Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Kao prvo ja bih da vam se zahvalim na organizaciji međustranačkog dijaloga koji je krenuo sinoć, gde ste vi, zajedno sa našim predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, pokrenuli tu priču na najbolji način, jer to je jedini način da rešimo neke nesuglasice vezano za sve one izborne radnje i sve ono što je nekom nešto nedodirljivo. To konkretno mislim na one koji nisu bili na ovom dijalogu. Neka to ide njima na čast i uvek mogu da se žale. Kod nas se kaže – onaj ko gubi može da se žali kod Mile Rovala u Knjaževac. To je neki advokat Mile Rovalo. Ali, to se kaže kod nas, u mom kraju.

Jedna od stvari vezano za taj dijalog jeste da je Ujedinjena seljačka stranka tu učestvovala. Imamo neke svoje predloge, a ali to smo vama dali, predali i očekujem da ćemo neke stvari od toga i prihvatiti.

Meni je vrlo bitna jedna stvar, to može da se desi i nekim drugim političkim strankama. Inače, mi smo prošle godine promenili taj cenzus gde za prelazak cenzusa i ulazak u parlamente, kako lokalne, tako pokrajinske, tako i u Parlament Srbije, je 3%.

Kada smo bili na tim našim izborima, kao Ujedinjena seljačka stranka bili smo i na izborima i u Nišu sami. Mi smo u gradskoj opštini Crveni krst kao Ujedinjena seljačka stranka prošli cenzus, imali smo 3,6%, ali nismo dobili odbornika, ja ne znam iz kog razloga. Da li zbog tog Dontovog sistema ili ne znam šta, ali cenzus je 3% i ja sam računao da će to biti ulazak odbornika u parlament.

To je jedna od stvari koja se može desiti i nekome drugom. To se može desiti na izborima za parlament Republike Srbije, pa da ne dođemo u istu situaciju. Mi smo prošli 3,6% i nismo dobili odbornika, a neki poslanici kada su 2006.godine bili na izborima imali su 2,99% i oni su uspeli da uđu u parlament zahvaljujući nekim stranim ambasada.

Mislim da o tome treba da se govori i mislim da je za to potrebno da se zna, da je cenzus od 3% da li je to prolazak i ulazak u parlamente, da li u lokalne, pokrajinske ili republički parlament, i da to ukoliko ima nekih problema da se to reši na vreme da ne dođemo u situaciju da to bude nekome na štetu.

To je vrlo bitno i ja mislim da ova naša sada kampanja, vezano za razvoj demokratije, da se što veći broj ljudi skupi. Juče je bilo 26 stranaka. Ovde smo razgovarali o tim izbornim uslovima. To je nešto stvarno pozitivno, dobro i očekujem da ćemo zajedno sa svima, zajedno sa našim predsednikom Srbije koji je tu, koji je dao stvarno neke konstruktivne predloge, da će to biti rešeno na najbolji način i da će sve to biti za doprinos demokratiji u našoj zemlji Srbiji.

Još jedno pitanje bih hteo da postavim, konkretno, Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Batut – da li će imati mogućnosti da se promeni pravilnik, da opštine koje imaju manje od 20 hiljada stanovnika da nemaju pravo na doktora interne medicine? To je vrlo bitno da se promeni, taj pravilnik, zato što veliki broj opština ima manje od 20 hiljada stanovnika nemaju doktora interne medicine, a ima veliki broj kardiovaskularnih problema, veliki broj ljudi koji imaju dijabetes, probleme sa srcem i oni nemaju mogućnost, nemaju tog specijalistu.

Potrebno je tim ljudima obezbediti doktora interne medicine, da to bude plaćeno iz budžeta Ministarstva zdravlja i da na taj način ti ljudi imaju ista prava kao i oni koji imaju više od 20 hiljada stanovnika.

To merilo, broj stanovnika ne priliči situaciji na terenu zato što veliki broj opština koje imaju staračku populaciju ljudi imaju demografsku ugroženost, imamo brdsko-planinsko područje, razuđenost opština, razuđenost sela. To sve traži da bude veći broj doktora, sestara i posebno tih specijalnosti koje su bitne za život i zdravlje tih ljudi. To je moje pitanje i da li postoji mogućnost da se taj pravilnik promeni za dobrobit tih malih sredina kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veliki broj opština Jugoistočne Srbije, a i u drugim delovima Srbije kao što je recimo Raška i drugi delovi Srbije? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču, konkretno, malih lokalnih samouprava koje su četvrta, odnosno peta grupa nerazvijenosti. Jedna od njih je i Opština Svrljig, iz koje ja dolazim.

