Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

I malopre sam govorio, mislim da želja svih nas jeste da zakon bude urađen za svakog čoveka, i onog ko finansira i onog gde se investira. Najbitnije jeste, za mene, kao čoveka, da ja i svi mi siguran sam da ne želimo da se dešavaju neke loše stvari, kriminalne stvari i da mi to podržavamo. To sigurno ne.

Ali s druge strane, uvaženi ministre, očekujem da ćemo uređenjem i donošenjem ovog zakona imati mogućnost da one stvari koje su sada trenutno neuređene, a radi se na tome, recimo, meni je zadovoljstvo kada se gradi u Nišu, zadovoljstvo mi je kada se nešto radi, kada se gradi. Još veće zadovoljstvo bilo bi kad bismo kod nas u Svrljigu nešto izgradili, da uradimo neke putne pravce, da to rešimo, ali velika šansa za sve nas, malopre sam govorio, priroda nam je dala sve.

Stara planina je nešto, to je biser u Srbiji, biser koji moramo sačuvati, ali tamo moramo graditi. Evo, ja ću samo preneti nekoliko stvari, pošto je direktor JP Stara planina Goran Karadžić čovek koji oseća probleme, voli taj deo Srbije, siguran sam možda voli isto kao i ja, skoro je Vlada formirala radnu grupu koja će raditi na razvoju Stare planine, u okviru master plana. Sve je pripremljeno, sve saglasnosti su obezbeđene, obezbeđeno je i 12 miliona evra za rešavanje infrastrukture na Staroj planini, putne, komunalne, rešavanje vodosnabdevanja i, normalno, pojačavanje kapaciteta i izgradnja hale.

Velika stvar za svakog od nas ko živi u Svrljigu, u Nišu, u Pirotu, u Zaječaru je da se Stara planina razvija, da dolaze turisti. Planira se preko 2.000 novih ležajeva, novi hoteli.

Siguran sam da ćemo ovim zakonom određene stvari olakšati, da ti koji žele tamo da investiraju, da dođu da tamo investiraju, da sutra svako od vas ko želi da vidi lepotu, da oseti dobrotu ljudi, da dođe na Staru planinu, da prođe kroz Niš, da prođe kroz Svrljig, da proba svrljiške specijalitete i da zajedno uz dobar put koji je urađen odemo do Stare planine. Lepota je nešto što samo se može videti ovako na reč, nemojte mi verovati, ali dođite tamo da vidite.

Uvaženi ministre, mislim da je ulaganje u resurse Stare planine, turistički kapaciteti su veoma odlični, ali sa druge strane infrastruktura u tom delu, tu moramo više raditi. Bilo bi dobro da vi kao ministar obiđete taj putni pravac, da vidite kako je to urađeno. Kada prođete putem od Svrljiga do Stare planine, to je kao da prolazite kroz Švajcarsku, to je nešto najlepše. Prema tome, resursi koji su neiskorišćeni to moramo završiti, odraditi tu komunalnu infrastrukturu, pojačati te smeštajne kapacitete, izgradnja novih hotela, a i predsednik Srbije je stavio akcenat na to. Tu je sa nama i kolega iz Knjaževca, Bane koji je bio zamenik predsednika opštine koji mnogo više i bolje zna koji su sve pravci razvoja Stare planine, ali ja znam zato što u toj radnoj grupi jeste i predsednik opštine Knjaževac i predsednik opštine Svrljig, ministar za turizam, gospodin Kojić koji je sekretar, koji je šef kabineta predsednika Srbije i još nekoliko njih, Goran Karadžić je zamenik predsednika te radne grupe.

Tako da velika stvar jeste ulaganje u tu infrastrukturu na Staroj planini, izgradnja objekata. Očekujem da će ovim zakonom neke stvari da olakšamo, da tamo može lakše da se dođe do određenih papira, da tamo može da se gradi. Kada se razvija Stara planina, kada se razvija Niš siguran sam da će imati šansu da razvijamo i Svrljig i okolne opštine koje tu gravitiraju.

(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Poštovani, sve one stvari koje smo malopre govorili vezano i za privatizacije, koje su bile stvarno nakaradne, posle 2000. godine, gde su te fabrike bile pune radnika, radnici radili za vreme rata, a posle rata došli smo do toga da te fabrike su otišle u stečajeve, da su kroz sumnjive prodaje ljudi gubile posao, a te fabrike i zgrade su dobijale nove vlasnike, a nekad je sud upisivao ne samo zemljište koje je ispod zgrade i to što je nužno za korišćenje, već je upisivao kompletno zemljište.

Prema tome, ima puno stvari koje su stvarno bile negativne pod znakom pitanja, ali imamo sada mogućnost neke stvari da promenimo, da pokušamo da to stavimo u funkciju.

