Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao prvo, ja bih ispred poslaničkog kluba PS-NSS-USS, osudio nasilno ponašanje poslanika Dveri i upad u kancelariju naše predsednice Skupštine, Maje Gojković, sa porukom – budimo domaćini, ne budimo nasilnici.

Postavio bih pitanje Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu bez portfelja, gospodina Krkobabića, a vezano je za zadrugarstvo. Pošto smo svedoci da se unazad godinu dana mnogo više širi ideja zadrugarstva, radi na zadrugarstvu i znamo, i ja znam, a znaju i građani, da je veći broj novoformiranih zadruga sada prisutan na sceni u Srbiji. Imamo 158 novih zadruga.

Postavio bih pitanje ministru Krkobabiću, da li su sredstva koja su sada opredeljenja, 50.000 evra, odnosno šest miliona za nove zadruge i 100 hiljada evra za stare zadruge, da li je to dovoljno i da li će imati mogućnost da se u novoj budžetskoj 2018. godini ta sredstva povećaju? Znamo da je putem udruživanja, putem zadrugarstva velika šansa i da na taj način imamo mogućnost da udružimo veći broj poljoprivrednih proizvođača, veći broj ljudi koji se bave poljoprivredom, da mogu svojoj sredini obezbediti bolji plasman, obezbediti bolje uslove za rad u poljoprivrednoj proizvodnji. Svedoci smo da putem udruživanja u zadrugarstvo na taj način se suzbija i siva ekonomija, ima mogućnost da se prati kuda sve ide novac i normalno, na taj način, ljudi će imati mnogo boljih uslova da mogu da privređuju, da mogu da rade i da opštine, kao što je moja opština, opština Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka, opštine istočne Srbije, putem udruživanja, putem zadrugarstva mogu obezbediti sebi uslove za bolji život u svojim selima, na svojim gazdinstvima, u svojim opštinama. Na taj način imamo šansu da ojačamo i našu poljoprivredu, da ojačamo i našu privredu, jer mislim da su ovih 100.000 evra za stare zadruge sredstva za početak dobra, ali u 2018. godini, kad krene novi budžet, ja bih voleo i pitam ministra Krkobabića i premijerku, a i našeg predsednika Srbije, da li ćemo imati mogućnost da se mnogo više uloži u zadrugarstvo i na taj način da pomognemo nerazvijenim područjima, kao što je jugoistok Srbije?

Još nešto što je vrlo bitno, a što se tiče zadrugarstva, nije to samo poljoprivreda, tu ima i ostalih sfera zadrugarstva, kao što je veterinarsko zadrugarstvo. Imaće sad veterinarske zadruge koje će na taj način moći da sebi obezbede bolji prilaz našim poljoprivrednim proizvođačima i na taj način veterinar mogu sebi da obezbede bolje prihode i mogu lakše da se organizuju. Imaju i socijalne zadruge, imaju i đačke zadruge, evo ovih dana radimo na zakonu o dualnom obrazovanju, o visokom obrazovanju, srednjem obrazovanju, ima tu mogućnost kroz đačko zadrugarstvo da se obezbede uslovi da se mladi učenici, mlada deca na neki način udružuju, mogu da rade i na taj način da sutra sebi obezbede bolje prihode za rad.

Pitanje isto Ministarstvu poljoprivrede i gospodinu Krkobabiću, ministru bez portfelje - da li lokalne samouprave imaju rešenja, da li lokalne samouprave pomažu program zadrugarstva u svojim lokalnim samoupravama? Znamo da bez podrške lokalne samouprave nema ni mogućnosti da neka zadruga konkuriše prema konkursu koje je raspisalo Ministarstvo bez portfelja gospodina Krkobabića.