Moje pitanje je usmereno ka Kancelariji za ulaganje, pošto sam u prethodnom periodu, 2014, 2015. i 2016. godine, više puta govorio ovde u Skupštini o problemima izgradnje fiskulturne sale, odnosno sportske hale, gde smo u okviru toga razgovarali sa našim sadašnjim predsednikom, a tadašnjim predsednikom Vlade, gospodinom Vučićem.

Na osnovu svih tih mojih angažovanja i zahteva iz Opštine Svrljig, mi smo 2017. godine u okviru Kancelarije za ulaganja dobili sredstva u vrednosti 100 miliona dinara, odvojene su na stavku da se odradi završetak te fiskulturne ili tzv. mešovite fiskulturne sale, u kojoj bi bilo 550 sedećih mesta. To bi bila velika potreba za sve nas koji živimo u Svrljigu, jer nama je interes da se mladim ljudima obezbedi da se bave sportom, da mogu da se druže. Normalno, kada je loše vreme, kada je kiša, kada je hladno, to ne može da se radi u balon sali na otvorenom, već nam je za to potrebna ta fiskulturna sala, koja je započeta davne devedeset i neke godine.

Do dana današnjeg Opština Svrljig je više puta projekat koji je odradila usaglašavala sa Kancelarijom za ulaganje, gde su se u okviru Kancelarije za ulaganje više puta menjali ljudi koji su prihvatali tu dokumentaciju i tražili su sve nešto novo i novo. Do dana današnjeg ta sportska hala nije započeta, nijedan deo, nije prihvaćen čak ni taj projekat, a mogu da kažem da su pojedini koji su bili ispred te Kancelarije za ulaganje, koji su bili kao ljudi zaduženi za praćenje projekata, tražili kada je krenulo da se radi da se kompletan objekat koji je urađen sruši, iako postoji kompletna dokumentacija o izdržljivosti i nosivosti koju su radile stručne službe i ljudi iz Opštine Svrljig iza toga stoje.

Pozivam i pitam Kancelariju za ulaganje kada će se obezbediti ta sredstva konačno, kada će se krenuti sa izgradnjom te mešovite fiskulturne sale, a mi u Svrljigu to kažemo sportska hala? To je potreba i dece koja idu u školu i mladih ljudi, zato što u Svrljigu postoji veliki broj sportskih radnika koji imaju veoma kvalitetne i dobre rezultate, gde veoma imamo uspešne sportiste. Juče sam govorio i o deci iz Svrljiga koja idu u srednju školu, a koja imaju neke ideje koje su patentirali vezano za zaštitu zdravlja, za zaštitu životne sredine i, konkretno, zaštitu kada se ne daj bože desi neka saobraćajna nezgoda. Baš zbog toga je bitno da se završi u Svrljigu ta sportska hala.

Još jednom pozivam predstavnike i nadležne u Kancelariji za ulaganje da to konačno završimo. Mi u okviru opštinske uprave imamo sve dokumente koji su slate od strane opštine prema Kancelariji, gde se traži sve nešto novo, novo i novo. Sve to što se traži, sve to traži i finansijska sredstva da se iz opštine obezbede, sve je urađeno, ali do dana današnjeg još nije ništa započeto, da se konačno završava od tih sto miliona koji su odvojeni u Kancelariji za ulaganje.

Sada, za mene je bitno konačno, znam da je pandemija, znam da ima dosta troškova, ali verujte mi, ljudi, ljudi iz opštine iz koje ja dolazim pitaju to uvek, jer znaju da je to velika potreba, da smo o tome govorili ovde i sa predsednikom Srbije, tadašnjim premijerom Vlade, imali smo i u budžetu sredstva opredeljena, odnosno u Kancelariji za ulaganje opredeljena sredstva od sto miliona dinara. Do dana današnjeg ništa nije krenulo da se radi. Očekujem da će to biti u nekom periodu koji je ispred nas, narednih mesec dana, dva, da se uđe u postupak, da se to završi, zato što je to potreba za sve naše mlade ljude, za decu koja su u osnovnoj školi i u srednjoj školi, a taj projekat i ta hala se nazali između osnovne i srednje škole. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje. Pošto je Opština Svrljig, kao i veliki broj takvih opština, nerazvijena, peta grupa nerazvijenosti, moje pitanje je upućeno Direkciji za imovinu. Inače, ispred Opštine Svrljig, početkom prošle godine, april ili maj mesec, podneli smo zahtev Direkciji za imovinu, da se obezbedi prostor za otvaranje jedne firme, a ima blizu pet hektara zemlje. Očekivali smo da će ta zemlja da se da opštini da možda gazduje, ali smo dobili od Direkcije za imovinu da nemamo pravo i da ta zemlja i dalje ničemu ne služi, ali mi tu zemlju ne možemo sada dati investitoru koji je zainteresovan da tamo otvara svoju proizvodnju. Inače, već je otvorio 105 radnih mesta i želi da kompletnu svoju proizvodnju prebaci u Svrljig.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u okviru Direkcije za imovinu, u okviru Ministarstva za poljoprivredu obezbede sredstva, mesto i zemlja, a postoji veliki prostor koji može da služi za nove investicije, za nova radna mesta i za to zemljište koje bi bilo naklonjeno ljudima koji bi želeli da otvore firmu?