Ja sam malopre govorio, da se ne ponavljam više, kako je bilo kod nas, gde je firma nekad imala 500 radnika, sad je to jedna ruina. Ima šest hektara zemlje koja je neiskorišćena. Bilo je nekih zainteresovanih da dođu tamo i da rade, neki Italijani, ali zbog toga što zemljište nije bilo prevedeno, namerno, odnosno nije imalo vlasnika… nije moglo da se stavi u funkciji, oni su otišli.

Ja ću samo napomenuti nekoliko stvari, uvaženi ministre. Ja sam malopre govorio o stvarima koje su bitne za izgradnju. Rekao sam isto, ako neko ne može da dobije uslove da gradi ovde u Beogradu, Novom Sadu, neka dođe tamo kod nas. Ima mogućnosti, ima načina, a siguran sam da će biti rezultata zato što imamo veliki broj vrednih ljudi koji traže posao i očekuju da će to biti što pre urađeno.

Malopre sam pomenuo vezano za naše turističke kapacitete, gde treba da se gradi infrastruktura, to je Stara planina. Kroz naš Svrljig treba određeni putni pravac da se poboljša, da se pojačaju, ali evo recimo jedna od bitnih stvari, što se tiče mene kao čoveka koji živi u Svrljigu, jeste Niš.

Niš je za mene epicentar. Zašto? Zato što gro stvari tamo završavamo ono što ne možemo da završimo kod mene u Svrljigu. U Nišu sada imamo aerodrom koji je… To je možda jedino javno preduzeće gde sedište nije u Beogradu, nego je u Nišu, gde se pokazalo posle onog da države Srbije preuzme da gazduje aerodromom, da su krenule investicije, da se uvećao broj putnika, a možemo i da se pitamo koliko je bilo putnika na tom aerodromu do 2012. godine.

Prema tome, ono što sam video kada sam bio kod direktora niškog aerodroma, gospodina Mihajla Zdravkovića, sa njim smo razgovarali, video sam da puno stvari tamo idu napred. Pokazao mi je plan razvoja niškog aerodroma, a to je projekat nove terminalne zgrade i novog kontrolnog tornja. To je nešto gde je već trebalo da se radi, s tim kada to bude odrađeno i izgrađeno, tu će imati mogućnost da taj naš aerodrom primi blizu milion i 500 hiljada putnika.

Inače, aerodrom u Nišu je alternativa Aerodromu „Nikola Tesla“.

Prema tome, ja očekujem, uvaženi ministre, da ćemo kroz donošenje ovog zakona imati mogućnost… ima tu nekih stvari koje se tiču formalno pravnih stvari konkretno aerodroma u Nišu.

Očekujem da što pre uđemo u postupak da se završi ova zgrada, da se odrade sve te potrebne stvari da bi mogao da se pojača broj putnika, jer kada dođu ljudi u Niš, preko niškog aerodroma, odnosno aerodroma Srbije, očekujem da će doći i kod nas u Svrljig, da će doći u Pirot, da će doći u Belu Palanku, Kuršumliju.

Uvek me napominju – kaži nekad Kuršumlija. Kuršumlija je lepo mesto. Mogu doći do Kuršumlije, mogu u celu jugoistočnu Srbiju da dođu. Niški aerodrom je nešto… kada se kaže niški to ne važi samo za Nišlije, važi i za nas Svrljižane, Belopalančane. To je nešto na čemu stvarno treba stavljati mnogo veći apostrof, da što pre bude završeno ono što je započeto.

Pokazalo se da je ovaj projekat, što se tiče aerodroma, nešto što vredi, što zaslužuje i velika podrška i direktoru Mihajlu Zdravkoviću, a normalno i da aerodrom ide napred, da se poveća broj putnika.

Da završim sve započete stvari. Ovaj zakon, što se tiče mene, jeste zakon koji će dati rezultate.

Očekujem, normalno, ukoliko se stave u funkciju sve ovo zemljište koje nije završeno…

Treba da ima vlasnika, da to zemljište sutra bude stavljeno… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se, poštovana potpredsednice.

Unazad nekoliko dana govorili smo o ovom zakonu kojim se daje mogućnost našim ljudima kojima je isključena struja i koji nemaju struju da mogu da se priključe. Mislim da je to ispravna stvar. Stvarno treba da damo podršku tim ljudima, a nastavljamo se naravno postupak ozakonjenja.

Ne razumem šta je problem, šta je šteta da neko kome je isključena struja ili treba da mu se priključi struja, do sada nije mogao, a posle će moći. Uvaženi ministre, mislim da je ovo ispravno. Treba da omogućimo našim ljudima koji do sada nisu imali tu mogućnost, kroz zakonsku formu da mogu to da urade. Prema tome, ovaj amandman ne treba da se prihvati. Treba da nastavimo da radimo da se obezbede uslovi da ljudi mogu da grade i da u tim izgrađenim objektima, gde treba da se dogradi, da se ljudima obezbedi elementarna stvar, a to je struja i voda.

Još jednom, pozivam kolege da ne glasamo za ovaj amandman.

