Zahvaljujem se, uvažena predsednice Skupštine.

Kolege poslanici, ja ću kao i dosad postaviti određena pitanja koja se tiču konkretno problema naših građana, naših poljoprivrednih proizvođača i ljudi koji žive na selu, od sela i na jugoistoku Srbije.

Ovo moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu saobraćaja, „Putevima Srbije“, a i gradu Nišu. Inače, moje pitanje se tiče konkretno rekonstrukcije izgradnje dela puta, koji ide od kraja ulice Knjaževačke. Oni koji žive u tom kraju znaju ulicu Knjaževačku i znaju taj deo. To je gradska opština Pantelej, a taj deo puta je bio do 2010. godine u nadležnosti „Puteva Srbije“. Inače to je bio državni put i u to vreme vlast koja je vodila i državu i vodila grad Niš je taj put prebacila na nadležnost grada Niša, da grad Niš radi i rekonstruiše i održava taj deo puta, što je bila još jedna od grešaka te vlasti koja je u to vreme vladala.

Ovaj deo puta koje sam malopre pomenuo, to je završetak Knjaževačke ulice prema Mačvanskoj petlji, tu je blizu šest kilometara dužina tog dela puta i vrlo je frekventan put. Unazad 20 godina taj deo puta je loše održavan, nije urađeno ništa i u katastrofalnom je stanju. Udarne rupe, velike, i mislim da je za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, za sve one koji žive na teritoriji grada Niša, koji žive u Svrljigu, Knjaževcu, a dolaze do Niša, bitno je da se taj deo puta što pre rekonstruiše, uradi, a mislim da bi bilo najbolje za sve nas koji tamo živimo da preduzeće „Putevi Srbije“ ponovo preuzme gazdovanje nad ovim delom puta, jer je to najlakše i najbolje i da se taj put održava na najbolji način.

Inače, dužina, rekao sam, je oko šest kilometara. Vrednost tih radova bila bi oko 170 miliona dinara i izgradnjom, rekonstrukcijom tog dela puta bilo bi za sve ljude koji tamo žive, ima ljudi koji žive u selu Malče, selo Matejevac, Donja Vrežina, Pasjače i oni koji žive u Svrljigu, jer veliki broj mojih Svrljižana živi i radi u Nišu, ali dolaze u Svrljig, obilaze naša sela, to važi i za ljude iz Knjaževca, koji žive u Nišu, imaju svoje porodice, da taj deo puta što pre završimo.

Inače, nešto što je vrlo bitno, a to svi moramo da znamo, radi se i naplatna rampa u delu Malčanske petlje i kada ta naplatna rampa bude završena, tada će biti obaveza svakog onoga ko želi da ide na autoput da plati tu putarinu, što je normalno. Sa druge strane, veliki broj naših ljudi koji sada putuju od Svrljiga, Knjaževca, idu prema Nišu, idu tim delom autoputa zato što je ovaj put u veoma lošem stanju. U ovom delu puta ima veliki broj privrednih subjekata, koji su veoma aktivni, koji odlično rade i još jednom bih zamolio i pozvao nadležne u „Putevima Srbije“, zamolio bih nadležno Ministarstvo saobraćaja, a i grad Niš da se što pre uđe u proceduru i da se obezbede sredstva za rekonstrukciju, kompletnu rekonstrukciju ovog dela puta, jer je stvarno bitan za sve ljude koji tamo žive, koji tamo funkcionišu, za one poljoprivredne proizvođače koji idu u svoja sela, koji idu do Niša, bave se proizvodnjom određenih poljoprivrednih proizvoda, a u Nišu na pijaci prodaju.

Sa izgradnjom ovog dela puta biće stvarno velika relaksacija za sve one koji tamo žive, a ujedno, još jednom, napominjem, da će u 2019. godini biti izgrađena naplatna rampa u delu Malčanske petlje i ta naplatna, normalno, iziskuje veća sredstva za sve one koji bi išli preko autoputa, kao što to sada rade.

Siguran sam da će nadležno ministarstvo i „Putevi Srbije“ iznaći mogućnost, jer vidim da u budžetu 2019. godinu ima velikih ulaganja u infrastrukturu, u izgradnju, što je dobro za sve nas, da taj deo puta završimo. Dobro je za one ljude koji žive u Nišu, dobro je za one ljude koji žive u Svrljigu, a rade u Nišu, za one iz Knjaževca, jednostavno za svakog meštanina u gradu Nišu je taj put vrlo bitan i izgradnja tog dela puta je za sve nas neophodna.

Još jednom, siguran sam i imam veliko poverenje u našu premijerku, u predsednika Srbije i očekujem da će se ovo završiti. Hvala još jednom.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Postavio bih nekoliko pitanja konkretno Ministarstvu ekologije, pošto dolazim iz kraja gde je životna sredina veoma lepa, gde ima stvarno velika šansa za razvoj i turizam i svega ostalog.

Moje pitanje se tiče konkretno grada Niša, pošto znamo da u prethodnom periodu 2010. godine, tadašnje Ministarstvo ekologije je opredelilo 20 miliona dinara za rešavanje problema otpada, ostataka u kompleksu Elektronske industrije u Nišu.

Inače, Elektronska industrija u Nišu je formirana 1948. godine. Znači, 70 godina ima do sada. Do 2000. godine elektronska ima blizu 25.000 radnika, ali posle 2000. godine, dešavale su se loše stvari, gde je počelo da se gubi, da nestaju radnici, da nema posla, ali u kompleksu Elektronske industrije u Nišu ostale su loše, otrovne hemijske supstance u bilo kom agregatnom stanju, da li je tečno, da li je vazduh, da li je čvrsto agregatno stanje, to sve nije dislocirano. Godine 2010. opredeljeno je 20 miliona dinara da se to dislocira i do današnjeg dana to nije urađeno.

Mislim da to stvarno nije dobro, jer za sve građane koji žive u tom delu, te hemijske supstance mogu praviti štetu i biti loše i za životnu sredinu i za sve one koji tamo žive i mislim da bi trebalo što pre to rešiti.

Mene stvarno interesuje zašto to tada nije urađeno, gde su ta sredstva koja su opredeljena?

Inače, načelnica okruga Draga Spirovska je na inicijativu određenih građana ponovo potencirala da se taj problem reši, jer smo svedoci, privatizacija je urađena kako je urađena. Tamo je to ostalo nezaštićeno, ta hemijska supstanca i taj otrovni materijal i bilo bi dobro, ukoliko postoji mogućnost, da zajedno sa načelnicom okruga sa Dragom Spirovski, koja se stvarno trudi da na svaki način obezbedi što bolje uslove za život svih građana na teritoriji nišavskog okruga, a i samog Niša, da se obezbede sredstva u budžetu za 2019. godinu i da konačno se dislociraju te otrovne supstance koje štete životnoj sredini, a i svim ljudima mogu štetiti koji tamo žive. To je jedno pitanje.

Voleo bih da mi se odgovori šta je sa tim novcem koji je dobije 2010. godine, da li je upotrebljen, gde je upotrebljen i zašto nije urađeno?

Pošto ovih dana u mom kraju odakle ja dolazim ima velikih požara, veliki problem, moje pitanje je Lovačkom savezu Srbije, pošto imamo dosta naših lovaca koji su aktivni u zaštiti životne sredine, a konačno sada je urađen izbor u Lovačkom savezu Srbije, čestitao bih novom rukovodstvu, Bratislavu Ćirkoviću, kao predsedniku Lovačkog saveza Srbije i pozvao bih ga da, zajedno sa svojim Lovačkim savezom, učestvuje sa svima nama u gašenju požara, u zaštiti životne sredine, jer je svima nama bitno koji živimo tamo na jugoistoku Srbije. Bratislav Ćirković je iz Niša i sada je predsednik Lovačkog saveza Srbije da zajedno sa prethodnim predsednikom, zajedno rade na tome da se učestvuje u gašenju požara, da se pomogne našim ekipama koje su na terenu i da zajedno sa šumarima, sa ljudima koji rade u šumi, da radimo svi zajedno, da se spasimo, što se kaže, jer je stvarno veliki problem kada je požar, a sada je kod nas to velika vatra.

Još jedno pitanje i podrška Lovačkom savezu Srbije da se uključi u svim ovim stvarima, da štitimo našu životnu sredinu i da se zaštitimo od požara i neželjenih dejstava vatre i svega ostalog. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Postavio bih jedno pitanje baš iz delokruga naših sredina. Pošto smo imali skoro zakon, gde je bio naš ministar ekologije, gde smo govorili o problemima ekologije, ja bih sada postavio pitanje Ministarstvu ekologije i nadležnom sektoru za vanredne situacije. Konkretno, tiče se demontiranja radioaktivnih gromobrana koji se nalaze na teritoriji grada Niša.