Hvala još jednom. Očekujem da će to biti rešeno u narednom periodu.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Ja ću postaviti nekoliko pitanja koja su bitna za sve građane Republike Srbije, bez obzira da li oni žive u seoskim ili gradskim područjima, da li žive na jugoistoku Srbije, u Raškoj ili Vojvodini, sve je to problem.

Kao prvo, veliko interesovanje, a ja ovo pitam baš zbog toga što veliki broj mojih komšija i sugrađana pitaju, svi su svedoci da unazad, prošle i ove godine, imamo veliki problem sa pandemijom i velika pažnja se stavlja na proizvode koji su bitni za život ljudi, konkretno mislim na hranu.

Moje pitanje je usmereno ka Ministarstvu trgovine, a tiče se konkretno proizvoda ulje ili zejtin, jer svi ti životni proizvodi koji su najbitniji, šećer, so, brašno, mleko, cena nije promenjena u velikom delu, možda nekoliko procenata, u odnosu 2019. do 2021. godine, dok je cena zejtina skoro duplirana. Mene interesuje zašto je to tako i da li ima mogućnost da se na to utiče, da bude manja cena, normalnija, zato što je zejtin veoma bitan proizvod za sve nas?

Velika potreba nas koji živimo u Svrljigu i okolnim mestima je da koristimo mast, ali to neko ne koristi već koristi zejtin, a cena zejtina je veoma visoka, kreće se do 180 dinara, a 2019. godine je bila cena između 90 i 100 dinara. Mislim da je to preterana cena. Cena suncokreta jeste bila nešto veća, ali bila je verovatnoća da je najveća količina suncokreta izvezena. Mislim da bi na to trebali da obratimo više pažnju, zato što je to veoma bitno za sve građane.

Ja znam da je cena naših poljoprivrednih proizvoda veoma mala, otkupna cena mleka, sira i svega ostalog, jer seljak uvek nosi najteži teret zbog celokupnog društva, ali mislim da cena zejtina jeste velika i na tome moramo da radimo, da se stavi cena koja je normalna, shodna situaciji u našim sredinama. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje upućeno je Ministarstvu poljoprivrede. Veliki broj naših sugrađana koji žive u brdsko-planinskim područjima, koji žive u opštinama na teritoriji Nišavskog okruga, Topličkog okruga, na teritoriji jugoistočne Srbije i u drugim delovima Srbije, u Raškoj, svuda je slična situacija, jeste da određivanje područja sa otežanim uslovima života se određuje pravilnikom do 500 metara nadmorske visine je područje sa težim uslovima života, a ispod 500 je proizvodnja lakša, bolja i za ta područja se ne dobijaju veća sredstva, kao što se dobijaju za područja koja imaju preko 500 metara nadmorske visine. Ja sam predlagao da se taj pravilnik promeni, da se drugačije to rangira, da opštine koje su nerazvijene, brdsko-planinska područja, opštine koje su devastirane, u tim opštinama treba da budu sva područja sa otežanim uslovima života, jer nije isto selo iz kojeg sam ja, da to selo ima povoljnije uslove, odnosno nepovoljnije uslove, a selo do mene, u istoj opštini, ima povoljnije uslove.

Mislim da na tome moramo da radimo i bilo bi dobro da se taj pravilnik promeni i da bude drugačiji, da se rangira na način da sva područja koja su na teritoriji opštine koja je četvrta ili peta grupa nerazvijenosti, brdsko-planinske, demografski ugrožene, koliko je rođeno dece, da se na osnovu toga određuje koja su područja sa otežanim uslovima života i da se tu izdvajaju veća sredstva.