Još nešto što je vrlo bitno za sve nas, a to mora da se čuje, to je naša dijaspora. Naša dijaspora dosta sredstava ulaže i daje svojima u Srbiji. Preko 3,6 milijardi dolara, po statistici i podacima Svetske banke, iz dijaspore se vrati kod nas u Srbiju. Da li se ljudi iz dijaspore mogu uključiti u zadruge i na taj način pomoći zadrugarstvo, da to bude jedan od načina da se pojača finansiranje zadrugarstva? Mislim da je put zadrugarstva za sve nas koji se bavimo poljoprivredom, koji živimo na selu, koji živimo od sela, za nas je ta priča veoma bitna i još jednom bih podržao inicijativu gospodina Krkobabića vezano za zadrugarstvo.

Zahvaljujem se.

Ja bih prvo pitanje postavio „Putevima Srbije“, a pitanje je da li će se nastaviti sa izgradnjom svih puteva lokalnih, odnosno regionalnih puteva na jugoistoku Srbije, jer svuda gde se prođe u bilo kom delu Srbije, radi se.

Konkretno sada se završava put kroz opštinu Svrljig, put koji je veoma bitan za sve oni koji dođu do Niša, preko niškog aerodroma. Put se radi, dužina puta je 14 kilometara i to „Putevi Srbije“ rade stvarno izvanredno. Ne samo da se radi u opštini odakle ja dolazim, već se radi i u drugim opštinama, kao što je opština Bela Palanka, Knjaževac, Soko Banja. U Svim tim opštinama se rade putevi, što znači da na taj način „Putevi Srbije“ stvarno rade izvanredno.

Ja mogu da pozovem sve ljude koji gledaju ovu našu sednicu da kada dođe vikend, dođu do Svrljiga, da obiđu Staru planinu, a to je odmaralište koje je veoma lepo, koje ima veliku šansu i gde ima veliki broj kvalitetnih proizvoda, kako svrljiškog sira, belmuža, meda, pa se baš zbog toga i ovaj deo puta radi.

Ja sam više puta se zahvaljivao i sada ću se zahvaliti Putevima Srbije i Ministarstvu saobraćaja, predsedniku Vučiću, kojim se svim silama zalaže da se što više i da se mnogo više radi na jugoistoku Srbije u odnosu na period kako je to bilo ranije.

Inače, šta je za sve nas bitno, jer taj deo puta koji je završen 14 km, mnogo će se kraće doći do Stare planine i ovim pozivam sve ljude da dođu da obiđu jugoistok Srbije, da dođu da obiđu Staru planinu, odmaralište na Staroj planini i da na taj način vide lepote tog našeg kraja, jer sa ovog mesta, ja kao narodni poslanik i kao predstavnik naroda, uvek pozivam sve ljude da vide lepote one koje do sada nisu videli, a to je na jugoistoku Srbije.

Postavio bih pitanje i Koridorima, i mom prijatelju Zoranu Babiću - da li će se nastaviti sa izgradnjom, odnosno da li će se pojačati intenzitet radova, jer kao što vidimo autoput prema Sofiji, autoput prema Grčkoj se radi punim intenzitetom?

Unazad 20-30 godina nešto je počinjalo da se radi ali nije završavano. Sada vidimo kako treba da se radi, na koji način treba da se radi. Na ovaj način ja bih se još jednom zahvalio i Koridorima Srbije, direktoru Zoranu, zato što se stvarno radi na način kakav treba da bude.

Jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede – da li će se u okviru obaveza koje su sada došle da se realizuju, da li ima veliki broj prijava mladih poljoprivrednih proizvođača, onih do 40 godina, onih koji žele da se bave poljoprivredom i da li su te prijave realizovane, odnosno da li su isplaćeni ti zahtevi? To je vrlo bitno da se isplati, baš zbog toga što znam da je određeni broj korisnih, odnosno zahteva koji su bili potraživani od strane lokalne samouprave, dakle, i mislim da je to dobro jer ulaganje u mlade, ulaganje u poljoprivredu, to je za nas velika šansa.