Inače, svedoci smo da veliki broj naših građana ima dosta zdravstvenih problema, svedoci smo da ti problemi ne znamo od čega dolaze, ali mi bismo želeli da znamo. Pošto znamo da je 2009. godine donesen Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja, u okviru koga je bila odredba da se do kraja 2014. godine moraju demontirati svi radioaktivni gromobrani, imam informacije da su u tom periodu, 2009-2010. godine, bila obezbeđena sredstva iz budžeta Republike u budžet grada Niša da se demontiraju ti radioaktivni gromobrani. Kao što znamo, to do sada nije urađeno.

Prošli su svi rokovi, verovatno su sredstva potrošena nenamenski, a i dalje su gromobrani prisutni. To su stvarno radioaktivni gromobrani koji su veoma štetni i bilo bi dobro da Ministarstvo ekologije ili neka druga institucija iznađe mogućnost da se obezbede sredstva za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana sa teritorije grada Niša i okoline, jer mi želimo na taj način da obezbedimo zdravu životnu sredinu, da obezbedimo sigurnije zdravlje ljudi, a s druge strane da to bude urađeno što brže i da na taj način svi mi koji tamo živimo, živimo slobodnije i da živimo sigurno.

Inače, ja sam se malo i raspitao, naknada za demontiranje tih radioaktivnih gromobrana košta blizu 300 hiljada dinara i to rade samo kuće, recimo kuća „Vinča“, Institut „Vinča“ bi to mogao da uradi i ta sredstva bi trebala da se obezbede.

Nadam se da ću imati što pre informaciju šta je urađeno sa tim novcem koji je bio obezbeđen za demontiranje tih gromobrana u periodu 2009. godine i konačno da obezbedimo sredstva i iznađemo mogućnost da se ti gromobrani demontiraju, obezbedi sigurnost i ono što je potrebno, a ima ih blizu 30-ak. Ima ih i na stambenim objektima, ima ih i na privrednim subjektima koji su neki u stečaju, pa se ne zna ko je vlasnik, zato što ih ima 10 ili 12 koji su možda kupili neki objekat gde se nalazi taj radioaktivni gromobran. Baš zbog toga, možda, i ne mogu se ukloniti, jer bi to trebalo da urade ti privredni subjekti gde se nalazi taj gromobran ili vlasnik zgrade.

Zbog toga mi moramo obezbediti ponovo sredstva da se ti gromobrani dislociraju, pomere, da se stavi gromobran koji nije štetan, koji nikome sutra ne može praviti štetu. Siguran sam da ćemo imati tu mogućnost da to uradimo što pre.

Inače, načelnica okruga Dragana Sotirovska je u prethodnom periodu pokušavala više puta. Ja se još jednom njoj zahvaljujem na inicijativi, jer se ona stvarno svim srcem zalaže da se obezbede bolji uslovi života za sve građane na teritoriji Nišavskog okruga.

Još jedno pitanje moje jeste – kada će se demontirati radioaktivni gromobrani koji se nalaze na teritoriji grada Niša, na teritoriji Nišavskog okruga i da se proveri šta je sa tim sredstvima koja su u prethodnom periodu plaćena i gde su otišla ta sredstva?

Još jednom se zahvaljujem. Siguran sam da ćemo imati mogućnost da, kada to rešimo, imamo zdraviju budućnost za sve nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije. Hvala još jednom.

Postavio bih nekoliko pitanja iz delokruga vezano za bazu za poljoprivredu baš zato što je poljoprivreda nešto što se tiče nas koji živimo na jugoistoku Srbije, velika šansa za razvoj tog dela.

Pitanja su usmerena Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu – da li je u prethodnom periodu, pošto smo svedoci da je blizu naše granice sa Bugarskom, Rumunijom, prisutna afrička svinjska kuga, da li su kod nas pokrenute određene aktivnosti koje bi sprečile dolazak te zarazne bolesti za koju nema vakcina?

Ja sam u toku prethodnih desetak dana bio sa prisutnim direktorom u Veterinarskom institutu u Nišu, dr Milošem Petrović i kolegama veterinarima koji su imali inicijativu da formiraju krizni štab i gde je sada veliki broj veterinarskih stanica, koje su prisutne u tom delu jugoistoka Srbije, spremno i aktivno obilaze teren i prate situaciju vezano za afričku svinjsku kugu.

Inače, to je zarazna bolest. Kao što sam rekao malopre, nema vakcine. Ukoliko, nedaj Bože dođe, do nas u Srbiju, to je samouništavanje svih svinja. Zato ja pitam Upravu za veterinu da li će imati mogućnosti da se kroz neki budžet obezbede sredstva za veterinarske stanice koje će biti aktivne u praćenju stanja kod nas, vezano za svinjarstvo, a normalno i za ostale vidove stočarstva? Da li će biti neka mogućnost da im se obezbede sredstva da rade na terenu, da obilaze i da aktivno prate stanje?

Inače, mogu i jednu stvar vrlo bitnu da kažem, da Veterinarski institut u Nišu, na čijem čelu je direktor Miloš Petrović, jeste, to svima kažem, najbolji institut u Srbiji, gde se pokazao veoma aktivan, moćan i snažan kada je uspeo da zaustavi zajedno sa svim veterinarima u Srbiji, na jugoistoku Srbije, kada su uspeli da zaustave širenje nodularnog dermatitisa, to je krgavost goveda.

Znači, to je zarazna bolest koja je bila prisutna kod nas 2014, 2015. godine, kada su naši veterinarski radnici, nije bitno da li su veterinari, da li su tehničari, bili svuda na terenu, radili na terenu i uspeli da zaustave širenje te zarazne bolesti, koja je stvarno bila veoma aktivna, ali na konto toga Uprava za veterinu i naši veterinari su dobili i veliku pohvalu iz Brisela zato što su uspeli da se spreči širenje zarazne bolesti u ostalim delovima Evrope i na Balkanu.

Znači, velika podrška veterinarskoj struci, mislim da bi trebalo da bude još više, jer svedoci smo da bez jakog stočarstva nema ni razvoja poljoprivrede, a bez veterine nema nam sigurno ni zdravlja životinja, a gde nema zdravlja životinja nema ni zdravlja ljudi.

Pozvao bih sve nadležne u Ministarstvu poljoprivrede da u narednom periodu stave veći akcenat na ljude, na veterinare, na veterinarske stanice, na veterinarske ambulante, koje rade ovako na suzbijanju zaraznih bolesti, da im se obezbede sredstva za gorivo, prevoz za prevoz, da mogu da odu na teren da vide, da obiđu, a vi svi znate ili veći broj ljudi zna da veliki broj opština na jugoistoku Srbije, kao što je moja opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine koje su veoma razruđene, gde je staračka populacija ljudi prisutna i gde je veterinarska noga treba da kroči do svakog domaćinstva. Ima jedna kuća i naredna kuća, sledeća kuća je na recimo tri kilometara, pa zbog toga pitam, da li će Uprava za veterinu imati mogućnost da obezbede sredstva za veterinarsku službu, za veterinarske radnike?

Inače, jedna stvar što je urađena veoma loše, a to je privatizacija veterinarske struke, veterinarske službe u Srbiji, koja je urađena 2000. godine. To je nešto najgore što se moglo desiti u Srbiji. Najgora privatizacija koja je urađena.

Zato, ja još jednom pozivam Upravu za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, da se stavi veći akcenat i obezbede više sredstava, a po mogućnosti ovo što govorim možda će nekim kolegama posebno biti smešno, pozvao bih Upravu za veterinu da pokuša da promeni pravilnike. Inače, da neki stočar iz Svrljiga ili iz Bele Palanke želi sutra da proda tele, a kod nas je praksa u našim malim opštinama, malim sredinama, da se tele prodaje na tri-tri i po meseca, najviše četiri meseca, taj čovek koji bi želeo da proda tele, on to ne može da uradi pre tri meseca, već mora da sačeka da se tele vakciniše od plavog jezika, da se uradi revakcinacija i tek posle četiri – četiri i po meseca taj čovek može da proda tele.

U međuvremenu, to tele poraste, izgubi cenu, zbog toga je to velika šteta za te naše poljoprivredne proizvođače. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Skupštine.