Još jedno pitanje Ministarstvu poljoprivrede jeste, ja ću ovo da kažem pohvalno, zato što je donesen pravilnik i uredba, konkretno, vezano za pomoć u nabavci mehanizacije, učešće 50%. Od celokupne cene, 50% vraća Ministarstvo poljoprivrede, 40% se dobija kredit koji vraća taj poljoprivrednik a 10% učešće za to gazdinstvo. To je odlična odluka, to je odlična inicijativa našeg Ministarstva poljoprivrede i to znači da ukoliko neki poljoprivrednik iz mog kraja ili okoline želi da kupi neki traktor, neku priključnu mašinu, njemu se vraća 50% od cene, 40% od cene uzima kredit a 10% je učešće tog poljoprivrednika.

Predlažem da se u okviru ovog, ta minimalna stvar jeste 20 hiljada evra. Mislim da je to visoka skala za male poljoprivredne proizvođače, zato što veliki broj poljoprivrednih proizvođača, konkretno iz krajeva o kojima sam malo pre govorio, nemaju mogućnost da obezbede tih 20 hiljada evra. Zato predlažem da minimalno učešće za to bude 10 hiljada evra, jer svako gazdinstvo i na jugoistoku Srbije i u ostalim delovima Srbije koji su nerazvijena područja može da obezbedi 10 hiljada evra za nabavku nekog traktora, neke priključne mašine, a na ovaj način stimulišemo i proizvođače koji rade ovde kod nas u Srbiji, da to nisu uvozne mašine. To je velika stvar, dobro je, ali da se stavi na 10 hiljada evra, da ta cena bude manja.

Zahvaljujem se predsedniče.

Postaviću, kao i dosad određena pitanja nadležnim institucijama konkretno koja se tiču velikog broja ljudi koji žive i na jugoistoku Srbije i u celoj Srbiji.

Konkretna pitanja su vezana za EPS i za pretplatu koja se isplaćuje preko EPS-a Javnom servisu RTS-a.

Pošto smo svedoci da veliki broj ljudi na teritoriji Srbije preko EPS-a plaća i RTS normalno da očekuje da pokrivenost i prisutnost iz tih regija da bude na javnom servisu što mogu da kažem da nije baš tako, ali suština mog pitanja jeste kako postoji mogućnost da se taksa, koju plaćaju svi građani Srbije, a ja sad konkretno to kažem za područja sa težim uslovima života, za područja seoska, za brdsko planinska područja, gde imamo problem da veliki broj naših žitelja, to su mahom stari ljudi u seoskim područjima koji su imali, koji su živeli u tim područjima i desi se zbog starosti da čovek umre njegovi naslednici ukoliko ne isključe struju, a normalno bi bilo da niko ne isključi struju, zato što je to nešto što je bitno, on želi da ima to svoje ognjište, oni u tim kućama gde ima to merno mesto, osim što plaćaju tu taksu, struju, plaća se i taksa konkretno vezano i za pretplatu RTS-a. To važi za te ljudi koji ne žive u tim kućama, to važi i za ekonomska dvorišta.

Konkretno u našim seoskim područjima postoji mogućnost da ljudi žive u kući, a ekonomsko dvorište odvojeno od njih 50 ili 100 metara i oni ukoliko imaju to merno mesto i na tom mernom mestu plaćaju pretplatu RTS-a.

Mislim da nije normalno, jer krave, ovce, svinje, kokoške verovatno ne gledaju RTS i to bi trebalo normalno da se ne naplaćuje tim domaćinstvima.

Imamo i situacije kada sada dođe do navodnjavanja, imamo kvalitetne voćnjake, gde ljudi žele da se bavi navodnjavanje, da to bude sve kako treba i oni tu imaju merno mesto i oni tu isto moraju plaćati pretplatu RTS-u.

To je namet za naše poljoprivredne proizvođače i da bi oni to mogli da ne plaćaju treba da podnesu određene zahteve, to je procedura, a u krajnjem slučaju oni tu gube vreme, a nekada to ne urade nego plaćaju i to njima ide iz svog budžeta koji je i ovako u teškoj situaciji.