Zahvaljujem se.

Kao i kolege koje su govorile pre mene vezano za Predlog ovog zakona i za prethodne amandmane o kojima sam već govorio bilo bi dobro ovo što sada, velika je stvar da se pomogne svakoj majci koja rodi dete, dete se razvija, raste do 16-e godine. Stvarno, to je velika stvari i ja to podržavam zato što je to veoma neophodno u ovoj teškoj situaciji.

Sa druge strane, malopre je kolega Marijan Rističević govorio i o tim našim ruralnim područjima gde je stvarno mali broj rođene dece gde stvarno ljudi iz tih opština idu, iz tih sela idu. Ja mislim da bi tamo morali u nekom periodu koji dolazi što pre da tamo obezbedimo da te pomoći koje dolaze, koje se daju majkama i deci da u tim područjima bude veće izdvajanje, makar 50% bude veće izdvajanje, jer to jedan od načina da se stavi pažnja na takva područja, da tamo deca koja žive, da tamo majke koje rađaju decu da tu ostanu.

Jedini način jeste finansijska podrška, jer je to primer nekadašnjih republika Jugoslavije, recimo Slovenija, tako radi, pomaže ljudima koji žive u tim ruralnim područjima. Mislim da je ovo veoma neophodno, da se kroz ovakve pomoći ovih 10 hiljada dinara, pa u narednom periodu, da se nađe način, da bude makar 50% više izdvajnja za ta ruralna područja, za seoska područja gde ljudi imaju mogućnost da žive, ali da dobiju veća sredstva, jer je to jedini način da tamo ostanu da žive.

Dolazim iz jedne male sredine, iz Svrljiga, mi smo kroz budžet koji je u veoma teškoj situaciji i ranije izdvajali sredstva za svako novoređno dete, nezaposlenu porodilju, a bilo je 50% većih izdvajanja za onu decu koja se rode i koja žive u seoskim područjima. Mi smo dobar primer dobre prakse i bilo bi dobro da tako radimo na nivou Republike Srbije, da Ministarstvo za brigu o porodici, da uzme u obzir ovo i da se nađe način da se po seoskim područjima deci koja ostaju tamo da žive, tim majkama, obezbede veća sredstva i na taj način da pokušamo da zaustavimo da oni odu iz tih područja, jer tako dolazimo do onog što je malopre rekao gospodin Rističević. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Kolege koje su govorili pre mene, ja sam puno stvari naučio i čuo i za novo lice Srbije. Ja sam staro lice Srbije, jer sam 55 godina, imam dovoljno iskustva, bio sam predsednik opštine, opštine koja je nerazvijena. Pokušao sam neke stvari da radim. Puno stvari smo radili, ali jednostavno tako da neke stvari smo uspeli, neke nismo.

Što se tiče upropašćavanja naših sela, naša sela, posebno u opštinama kao što je moja opština, nisu u sjajnoj situaciji, baš zbog toga što svi se sekiraju na daljinski. Niko ne oseća problem našeg seljaka, ne oseća kako je danas recimo u mom selu, šta se radi. Veliki problem je nedostatak svih onih stvari i vode, i puteva, ali u krajnjem slučaju mislim da je bitno da svi zajedno u narednom periodu i novo lice Srbije, a i svi mi koji predstavljamo već neku prepoznatljivost, možda ili po dobrom ili po lošem, imamo jedan cilj, a to je da bude bolje i onom čoveku koji živi u Svrljigu, i u Priboju, i u Prijepolju.

Ovde u Skupštini imamo i nekih teških reči, reči koje sutra sigurno ne može da se povuku. Ja još jednom pozivam na pomirenje, jer nama je jedini cilj ovde u Skupštini da ove zakone koji su predloženi da ti zakoni budu izglasani, da o tim zakonima sutra ima interes svaki čovek, bez obzira da li je on iz Svrljiga, iz mog sela Plužine ili iz Priboja ili iz Novog Sada.

Još jednom, ja neću glasati za ovaj predlog amandmana, ali glasaću za predloge zakona zato što mislim da su ovi zakoni dobri i doneće bolje stvari za svakog čoveka, ali uvek potenciram za nerazvijena područja, jer lako je da se govori. Neka neko dođe kod nas tamo i da zajedno sa nama bude pet dana, deset dana u mom Svrljigu, u nekim svrljiškim selima, to važi i za sela iz Gadžinog Hana, to važi za Belu Palanku, da oseti probleme tih ljudi, pa da posle toga razgovaramo ovde u Skupštini.

Zahvaljujem se.