Postavio bih nekoliko pitanja, konkretno za jugoistok Srbije, za razvoj jugoistoka Srbije, što se tiče turizma. Još jedno bih postavio pitanje nadležnom ministarstvu vezano za put koji ide od Svrljiga do Stare planine, gde ima stvarno veliki broj putnika koji dolazi na Staru planinu, gde imamo veliki problem sa nepokrivenošću internetom, mobilnom telefonijom, pa je moje pitanje usmereno – kada će se u tom delu uraditi mobilna telefonija, releji, da mogu u svakom trenutku putnici, budući turisti koji dolaze na Staru planinu, a idu preko Svrljiga, gde je put stvarno urađen najsavremenije, gde ima veliki broj lepih destinacija gde ljudi mogu da dođu i da probaju kvalitetnu hranu, zdravu hranu, da se tu uradi internet, da ima mobilna telefonija i da konačno svi oni koji žele da odu od Niša, preko Svrljiga do Stare planine, da mogu da imaju slobodu, da u svakom trenutku mogu da pozovu svoje, da pošalju slike, da vide lepote našeg kraja? Ja uvek govorim da je Svrljig najlepša opština u Srbiji.

Stara planina jeste nešto najlepše. Direktor hotela, gospodin Karadžić, zalaže se svim srcem da se stave u funkciju svi kapaciteti, ali sada je potrebno da mi malo i potpomognemo da se to pokrije mobilnom telefonijom, internetom. A, evo, ima i zainteresovanih firmi, koje rade neke slične stvari. Recimo, jedna od njih jeste „Ekse net“, koji se sam ponudio da napravi na svakom desetom, petnaestom kilometru neko internet drvo, gde mogu u svakom trenutku ljudi da koriste to za potrebe, ono što je najbitnije, da mogu da se čuju sa svojima i da pokažu slike i informacije i iz Svrljiga, Knjaževca, Sokobanje, Niša, do Stare planine.

To je za sve nas koji tamo živimo vrlo bitno i to je dosta veliki problem, a problem koji je bio za nas najbitniji i urađen je, a to je prilazni put koji ide od Svrljiga prema Staroj planini.

Još jedno pitanje u tom delu, što se tiče razvoja privrede i poljoprivrede, je da li će se nastaviti, to je Ministarstvo bez portfelja, gospodina Krkobabića, da li će se nastaviti sa tendencijom razvoja zadrugarstva? Jer, svedoci smo da kroz razna zadrugarstva imamo veliku šansu razvoja naše poljoprivrede i razvoja jugoistoka Srbije, gde kroz udruživanje, kroz zadrugarstvo, kroz stimulacije koje daje država Srbija, imamo mogućnost da razvijamo i stočarstvo i proizvodnju lekovitog bilja i sve ostale poljoprivredne proizvodnje, jer samo udruživanjem imamo šansu da vratimo osmeh našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive na jugoistoku Srbije.

Još nešto, za mene isto vrlo bitno, pošto ja jesam iz Svrljiga, ali je meni Niš centar. I, evo, sutrašnjeg dana, to je za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije veoma bitno, sutra se ispunjava obećanje koje je gospodin Vučić rekao i to je nešto najbolje za sve nas koji živimo tamo u tom kraju. Otvaraju se sutra dve firme. Jedna od tih firmi je „Cumtobel“, to je firma koja proizvodi led rasvetu. To je najjača i najbolja firma za proizvodnju led rasvete, koja će uposliti u početku preko 300 ljudi. Druga firma, to je filipinska firma „Imi“, koja radi autodelove, koja će uposliti preko 1.500 ljudi za naredne dve ili tri godine.

Za sve nas koji živimo tamo, to se nalazi blizu naše opštine Svrljig, u delu prema Niškoj banji, za sve nas koji živimo tamo, to je uopšljavanje novih radnih mesta i ovim načinom koji je gospodin Vučić rekao, obećao i sada završava to obećanje, sutra će biti otvaranje, znači, Niš će imati mogućnost da zaposli. Što je najbitnije, tu će se zaposliti ljudi koji su visokoobrazovani, ljudi koji će sutra dati mogućnost da iskažu svoje znanje koje su naučili na fakultetu. Niš je stvarno univerzitetski grad. Mogu da kažem, jesam iz Svrljiga, ali mi je Niš u srcu i Nišlije. I kao predsednik USS, zahvalio bih se našem predsedniku Vučiću, koji svojim angažovanjem stavlja veliki akcenat razvoju jugoistoka Srbije, razvoju malih opština, razvoju Niša, kao centra jugoistoka Srbije.

Još jednom, svim našim pravoslavnim vernicima bih poželeo da čestitam današnji dan, to je slava Krstovdan. To je veliki dan za sve nas, to je crveno slovo i svim poljoprivrednim proizvođačima želim zdravlja, sreće, uspeha i da im ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i u kući.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postavio bih nekoliko pitanja iz delokruga nerazvijenih područja na jugoistoku Srbije.

Prvo pitanje konkretno je usmereno potpredsedniku Vlade, gospodinu Rasimu LJajiću, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije, a prvo bih se zahvalio predsedniku Vučiću sadašnjem, a prethodnom premijeru države, za put koji je završen od Svrljiga prema Staroj planini, za put koji je bio veoma bitan za sve građane koji žele da odu do Stare planine, a najbolja destinacija jeste taj put koji ide, onaj ko dolazi sa strane do niškog aerodroma, preko niškog aerodroma, preko magistralnog puta do Svrljiga, preko Svrljiga do Stare planine.

Ovim želim da obavestim sve ljude koji žele da odu do Stare planine, da obiđu hotel Resort, da obiđu lepote, biser turizma. To je taj deo Srbije koji je stvarno nešto najlepše. Može se sada doći, taj put je urađen, da je put u odličnom stanju. Ali, moje pitanje je bilo i u delu, kada će se obezbediti i pokrivenost mobilnom mrežom, internet mrežom, baš zbog toga što svi znamo da stvarno ima veliki broj turista koji sada dolazi i ide prema Staroj planini, ali problem je nedostupnost mreže, a samim tim to je i još jedna potreba koju moramo završiti da obezbedimo preko nadležnog ministarstva, preko operatera da se obezbedi pokrivenost mreže u celom delu puta, jer ćemo na taj način stvarno imati mogućnost ne samo da ljudi mogu komunicirati, da se mogu naći na svakom mestu, kvalitetni poljoprivredni proizvodi, koji su u tom kraju veoma transparentni, dobri, odlični, kao što je Svrljiški belmuž u okviru koga je formirana organizacija „Belmužijada“. To je nešto turističko-poljoprivrednog karaktera koja će biti unazad, za nekoliko dana u Svrljigu, odnosno 3, 4. i 5. avgusta. Pozvao bih sve ljude da dođu, da obiđu opštinu Svrljig, da odu do Stare planine, do hotela Resort koji je stvarno nešto najlepše. Očekujem da ćemo zajedno sa direktorom Karadžićem, hotela Resort imati mogućnost da u narednom periodu obezbedimo još smeštajnih kapaciteta, jer moja želja jeste i želja svih naših građana na jugoistoku Srbije, da se Stara planina razvija, da se radi, a nadam se da će nadležno ministarstvo i potpredsednik Vlade, gospodin LJajić imati mogućnost da dođe do Svrljiga, da ode do Stare planine. Pozvao bih ga ovako javno da dođe i na „Belmožijadu“. To je turističko-privredna organizacija i manifestacija gde će biti preko 100.000 ljudi za tri dana. Na tom mestu se mogu videti kvalitetni proizvodi, domaća radinost, sportske aktivnosti i to je sve ono što naša Srbija, naš narod, naši seljaci neguju i poštuju, uvažavaju. Na jednom mestu se mogu kvalitetni proizvodi i probati, jer smo svedoci da nam je priroda dala sve, da u malim opštinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Sokobanja, Knjaževac i veliki broj malih opština na jugoistoku Srbije imaju mogućnost da se bave poljoprivrednom, a kada se bavimo poljoprivredom kroz ovakve organizacije, kao što je „Belmožijada“, kao što je seoski turizam, kao što je lovni turizam, kao što je hotel Resort na Staroj Planini, sa direktorom Karadžićem na čelu. To je velika šansa da se poljoprivreda razvija. Da bi se razvijala poljoprivreda potrebni su i povoljni krediti.

Postavio bih pitanje direktoru Poštanske štedionice, gospodinu Kekiću, pošto Poštanska štedionica je jedna naša državna banka koja stvarno stavlja veliku pažnju na nerazvijena područja, na male opštine, jer smo svedoci da veliki broj malih opština kao što je bila i moja opština Svrljig, kao što je i Babušnica i još dosta takvih opština, nemaju svoje banke. Zbog toga je tu Poštanska štedionica koja svojom politikom želi da pokrije svako selo, svaku opštinu, da svojim povoljnim kreditima da mogućnost da se i male opštine razvijaju, jer bez kvalitetne banke, bez povoljnih kredita, a ovo govorim stvarno iz srca, Poštanska štedionica na čelu sa gospodinom Kekićem daje veliku podršku razvoju poljoprivrede, kvalitetni uslovi su tamo.