Moje pitanje, da li postoji mogućnost da se takvim ljudima koji imaju takve probleme, da imaju dva merna mesta, jedno gde žive, na drugo su ekonomsko dvorište štale i to gde je njihov izvor prihoda, od toga žive, da tu ukoliko ima dva merna mesta da se na tom drugom mestu da se ne plaća RTS i da se oni od toga ljudi oslobode i normalno to je potreba i poziv da se to što pre reši, jer suština svega jeste da veliki, najveći broj naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a i u ostalim područjima brdsko planinskim kako sam rekao, to su redovni pretplatnici i RTS-a, i normalno redovno plaćaju struju i zbog toga oni sad zbog svog poštenja i dobrote oni sada plaćaju nešto više nego ovi naši prijatelji i sugrađani koji žive u velikim centrima.

Za mene kao čoveka to je bitno da se reši, da se ne plaća pretplata za RTS na takvim mestima gde se već isplaćuje za to gde oni ljudi žive i to da se ne naplaćuje. I to treba da uradi ili EPS ili koordinirano sa RTS.

Radio televizija Srbije normalno neće da se odrekne svojih naknada, ali mislim da nije u redu da se nekom naplaćuje dva puta, iako je jedno domaćinstvo, a štala izdvojena i tu ima merno mesto.

Još jednom pozivam sve nadležne da to reše za dobrobit naših i poljoprivrednika i onih ljudi čije su kuće ostale u nekim selima, a oni žive u nekim većim centrima. Još jedna od bitnih stvari, ovo ću sada da kažem, i za mene je ovo bitno da to bude rečeno, na dobrobit svih, da ne bude aprilska šala, jeste danas 1. april.

Ja bih danas iskoristio priliku……

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, ja ću postaviti pitanje i podsetiti sve naše građane na neki period 2000. godine, gde je do te 2000. godine bio veliki broj firmi koje su bile aktivne, radile, tzv. društvene firme. Posle dolaska DOS-a, veliki broj tih firmi je počeo da propada, počeli su da uništavaju te firme, donosili zakone koji su bili na štetu radnika a u korist pojedinaca, gde je veliki broj tih firmi otišao u stečaj, veliki broj radnika izgubio svoja radna mesta i ti ljudi su sada već u poznim godinama, da ne kažem u godinama kada je njima najteže.

Mogu da podsetim sve da je veliki broj takvih firmi ugašeno, zatvoreno, odvedeno u stečaj, i u opštini iz koje ja dolazim, Svrljig, a to važi i za okolne opštine, gradove, za grad Niš, „Elektronska industrija“ i veliki broj takvih firmi. Takve firme su imali naši prijatelji i sugrađani i u Prijepolju, u Tutinu, Sjenici, Subotici, Novom Sadu, gde su sve privatizacije rađene na štetu radnika.

Posle toga, radnici su imali prava da se tuže, da ostvaruju svoja prava na sudu, gde su dobijali sudske presude u njihovu korist. Imali su pravosnažne sudske presude da im se isplati određena naknada za period dok su bili u firmi a nije im isplaćena zarada. Njihova cena rada koju je sud presudio se kreće od nekoliko stotina hiljada pa i više od toga, ali do dana današnjeg ti radnici nisu uspeli da naplate svoja potraživanja, iz razloga što je stečajni upravnik namirio prvo svoje potrebe, a posle su bili radnici u drugom redu i vrlo mali broj njih je ostvario svoja prava i dobio neka sredstva iz te firme.

Inače, presudom sudova ta društvena svojina je bila obaveza države, tako da je država preuzela obavezu da isplati zaostale zarade ili naknade radnicima. Veći deo sredstava nije isplaćen i te pravosnažne sudske presude i sada stoje kod naših radnika koji su u veoma teškoj finansijskoj situaciji.

Pitam nadležno ministarstvo i predsednicu Vlade – da li postoji mogućnost da se ta njihova potraživanja, te pravosnažne sudske presude koje imaju od strane naših sudova, da se nađe način da se to njima nadoknadi kroz pomoć oko naplate struje, tehničkih stvari, vode i svega onog što oni moraju da plate? Ja bih voleo ako bismo tako mogli da uradimo, da pokušamo da spasimo veliki broj ljudi koji su sada u poznim godinama, 50, 60, nisu u penziji, a imaju potrebe da plate struju i ostale stvari koje su za njih veoma bitne.

Još jednom, mislim da je privatizacija bila veoma loša, da su stečajni upravnici radili na štetu radnika i firmi koje su vodili, ali sada bi bilo potrebno da iznađemo mogućnosti da ta dugovanja radnika, da njihova pravosnažna rešenja mogu da se naplate, makar jednim delom da se „prebiju“, kako se kaže kod nas u našem kraju, sa dugovanjima za struju, za vodu ili za ono što je njima potrebno. Mislim da je to potreba svih nas.