Još jedno pitanje Ministarstvu finansija i poljoprivrede. Imamo zakon koji je donesen 1992. godine, to je Zakon o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje, pošto znamo da ima velike površine zemlje koje nisu stavljene u funkciju baš zbog tog zakona. Pitam nadležno Ministarstvo finansija – da li će se ući u postupak da se taj zakon promeni i da se omogući da zemljište koje se nalazi u seoskim mesnim zajednicama, da može da se stavi u funkciju, da tu može da se gradi, da tu može da se radi, jer po tom zakonu samo može da se radi ispaša stoke i izgradnja ribnjaka?

Još jedno pitanje za Ministarstvo poljoprivrede – da li će se u okviru narednog perioda i budžeta za 2018. godinu nastaviti sa investicijama u poljoprivredni program upošljavanje mladih ljudi, u seoskim mesnim zajednicama, kao što je to ulaganje …

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Kao srpski domaćin, ja ću da postavim jedno pitanje veoma bitno za nas u Srbiji, za sve nas koji u prvom planu volimo i poštujemo žene.

Pošto znamo da je 1995. godine na Konferenciji žena u Pekingu donesena odluka da se 15. oktobar obeležava kao dan žena na selu, samim tim, to je znak da je na taj način data velika pažnja našim ženama koje žive na selu. Moje pitanje je – da li će Vlada ili nadležno ministarstvo obeležiti 15. oktobar kao dan žena na selu? Znam da je naša Vlada i naš predsednik gospodin Vučić je uvek u prvom planu, i sa mnom i sa mojim kolegama u mom kraju, govorio da moramo staviti akcenat na žene na selu, na naše žene. I, kada dođe vreme da uposlimo siromašne opštine, uvek moramo gledati da obezbedimo radna mesta za žene.

Za mene, kao čoveka iz Svrljiga, kao srpskog domaćina, uvek je bilo pravilo da poštujem ženu, da poštujem žene, jer znam da iza svakog od nas, iza svih muškaraca stoje uspešne, korektne i dobre žene. Naše žene na selu su u veoma teškoj situaciji, jer svi znamo da one nemaju mogućnosti kao žene u gradu, da sebi obezbede osnovne životne uslove, baš zbog toga što su uslovi života u selima malo drugačiji nego što su u gradu.

Molio bih da mi ne zamere koleginice, jer ja znam da sve koleginice koje su ovde sa mnom u Skupštini isto misle kao ja. Svi znamo da našim ženama na selu moramo obezbediti bolje uslove života, moramo obezbediti bolje zdravstveno osiguranje, jer znamo da i naša Vlada sadašnja i naš ministar pripremaju zakon kojim će se dati mogućnost da žene na selu koje budu porodilje, da se njima plaća porodiljsko, da imaju mogućnost da imaju naknadu za porodiljsko, da imaju mogućnost da ta naša deca koja se tamo rađaju imaju pravo na dečiji dodatak.

Još jedno moje pitanje je – da li će taj zakon biti uskoro ovde kod nas u Skupštini, da to izglasamo, da našim ženama na selu obezbedimo budućnost? Siguran sam da ćemo zajedno sa Ministarstvom bez portfelja dr Slavice Đukić Dejanović imati mogućnost da posebno našim ženama na selu obezbedimo mnogo bolje uslove, da tamo mogu da privređuju, da rade i da od svog rada mogu da žive.

Znamo po statistici da u svetu ima blizu jedne četvrtine žena koje žive na selu. U siromašnim područjima sveta ima preko 43% žena koje žive na selu. Kod nas u Srbiji veliki broj naših žena na selu se trude da budu društveno korisne, pomažu svojoj porodici, uvek su na njivi, na livadi, u kući rade, ali uvek kada treba pomažu i svojim starima. Baš zbog toga, ja bih voleo i siguran sam da ćemo ovde u narednom periodu imati zakone koji će dati doprinosa da našim ženama na selu obezbedimo bolje uslove da žive. Ja ću, kao i uvek, dati akcenat na jugoistok Srbije, jer tamo se moraju obezbediti mnogo veća sredstva za naše žene na selu, jer tamo one mnogo teže žive nego u ostalim delovima Srbije.

