Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice.
Uvažene kolege, poštovana ministarka, ja ću isto kao i prethodne kolege podržati sve ove stvari koje su rekli.
U najvećem delu politika moje stranke i mene kao predsednika Ujedinjene seljačke stranke je nešto slična i politici Dragana Markovića Palme, koji je govorio o svim onim stvarima koje se tiču prethodnog Zaštitnika građana, o svim onim stvarima koje su radili ti loši ljudi. Puno stvari o kojima smo govorili, gde se govorilo o problemima svih naših ljudi sa jugoistoka Srbije, svih onih koji se bave određenim poljoprivrednim radovima gde je to sve vidljivo, gde sve to i na terenu može da se vidi.
Uvažena ministarka, mogu da kažem za vas, kao i za našu Vladu, za našeg predsednika Srbije, da on radi svoj posao na najbolji način, pet plus, kako je rekao kolega Dragan Marković, jeste ocena, ali možda i veća. U krajnjem slučaju, svi mi koji smo tu, radimo svoj posao za dobrobit svakog građanina naše zemlje Srbije, pa bilo da živimo u Svrljigu, da li živi u Beloj Palanci, Sokobanji, da li živi na teritoriji grada Niša, Nišavskog okruga ili u Tutinu, Sjenici, u Subotici ili u Beogradu. Za sve te ljude mi moramo obezbediti iste uslove života da mogu na isti način da žive, da privređuju, da tamo mogu da stvaraju svoje porodice.
Inače, sve one stvari koje smo govorili gde su neki prethodni režimi to sve onemogućili, gde je za vreme privatizacije sve uništeno, gde su se posle toga pojavili veoma bogati ljudi, a to se sve dešavalo posle 2000. godine. Sve te stvari koje su bile, nikad se ne povratile. Mislim da mi sada u ovom periodu unazad od 2012, 2013. godine pa na ovamo, puno stvari se menja na dobro. Upošljavaju se ljudi, pokušavamo da pravimo iste standarde za svakog građanina, s tim što sam ja uvek potencirao probleme i stavljao apostrof na ljude koji žive na selu, žive od sela, za one žene koje tamo ostaju, koje tamo rade od jutra do sutra, za tu našu decu sa sela koja tamo žive. Svima njima mi moramo obezbediti iste uslove života.
O tim stvarima, o tome mora više da govori i na tome mora da radi više i Zaštitnik građana sada aktuelni. Prethodni to nije radio, to se zna, radio je nešto suprotno. Radio je za sebe, radio je za svoje potrebe sa željom da bude nešto više. Ali, sadašnji Zaštitnik građana mora biti više na terenu, mora biti više sa ljudima, mora osetiti probleme tih naših ljudi u našim seoskim područjima, u tim malim sredinama da mogu da se ponašaju na isti način kao, recimo, deca sa sela, da mogu da rade i da žive isto kao deca u gradu, da imaju iste ili slične uslove života.
To važi i za naše žene na selu, to važi i za one naše ljude na selu. Svima njima je mnogo teže nego onima koji žive u gradu.
Jedna od tih stvari o kojima je gospodin Marković govorio jeste da je potreba da svakom čoveku to obezbedimo, da je potreba da na svakom mestu obezbedimo iste uslove života.
Jedna od stvari o kojoj se govorilo prethodnih dana bila je jedna tema i kampanja beogradske Filološke gimnazije, koja je na svojoj Instagram stranici "Digitalni bukvar" stavila - Imaš li muke sa padežima kao ljudi sa juga? Evo, ja sam taj čovek koji dolazi sa juga, iz Svrljiga, ne baratam možda dobro padežima, ali ja govorim jezikom kojim govore sve moje komšije, svi moji ljudi koji tamo žive. Ne moramo svi da govorimo književnim jezikom, za nas je najbitnije da nas neko čuje, da nas neko razume.
Bogatstvo našeg jezika jeste to što ja govorim na ovakav način, neko govori na drugačiji način, ljudi koji žive u Beogradu govore drugačije. Suština svega je da mi kao žitelji, kao ljudi koji dolaze sa juga, sa istoka Srbije, ne možemo da imamo isti naglasak i da isto govorimo kao i ljudi koji žive u Beogradu, Novom Sadu, Subotici ili nekom drugom delu Srbije. To je naše bogatstvo, to je naša različitost u govoru, našoj kulturi. O tome treba da se govori i ovde u Skupštini.
Ja ne zameram toj dečici koja su to pisala, nikako. Ta deca znaju šta treba da rade, to je naša budućnost, to je naša nada, tu je naša želja da oni budu bolji i da rade drugačije. Oni su to čuli od nekog.
Još jednom, mislim da Zaštitnik građana treba i na tome da radi. Suština svega jeste da svi mi koji smo tu, bilo da dolazimo iz Svrljiga, iz Beograda, Sremske Mitrovice, Rume, Subotice, mi smo svi tu zastupnici naših građana i ja sa ovog mesta zastupam interes svih ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, pokušavam da govorim jezikom koji se tamo kod nas govori. Ako to nekom možda smeta ili ne razume, on ne mora da sluša, odnosno neka ugasi televiziju.
Uvažena ministarka, potpredsednice Vlade, potpredsedniče Skupštine, ja ću podržati sve predloge ovih zakona, zato što je ovaj zakon dobar. Amandmani koji su dostavljeni, Vlada je u pravu što ih je odbacila, zato što je ovako ipak sažetije i u tome je vidljivost najbitnija. Još jednom, ja ću glasati za predloge zakona, mislim da su korisni i dobri, jer svi radimo za svakog čoveka, bilo da on živi u Svrljigu, Nišu, Beogradu, Novom Sadu. Svi moramo da budemo isti i svi moramo da živimo i da se borimo za našu zemlju Srbiju. Hvala još jednom.