Amandman jeste ovako kada govori ima nekog rezona, ali mislim da je zakon napravljen onako kako treba. Bilo bi dobro vezano za energetiku, ja uvek pominjem to da dolazim iz sredine gde je stvarno drugačije živeti, jeste priroda lepa, jeste sve lepo, ali tamo kod nas očekujem normalno, ne samo kod nas, nego i u drugim opštinama na jugoistoku Srbije da se iznađe mogućnost, pošto smo imali unazad evo, nekoliko dana, bila katastrofalna situacija vezano za i za energetiku, gde je nestalo struje, a sve zbog toga, zbog niskonaponske mreže, zbog visokonaponske mreže. Mislim da bi bilo dobro da u narednom periodu se svi zajedno založimo da u svim sredinama, bez obzira da li je to na jugoistoku Srbije, centralna Srbija, Beograd, Novi Sad, da svuda bude isto, da ista snaga bude, da niskonaponska mreža u svakom trenutku može da izdrži sve one potrebne stvari, kada su veliki vetrovi, kada su veliki snegovi. To važi i za visokonaponsku mrežu. Još jednom, mislim da amandman treba odbaciti.

Ali, s druge strane stvarno apelujem, i pozivam nadležne da se iznađe finansijska mogućnost da se reše problemi u našim sredinama, konkretno u ruralnim područjima, jer tamo je dotrajala niskonaponska mreža, tamo su bandere još drvene. Govorio sam ranije kada ne daj Bože, stane golub na banderu, bandera može da padne, a sada da stane i vrabac isto se to može desiti. Prema tome, u tom polju trebamo nastaviti da radimo da se rešava niskonaponska mreža, da obezbedimo istu snagu, istu jačinu struje i u područjima kao što je i moja opština i druge opštine. Još jednom, pozivam nadležne na tom polju da zajedno da radimo. Ovaj predlog zakona ću podržati.

Zahvaljujem se doktore Orliću.

Ja bih postavio nekoliko pitanja što se tiču isto problema naših ljudi koji su socijalno ugroženi. Konkretno pitanja su u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike, a tiču se naših ljudi koji ne mogu da ostvare pravo na socijalnu pomoć, a žive u seoskim područjima.

Pravila koja su trenutno na snazi glase da osobe, ljudi koji su radno sposobni, mlađi su od 65 godina, imaju više od 50 ari zemlje na selu, nezaposleni su, nemaju pravo na socijalnu pomoć. Ukoliko su stariji od 65 godina mogu da imaju do jedan hektar zemlje. Ljudi koji žive u područjima kao što je moje područje Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Kuršumlija, Medveđa i veliki broj takvih opština ima veliki broj takvih ljudi koji nemaju posla, žive u seoskim područjima, imaju više od 50 ari zemlje, mlađi su od 65 godina i nemaju pravo na socijalnu pomoć. Imamo situacije da ljudi koji se vode kao nezaposleni, žive u velikim centrima, imaju 35, 40 ari zemlje u centru grada ili blizu centru grada, oni mogu da ostvare socijalnu pomoć.

Da li je ista situacija u Svrljigu 50 ari ili manje od 50 ari ili 50 ari i manje od 50 ari u Beogradu, Novom Sadu, Subotici? Ti ljudi ukoliko su nezaposleni oni mogu da koriste socijalnu pomoć dok ljudi u ovim sredinama koji su u veoma teškoj situaciji, gde hektar zemlje ima veoma nisku cenu, gde se stvarno teško živi, tamo ti ljudi nemaju pravo na socijalnu pomoć.

Moje pitanje je da li postoji mogućnost da se to promeni, da se ne stavlja u isti koš mesto gde ljudi žive sa otežanim uslovima života, a to su područja četvrte, pete grupe nerazvijenosti, brdo planinska područja, područja gde je veoma veliki broj starih, a mali broj mladih ljudi, a gde ima potrebe da se pomaže tim ljudima kroz program socijalne zaštite, tzv. socijalna pomoć.

Mislim da je to potrebno da se nađe način i da se tim ljudima koji imaju i više od 50 ara zemlje da su radno sposobni, a ne mogu da žive od tog zemljišta da mogu da prime socijalnu pomoć, jer ti ljudi, a i stariji koji imaju više od 65 godina imaju u hektaru 10 ari, oni nikad neće od te zemlje da se odreknu zato što je to njihova dedovina. To je naše pravilo, to su naša ognjišta i nijedan od tih ljudi se neće odreći od te zemlje i ako sutra veoma teško živi i nema čak ni za osnovne uslove za život. Zbog toga moramo naći način da to promenimo.

Bitna stvar je i to pošto socijalna pomoć za ljude ide do devet meseci, za one koji imaju u kući, imaju otac i majka koji su ne zapošljeni, žive i imaju prava na socijalnu pomoć, imaju dva deteta, oni imaju prava na devet meseci. Ukoliko imaju dvoje, troje koji su radno sposobni i imaju dva deteta koja ne mogu da rade, oni mogu i godinu dana. Za ove ljude koji su radno sposobni, a imaju devet meseci socijalne pomoći, njima je potrebno da se nađe način da i za njih bude 12 meseci socijalne pomoći, da oni mogu od toga da žive.