Konkretno pitanje je postavljeno i ja bih pozvao sve kolege i koleginice da damo maksimalnu podršku našim ženama na selu, baš zbog toga što su one stub našeg društva, stub naše Srbije. Još jednom kažem, predsednik Srbije, gospodin Vučić je sa mnom na sastanku, koji je bio pre mesec dana, rekao da moramo staviti akcenat na to da uposlimo naše žene i da posebno uposlimo naše žene na selu. Hvala.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, postavio bih pitanje Ministarstvu zdravlja, konkretno baš zbog toga što dolazim iz opštine koja ima dosta veliku površinu, mali broj ljudi, demografski je veoma ugrožena, a takvih opština u Srbiji, na jugoistoku Srbije ima dosta.

Pitanje je da li će u narednom periodu, kada se menja Zakon o zdravstvu, imati mogućnost da se lokalnim samoupravama kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Ražadž, Babušnica i takve opštine, da imaju mogućnost, da imaju hitnu pomoć, odnosno da imaju ljude koji mogu radi u hitnoj pomoći, baš zbog toga što je veliki broj naših ljudi star. Konkretno, kroz opštinu Svrljig prolazi put veoma frekventan, to je magistralni put, gde su se unazad nekoliko dana dešavalo veći broj nezgoda, gde su ljudi, radnici u domu zdravlja u okviru svojih nadležnosti, izlazili na teren, ali zbog nedostatka kadra oni nisu mogli da pruže na najbolji način pažnju tim koji imaju takve saobraćajne nezgode.

Hteo sam da postavim pitanje, ja očekujem da ćemo u narednom periodu imati mogućnost i da će „Batut“ imati mogućnost da neke stvari promeni, da ne bude 20.000 ljudi za internistu, da ne bude 25.000 ljudi za kućnu negu i takve stvari, već da to gledamo prema teritoriji, prema površini, prema putnoj infrastrukturi, da se takvim opštinama da mogućnost da mogu da uposle još doktora, još sestri, još vozača, da mogu da pruže pomoć svakome kome je ona potrebna. Mislim da je svakome od nas na prvom mestu zdravlje ljudi. Zbog toga znam da je problem oko zapošljavanja, ali takvim opštinama moramo to omogućiti.

Kod nas u Svrljigu se ovih dana završava put prema Staroj planini. To je velika stvar za sve nas, ja bih se zahvalio prethodnom premijeru, a sadašnjem predsedniku Srbije koji je zajedno sa mnom obilazio te puteve i čovek koji je dao podršku da taj put prema Staroj planini konačno završimo, da može mnogo veći broj ljudi da dođe preko Svrljiga i ode do Stare planine da tamo vidi, da se malo odmori. Ali, zbog problema sa nedovoljnim brojem kadrova, doktora, sestri, vozača mi moramo to obezbediti i na taj način da damo pažnju svim onima koji prolaze kroz Svrljig i idu prema Staroj planini ili na bilo kom drugom mestu kada se desi neka nezgoda, da mogu da tim ljudima spasu život.

Još nešto što je vrlo bitno, i to može da bude pitanje usmereno Ministarstvu zdravlja, da li je moguće da Dom zdravlja u Nišu koji pokriva grad Niš i okolinu, da li može da da hitnu pomoć i službu da bude kod nas u Svrljigu i da na taj način razrešimo problem hitne pomoći i urgentne medicine, jer stvarno veliki broj nezgoda se dešava, staračka populacija ljudi i hitna pomoć je neophodna za opštine kao što je Svrljig, kao što su uopšte opštine na jugoistoku Srbije.

Još nešto oko toga, veliki je problem da demografska karta. Baš zbog toga mi moramo nogo veći broj doktora, sestri imati na terenu i preventivno i obezbeđivati elementarne uslove da tim ljudima obezbedimo makar normalnu starost. Još nešto oko toga, ja bih rekao, jer mislim da se stvarno mnogo stvari menja na dobro, zakone koje sada donosimo, a zakoni su baš primereni ovoj situaciji kakva jeste i mislim da bismo trebali što pre ući u postupak i promene zakona, a to je pitanje Ministarstva finansija, Ministarstva poljoprivrede, Zakona o davanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Taj zakon je 90-tih godina donesen i u tom zakon data je mogućnost da seoske mesne zajednice, koje imaju slobodne prostore, utrine i pašnjake, da za potrebe stočarstvo te pašnjake mogu da koriste.

