, tim ženama koje treba da imaju svoje porode. Ja to osuđujem i tražim odgovornost za ono što je urađeno, a to je bilo javno na „Tik toku“, kao uživo.

Još jednom, kao čovek posebno bih se zahvalio i, rekao sam malopre, svim doktorima, svim sestrama koji su heroji, koji žele da rade za svakog čoveka koji poštuje Hipokratovu zakletvu. Posebno bih se zahvalio našim doktorima, herojima sa kardiohirurgije u Nišu, koji su svojim angažovanjem, svojim radom, doprineli da ne postoji više lista čekanja u kardiohirurgiji.

Inače, ti ljudi na kardiohirurgiji su operisali mog oca, koji je imao četiri bajpasa. Velika podrška njima i još jednom, podrška svim doktorima i sestrama u Srbiji.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Uvažene kolege, poštovani ministri sa saradnicima, ja ću kao kolega, kao čovek da prvo čestitam Bajram svim našim prijateljima muslimanske vere i poželim da u zdravlju, sreći, miru, blagostanju provedu sa porodicama, da svi budemo i u narednom periodu zajedno, da čuvamo naša ognjišta, da čuvamo našu zemlju Srbiju.

Bajram šerif mubarek olsun! Inače, nek je plemeniti Bajram blagosloven.

To je što sam hteo da kažem kao čovek koji poštuje svakog čoveka, bez obzira koje je vere, jer je veliki broj prijatelja muslimana i poslanički klub u kojem sam ja. Radimo već drugi mandat.

I kod nas i u Tutinu i u Sjenici se ljudi bave poljoprivredom i imaju potrebe za sve ono što treba u svakom delu naše zemlje Srbije.

Ja sam malopre pažljivo slušao sve ministre koji su u okviru svog delokruga i svojih tačaka govorili, gde je prvi među njima bio ministar Mihajlo Jovanović, čovek koji vodi Ministarstvo telekomunikacija, gde smo u okviru njegovog govora i iznošenja svih onih stvari čuli i potrebu da se obezbede uslovi za širokopojasni internet, gde u okviru zakona koji je pripremljen, koji ćemo sigurno izglasati, imati potrebu i mogućnost da 2025. godine svako selo ima internet i svaki čovek može o tome sutra da radi, da završava određene poslove.

Sve to mene je apostrofiralo i na ovaj deo o kome sada govorimo, a to je poljoprivreda. Za mene je poljoprivreda nešto najbitnije, jer rođen sam u porodici koja se bavila poljoprivredom. Rođen sam u selu u kojem i sada živi moj otac, gde živimo zajedno, gde se bavimo poljoprivredom, gde sam završio srednju veterinarsku škola, to je isto vezano za poljoprivredu, gde sam počeo da se bavim politikom i formirao Ujedinjenu seljačku stranku, jer mi je cilj bio poljoprivreda, razvoj poljoprivrede, zaštita naših ljudi koji žive na selu i od sela.

Konačno, u Skupštini sam ovde i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam predsednik i gde smo ranije i na javnim slušanjima na različitim mestima, na odborima, na pododborima razgovarali o ovom predloženom zakonu i govorili sa nadležnom ministarkom gospođom Jelenom Tanasković, koju podržavam, normalno, jer ona to što radi, ona želi sigurno dobro poljoprivredi, želi da neke nove stvari uvede.

Jeste da je zakon od ranije vezano za ovaj agrar, da to do sada nije odrađeno, što ne znači da to ne treba biti odrađeno.

Inače, ja mogu samo da podsetim sve ovde prisutne, a i one naše ljude koji žive u seoskim područjima, koji imaju dosta nekih problema ne samo sa internetom, imamo veliki broj naših seoskih područja, tu je naša ministarka za energetiku, u kojima ima niži napon struje. Bandere su trule. Drvene bandere su dosta trule i tu moramo staviti mnogo više akcenat na tu niskonaponsku mrežu i tim ljudima omogućiti da imaju iste uslove, istu energiju, istu snagu, jer oni sigurno plaćaju redovnije struju nego ostali po nekim većim mestima, odnosno po gradovima.