Imamo veliki broj ljudi koji su imali određene skupove u Nišu, kod mene u Svrljigu i ja bih voleo, ako bi mogli na ovo pitanje da mi odgovore i da se nađe način i rešenje, da se makar deo tih dugovanja prizna kroz relaksaciju troškova struje i osnovnih životnih potreba. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja bih postavio pitanje MUP-a gospodinu Aleksandru Vulinu, a konkretno se pitanje tiče lovaca. Pošto u Srbiji ima velik broj lovaca, ljudi koji se bave lovom. Lovački Savez Srbije je veoma aktivan sad i kad …situacije vezano za zaustavljanje velikih broja zaraznih bolesti da se ne šire od životinje na ljude.

Konkretno pitanje jeste – da li će se ući u postupak promene Zakona o oružju i municiji baš zbog toga što u okviru tog zakona se daje ovlašćenje policijskim službenicima da mogu u svakom slučaju, ukoliko dođe neki problem, da li verbalni sukob, da li čak neko lažno prijavi nekog ko je lovac, da njemu istog trenutka dolaze policajci, uzimaju oružje, u celokupnom njegovom domaćinstvu, pa sad nije bitno da li je njegov sin učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole ima 18 godina, imao neki verbalni sukob zajedno sa nekim svojim drugom iz odeljenja, neko to prijavio policiji, dolazi uzima se oružje i lovačko oružje i svo oružje i njegovom ocu i njegovom dedi i njegovom pradedi.

Sve dok se ne okonča postupak ti ljudi ne mogu ići u lov, a mi svi znamo da veliki broj naših građana Srbije veoma vole love, ide u lov, i imamo blizu 80.000 lovaca u Srbiji. Nije bitno da li je taj lovac iz Svrljiga, da li je iz Prijepolja, da li iz Tutina, da li je iz Subotice. Svi ti ljudi koji idu u lov, a desi ovako neki nemili događaj da mu neko namerno želi da mu smesti, a dešava se, jer je to sada svakodnevnica. Dešava se da neki prijatelji ili prijatelj nekog njegovog neprijatelja prijavi nekog lovca da mu je pretio, istog trenutka mu se dolazi u kuću, u domaćinstvo, uzima se svo oružje i na taj način taj lovac i njegov možda otac, njegov deda, više ne može ići u lov, a imamo situacije da neko čuva samo pušku jer je to uspomena na njegove pretke, pa zbog toga moje pitanje jeste da li će se taj zakon uskoro promeniti.

Imam informacije da je ministar Vulin napravio i Radnu grupu koja će ući u postupak promena ovog zakona baš zbog toga da će se tačno u zakonu definisati da se u tačno određenim situacijama može oduzeti oružje od onoga ko je učinio neki prekršaj ili pored prekršaja u pokušaju, a da to ne bude za njegove iz familije. To je veliki problem za veliki broj lovaca Srbije i ja bih voleo da to što pre rešimo.

Imamo situaciju, isto tako sličnu, i to je prethodnih dana i ministar policije gospodin Vulin rekao, da se ulazi u postupak promene zakona da kada neko dođe da napadne nekom u svom domaćinstvu, recimo dođe Janković Janko u domaćinstvo Petrović Petra, napadne, ovaj upotrebi oružje da brani svoju kuću, svoje ljude, svoje ukućane, on za to može da odgovora. Imali smo isto takav slučaj kada su migranti ušli u plac privatnog vlasništva i napali su vlasnika. On se branio i pucao i sada taj čovek ima odgovornost i ide mu krivična prijava i može biti uhapšen.

Očekujem da će taj zakon biti promenjen da svi mi koji imamo sutra opasnost da nas neko napadne, a imamo oružje u kući da možemo da branimo svoj prag. Još jednom bih se zahvalio našem generalu Bratislavu Dikiću koji je bio uhapšen pre četiri godine i četiri meseca u Crnoj Gori. Bio je u zatvoru i sada je pušten. Taj čovek je branio naše ljude da li su bili na Kosovu, da li su bili u bilo kom delu naše zemlje Srbije, on je bio borac i ostaće borac za svakog građanina i on je čovek koji je sada tu u Srbiji. Došao je slobodan i pozdravio bih ga i poželeo mu puno zdravlja, jer ti ljudi su bili za nas i branili našu zemlju Srbiju i mi za njih uvek moramo imati poštovanje. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču konkretno velikog broja ljudi. Konkretno pitanje bi bilo nadležnom Ministarstvo za boračka pitanja, za ljudi koji su bili učesnici rata, za sve one koji su branili ovu našu zemlju. Inače, zadnjih dvadesetak dana, možda i mesec dana u novinama je bio istaknut problem jednog našeg borca učesnika rata koji je bio u vojsci i odmah krenuo da brani našu zemlju. Inače je 1978. godište, iz Svrljiga je, jedno selo pored Svrljiga, selo Crnoljevica. Zove se Dragan Nikolić.