Svedoci smo da zbog velikog odliva ljudi, staračke populacije ljudi, taj zakon moramo menjati jer moramo dati mogućnost da te utrine i pašnjake stavimo u funkciju da tu može da se gradi farma i da se grade objekti i u krajnjem slučaju da tamo upošljavamo ljude.

Imamo Zakon o zadrugarstvu koji je promenjen, imamo veliki broj mladih ljudi koji žele da se bave zadrugarstvom, ali nemamo dovoljno pašnjaka, njiva koje mogu staviti u funkciju. Baš zbog toga bismo trebali ovaj zakon konačno promeniti. To je zakon koji je u nadležnosti Ministarstva finansija, ali svi zajedno na tome želimo da radimo. Hvala vam još jednom.

Postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je vezano za Ministarstvo saobraćaja, ministarki i potpredsedniku Zorani Mihajlović, da li će se u toku ove godine završiti deo puta od Svrljiga prema Staroj Planini, jer smo govorili i dogovorili se i kreće se sa radom ali bitno je da se u toku ove godine završi.

Pitanje je i ministru bez portfelja gospodinu Krkobabiću, da li će se i u narednom periodu nastaviti sa radom na zadrugarstvu? Da li će se program koji su dostavile određene zadruge i realizovati u toku ove godine, jer smo svedoci da je zadrugarstvo jedna od najbitnijih tema što se tiče poljoprivrede. Sami smo videli juče u ekspozeu naše buduće premijerke gospođe Brnabić, da je i zadrugarstvo stavljeno jedno od bitnih faktora u razvoju poljoprivrede na teritoriji cele Srbije.

Isto pitanje je i Ministarstvu poljoprivrede, gospodinu Nedimoviću, da li će se nastaviti i u narednom periodu da se radi na izdvajanju sredstava ali sa većim brojem procenata za nerazvijene opštine kao što su brdsko-planinska područja kao što je jugoistok Srbije, kao što je Svrljig, Bela Palanka, Knjaževac, Sokobanja, Babušnica, Ražanj i ostale opštine. U procentima za mlade ljude, jer smo svedoci da bez ulaganja u mladost nema nam opstanka ni u tom delu Srbije.

Pitanje isto, gospođi Slavici Đukić Dejanović, da li će normalno i u narednom periodu, pošto će ona voditi taj resor, se nastaviti sa ulaganjem u borbu protiv bele kuge, jer na primeru koji su dosad odrađeni u opštini Svrljig, odakle ja dolazim. Mi smo u toku prošlih godina izdvajali po 150 hiljada dinara za svaku bračnu zajednicu u Svrljigu i 150 hiljada dinara za bračne zajednice u selima. Od ove godine smo uzeli i radi se 350 hiljada dinara za seoska područja za stvaranje bračne zajednice, 250 hiljada dinara za sam Svrljig. Uslov je da bračni drugovi, budući bračni drugovi ne budu stariji od 47 godina i normalno je da otvore ako žive u selima poljoprivrednog gazdinstva, da imaju obaveze u naredne nekoliko godina, tri godine, da plaćaju socijalno i penziono preko poljoprivrede.
Mislim da je to dobra stvar i siguran sam da će ministarstvo bez portfelja koje vodi dr Đukić Dejanović to podržati, normalno i Vlada koju će predvoditi naša premijerka gospođa Ana Brnabić i da će to da podrži zato što je najbitnija stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije gde je veliki problem mladost, gde je veliki broj starih ljudi koji tamo žive.
Ulaganje i u staračke domove, isto pitanje za ministarstvo koje je nadležno, da li će imati mogućnost da se više sredstava izdvoji za otvaranje staračkih domova u tim opštinama kao što je opština Svrljig, jer mislim da je to jedna od mogućnosti, da ti našim ljudima obezbedimo sigurnu budućnost, bez obzira što naši ljudi čuvaju naše roditelje.
Mislim da su ova pitanja baš usmerena i za novu Vladu. Očekujem da ćemo u toku današnjeg dana to i odraditi, s tim što bih postavio još jedno pitanje, a to pitanje je vezano za jedan problem. Sada dolazi letnji period, velike suše. Dolaze veliki požari. Iz opštine iz koje ja dolazim imamo samo nekoliko vatrogasada spasioca. Ima ih samo tri. Da li će nadležno MUP imati mogućnosti da se obezbedi prijem novih radnika vatrogasaca, koji će raditi na zaštiti od požara na teritorijama kao što je opština Svrljig, opština Bela Palanka i te opštine koje su dosta velike po površini, ali imamo mali broj ljudi.