Još jedno pitanje – da li država Srbija i Ministarstvo poljoprivrede kroz program kreditiranja i subvenciju kredita daje subvenciju i povraćaj kredita za one klijente koji uzimaju kredite za poljoprivredu preko Poštanske štedionice?

Ja mislim da mi svi koji smo tu želimo dobar razvoj jugoistoka Srbije, razvoj poljoprivrede i zbog toga još jednom kao čovek koji dolazi iz jedne male opštine, iz najlepše opštine u Srbiji, Svrljiga, ispred Ujedinjene seljačke stranke…

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Kao i do sada, postaviću određena pitanja koja se tiču naše poljoprivrede, naših sela na jugoistoku Srbije, a, normalno, i u celoj Srbiji. Konkretno sada pitanje jeste vezano za poljoprivredu, ali više za seoski turizam, odnosno za turizam.

Pitanje direktoru hotela rezort, državnog kompleksa rezort „Stara planina“, gospodinu Goranu Karadžiću, konkretno – da li je u zimskoj sezoni kapacitet hotela bio popunjen i da li je bilo mesta za još gostiju?

Još jedno pitanje direktoru hotela – da li će se u narednom periodu izgraditi još kompleksa hotela, jer tamo ima mesta gde može to da se uradi? Imam informacije da postoji veliki broj zainteresovanih investitora koji bi gradili hotele na Staroj planini.

Inače bih hteo da kažem da Stara planina jeste biser i lepota našeg jugoistoka Srbije, gde dolazi veli broj turista iz cele Srbije. Mogu da kažem da od niškog aerodroma preko Svrljiga je najbrža destinacija i još nešto što je vrlo bitno za sve ljude koji će ići na Staru planinu, da vide lepote Stare planine, put je sada urađen, ostalo je još nekoliko kilometara koji se sada završavaju. Putevi Srbije završavaju regionalni put, sve je odrađeno preko Svrljiga, sada se radi od Svrljiga, od Kalne prema Staroj planini, to je 6,5 kilometara, ostalo je još nekoliko dana, pošto zbog vremenskih uslova nije asfaltirano, što znači da ljudi koji žele da odu na Staru planinu mogu da odu zato što je put u dobrom stanju.

Još nešto je vrlo bitno, najbrža destinacija jeste preko Svrljiga, ali radi se i put od Knjaževca prema Staroj planini i iz Pirota prema Staroj planini. To je za sve nas koji tamo živimo velika šansa, jer razvojem turizma, izgradnjom novih kapaciteta, smeštajnih kapaciteta, ulaganjem u Staru planinu kroz izgradnje hotela, to će biti velika šansa za razvoj svih, a stvarno sam čuo da postoji veliki broj investitora koji žele tamo da grade svoje objekte.

Gospodin Karadžić, direktor državnog hotela rezort, je čovek koji svojom željom i entuzijazmom da se uspe, on kao da je rođen tamo, u našem kraju, stvarno želi da hotel Stara planina privuče što veći broj gostiju. Inače, to mogu da kažem, zato što je to blizu Svrljiga, velika šansa za razvoj poljoprivrede, velika šansa za razvoj seoskog turizma, jer svi turisti koji sada idu preko Svrljiga, odnosno neke druge destinacije, znači najbrže je preko Svrljiga, imaju mogućnost da probaju naše specijalitete, iz našeg kraja – svrljiški sir, svrljiški belmuš, svrljiški kačkavalj, svrljišku jagnjetinu i ostale proizvode koje ljudi imaju iz Knjaževca, Bele Palanke, Sokobanje i opština koje mogu i žele tamo da daju svoje proizvode.

Znači, pitanje je da li će se izgraditi još hotela na Staroj planini, zato što je to velika šansa?

Normalno, kao poslanik ću dati podršku ljudima u menadžmentu hotela rezort Stara planina i gospodinu Karadžiću, zato što stvarno taj posao radi punim srcem i to radi iskreno i pošteno.

Još nešto što bih pitao, a pošto govorimo sada o jugoistoku Srbije, pitao bih „Železnice Srbije“ da li će se ući u postupak rekonstrukcije pruge od Niša, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, desno preko Vražogrnca, do Negotina, Prahova, pošto znam da se krenulo sa rekonstrukcijom pruge od Požarevca prema Majdanpeku? Tu je već počelo da se radi i mi smo unazad nekoliko dana, desetak dana, na moju inicijativu imali smo sastanak u opštini Svrljig gde su bili predstavnici grada Zaječara, gospodin Ničić, čovek koji je stvarno željan da se ta pruga uradi, i gospodin Đokić, predsednik opštine Knjaževac. Bila je načelnik okruga Dragana Sotirovska i predsednica opštine Svrljig i ljudi predstavnici „Železnice Srbije“.

Na tom sastanku doneseni su konkretni zaključci gde se traži od „Železnica Srbije“ da se što pre uđe u postupak rekonstrukcije pruge. Postavio sam to pitanje i sada postavljam pitanje „Železnicama Srbije“ – da li će se u toku ove godine ući u postupak rekonstrukcije pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca? Znam da je i potpredsednica Vlade gospođa Zorana Mihajlović rekla na samom zasedanju da će pruga biti rekonstruisana.

Inače, na tom sastanku su bili predstavnici firmi „Mindi“ i „Svrljig“, koji žele da daju najpovoljniju cenu na tenderu za betonske pragove, da se zamene oni koji su loši, ima 170.000 pragova na toj pruzi od Niša do Zaječara. Izgradnjom te pruge, koja je stvarno za sve nas vrlo bitna, koja je građena unazad 100 godina, gde je Milutin Milanković, čovek koji je gradio određene mostove koji su i sada primer za sve.

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega Miletić.)

Još jednom bih se unapred zahvalio ljudima još nešto bih rekao, a to je vrlo bitno, da je „Železnica Srbije“ po prvi put raspisala konkurs za prijem 25 železničkih radnika, što je znak da će pruga biti rađena, da će biti urađena i da će biti mnogo veći kapacitet saobraćaja. Hvala još jednom.

Zahvaljujem.

Ja bih danas postavio pitanje što se tiče svih nas ovde u Srbiji, pošto svi znamo da Srbiji treba nataliteta, da treba rađanja i naš predsednik gospodin Vučić je nagovestio i donošenje zakona koji će stimulisati rađanje u Srbiji.

Postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije i Ministarstvu koje vodi dr Slavica Đukić Dejanović – kada će se ući i kada će doći taj zakon ovde u Skupštinu, ono što je govorio naš predsednik Vučić, da svako rođeno dete u narednom periodu ima 100.000 dinara, da svako drugo rođeno dete u Srbiji ima dve godine po 10.000 dinara, da svako treće dete rođeno u Srbiji ima pravo na 10.000 dinara narednih 12 godina i svako četvrto dete u Srbiji da ima 10.000 dinara narednih 18 godina. To je nešto što je za sve nas vrlo bitno, jer stvarno Srbiji treba pomoć oko nataliteta, oko rađanja.

Evo, ja dolazim iz opštine koja je demografski najugroženija u Srbiji, iz opštine, iz kraja gde ima mnogo veći broj ljudi koji umru, a mnogo manji broj njih se rodi. Tako da, siguran sam da ćemo ovakvim pristupom, donošenjem ovog zakona stvarno imati mogućnost da obezbedimo i stimulišemo rađanje naše dece, da zaustavimo gubljenje u tim našim krajevima u jugoistoku Srbije i celoj Srbiji. Ja mislim da ćemo na ovakav način i stvarno obezbediti i bolji život za sve one ljude koji tamo žele da rađaju, da stvaraju. S tim što bih ja sada predložio i kao poslanik i predsednik USS da, kada ovaj zakon bude donošen, to ću predložiti, da se napravi razlika za onu decu koja se rađaju u seoskim područjima, za onu decu koja se rađaju u našim selima na jugoistoku Srbije, u brdsko-planinskim područjima, toj deci da bude 50% veća naknada, odnosno njihovim roditeljima, jer ćemo na taj način imati mogućnost da damo podršku našim selima i rađanju u našim selima.

Ujedno, danas bih postavio i pitanje prof. Slavici Đukić Dejanović – da li će 1. jula početi sa dejstvom zakon kojim se pomaže našim ženama koje žive na selu, koje uplaćuju poljoprivrednu penziju, da se njima uplaćuje pravo na porodiljsko, odnosno to se kaže posebna naknada za te žene? Ja stvarno mislim da stvarno trebamo staviti veliki akcenat našim ženama koje žive na selu, da se njima obezbedi mogućnost da osim što tamo mnogo rade, da imaju prava na normalan život kao što imaju žene u gradu.