Što se tiče poljoprivrede, poljoprivreda je neka naša egzistencija. Bez hrane, bez vode sigurno nema ništa. Tu je i naša ministarka za zaštitu životne sredine, gde smo mi kao opština Svrljig njenom ministarstvu dodelili Majsku plaketu zato što nam je pomogla i obezbedila određene kontejnere, prevozna sredstva i još puno stvari koje su bitne za zaštitu životne sredine u našoj opštini i mi to stvarno cenimo, jer znamo da mi imamo… Priroda nam je dala sve. Mi tu prirodu moramo da čuvamo i zato Ministarstvo koje vi vodite želi da svakoj opštini obezbede adekvatni uslovi da mogu da zaštite svoju životnu sredinu i ja vas pozivam da budete gosti ne samo kod mene u našoj opštini, u Svrljig, nego i u okolnim opštinama zato što je kod nas svuda slična situacija.

Sve ove stvari o kojima sada govorim tiču se svih nas, pa bez obzira da li mi živimo u Svrljigu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, Babušnici, Tutinu, Sjenici, nije bitno, da li je Subotica ili bilo koje mesto, svi mi imamo iste probleme i iste potrebe.

Zato poljoprivreda je nešto na čemu ću više apostrofirati, jer je to ono za šta živim i to je ono što mislim da za moj dosadašnji rad ima nekih rezultata.

Što se tiče ovog zakona, mi smo, kao što sam rekao na prethodnim odborima i pododborima, razgovarali o određenim segmentima. Što se tiče konkretno e-agrara, to je nešto što je stvarno dobro, da ne kažem to je odlično i potrebno je da naši ljudi koji to mogu, mogu lakše da obezbede sebi da se sutra preregistruju, da se registruju, da konkurišu za određene javne pozive, da na tim javnim pozivima, u tim javnim pozivima nemaju potrebe da dolaze često do svojih matičnih mesta, da traže određene dokumente, papire kojima bi pokazivali ono za šta žele da rade. Mnogo je lakše kad to sad uradimo preko e-agrara, kada se konektujemo, napravimo sve to i, normalno, posle svega toga biće mnogo lakše.

Ali, kao što sam malopre rekao, veliki broj naših seoskih područja nemaju adekvatnu snagu električne energije, a kamoli da imaju internet. Očekujemo normalno u okviru zakona da se do 2025. godine obezbedi svakom selu da ima internet i da sutra svaki taj naš poljoprivredni proizvođač u tom vremenskom intervalu, zajedno sa nama, da mu pomognemo, da putem edukacija, sa njima razgovaramo, da ih učimo, jer da podsetim, veliki broj stare populacije, ljudi su ostali u tim našim selima, da njihovi unuci i njihova deca ne žive zajedno sa njima ili su u nekim većim mestima ili u nekim drugim zemljama. Zato tim ljudima mi moramo stvarno staviti veći akcenat da oni mogu biti dostupni, da mogu biti prisutni, da mogu konkurisati, a pre toga se moraju registrovati.

Ministarstvo i ministarka Jelena Tanasković, stvarno, ona ovo što je započela, što kaže se, to je ispravna stvar, jer ovo što sada radimo oko e-agrara, mislim da je to pozitivno, s tim što sad ponovo podvlačim da dosta veliki broj ljudi koji žive u područjima iz kojih ja dolazim i okolnih mesta, tim ljudima trebamo staviti mnogo veću pažnju.