Imam još jedno pitanje. Vezano je za razvoj poljoprivrede. Da li će se u narednom periodu obezbediti uslovi da Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija uđu u postupak promene Zakona o povraćaju utrina i pašnjaka lokalnim samoupravama koje su date na korišćenje mesnim zajednicama? Taj zakon je vrlo bitno da se promeni zato što imamo blizu 400.000 ha zemlje koja sada nije stavljena u funkciju, a u opštini odakle ja dolazim imamo preko 5.000 ha zemljišta na kome ne može ništa ni da se radi zato što je tu sada predviđeno …

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice, postavio bih pitanje Ministarstvu saobraćaja i „Putevima Srbije“, a vezano je za rekonstrukciju puta koji vodi od Svrljiga prema Staroj planini. Inače, to je put državnog karaktera i veoma je bitan za jugoistok Srbije, jer svi znamo da je aerodrom u Nišu „Konstantin Veliki“ veoma frekventan, veliki broj putnika dolazi u Niš iz celog sveta, tako da veliki broj tih putnika želi da ode i da odmara na Staroj planini, koja je veoma lepa. Normalno, pozivam sve kolege i sve ljude da dođu da vide lepote Stare planine. Ali, pre nego što dođu, moraju da prođu kroz Svrljig, a da bi otišli do Stare planine preko Svrljiga, trebamo ovaj put završiti.

U toku prošle godine više puta smo govorili o tome, gde smo se dogovorili i Ministarstvo saobraćaja i ministarka Zorana je i rekla da će taj put biti urađen u toku ove godine. Ja pitam da li je put stavljen u Program održavanja puteva preko „Puteva Srbije“, ili će biti urađen kroz neki drugi program? Suština svega jeste da je izgradnja tog dela puta vrlo bitna zato što će tu, osim turizma, imati mogućnost da se razvija i poljoprivreda i sve ono što je bitno za taj deo naše Srbije, odnosno za jugoistok Srbije.

Inače, još jedno pitanje bih postavio isto nadležnom ministarstvu, a to je isto put koji je lokalnog karaktera, ali je jedina alternativa magistralnom putu od Niša prema istočnoj Srbiji, prema Knjaževcu, prema Zaječaru, a to je deo puta koji vodi preko sela Grbače, dužina četiri kilometra. Pitam da li će taj deo puta biti završen u toku ove godine, jer smo isto dobili od strane Ministarstva saobraćaja i „Puteva Srbije“ da će biti završeno? Taj deo puta je bitan baš zbog toga što je to jedina alternativa u slučaju da dođe do zakrčenja saobraćaja u delu magistralnog puta koji ide preko Svrljiga. Vrlo je bitno da se to završi zato što je veliki intenzitet saobraćaja u delu magistralnog puta i veliki broj ljudi tu funkcioniše. Kad dođe do nekog zakrčenja, to su velike i dugačke kolone automobila. Zbog toga još jednom pitam da li će to biti završeno? Očekujem po dogovoru od prošle godine da će to biti završeno, i ovaj deo puta prema Staroj planini i deo puta preko sela Grbače koji je alternativa magistralnom putu ukoliko dođe do nekih zakrčenja.