Ovaj zakon i ova odluka da žena na selu ima pravo po prvi put na naknadu za rađanje će stvarno biti dobro za naše žene, s tim što mislim da stvarno moramo obezbediti u narednom periodu još sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Kao predsednik opštine Svrljig od 2011. godine, na inicijativu Ujedinjene seljačke stranke, čiji sam ja predsednik, doneli smo odluku da svako dete koje se rodi u Svrljigu, da svaki bračni par koji stvori bračnu zajednicu ima 200.000 dinara, a u selima bračni par kada stvori bračnu zajednicu dobije 350.000 dinara, svako novorođeno dete koje se rodi u Svrljigu ima 5.000 dinara narednih godinu dana i jednokratno 30.000 dinara, dok svako dete koje je rođeno u našim selim, svrljiškim selima ima 50% više, odnosno 7.500 narednih godinu dana.

Mislim da je to primer dobre prakse i siguran sam da ćemo donošenjem ovog zakona stimulacije rađanja pomoći našim ženama na selu, a pozvao bih i kolege poslanike i one koji će predložiti zakon da se stavi razlika za decu koja žive na selu i da se toj deci obezbedi 50% više naknade i njihovim roditeljima 50% veće naknade da bi tamo roditelji ostali da žive, deca da ostanu da žive. To je jedini način da se spasi jugoistok Srbije i rubna područja Srbije, jer stvarno, verujte mi ljudi, vrlo je teško. Nema hitne pomoći, nema interniste za opštine koje imaju manje 20.000 dinara.

To je jedan od načina da svi zajedno i naša Vlada, a posebno naš predsednik koji je potencirao ovaj zakon, posebno naš predsednik koji stimuliše i traži da se što veći broj firmi otvara u našim područjima, kao što su Svrljig i Bela Palanka.

Iskoristio bih priliku, ako ne zamerite, da čestitam slavu Sveti Ćirilo i Metodije i svima čestitam današnji dan - dan slovenskog jezika. Očekujem veliku podršku svih vas za ono što govorim, jer je podrška celoj poljoprivredi, podrška Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Ja bih kao i do sada postavio nekoliko pitanja vezanih za život, konkretni život naših građana, pitanje koje postavljaju meni u mom kraju, na jugoistoku Srbije. Jedno od tih pitanja jeste, pošto se više puta čulo u prethodnom periodu i prošle godine, a i ove godine u medijima od strane nekih iz Ministarstva rada i socijalne politike, a vezano je za zakon o penzijskom-invalidskom osiguranju.

Za one ljude koji odu ranije u penziju od 65 godina, a imaju jedan od uslova 40 godina radnog staža, po tom zakonu koji sam ja glasao, ljudi imaju penale za svaku godinu koji odu ranije od 65 godina i na taj način oni imaju umanjenje penzije do kraja života, u zavisnosti da li će otići u 61, 62, 63. ili 64 godine, a pitanje je da li će se ući u postupak promene ovog zakona u ovom delu? Bilo je veći broj najava od strane ministarstva i to je ono što me stvarno interesuje zato što to jeste i pitanje većeg broja ljudi koji su stekli uslove, jedan od uslova 60 godina, odnosno 40 godina radnog staža, pa sada čekaju da ne dođu do situacije da odu u penziju, da imaju smanjivanje tih 5, 10, 15, 20% do kraja života, već samo da to bude dok napuni 65 godina života, taj budući penzioner.

Još jedno pitanje vezano je za razvoj poljoprivrede. Bez komasacije i rada na komasaciji i promena Zakona o komasaciji ili podzakonskih akata biće teško i da se radi komasacija. U našim područjima, tu govorim konkretno za nerazvijena područja, kao što je opština odakle ja dolazim, kao što su opštine na jugoistoku Srbije, svedoci smo da veliki broj njiva, sada, što se kaže, nema ko da ih obrađuje, zato što su ti ljudi ostarili, ne mogu da rade, njihovi mladi tamo ne dolaze i ta njihova zemlja je potrebno da se radi, da se razrađuje da bi mogli i dalje od toga ljudi da žive.

Interesuje me da li će Ministarstvo poljoprivrede u narednom periodu, ja očekujem vrlo brzo, da se uđe u posao, za donošenje Zakona o komasaciji, jer smo svi svesni toga da bez ukrupnjavanja zemlje, bez komasacije, bez ulaganja u poljoprivredu na zemljištu koja stvarno ima mogućnost da se radi, nema nam ni razvoja poljoprivrede.

Inače, Nemačka vladina organizacija GIZ je već pomagala da se uđe u postupak donošenja određenih pravilnika u komasaciji, i meni je to stvarno pitanje vrlo bitno da znam, jer ćemo na taj način stvarno imati mogućnost kada uradimo komasaciju, kada uradimo dobrovoljno grupisanje zemlje, za naše poljoprivedne proizvođače i u našim nerazvijenim područjima, imati veliku šansu i mogućnost da se tamo ostane da se živi, da mladi ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, koji mogu koristiti subvencije koje daje država Srbija i Vlada Republike Srbije sa ukrupnjavanjem zemlje oni stvarno mogu nastaviti tamo da ostanu da žive i da od toga može stvarno da imamo i uspeh i budućnost i u tim našim malim, nerazvijenim opštinama kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i veći broj takvih opština na jugoistoku Srbije.

Još jednom, pošto ja stvarno uvek govorim kao pravi srpski domaćin, kao pravoslavac, ja bih današnjeg dana iskoristio priliku da čestitam Beograđanima slavu Spasovdan, gradu Beogradu da čestitam slavu Spasovdan, sa željom da Beograd i Beograđani i svi mi idemo napred, da bude mnogo bolje, da se razvijaju ta rubna područja i da se razvija poljoprivreda.

Čestitao bih, normalno, i Nišavskom upravnom okrugu isti dan, današnju slavu Spasovdan, sa željom da naš Nišavski okrug ide napred, da se tamo razvija, da se rađaju deca, da se tamo bolje živi, i normalno, pošto ja dolazim iz Svrljiga, današnji dan je isto slava Spasovdan Manastira Vaznesenje Gospodnje, koji se nalazi u selu Labukovo, to je selo na granici sa opštinom Sokobanja. Čestitam i svim mojim ljudima ovaj dan Spasovdan, sa željom da svi u Srbiji bolje živimo, da imamo zdravlja, sreće i uspeha u svakom pogledu. Sve najbolje.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja bih postavio pitanja iz delokruga poljoprivrede i problema naših poljoprivrednih proizvođača.

Ja sam na prošlom zasedanju, odnosno Skupštini postavio pitanje vezano za formiranje fonda za ljude koji uplaćuju poljoprivrednu penziju, a razbole se, da se iz tog fonda obezbedi njima plaćanje i lečenje u narednom periodu.

Sada bih postavio slično pitanje. Vezano je za socijalnu pomoć za ugrožene poljoprivredne proizvođače. Svi znamo da veliki broj ljudi koristi socijalnu pomoć u Srbiji, da su uslovi za korišćenje socijalne pomoći određeni na određeni način, kroz određene potrebne dokumentacije, kao što je, recimo, da je nezaposlen, da je izgubio posao i slično, s tim što je za naše ljude koji žive na selu i bave se poljoprivredom i imaju 70, 80, 90 ari, hektar, dva, tri hektara zemlja, a svi znamo da veliki broj domaćinstava koji žive na jugoistoku Srbije, a bave se poljoprivredom i imaju od tri do pet hektara zemlje, a zna se da je vrlo teško održavanje i rad na toj zemlji, ali mi to tamo nastavljamo da radimo.

Dolazimo u situaciju da poljoprivredni proizvođač ili vlasnik zemlje koji je nekada radio u nekoj firmi, izgubio posao u firmi, i dalje ima svoju zemlju, živi na selu, taj čovek trenutno, da bi dobio neku socijalnu pomoć kao svi ostali ljudi koji žive u gradu, u varošicama, taj čovek nema pravo na socijalnu pomoć zato što ima 50 ari zemlje najmanje, a normalno, veliki broj naših ljudi koji su radili u nekim firmama, izgubili posao sada u tranziciji od 2000. godine na ovamo, oni sada tu zemlju koju su nasledili od svojih očeva, od svojih dedova, normalno, tu zemlju ne žele da daju nikome, jer ta zemlja je njihova dedovina, a oni trenutno ne mogu od te zemlje da rade, nemaju dovoljno mehanizacije i podneli su zahtev za trenutnu socijalnu pomoć, kao svi ostali u gradovima. Ti ljudi nemaju pravo na socijalnu pomoć zato što imaju tu zemlju.