O njemu ću morati da kažem nekoliko stvari. To kažem i zbog njega i zbog još mnogo takvih ljudi koji su bili učesnici rata koji su branili našu zemlju, koji su u borbama i ranjavani, imali su povredi, a sada kako vreme ide, posle dvadeset i nekoliko godina posle rata, ti ljudi i ako imaju određeni stepen invaliditeta, već stare, imaju potrebe da se na njih stavi veća pažnja.

Inače Dragan Nikolić je bio od prvog dana u borbi sa šiptarima na Kosovu, na Košarama. Tu je od prvog dana bio, tu je i ranjen, posle toga bio je u bolnici u Đakovici, pa u bolnici u Nišu gde je lečen. Posle završetka rata on je imao problema tzv. posle ratnih problema, psihički problema, gde je bio u veoma teško situaciji. U međuvremenu 1999. godine se oženio, dobio ćerku, nešto je malo radio, ali kako je prolazilo vreme imao je unazad godinu godinu i po dana imao je i dva moždana udara i sada je u takvoj situaciji da u međuvremenu nema invaliditet, ni jedan stepen invaliditeta nema zato što to nije ni tražio. Sada kada se desilo ono najgore, kada više ne može da se kreće, ne može da funkcioniše, pomažu mu i njegova ćerkica i njegov brat.

Tu su se posle apela i poziva uključila lokalna samouprava, uključilo se i Ministarstvo rada, uključila se i Vojska Srbije. Mislim da je on sada u Gamzigradskoj banji, tamo se leči. Tu je tri meseca, ali zbog toga što nema ni zdravstveno osiguranje, nikakvo osiguranje nema, on ima velikih problema i njemu je potrebna pomoć.

Kao prvo, moje pitanje – da li će imati mogućnost da nadležno ministarstvo obezbedi uslove za takve ljude koji su bili učesnici rata, koji su branili zemlju, koji imaju određene povrede, a nemaju pravo da se leče? Nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu. Kako možemo takvim ljudima pomoći? Konkretno jedan od njih je Dragan Nikolić, a ima ih još takvih ljudi u Srbiji koji imaju problema. Do sada nisu imali potrebe da traže pomoć, ali kako godine idu oni stare i njima je neophodno potrebna pomoć.

Mi moramo sistemski naći rešenje za te naše borce, za te naše ljude, jer ćemo na taj način dati pažnju, dati poverenje, jer naš čovek je uvek bio za to da se brani zemlja, ali zato mi kao ljudi, kao država moramo iznaći mogućnosti da im stavimo veću pažnju i finansijsku i bilo koju, da na taj način oni mogu da prevaziđu ono što nisu mogli sami.

Mi kao država smo dužni da to uradimo i pozivam nadležno ministarstvo da rešimo problem Dragana Nikolića koji je sada u veoma teškoj situaciji, na lečenju je u banji. Ali, sve to što se radi, radi se što se kaže, bez nekih papira. Sada se završavaju papiri za njega, rešava se njegov status da dobije određeni stepen invaliditeta i zajedno preko Vojske, preko nadležnog Ministarstva za boračka pitanja, njemu se mora obezbedi da se leči i da može da živi, da dočeka da udaje ćerku, da dobije unučiće, jer to je cilj svima nama i svih nas.

Još jednom ja očekujem da ćemo rešiti problem Dragana Nikolića i svih onih naših boraca koji su bili učesnici rata, da li na Košarama, da li na nekom drugom mestu, a nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu, jer neko nije bio ranjen i zbog toga i nije prepoznat. Jedno pitanje, to je ono što sam hteo da kažem.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja bih postavio nekoliko pitanja vezano za turizam, turističke destinacije, ugostiteljstvo, konkretno, na jugoistoku Srbije gde je centar svega toga Stara planina, vrh i ono što je najlepše to su dobri ljudi i dobra usluga.