Sa druge strane da nađemo način da lokalne samouprave u okviru svojih uprava te ljude zovu za javne radove kada treba, zimi da se čisti sneg, a u letnjem periodu da se čiste oko puta šančevi i sve ono što je potrebno za javna angažovanja takvih ljudi.

Mislim da bi to dalo rezultata i na neki način da se pomogne zajednici gde oni žive, a s druge strane njihovom aktivnošću imali bismo čistija mesta, imali smo određene stvari koje sutra se ne bi dešavale, a ti ljudi bi imali 12 meseci pomoći da mogu da žive.

Hvala još jednom i mislim da je to potrebno i neophodno za naše ljude.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministri, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i ovde u Skupštini predstavljamo Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću govoriti o nekoliko zakona koji se tiču u najvećem delu svih nas, a sve ove predloge zakona, koji će ovih dana biti za vreme glasanja, USS i Klub za pomirenje će glasati za sve predloge zakona, jer mislimo da su dobri, da će dati rezultate.

Ja ću krenuti konkretno. Finansijska pomoć porodici, odnosno deci. To je nešto za sve nas vrlo bitno. Bitno je to što će svako dete do 16 godina dobiti 10.000 dinara. Ovo je drugi deo finansijske pomoći porodicama sa decom. To će isto biti veoma dobro. S tim što bih ja tu nešto rekao, a bitno je i tiče se dece koja žive u ruralnim područjima, tiče se dece koja žive u područjima sa težim uslovima života. To su opštine koje su nerazvijene, a gde se rađa mnogo manje dece, a mnogo više ljudi umre. Prema tome, akcenat u narednom periodu bi trebao da se stavi na ta područja, da izdvajanja, što se tiče dece, budu veća za takva područja, makar 30% za svako rođeno dete, za nezaposlenu porodilju.

Ja sam i kroz poslanička pitanja postavio pitanje, a tu je i ministarka, gde je najavljeno ranije, krajem prošle godine, početkom ove godine, da će biti mogućnost da se porodiljsko obezbedi još tri meseca, odnosno šest meseci, da se produži za one porodilje čije je prvo dete, da ne bude 12, nego da bude 15 meseci, odnosno 18 meseci u područjima sa težim uslovima života, jer svedoci smo da žena ili majka koja rodi sa 12 meseci porodiljskog, 45 dana ranije dobije porodiljsko, ona to dete čuva, to dete doji i posle 10 meseci, 11 meseci, 12 meseci, i to dete kasnije, kada ta majka treba da krene da radi, neće imati mogućnost da ima ono što bi imalo kada bi ta njegova majka imala još tri meseca porodiljskog.

O tome je govoreno i bilo bi dobro da to na neki način se promeni kroz neki program, kroz neki zakon, jer je to bilo i najavljeno, a sa druge strane ukoliko to ne može za sve porodilje bilo bi dobro za u područjima sa težim uslovima gde je velika stopa mortaliteta, gde se malo dece rađa, da tim porodiljama, tim majkama damo veću finansijsku pažnju. To je moj predlog. Normalno da ću podržati Predlog zakona gde se povećava i finansijska pomoć i sve ostalo, a ovo je moja inicijativa, a i o tome smo govorili ranije.

Vezano za taj deo, vrlo je bitno i to što će trebati da se stavi akcenat stvarno na decu na selu. Ta deca na selu, verujte mi, imaju zdrav život, ali imaju i oni žele da imaju istu mogućnost kao deca u gradu. Tu kategoriju dece moramo maksimalno podržati i ne samo ovako retorički, nego finansijski, posebno u tim nerazvijenim područjima.

Ovaj deo koji je govorio ministar Vesić vezano za Zakon za konverziju, ja ću to isto podržati, to je nešto što je bitno. Evo, recimo, kod nas uvaženi ministre, imamo objekat koji je nekada bila firma. Ima šest hektara zemlje, kupio je kroz stečaj određeni privredni subjekt, nije urađena konverzija, on je kupio objekat, zemljište nije kupio. To zemljište služi za ispašu desetak ovaca.

Opština Svrljig nema svoju zonu industrije i bilo bi dobro, mi smo razgovarali u Direkciji za imovinu da iznađemo mogućnost da se to zemljište stavi u funkciju, da se stave ti objekti u funkciju, ali taj privredni subjekt ne želi da uđe u postupak konverzije. Evo, sada će imati način da se reši ta konverzija i da sutra to zemljište se stavi u funkciju, da se možda uvede neki privredni subjekt, da se dovede neki investitor koji će iskoristiti i objekte, hale koje postoje, koje su neiskorišćene, ali i na to zemljište da se izgrade nove hale. Mislim da je to ispravno.

Ostale stvari o kojima smo govorili vezano za ozakonjenje objekta, normalno bi bilo i to ćemo sada uraditi da ljudi koji su ušli u neki objekte, a nemaju struju, nemaju vodu, elementarna stvar jeste da imaju struju i vodu. To je pozitivno i to trebamo uraditi i ja ću sigurno glasati za to. To je veoma bitno. Imamo takvih, mnogo i kod nas u tim najsiromašnijim opštinama i u većim gradovima. Tim ljudima trebamo dati tu mogućnost, a ostale stvari neka idu kako mora.