Ja sam na sastanku i sa ministarkom a i pre toga sa ministrom Jovanovićem razgovarao i predložio čak i neku mogućnost da ta dva ministarstva iznađu neki zahtev prema Vladi, da se obezbedi još neki čovek i još neki stručni saradnik koji bi bio u tim matičnim mestima, da li je to u tim našim siromašnim, tu mogu da govorim najviše o tim siromašnim opštinama koje su sa otežanim uslovima života. To su opštine četvrta i peta grupa nerazvijenosti. To su opštine kojima treba stvarno pomoć, jer veliki broj ljudi tamo nema dovoljno znanja, nije dovoljno obučen. To je bio moj predlog da Ministarstvo telekomunikacija i Ministarstvo poljoprivrede u okviru svojih ministarstava podnesu zahtev Vladi da se obezbedi određeni broj stručnih radnika koji bi potpomagali tim naših ljudima u našim područjima.

Uz dužno poštovanje, evo još jednom velika zahvalnost Poljoprivrednoj stručnoj službi koja stvarno maksimalno radi svoj posao. Oni su i ranije radili svoj posao, bili su prisutni kod naših poljoprivrednih proizvođača, ali recimo, Poljoprivredna stručna služba u Nišu, koja pokriva Nišavski okrug, ima 11 tih savetodavaca. Tih 11 savetodavaca oni su svakodnevno od jutra do sutra na terenu, zajedno sa nama, zajedno sa ljudima iz naših opština, žele da pomognu da se svaki čovek koji ima mogućnost, koji želi da se preregistruje, da se preregistruje. I oni to rade svim srcem, punim srcem. Ali, ponovo ima problema, zato što naši ljudi u našim selima nisu dovoljno obučeni.

Evo, ja da vam kažem, to je informacija koja je sigurno tačna. Kod mene konkretno, u mojoj opštini, povećala se prodaja ovih pametnih telefona, zato što ti naši ljudi u našim selima su želeli da obezbede te telefone, da sutra, da li to njihovi unuci, da li to njihove komšije, da li to mi njihovi prijatelji koji to možemo da uradimo ili Poljoprivredna stručna služba, pomaže da se oni preregistruju. To je veliki broj njih uradio i dosta njih su sada i konkurisali za ove javne pozive.

Ali, sada ima problema, pošto kada to konačno bude odrađeno i donesen ovaj zakon, siguran sam, a to svi ljudi moraju da znaju, da kada se čovek jednom konektuje, kad se preregistruje, kada konkuriše, njemu sve informacije dolaze u elektronskoj formi. I taj čovek sutra, da li je to iz mog sela odakle sam ja, selo Plužina, da li je neko drugo selo, da li je neka druga opština, taj čovek nema internet. Taj čovek sutra kad ponese telefon u džepu ili ga ostavi kući, on nema interneta. Njegov unuk ili njegov sin, on možda ne obrati pažnju i tom čoveku prođe, recimo, mogućnost da se za nešto žali ili da stavi neki prigovor da bi ostvario neka svoja prava. To će biti jedan od problema naših sugrađana koji nemaju dovoljno znanja, čija su deca van ili ne žive zajedno sa njima. Jednostavno, ljudi iz Poljoprivredne stručne službe nema ih dovoljno da tu budu non-stop sa njima.

Opštine moraju biti mnogo agilnije da zajedno sa Poljoprivrednom stručnom službom pomažu tim naših poljoprivrednim proizvođačima. Evo, ja javnom slušanju, gde su bili predstavnici veliki broj poljoprivrednih proizvođača, bili su predstavnici iz opština oko Svrljiga. Mi smo tamo, mogu da kažem, stvarno su se svi uključili, veliki broj ljudi koji rade u opštini i volonteri su se uključili da zajedno sa Poljoprivrednom stručnom službom da maksimalno pomognu da se što veći broj ljudi preregistruje, da bi moglo da koristi ova sredstva, jer su javni pozivi u toku.