Ja bih pitao - da li postoji mogućnost da u Ministarstvu rada, ministar sadašnji ili neko drugo ministarstvo koje daje kriterijume, da se da mogućnost i poljoprivrednim proizvođačima koji žive na selu, koji u nekom trenutku izgube mogućnost da rade i imaju potrebe za socijalnu pomoć, da se tim ljudima obezbedi socijalna pomoć, kao i ostalim ljudima koji žive u gradovima.

Još nešto što je vrlo bitno, kada čovek koristi socijalnu pomoć, ima pravo i na zdravstvenu zaštitu. To je mnogo bitnije za te naše ljude koji žive na selu, imaju zemlju, a potrebna im je socijalna pomoć jer trenutno ne mogu da rade, da ti ljudi sutra mogu da se leče, jer samim tim, kada dobiju socijalnu pomoć, rešenje od institucije koja to radi, oni od tog trenutka imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, na lečenje i mogu sutra imati mogućnost i kada se nešto razbole da se leče.

Zbog toga bih pozvao i naše Ministarstvo poljoprivrede, da zajedno svi, i Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo rada, da svi zajedno radimo na tome da se da mogućnost poljoprivrednim proizvođačima koji su nekada radili u nekim firmama, koji su izgubili posao, imaju svoju zemlju, da kada izgube posao ili imaju potrebe za neku pomoć, da dobiju, da imaju ista prava za socijalnu pomoć kao i ostali ljudi koji žive u gradovima, jer stvarno, pravi srpski domaćin ne želi od nikoga ništa da traži, ali dolazi u situaciju da mu je potrebna pomoć, a on ta prava nema.

To isto važi za dečiji dodatak, jer mladi poljoprivredni proizvođači, mladi bračni parovi koji dobiju decu u našim selima, imaju određenu površinu pod nekim usevima, oni isto ne mogu da dobiju pravo na dečiji dodatak za svoju decu zato što je njihova zarada od te njive, recimo, konkretno u našoj opštini Svrljig, odakle ja dolazim, jedan hektar zemlje da bi se obradio, potrebno je od 200 do 250 evra, a zarada koju bi taj čovek mogao da ima od te zemlje je vrlo mala. Sutra kad neko iz Ministarstva rada kontroli i traži kolika je zarada, ti ljudi, ti bračni parovi nemaju pravo na dečiji dodatak. Tu bismo morali da imamo neki drugačiji kriterijum da zajedno Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo rada radimo na promeni određenih pravilnika da mogu i mladi bračni parovi koji žive na selu da imaju pravo na dečiji dodatak i da budu u nekom delu isti kao oni ljudi koji žive u gradu.

To su moja pitanja. I sva ova pitanja koja ja sada pitam ovde na Skupštini su pitanja koja bole veliki broj naših ljudi koji žive na teritoriji jugoistočne Srbije.

Još jednom bih se zahvalio svima, kolegama poslanicima. Očekujem da ćemo ovaj problem moći da rešimo.

Sada bih iskoristio priliku da današnji dan – Dan medija čestitam svim medijima, sa željom da radimo na isti način, da bude bolje i da se čuje ono sve što je potrebno za naše građane u Srbiji.

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Ja sam hteo da postavim pitanje Ministarstvu zdravlja. Konkretno, pitanje je vezano za naše poljoprivredne proizvođače.

Čisto zbog svih nas da ponovim da dosta naših poljoprivrednih proizvođača uplaćuje preko PIO fonda sebi zdravstveno osiguranje i familije i porodice koje se bave poljoprivredom. Nije bitno da li je to stočarstvo, govedarstvo, da li je to ratarstvo, povrtarstvo ili neka druga grana u poljoprivredi. Ta porodica koja uplaćuje za jednog ili dvoje njih zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede, ona dolazi u situaciju da sada, pošto smo svedoci da veliki broj ljudi ima teške bolesti, a to posebno pogađa naše poljoprivredne proizvođače koji žive na selu, koji rade i, normalno, kada se desi tako neka neželjena bolest, neki malignititet ili neka druga teška bolest hteo sam da pitam Ministarstvo zdravlja da li postoji mogućnost da ljudi koji su osigurani preko poljoprivrednog osiguranja, koji uplaćuju osiguranje preko poljoprivrede, u slučaju da se razbole od nekog malignog oboljenja ili neke teške bolesti, i samim tim ne mogu da budu u situaciji da obavljaju svoje poljoprivredne radove, a kada ne mogu da obavljaju svoje poljoprivredne radove oni ne mogu ni uplaćivati tih 110 hiljada dinara koji su potrebni godišnje da se uplate za Fond zdravstva da bi oni mogli da se leče.

Da li postoji mogućnost da preko nekog fonda u okviru Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada, socijalne politike, neke druge organizacije, da postoji fond ili da se formira fond kojim ćemo moći da obezbedimo lečenje za one poljoprivredne proizvođače koji su uplaćivali i koji uplaćuju preko poljoprivrede penziju, odnosno zdravstveno osiguranje i kada se razbole, kada to ne mogu da rade, da se iz nekih sredstava to njima uplati za tu godinu, da ti ljudi mogu da se leče i da mogu imati mogućnost da budu izlečeni? Naravno, svedoci smo da kada se krene sa lečenjem u pravom trenutku i maligne bolesti su izlečive.

To je bilo moje pitanje i želja da u narednom periodu, ukoliko to sada trenutno ne može, da se obezbedi taj poseban fond za naše poljoprivredne proizvođače koji uplaćuju penziono osiguranje i zdravstveno osiguranje preko poljoprivrede da mogu, kada su bolesni oni ili neko od njihovih članova domaćinstva, da se njima obezbede sredstva, da im se uplati taj iznos od 100.000 ili 110.000 dinara godišnje da mogu da se leče.

To je bilo jedno pitanje. Siguran sam da ćemo imati mogućnost, jer smo i svedoci da veliki broj gazdinstava, kada neko iz gazdinstva ispadne da ne može da radi, a to gazdinstvo vrlo teško funkcioniše, zato što znamo kakvi su uslovi kada se bave ljudi stočarstvom, kada se bave nekim drugim poljoprivrednim radovima.

Pitanje je stvarno na mestu i siguran sam da će Ministarstvo zdravlja iznaći mogućnost preko PIO Fonda ili neke druge državne organizacije da se tim ljudima iznađe mogućnost i obezbedi poseban fond kojim ćemo moći da im obezbedimo adekvatne uslove da se leče i da sutra budu izlečeni.

Još jedno pitanje vezano je za ovakav vid, pošto ja dolazim iz opštine koja je mala opština, a na jugoistoku Srbije ima veliki broj takvih opština i vezano isto za Ministarstvo zdravlja pitanje i Institut za javno zdravlje „Batut“ – da li će imati mogućnosti, pošto znamo da male opštine i mali domovi zdravlja nemaju pravo na hitnu pomoć, da li mogu dve lokalne samouprave, koja su jedna pored druge, a koje nemaju, ni jedna, ni druga, pravo na hitnu pomoć, da li mogu da udruže svoje domove zdravlja i da makar obezbede ekipe kroz program Ministarstva zdravlja da imaju pravo na hitnu pomoć? Svedoci smo da svi ljudi, pa i kod nas u Svrljigu, i u Knjaževcu, i u Beloj Palanci, i u Sokobanji, Babušnici, Gadžinom Hanu, svi ti ljudi bi trebali da imaju pravo na hitnu pomoć i da na tome svi zajedno radimo i da Ministarstvo zajedno sa Institutom za javno zdravlje „Batut“ da obezbede tu mogućnost da i te male opštine imaju pravo na hitnu pomoć i da mogu u pravom trenutku da se dođe do svakog domaćinstva i da oni mogu da spase sebi život. Hvala.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja bih, pošto sam uvek u Skupštini predstavljao jugoistok Srbije, poljoprivredne proizvođače i brdsko-planinska područja, postavio jedno pitanje ministarstvu bez portfelja gospodina Krkobabića, a to je vezano za razvoj zadrugarstva. Pitanje je da li će se u ovoj godini nastaviti sa pomaganjem zadruga koje se formiraju u okviru jugoistoka Srbije, jer pominjanjem zadruga i razvojem zadrugarstva veliki broj naših ljudi su ukrupnjavali svoja gazdinstva, skupljali se u jednu zadrugu, tako da je velika intencija da zadrugarstvo potpomogne našim poljoprivrednim proizvođačima da se razvija i da se kroz zadrugarstvo obezbedi brži razvoj i sela, razvoj malih opština, a samim tim i razvoj jugoistoka Srbije.