Šta sam drugo hteo da kažem, vezano je, uvažena predsednice Vlade, vi ste i ranije govorili, bili smo zajedno u Nišu u Naučno-tehnološkom parku, gde smo u razgovoru sa direktorom Naučno-tehnološkog parka, Milanom, mogu da kažem Milan je čovek iz Svrljiga, živi u Nišu, ali je čovek iz Svrljiga. Veoma uspešan direktor koji je iskoristio sve one kapacitete postojećih objekata i gde je tražio da se proširi kapaciteti.

Vi ste tamo to obećali, evo sad imamo mogućnost da to bude urađeno vrlo brzo. Već ima potencijalnih investitora koji će doći da se uključe, da rade, jer verujte mi, u Nišu taj naučno-tehnološki park je iskoristio sve svoje kapacitete i ima potrebu za zaposlenje i ovi načinom sada ima mogućnost da to bude i urađeno.

Šta je drugo za sve nas koji živimo u tim područjima bitno? Meni je otac bio policajac, znam šta znači policija, znam šta znači imati potrebu za stanovanje. Evo sada kroz dodeljene promene mora se nastaviti izgradnja tih stanova za snage bezbednosti, da ti ljudi imaju krov nad glavom da bi sutra mogli normalno da žive. Situacija je takva u zemlji posle korone, ovih ratova u Ukrajini, dešava se da je skočila cena i repromaterijali i svega ostalog i na ovaj način daće se mogućnost da se nastavi da se grade stanovi i normalno da ti ljudi dobiju krov nad glavom.

Uvažena predsednice Vlade, vi ste predložili i novu ministarku za prosvetu. To je profesorka doktor Slavica Đukić Dejanović. Ja vama verujem, ministarka Slavica Đukić Dejanović se pokazala već u prethodnom periodu. Juče je vaš prvi potpredsednik, gospodin Ivica Dačić, govorio o ministarki budućoj.

Ja ću glasati za Predlog da Slavica Đukić Dejanović bude ministarka prosvete zato što žena ima kredibiliteta to da bude, zato što zna i još nešto, Ivica Dačić zna da bira svoje saradnike.

Uvažene kolege poslanici, Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, jeste stranka koja stavlja akcenat na poljoprivredu…

Evo, završavam.

Imamo sada tu i potrebu za program IPARD, gde se daje mogućnost za naše poljoprivredne proizvođače da mogu da koriste ta sredstva i tu moramo svi dati akcenta, pomoći ljudima kroz ono što se kaže tehnički, a kasnije i realizacija tih projekata biće rezultat dobar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije i u celoj Srbiji. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, dr Orliću.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja, a tiču se svih nas, bez obzira da li je to Svrljig, neko veće mesto, Beograd, Novi Sad.

Moje pitanje je ministarki Dariji Kisić. Tiče se brige o porodici, demografiji. Da li će u okviru Zakona o porodici, gde želimo da pomognemo i našoj deci i ženama… Pitanje je konkretno. Vezano je za porodilje. Da li će imati mogućnost da se porodiljsko tim porodiljama produži za još tri ili za još šest meseci?

Mogu da podsetim da porodiljsko kreće za majke najkasnije 45 dana, a najranije 30 dana pre porođaja. Na taj način, kada se rodi dete i kada beba ima deset meseci, ona treba da počne da radi. Imao situacije da neke porodilje žive same, da su samohrane majke i ona nema mogućnosti da to sutra dete neguje, da pazi, jer dosta porodilja doji bebu i desetom i jedanaestom mesecu, pa i sa godinu dana i zbog toga je moje pitanje nadležnom ministarstvu, jer je već bilo nekih inicijativa da se Zakon o finansijskoj pomoći porodicama i to stavi da za prvo dete njima nje produži za tri meseca, odnosno za šest meseci za drugo dete.

Mislim da je to veoma bitno za sve majke, za sve buduće majke, za njihove bebe, da mogu normalno i slobodno da budu sa bebama, da ih neguju, da ih paze. Na taj način mi ćemo dati još veću podršku pronatalitetnoj politici, jer mi imamo dosta tih naših direktnih davanja i deci i majkama. Sada se sprema da se pomogne svim omladincima, odnosno deci do 16 godina.

Ovo je za mene veoma bitno, da se porodiljsko produži za najmanje tri meseca, tako da bude 15 ili čak 18 meseci za prvu bebu, a dve godine da bude za drugu bebu, pa i više za naredne bebe i za narednu decu.