Ukoliko neki od naših, evo, čuli smo malopre ministarku koliko se ljudi preregistrovali i koliko su konkurisali za javne pozive, što je odlično, a ima i onih koji to još nisu uspeli da urade, ne zato što ne žele, nego verovatno zato što ne mogu. Da bi neki čovek iz nekog sela u mojoj opštini ili okolne opštine oko nas, da bi došao do Svrljiga ili Bele Palanke, do Babušnice, mi u našim selima nemamo prevozna sredstva, nemamo linije autobuske koje su bile ranije prisutne, zato što je to mali broj ljudi, zato što skupe su karte. Autobuski prevoznici ne žele i nemaju profita i nemaju interesa, a budžeti tih naših opština ne mogu da prate i to da se još više finansijski zadužujemo i kod tih prevoznika. Zato taj čovek sutra pozove taksi, dođe taksi i vrati ga. Njega taj dolazak, da bi se prijavio ili konkurisao za određene stvari, zato što nema mreže, nema interneta, taj čovek mora da plati najmanje 1500 do 2000 dinara i da izgubi taj dan.

Još jednom, ja sam podneo određeni broj amandmana koji mislim da daju određena olakšanja da se prevaziđu određeni problemi koji ne remete ono što ste vi sada rekli, to govorim vama, ministarka, ne remete ništa, već možda neke stvari poboljšaju i da se prevaziđe određeni problem.

Mi smo na Odboru za poljoprivredu i predložili, to je govorio gospodin predsednik odbora, naš i moj prijatelj Marijan Rističević je u ime svih nas juče na odboru govorio i predložio određeni broj predloga koji su pretočeni u amandmane, pa se nadam da ćete i vi imati mogućnost, ukoliko se to sutra ne reflektuje na nešto drugo, da se ti amandmani prihvate i da olakšamo našim ljudima kojima stvarno treba pomoći da mogu da se priviknu.

Mi smo predložili, Dragan Jovanović, kolega, je to i izneo, da bi bilo dobro da našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive u tim brdsko planinskim područjima sa težim uslovima života, da se makar u tim područjima, u tim opštinama da mogućnost da makar još godinu dana da mogu da se prilagode, da se njima to pomogne. U zakonu to postoji. I bilo bi dobro da to tako i bude, da ne bude sve putem e-agrara. Ljudi dok se priviknu, dok se obezbedi mogućnost interneta, taj prelazni period, to će njima značiti, jer ja stvarno vidim i dobro je što ste rekli da treba uraditi, da se uradi e-agrar i da je veliki broj ljudi već aplicirao i konektovao se na e-agrar.

To je ono što mislim da bi bilo dobro, da se makar tim našim opštinama koje su devastirane, demografski ugrožene, brdsko-planinske to omogući.

Isto, vrlo je bitno, vi ste malopre rekli i ja to isto pozdravljam, minimalno 6.000 dinara za zemljište, što je ranije bilo drugačije. Smanjili ste limit. Ona je više za naše ljude koji se bave proizvodnjom mleka, koji nose mleko u mlekare. Njima taj limit više nije potreban da bi koristili premiju. To je isto super.

Rekli ste vezano za premiju za mleko. Bila je po Pravilniku ili Uredbi 15, sad je 10 dinara minimalno. Ja sam i tu dao jedan amandman, ukoliko postoji mogućnost da bude 15 dinara u zakonu, što jednostavno mi tim ljudima moramo davati non-stop podršku. Verujte mi, da bi neka krava bila u mogućnosti da bude u laktaciji treba da prođe četiri ili pet godina, odnosno pet godina da bi ona mogla da daje mleko. Znači, da bi bilo kvalitetno priplodno grlo, i to je određeni proces koji traje tri do četiri ili do pet godina.

Znači, to je ono što mislim da bi bilo dobro, a sa druge strane tu su oko Pravilnika, i to smo razgovarali juče na Odboru, verovatno su to vaši saradnici vama preneli, Pravilnik bi trebalo u nekim segmentima promeniti, a vezano za one zahteve za kvalitetna priplodna grla. Pisalo je u Pravilniku avgust mesec, a vi ste rekli da će se to promeniti u jul mesec. To je jedan mesec razlika.