Očekujem da će ministarstvo koje vodi gospodin Krkobabić i dalje nastaviti da radi u interesu jugoistoka Srbije, a i cele zemlje Srbije. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje je Ministarstvu prosvete, ministru Šarčeviću, pošto sam ja i po amandmanima i govorio gde sam rekao da opštine iz koje ja dolazim iz Srvljiga je na inicijativu USS, čiji sam ja predsednik, donela skupštinsku odluku da se pomaže deci koja upisuju prvi razred srednjeg obrazovanja i dajemo u dogovoru normalno sa lokalnom samoupravom, dajemo po pet hiljada dinara iz budžeta opštine za svakog dete koje upiše srednji razred, prvi razred srednjeg obrazovanja u Svrljigu i to po pet hiljada dinara, a za onu decu koja upišu prvi razred srednjeg obrazovanja dualnog obrazovanja, za njih će biti 50% više.

Mislim da je to vrlo dobro, to je odlično, jer na ovaj način želimo da zaustavimo našu decu da idu iz Svrljiga. Ovaj primer mogu iskoristiti i ostale opštine na jugoistoku Srbije i svog budžeta da pomažu dečici, da ostanu u tim opštinama.

A pitanje gospodinu ministru, da li će imati mogućnost da oni kroz neke programe potpomognu sa još nekim sredstvima ili nekim pozitivnim stvarima te naše opštine koje na ovakav način žele da promovišu dualno obrazovanje?

Još nešto, jedno pitanje je Ministarstvu poljoprivrede, da li će moći da se na neki način prevaziđe problem za one proizvođače koji sada po ovom pravilniku koji je donesen u prethodnih mesec dana, da li će imati mogućnost malih proizvođača koji imaju sedam ovaca, a sada po Pravilniku treba 13 ovaca, da dobiju sredstvo odnosno regres po sedam hiljada dinara?

Mogu da kažem da to za male proizvođače, ovaj Pravilnik nije dobar i mi moramo da iznađemo i poziv ministra poljoprivrede, da iznađe mogućnost da se tim malim proizvođačima koji imaju dve krave, koji imaju do sedam ovaca, koji je bio od prošle godine do sedam koza, da se tim ljudima obezbede sredstva da oni nadomeste tu razliku koju sada gube.

Svedoci smo, od sedam ovaca koji imaju, dobijaju sedam hiljada dinara. S tim novcem taj poljoprivredni proizvođač je sebi obezbedio egzistenciju za određeni period, obezbedio hranu za tu stoku. Sada kada sa 13 ovaca 80% ljudi će otpasti, tih stočara će otpasti i oni neće imati mogućnost i u krajnjem slučaju oni će prodati ta grla stoke što su imali.

Još jednom, poziv Ministarstvu poljoprivrede da iznađe mogućnost da se tim ljudima potpomogne ili u krajnjem slučaju da se pravilnik stavi van snage i da se obezbede sredstva za te male proizvođače.

Još jednom, ja ću kao čovek i kao predstavnik i po struci sam veterinar, želim još jednom svima da kažem da ovo što govorim, govorim iz srca. Ja podržavam Vladu Republike Srbije, podržavam našeg predsednika, gospodina Vučića, ali neke stvari moram da iznesem jer su ovo problemi koje osećam na sebi. Ja se bavim ovčarstvom, imam određeni broj grla i krava i ovaca i znam kako to znači za ljude kojima svaki dinar a žive u tim malim opštinama u brdsko-planinskim područjima, koliko taj dinar svakome znači. Još jednom, to su moja pitanja. Hvala.

I iskoristio bih priliku, ako nije problem, da svim pravoslavnim vernicima čestitam Veliki četvrtak i uskršnje praznike u zdravlju i veselju da provedu sa svojim porodicama.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, postavio bih nekoliko pitanja.

Konkretno pitanje za RTS. Pošto smo svedoci, a to veliki broj naših gledalaca, koji gledaju RTS, vide kada se pominju određeni zimski centri pominju se Kopaonik, Zlatibor, a nigde se ne pominje Stara Planina, a znamo da je unazad dvadesetak dana na Staroj Planini izgrađen hidrometeorološki centar, jedan od najsavremenijih u Srbiji, pa možemo da kažemo i na Balkanu, pa me interesuje – da li će u narednom periodu biti mogućnosti da kada se govori o zimskim centrima, o vremenu kakvo je u zimskim centrima, da se obavezno spomene i Stara Planina? To je jedino mesto gde je urađeno uspešno grinfild investicija u Srbiji.

Svedoci da unazad godinu dana radi se na infrastrukturi prema Staroj Planini, gde je urađen veći broj prilaznih puteva preko opštine iz koje ja dolazim, a to je opština Svrljig. Urađena je infrastruktura, urađeno je 15 kilometara puta, koji je sada jedan veoma kvalitetan i odličan put, gde ljudi koji dolaze i koji žele da dođu na Staru Planinu mogu preko Svrljiga da dođu. Radiće se put i preko Pirota. Tako isto preko Knjaževca, a u razgovoru sa ljudima koji vode puteve, sa ljudima koji vode Vladu, sa predsednikom Srbije, očekuje se da će se u narednom periodu raditi i preko Bele Palanke.

Svedoci smo da je jugoistoku Srbije najteže, ali ovakvim investicijama, ulaganjem kao što je Stara Planina, razvija se na taj način celokupni deo Srbije.

Isto, interesuje me da li će u okviru Preduzeća „Stara Planina“, pošto znamo da je od kraja 2015. godine državni menadžment preuzeo Javno preduzeće „Stara Planina“ i Javno preduzeće „Resort“, koja čine hotel i ostale propratne stvari, da li će imati neke nove stvari koje se tiču programa na Staroj Planini? Da li će biti otvaranje sezone sredinom decembra meseca, jer znamo da veliki broj ljudi dolazi na Staru Planinu i tamo stvarno ima kvalitetne zimske službe, kvalitetnih programa?

Mogu još jednom da izrazim pohvalu za novi menadžment na čelu sa Goranom Karadžićem koji je veoma zainteresovan da se što veći broj ljudi dovede na Staru Planinu i da se druže jer ima i u zimskom i letnjem periodu programa.

Inače, svi znamo da je stvarno velika šansa razvoja jugoistoka Srbije turizam, poljoprivreda, pa me interesuje da li će u narednom periodu biti mogućnosti da se preko javnih medija uvek pomene kakvo je vreme, u kakvom su stanju putevi prema Staroj Planini? Još jednom napominjem da su skoro svi prilazni putevi urađeni na najbolji mogući način i da Vlada Republike Srbije i naš predsednik Srbije, a i svi mi ovde želimo da se turizmu da mnogo veći značaj kroz program razvoja i infrastrukture.

Još jedno pitanje za Ministarstvo poljoprivrede. Može se reći da je i za Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, jer je tamo Nacionalna služba zapošljavanja. Interesuje me, pošto se u nekoliko zadnjih meseci govori o zadrugarstvu, razvoju zadrugarstva, zapošljavanju u borbi protiv sive ekonomije kroz program zadrugarstva, da li će imati mogućnost da se kroz plan zapošljavanja za 2018. godinu koji radi Nacionalna služba za zapošljavanje, da se obezbede radna mesta za sve one ljude koji su formirali zadrugu? To je vrlo bitno za razvoj poljoprivrede, zapošljavanje mladih ljudi.

Postavio bih pitanje i Ministarstvu poljoprivrede – da li će kroz program Ministarstva poljoprivrede u narednoj 2018. godini imati mogućnost da se stručna visokoobrazovana lica koja su završila poljoprivredni, veterinarski fakultet mogu zaposliti kroz program zadrugarstva i da se na taj način finansira i zapošljavanje ljudi koji su stručni, koji znaju? Na taj način imaćemo sigurno mogućnost da naša poljoprivreda sa akcentom na zdravu hranu, na jugoistok Srbije krene nekim mnogo boljim putem?

U razgovoru sa ministrom Nedimovićem sa dobio puno uverenja da će se u narednoj 2018. godini mnogo više raditi na jugoistoku Srbije što se tiče programa za razvoj poljoprivrede, a i u celoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem se.

Prvo pitanje bih postavio Ministarstvu zdravlja i Pošti Srbije, a konkretno pitanje – da li će se nastaviti sa zajedničkom saradnjom, kao što je rađeno u prethodnom periodu, gde su Pošta Srbije i Ministarstvo zdravlja zajedno sa lokalnom samoupravom, sa opštinama sarađivali i pravili mobilne pošte, mobilne zdravstvene ekipe koje su na terenu i koje u određenim lokalnim samoupravama idu na teren zajedno i završavaju poslove za potrebe građana seoskih područja?