To je veoma bitno za roditelje, za mlade roditelje i jedna od bitnih stvari jeste ta prosečna, ta minimalna zarada kojom u okviru zakona o pomoći tim porodiljama daje se za pravo da one imaju taj porodiljski dodatak, ta njihova naknada za vreme čuvanja bebe da bude minimalac. On se ne usaglašava kada se usaglašava minimalac za ostale kategorije, odnosno za ljude koji rade, odnosno za žene koje rade.

To je jedno moje pitanje – da li će tu imati mogućnosti da se to usaglašava, porodiljsko, sa povećanjem minimalne zarade?

Još jednom podvlačim, to je veoma bitno i potrebno, bez obzira da li ta majka, ta porodilja živi u Svrljigu, Nišu, Knjaževcu, Beloj Palanci ili Subotici, Novom Pazaru, Tutinu ili Prijepolju.

Hvala još jednom. Očekujem da ćemo to rešiti za dobrobit svih majki, svih porodilja i da našu decu na taj način obezbedimo da imaju uz njih najbolju sigurnost, a to je majka.

Zahvaljujem se predsedniče Skupštine.

(Radomir Lazović: Kakav Milija Miletić? Replika.)

Uvažene kolege, ja stvarno ne razumem kakav Milija Miletić? Ja sam zamenik šefa poslaničke kluba Za pomirenje i hteo bih samo da kažem nekoliko stvari konkretno što se sad dešavaju, uz dužno poštovanje svima ovde.

Mi se lepo čujemo, Klub za pomirenje će glas za smenu ministra Baste iz već govorenih razloga, a inače mogu da kažem da program JS jeste dobar, da program SPS jeste dobar, da program Vlade jeste dobar.

Prema tome, ono što je bitno za sve nas jeste da naredni period svi mi koji smo tu, radimo u interesu svakog čoveka, pa bez obzira da li on živi u Svrljigu, da li živi u Beloj Palanci, da li živi u Gadžinom Hanu ili bilo kom mestu u Srbiji treba ulagati i veća ulaganja moraju imati u tim malim sredinama da privreda može da živi, da ljudi mogu da žive i da ljudi mogu da se vraćaju. Treba dati podršku mladim ljudima. Treba omogućiti nove investicije i normalno naredni period svi zajedno moramo živeti, jer predaja nije opcija. Živela Srbija. Sve najbolje.

Zahvaljujem se, poštovani potpredsedniče Skupštine, gospodine Zukorliću.

Poslanički klub „ZA POMIRENjE“ će podržati, normalno, Predlog predsednice Vlade za razrešenje ministra Baste na inicijativu JS i SPS, kao koalicionih partnera.

Jednostavno, o gospodinu Basti nemam šta da kažem, da govorim zato što čoveka ne znam. Ono što je on kao ministar radio, o tome isto neću govoriti, ali govoriću o stvarima koje su bitne za sve nas. Stranka i koalicija koju vodi gospodin Dačić, SPS, JS su predložile ministra u Vladi koji je na njihov predlog i izabran ovde u Skupštini, normalno na Predlog predsednice Vlade. Prema tome, ja sam i ranije govorio konkretno o predsedniku, gospodinu Draganu Markoviću Palmi, čovek koji vodi JS i iz čijih je redova i bio ministar o kome sada govorimo, gde je on i kao gradonačelnik i kao čovek dao veliki doprinos i razvoju Jagodine, pomoći privrednicima u Jagodini, upošljavanju ljudi.

Tako da, očekujem normalno za sve nas koji živimo na teritoriji Jugoistočne Srbije, gde ima veliki broj nezaposlenih ljudi, očekujemo normalno da se i Vlada i nadležni ministar koji bude, a sadašnji ministar je Siniša Mali koji obavlja funkciju do izbora novog, da se stavi akcenat na ta područja, nerazvijena područja, gde treba dovesti investitore, gde se treba stvoriti ta klima za investiciju, da mogu sutra ljudi da dolaze, da mogu ljudi tamo da investiraju, da mogu tamo ljudi da se zapošljavaju i da sutra u tim opštinama se vraćaju mladi ljudi, da svojim, gde svi oni koji završe visoke škole, koji su završili fakultete rade u nekim većim centrima, rade van granica Srbije, da mogu da se vrate i da zajedno svi gradimo i razvijamo te opštine.

Gospodin Dragan Marković je pokazao kako to treba da se radi da dovodi investitore i očekujem normalno da i on kao predsednik i kao poslanik, predsednik jedne stranke i kao poslanik pomogne i svojim autoritetom i svojim iskustvom da i male opštine, kao i ona iz koje ja dolazim, i velike na Jugoistoku Srbije imaju mogućnost da zajedno, potpomognute od strane Vlade i ministara budućeg, da mogu da uposle ljude da tamo ljudi mogu da žive, da se razvijaju. Veliki akcenat za nas jeste da maši mladi ostanu u tim našim opštinama i da se vraćaju, da se uposle žene, žene koje nemaju posla da se zaposle da mogu da dobiju posao i da to bude samo za razvoj opštine.