Sve ostalo, ono što ste govorili, ja podržavam. Mislim da bi bilo dobro, rekli ste, da se obnove naša stada. Jedan od načina jeste da se ženska telad čuva i da se u nekoliko kvartala, u četiri kvartala po 25.000 dinara, da se tim ljudima da, da bi oni to žensko tele sačuvali u kvalitetnu priplodnu kravu, da li je to prvotelka, mogla bi da bude i drugotelka, trećetelka i da bi to tele sutra bilo njegovo, da sutra povećava stočni fond, a on zna da je to iz njegovog stada, on zna kakva je bila njegova majka, zna kakva je bila, da li je bila mirna na muži, da li je davala dovoljnu količinu mleka i sve ostalo.

To je dobar predlog. Možda da se obezbede grla iz uvoza, ali mislim da mi… Kad sam bio predsednik opštine dao sam tu mogućnost, 2012, 2013. godine, gde su naši ljudi koji su želeli da se bave stočarstvom imali svoje kvalitetne priplodne krave. Oni su čuvali tu žensku telad. Mi smo njima kroz budžetski fond za poljoprivredu omogućavali finansijski i oni su tu telad čuvali. To su bile kvalitetne krave i na neki način povećali smo broj grla stoke.

To ste vi i rekli u nekim emisijama, i to je ispravna stvar. To ja podržavam, to je stvarno ispravno.

E sad, ostale stvari, konkretno oko ovog Zakona o poljoprivredi. Mi ćemo stvarno putem amandmana da neke stvari pomognemo, poboljšamo, ali u suštini znam da imate iskrenu nameru. Žena koja je bila na javnom slušanju ona vam je dala maksimalnu podršku zato što ste bili spremni. Na ovom javnom slušanju bilo je dosta naelekstrisanih ljudi, ne zato što ne podnose nekog personalno, nego baš zbog toga što ima velikih problema u poljoprivredi. Poljoprivreda je nešto sa čime moramo da živimo. Moramo da planiramo. Moramo da imamo strategiju koja mora da se zna, svake godine šta će biti i kako će biti.

Jednostavno, situacija je bila kakva je bila ranije. Imali smo koronu. Pokazali smo kada je korona šta znači kada imamo našu domaću hranu, kada imamo naše poljoprivredne proizvođače, kada imamo naša domaćinstva koja su spremna da sve podnesu. S druge strane, ovaj rat koji se dešava u Ukrajini je nešto što utiče na kompletnu situaciju i kod nas. Tako da neke stvari ne možemo sve planirati, ali tu ste vi dali određena rešenja za koja mogu da kažem da su dobra za te naše poljoprivredne proizvođače.

Još jednom, poštovane kolege poslanici i građani Srbije, uvaženi ministri, ministarke, i to i kažem, mislim da je poljoprivreda nešto na čemu moramo mnogo, mnogo ozbiljnije raditi, da pored nas i oni koji vode određene resore imaju uz njih određene ljude koji osećaju probleme u poljoprivredi. Kako se kod nas kaže – tuđa ruka svrab ne češe.

Još jednom, ja i naš poslanički klub ćemo podržati predlog zakona i sve ove zakone uz određene amandmane koji bi poboljšali ove zakone.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiču se lokalnih samouprava, konkretno onih najsiromašnijih opština, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i još takvih opština kojih ima u četvrtoj grupa nerazvijenosti, ima ih 19 koji su i u pet, odnosno devastirane.

Moje pitanje je usmereno nadležnom Ministarstvu finansija, a tiče se transfera takozvanih nenamenskih transfera, koje su od strane Ministarstva finansija usmeravana ka budžetima lokalnih samouprava.