To je primer dobre prakse koji je urađen i u jednoj opštini odakle ja dolazim, najlepšoj opštini u Srbiji, a to je opština Svrljig. To je urađeno i u opštini Gadžin Han, Bela Palanka i u većem broju takvih opština koje su nerazvijene i demografski ugrožene i gde je veoma potrebno da se tako radi.

Ovo pitanje postavljam na taj način što želim da se tako nastavi, jer mislim da Ministarstvo zdravlja, Pošta Srbije, lokalne samouprave mogu da sarađuju na ovaj način i da se što više približe našim ljudima koji žive na selu. To je staračka populacija ljudi, kao što sam rekao. To je jedno pitanje.Drugo pitanje je Veterinarskoj komori i Upravi za veterinu. Pošto smo svedoci u prethodnom periodu, oni koji su stari pamte, da je 90-ih godina u Srbiji postojalo Udruženje veterinara, veterinarskih tehničara i da je to kasnije ugašeno, postavljam pitanje Upravi za veterinu i Veterinarskoj komori – da li postoji mogućnost da se uz podršku tih institucija potpomogne da se formira udruženje veterinarskih tehničara?

Po struci sam veterinarski tehničar, i to govorim baš zbog toga što veliki broj ljudi sa srednjom veterinarskom strukom radi na terenu zajedno sa svojim veterinarima održavaju zdravlje životinja i na taj način spašavaju i zdravlje ljudi. Da li će imati mogućnosti da se u narednom periodu formira veterinarsko udruženje koje će biti potpomognuto od strane Uprave za veterinu, odnosno Veterinarske komore u Srbiji?

Znamo da u Srbiji postoji udruženje farmaceuta, udruženje doktora, udruženje medicinskih tehničara, tako bi bilo dobro da se pripremi, da se odradi i da se formira udruženje veterinarskih tehničara koje će biti svuda aktivno i na taj način štititi interese svih onih ljudi koji su na terenu, koji rade težak posao, bez obzira da li je sunce, kiša, sneg, veterinari i tehničari su svuda na terenu. Stvarno to su ljudi koji mnogo znače našim selima, našoj poljoprivredi, jer štiteći zdravlje životinja na taj način štite i zdravlje ljudi.

Još jedno pitanje Ministarstvu privrede, Nacionalnoj službi zapošljavanja i ministarstvu bez portfelja koje vodi gospodin Krkobabić, a vezano je za zadrugarstvo, pošto svi znamo da je velika aktivnost oko formiranja zadruga, da veliki broj lokalnih samouprava inicira i radi na formiranju zadruga. Vrlo je bitno da te zadruge mogu da imaju ista prava i pitanje glasi – da li zadruge kao pravna lica mogu koristiti sredstva koja daje Ministarstvo privrede za stimulaciju zapošljavanja, za širenje svog programa, kao što se to daje ostalim pravnim licima? Vrlo je bitno da te nove zadruge ili stare koje rade mogu da koriste ta sredstva za zapošljavanje novih lica koja će biti u tim zadrugama, da budu stimulisani na neki način, kao što to rade određena pravna lica gde se dobija za svakog novog zaposlenog od 160 do 240 hiljada dinara.

Sa druge strane, da li zadruge kao pravna lica imaju mogućnost da koriste sredstva iz Fonda za razvoj iz Razvojne agencije Srbije radi širenja proizvodnje i da na taj način pomažu našoj poljoprivredi, našim selima? Bilo bi dobro, i to je isto pitanje – da li su ta sredstva za one opštine koje su demografski ugrožene, brdsko-planinske, nerazvijene opštine, da li ta sredstva u tim opštinama mogu da budu veća za razliku od drugih opština koje su razvijenog tipa i koje imaju uslove za rad?

Mislim da bismo na ovaj način imali veliku šansu da zaposlimo još veći broj ljudi, mladih ljudi, stručnih ljudi, veterinara, poljoprivrednih inženjera i na taj način bi bilo stvarno pozitivno za celu našu poljoprivredu, za celu našu privredu da se zapošljavaju ljudi i da se radi na razvoju poljoprivrede.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice Skupštine, postavio bih pitanje Ministarstvu pravde, pošto smo svedoci unazad nekoliko nedelja da je Ministarstvo pravde zajedno sa Ministarstvom zdravlja obezbedilo prevozna sredstva za domove zdravlja, ultrazvuk za domove zdravlja, a sve to kroz dogovor tužioca i stranke u postupku gde je stranka u postupku, odnosno okrivljeni uplatio sredstva Ministarstvu pravde u dobrovoljne svrhe.

Na ovaj način pomaže se domovima zdravlja u lokalnim samoupravama. Mi smo kao lokalna samouprava iz koje ja dolazim, iz Svrljiga, dobili kombi prevoz za potrebe ljudi koji idu na dijalizu. To našoj lokalnoj samoupravi veoma znači. Postavio bih pitanje ministarki Kuburović – da li će se nastaviti u narednom periodu ovakva aktivnost Ministarstva da se pomaže na ovaj način domovima zdravlja? Danas su zakoni o zdravstvu, gde veliki broj naših kolega poslanika, koji su doktori, pa je ovo stvarno velika stvar da se na taj način pomaže lokalnim samoupravama i domovima zdravlja, kao što su opština Svrljig, opština Gadžin Han, opština Bela Palanka, opštine na jugoistoku Srbije, a i gradovi.

To je jedno pitanje i mislim da je to veoma pozitivno, što se tiče Ministarstva pravde i Ministarstva zdravlja, zajednička aktivnost, zajednički dogovor za dobrobit svih građana u Srbiji, a sa akcentom na jugoistok Srbije, jer se tamo dosta teško živi, ali sa tendencijom da ide na bolje.

Jedno pitanje bih postavio Ministarstvu poljoprivrede, pošto smo svedoci, ali podsetiću naše ljude da su u periodu od 2011. do 2012. godine u budžetu bila pripremljena sredstva za pomoć nekomercijalnim gazdinstvima. To je Ministarstvo poljoprivrede u velikoj meri pričalo, govorilo se do 2012. godine, pred izbore, da će biti plaćeno, da će biti urađeno, pa je jedan deo tih sredstava uplaćen. Uplaćeno je 20 hiljada dinara dok ostala sredstva od 20 hiljada dinara nisu isplaćena.

Pitam ministra poljoprivrede da proveri i da nam kaže koliko je tada oštećen budžet Ministarstva poljoprivrede, koliko je opterećen budžet Ministarstva poljoprivrede sa tužbama tih poljoprivrednika koji nisu ostvarili svoja prava, a bio je dogovor i u budžetu 2011. na 2012. godinu? To je primer kako ne treba da radimo, već je to nešto što je loše i mislim da to više ne sme da se ponovi, ali ne sme ni da se zaboravi.

Pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će se skoro ući u postupak promene zakona ili da se donese novi zakon o komasaciji, jer smo svedoci, što se tiče poljoprivrede, da će bez komasacije, bez ukrupljavanja zemlje, verujte nam, biti mnogo teško da se uradi.

U ovom zakonu o zemljištu ima određeni broj članova koji se tiču komasacije, rada oko komasacije, oko ukrupnjavanja zemlje, dobrovoljnog ukrupnavljanja zemlje. Mislim da je to nedovoljno i ja očekujem da ćemo u narednom periodu ući u postupak da donesemo zakon o komasaciji, zato što je to vrlo bitno da opštine koje imaju kapaciteta, imaju slobodnog zemljišta, imaju veliki broj starih ljudi koji ne mogu da obrađuju svoje zemljište, da na ovakav način, da se ukrupni zemlja, i na taj način da mogućnost mladim ljudima da mogu da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Još jednom bih postavio pitanje „Srbijavodama“, da li će se ući u postupak rešavanja problema na vodotoku Timoka kroz opštinu Svrljig, gde leva i desna strana Timoka treba da se uradi, da se uradi eksproprijacija i da se reši problem da se zaštiti Svrljig od poplava.

Za kraj bih, normalno, kao i uvek do sad, kao srpski domaćin, kao čovek koji dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, a to je opština Svrljig, čestitao svim ljudima koji na današnji dan slave slavu Sv. Vrači. Svim našim doktorima, a ima ih ovde u Skupštini dosta, čestitao bih taj dan sa željom da bude mnogo bolje, da naša srpska nacija bude zdravija i da se nastavi tendencija da se ulaže u zdravstvo, jer ćemo sada ovim zakonima koje donosimo dati mogućnost da se širi, da se radi u zdravstvu, izgradnje u zdravstvu, kao što je Niški Klinički centar i ostali klinički centri.

Hvala još jednom.