Vlada Republike Srbije mora i u narednom periodu staviti još veći akcenat na takva područja. Ministarstvo privrede je veoma bitno ministarstvo, koje mora raditi mnogo ozbiljnije sa opštinama koje su u četvrtoj grupi nerazvijenosti ili čak i peta, devastirane opštine. Tim opštinama mora da se pokloni velika pažnja, ne samo retorički, već direktno, putem donošenja određenih uredbi, pravilnika, kojima se olakšava da ljudi koji tamo žele da uposle nekoga, da postanu svoj privredni subjekt, da ti ljudi sutra mogu da imaju određene povlastice i kad dođu tamo da rade, da oni sutra kroz određena oslobađanja upošljavaju ljude i da tamo budu veće plate. Sigurno je da za to postoji mogućnost i siguran sam da to možemo svi zajedno da odradimo.

Još jednom, poslanički klub „Za pomirenje“ će glasati za razrešenje ministra Baste i očekujemo i u narednom periodu da to ministarstvo stavi mnogo veći akcenat na opštine u kojima ima nezaposlenih, u kojima treba dovođenje investitora i opštine u kojima ima budućnosti, ali treba mnogo veća pažnja, ne samo retorička nego mnogo veća pažnja kroz oslobađanja za privrednike kroz dodatne subvencije za zapošljavanje ljudi. Još jednom kažem, akcenat treba da bude na mladim ljudima, na naše žene koje su nezaposlene. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre Selakoviću, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve, a predstavljam u Skupštini Ujedinjenu seljačku stranku. Mi ćemo kao poslanički klub, Klub za pomirenje, podržati predlog predsednice Vlade i glasati za smenu ministra Baste.

Malopre sam u uvodnom delu govorio da personalno o čoveku ne znam ništa: Bili smo nekoliko puta zajedno, upoznali se, ali suština svega jeste što je predlog od strane koalicionih partnera i ministra Srbije i SPS i ja ću to i glasati.

S jedne strane očekivao sam i očekujem da naredni period svi mi koji smo tu, poslanici, a posebno Vlada, i posebno budući ministar za privredu da se stavi akcenat na nerazvijena područja, na područja koja su devastirana, četvrta grupa nerazvijenosti, da tu obezbedimo radna mesta, da ti sačuvamo ljude da ostanu, da pokušamo da vratimo mlade ljude, stručne ljude, da damo podršku našim ženama koje nemaju posla.

Jedna od bitnijih stvari jeste i to što smo ranije govorili, a to ću ja i postaviti poslaničko pitanje, da stavimo akcenat na one naše žene koje žive u ruralnim područjima koje žele da rade neke privredne delatnosti, da se njima obezbede bolji uslovi, da se obezbede mogućnosti da se one zaposle u svim tim svojim područjima, u selima a normalno, bilo bi dobro da lokalne samouprave kao iz recimo iz koje ja dolazim Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, to su veliki, ima takvih opština na Jugoistoku Srbije koje su veoma u teškoj situaciji, a bilo bi bitno da ministar privrede budući veoma ozbiljno stavi akcenat da predloži određene mere kojim bi smo pospešili upošljavanje u takvim područjima.

Ja sam unazad nekoliko dana i u pitanjima Vlade, tu je bila naša predsednica Vlade, postavio pitanje evo i nekoliko desetina ljudi su me već kontaktirali vezano za problem ovih ljudi koji su otišli i izgubili radna mesta za vreme kada je bila neka prethodna vlast od 2000. i neke godine kada su bile privatizacije društvenih preduzeća, gde je veliki broj ljudi u Nišu tražio, izlazio, razgovarao sa ljudima. To su ljudi mašinske industrije, elektronske industrije u Nišu, veliki broj naših ljudi iz Svrljiga, iz moje opštine, koji su izgubili radna mesta dobili pravosnažne presude i u razgovoru i sa predsednikom i u razgovorima sa ministrima tražili da se nađe rešenje adekvatno, da oni mogu da prevaziđu svoje probleme.

Konkretno, i ministar Selaković koji je ministar za rad i socijalnu politiku je sa njima u kontaktu, mislim, tako su mi rekli, bilo bi dobro da svi zajedno iznađemo mogućnost i rešenje da tim ljudima u okviru zakonskih mogućnosti, ukoliko trebaju neke potrebne zakonske forme da promenimo i da obezbedimo tim ljudima da se obeštete, da mogu da odu sutra u penziju i da mogu normalno da žive.

To mora da bude zadatak novog ministra za privredu ili u krajnjem slučaju, da se iznađe mogućnost da se kao kroz program kao što je to i ranije bilo za staru deviznu štednju i na taj način da se njima reši taj status.

Još jednom, uvaženi predsedniče Skupštine, poštovani ministre, ja ću kao poslanik vlasti za Predlog razrešenja ministra privrede i poslanički klub „ZA POMIRENjE“ isto će glasati za njegovu smenu.