Moje pitanje je, 2014. godine, po podacima koje ja imam iz Zavoda za statistiku, je transfer, konkretno u našoj opštini, odakle ja dolazim, a tako je slično i u drugim opštinama, je bio oko, tačnije 257.130.000,59 dinara.

To je transfer koji su dobijali od strane nadležno od strane Ministarstva finansija namenjenim, tim transferom se obezbeđuju sredstva zajedno sa porezom na zarade, gde u okviru tih sredstava iz budžeta opštine smo finansirali, kao prvo, plate uposlenim. To vreme, 2013. i 2014. godine blizu 16% budžeta je bilo usmereno na plate uposlenih, 6% budžeta od tih sredstava bilo je usmereno za socijalna davanja najugroženijim kategorijama. Konkretno, opština iz koje ja dolazim je iz budžeta to vreme davala na prvo mesto najugroženijim kategorijama ljudi. Izdvajali smo za novorođenu decu, nezaposlene porodilje, izdvajali smo za školsku decu koja polaze u prvi razred, izdvajali smo za decu koja upisuju prvi razred srednjeg obrazovanja. Finansirali smo puno takvih stvari koje su bile bitne za građane naše opštine.

To govorim, to je bitno da se zna, da smo uvek 50% tih sredstava izdvajali za najsiromašnije ljude i 50% izdvajali smo više za one ljude koji žive u seoskim područjima, za bračnu zajednicu koja se stvori u selu, za novorođenu decu koja se rode u selu, njima je bilo isplaćivano 50% više.

Od tih sredstava isplaćivana su sredstva za javnu rasvetu, troškovi koji se tiču svega ostalog. Tu su osnovna škola, srednja škola, dom zdravlja, centar za socijalni rad, vrtić, komunalno preduzeće, kulturni centar, biblioteka. To su sredstva bila njima namenjena.

Sada, posle 10 godina, taj transfer je ostao isti, tako da najveći broj takvih opština, to su četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane, su u veoma teškoj situaciji, zato što ne mogu da funkcionišu na način kako bi trebala.

Zbog toga sada mi iz moje opštine ponovo izdvajamo sredstva koja smo izdvajali ranije za te nezaposlene porodilje, za bračne zajednice, za seoska područja, za socijalna davanja, ali sve dolazimo u situaciju da to više ne možemo da isplaćujemo zato što je transfer mali, porez na zarade opštine kao što je moja nema novih radnih mesta. Tako da, dolazimo u situaciju da opštine budu ugrožene, da budžeti opština budu ugroženi.

Sada ponovo kažem, i juče sam govorio o tome, imamo sada tužbe advokata za uzimanje tog putnog zemljišta, atarskih puteva. Imamo tužbe advokata za ujede pasa i niz takvih stvari. To se sve reflektuje na budžet i na taj način dolazimo u situaciju da budžeti opština budu opterećeni, blokirani, da ne mogu da se finansiraju one elementarne stvari, a to su na prvom mestu plate radnika koji rade u tim preduzećima, da se obezbeđuju socijalna davanja i potrebe za te naše sugrađane koji žive u tim opštinama, sa tim akcentom, kažem, za seoska područja. Ne možemo, a kamoli da uradimo neku veću investiciju, recimo, završetak sportske hale koja je kod nas započeta unazad 20, 30 godina, da uradimo neki novi put, da uradimo neku novu investiciju, kao recimo izgradnja dela nekog obdaništa, ili tako nešto što je bitno za napredak te opštine.

Iz svega ovog navedenog, mogu da kažem i Ministarstvo finansija da pitam da li će imati mogućnosti da se povećaju transferi lokalnim samoupravama. Konačno, akcenat na nerazvijena područja i u tim područjima zamolio bih ministarstvo…

Završavam, predsedniče, izvinite. U tim područjima bilo bi dobro da imamo mogućnost da deca koja idu u osnovnu, srednju školu, da se njima obezbede besplatni udžbenici na isti način kao našoj dečici u Beogradu. Hvala još jednom.