Još jednom bih pitao i Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Institut za stočarstvo – da li će se prihvatiti moja inicijativa da se i opštinama koje su nerazvijene u jugoistočnoj Srbiji da mogućnost da koriste sredstva za umatičena grla kada se dobije RB broj na isti način kako se to radi u Vojvodini? Baš zbog toga, ako želimo da razvijamo stočarstvo, da damo istu mogućnost i da na taj način naši poljoprivredni proizvođači sa jugoistoka Srbije mogu da koriste sredstva, da okreću sredstva, da povećavaju broj grla stoke i na taj način da sebi obezbeđuju egzistenciju, razvoj i prosperitet i samog domaćinstva i same opštine, a i samog jugoistoka Srbije.

Inače, mogu da podsetim da u okviru delokruga rada matične službe Institut za stočarstvo ne prihvata da kada domaćinstvo, odnosno grlo kad dobije RB broj, a to je početni broj, da taj čovek, to domaćinstvo na to grlo nema pravo da dobije sredstva od Ministarstva poljoprivrede u vrednosti od 7.000 dinara za ovcu ili kozu, ili 25.000 dinara za krupna grla stoke. Na ovaj način, kada bismo to izjednačili makar za nerazvijena područja, za brdsko-planinska područja, za jugoistok Srbije, to je način da pospešimo stočarstvo, da razvijamo stočarstvo i na taj način da damo mogućnost da ljudi koji žele da se bave stočarstvom, a podsećam da su te naše opštine na jugoistoku Srbije veoma stare, opštine su devastirane, brdsko-planinska područja, na ovaj način imaćemo mogućnost, siguran sam, da damo veći prosperitet i razvoj tih opština kroz stočarstvo, jer svi znamo da bez razvoja stočarstva nema razvoja poljoprivrede.

Zahvaljujem se uvažena predsednice.

Postavio bih pitanje „Železnici Srbije“, odnosno „Srbija Vozu“, vezano je za prugu, deo pruge kraga, koji ide od Crvenog krsta u Nišu, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora, do Prahova i mogu da kažem, jer ću se vratiti malo unazad, da podsetim sve, to je pruga koja je veoma bitna za istok Srbije. Ta pruga je građena, početak građenja je počeo je 1907. godine, znači 110 godina je prošlo od kada je ta pruga počela da se gradi. Svi znao koliko je taj krag pruge veoma bitan za istok Srbije. Imamo situaciju da je taj deo pruge počeo da propada od 1996. godine. U tom delu pruge bilo je zaposleno preko 2000 ljudi, a do današnjeg dana tu ima oko 800 zaposlenih radnika koji taj deo pruge održavaju i rade.

Svedoci smo propadanja tog dela pruge, a najveća i najgora stvar je bila 2007. godine, kada je tadašnja vlast, na inicijativu tadašnjeg direktora Železnice Srbije, krenuo da ugasi taj deo pruge, od Niša, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora prema luki u Prahovu. Znači, tada je krenula inicijativa da se taj deo pruge ugasi, da se zaustave relacije putničkih vozova koji su tuda išli i na taj način su hteli da oštete veliki broj građana kojima je to jedina mogućnost da mogu da odu do određenog centra, grada, opštine ili nekog sela.

Tada se veliki broj opština koji gravitiraju u tom delu pobunili argumentovano pokazali da to nije u redu i zaustavljena je ta inicijativa. To je bilo loše, ali i do današnjeg dana ta pruga se i dalje loše održava, u veoma lošem je stanju. Sve je išlo, što se kaže, na ruku da se ta pruga gasi. Da li je to zbog nemogućnosti ljudi koji rade u Železnicama Srbije, ljudi koji su iz tog dela Srbije a nemaju mogućnost da lobiraju da se taj deo pruge više i bolje održava, možda je to i rešenje.

Ranije, prošle godine, krajem 2015. godine, bila je inicijativa Srbija – voz, a to je preduzeće koje je zaduženo za prevoz putnika, da se ponovo taj deo pruge zatvori, da se ugasi da tamo vozovi, odnosno putnici ne treba da idu. Mogu da kažem da je, prema broju stanovnika, prema teritoriji, vrlo bitna stavka i da veliki broj putnika putuje vozom zato što nemaju drugi izbor prevoza. Još nešto, taj deo pruge od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Prahovu je vrlo bitan za teretni saobraćaj, zato što velike količine robe ide iz Svrljiga, od Bora u Prahovu. Luka u Prahovu je pretrpana robom. Znači, vrlo je bitno zbog železnice, zbog razvoja naše Srbije da se taj deo pruge obnovi, rekonstruiše, da se pragovi obnove i da u narednom periodu Železnica Srbije da mnogo veći akcenat na taj deo naše železnice.

Zato kažem i pozivam, i moje pitanje je nadležnom ministarstvu, Železnicama Srbije, „Srbija – vozu“, da li će biti uložena veća sredstva za remont pruge, za popravku pragova, za obnovu vozova, jel znamo da je „Šveđanka“, voz koji je komunicirao veoma aktivan, veoma veliki broj ljudi putuje tim vozom, sada imamo ruski voz, koji je veoma ugodan i dobar, ali isto je veliki problem ljudi, putnici koji putuju vozom, kondukteri njima ne naplaćuju karte, već oni te pare stavljaju u džep. To nije dobro zbog putnog saobraćaja zato što veliki broj ljudi sada ide besplatno i na taj način štete Železnice Srbije.

Ja pozivam i tražim od nadležnim u Železnicama Srbije, da se uvrsti pruga od Niša, Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Bora prema Prahovu, da se uvrsti u rekonstrukciju, da se rekonstruiše, da se poprave pragovi, da se uvede red i da mi slučajno ne smemo dozvoliti da taj krak pruge bude obustavljen vozni saobraćaj za putnike zato što je to žila kucavica za sve nas koji u tom delu živimo.

Pozivam ljude u Železnicama Srbije da ozbiljno shvate ovu moju inicijativu, ovaj moj predlog da se uradi rekonstrukcija ovog dela pruga, jer još jednom ponavljam da je tamo veoma bitno da se tamo veliki broj teretnog saobraćaja obavlja, da se prevoze i opasne materije…

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Pošto ja znam da budućnost naše Srbije i jugoistoka Srbije jeste razvoj poljoprivrede, postavio bih nekoliko pitanja oko tog resora.

Prvo pitanje je ministru bez portfelja, gospodinu Krkobabiću, vezano za zadrugarstvo.

Pošto smo čuli da će nadležno Ministarstvo u narednom periodu obezbediti sredstva, a i već su u okviru budžeta pripremljena, i da će imati mogućnost da se stimuliše stvaranje novih zadruga u Srbiji sa posebnim akcentom na istok i na jug Srbije. Pošto ja dolazim iz opštine koja je nerazvijena, koja ima šanse kroz zadrugarstvo, kroz zadruživanje, ja pitam gospodina ministra kada će i da li je napravljen pravilnik, kako će se formirati te zadruge i kako će se finansirati i na koji način će dobijati sredstva te zadruge?

Znamo samo da je pripremljeno i u razgovoru sa gospodinom ministrom imam informacije da će do 50 hiljada evra biti opredeljeno za formiranje novih zadruga, a za ove starije zadruge koje su se formirale ranije, za njih će biti obezbeđeno do 100 hiljada evra.

Mislim da je to dobro i mislim da trebamo maksimalno sada na taj način staviti akcenat za udruživanje i samo takvim udruživanjem imamo šansu da pomognemo razvoju poljoprivrede u nerazvijenim područjima, brdsko-planinskim područjima kao što je opština Svrljig, kao što je opština Bela Palanka, Sokobanja, Knjaževac, Babušnica i ostale opštine.