Ujedno ću i da pozovem sve građane Srbije i vas ovde u Skupštini da obiđete Staru planinu, hotel „SP Resort“ i sve tamo, gde je sada direktor na Staroj planini Goran Karadžić koji je bio i direktor „SP Resort“ i gde sada ima veliki broj ljudi koji tamo dolazi zbog dobre klime, zdravog vazduha i najbitnije od svega toga jesu dobri ljudi koji žive tamo.

Suština svega jeste da je hotel rađen u prethodnom periodu, da je to projekat države Srbije, da je ispunio sva svoja očekivanja i moje pitanje, konkretno, da li će u narednom periodu biti, što brže da se radi, izgradnje novih objekata, proširenja kapaciteta i normalno da sve to bude uz blagoslov svih nas ovde zato što je Stara planina i opštine koje se tiču, gde put prolazi do Stare planine, to je opština Svrljig i opština Bela Palanka, grad Pirot, Knjaževac, Zaječar. Sve su to destinacije preko kojih možete da dođete i da probate specijalitete koji se tamo rade kod nas.

Kada neko pođe odavde iz Beograda preko autoputa, Niša, preko Svrljiga do Stare planine, bilo bi dobro da svrati u Svrljig da proba naše specijalitete i bilo bi dobro da nadležno Ministarstvo turizma obezbedi i opredeli sredstva za ulaganje i u seoski turizam, u ugostiteljstvo, jer mislim da je to neophodno da se najviše pomognu ti naši poljoprivredni proizvođači koji žive na tom delu puta, da se tamo njima obezbede dovoljna sredstva da mogu da pojačaju svoje smeštajne kapacitete, da tu mogu da prodaju svoje kvalitetne proizvode i na taj način da sebi obezbede lakši život, da sebi obezbede mogućnost da tamo ostanu i da tamo mogu da stvaraju svoje porodice i da kroz program države Srbije se izdvaja više sredstava za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju koja živi tu i u takvim sredinama.

Još nešto što je za sve nas tamo bitno jeste da se pojača snaga struje i da sutra tu može da se gradi još objekata, jer znam da je i direktor o tome pričao i siguran sam da će to biti urađeno, ali uz podršku države Srbije.

Jedna od stvari koja je tamo bitna za sve jeste da se reši problem otpadnih voda. Još jedna od stvari vezanih za ugostiteljstvo – da li postoji mogućnost da ti ugostiteljski objekti, ugostiteljska preduzeća, gde je osnivač država Srbija, a ima ih takvih ovde i u Beogradu, ima ih i u Novom Sadu, mislim da ih ima i u Nišu, ti hoteli koji su u vlasništvu države Srbije imaju ista prava kao i privatni hoteli, da imaju pravo na tu minimalnu zaradu za svakog radnika, da imaju pravo na subvenciju za svaki krevet? Kako sam ja čuo, oni ta prava nemaju. Mislim da bi bilo dobro da se državnim preduzećima, što se tiče ugostiteljstva, obezbede iste mogućnosti kao i privatnim hotelima, da mogu od svog rada da žive i normalno da rade i doprinose svima nama, a takvih hotela, takvih ugostiteljskih preduzeća ima u centru Beograda. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, ja ću postaviti pitanje konkretno vezano za zdravstvenu zaštitu, za probleme zdravstvene zaštite u malim sredinama.

Konačno juče 22. februara završena je javna rasprava vezano za Master plan za razvoj zdravstva u narednih 15 godina, znači 2020-2035. godina, gde se u okviru toga planira optimizacija mreže i ustanova zdravstvene zaštite u Republici Srbiji. Master plan koji obuhvata i da se poboljša i zdravstvena zaštita, da se poboljša i kvalitet, da se poboljša sve ono što je potrebno da bi naši građani imali bolje usluge i bolje uslove za zdravstvenu zaštitu i da se u svakom trenutku obezbede adekvatni hirurški zahvati, da se obezbedi siguran život i sigurno lečenje za svakog žitelja naše Srbije, ma gde oni da žive da li u Svrljigu, Beloj Palanci, da li u Novom Pazaru, Prijepolju, Tutinu, Kuršumliji, bilo gde.

U okviru ovog Master plana bila je javna rasprava, kako sam rekao, do juče, gde se govorilo i mi smo u Nišu imali određene sugestije, gde su određeni vrhunski stručnjaci, kardiohirurzi, profesori na Univerzitetu u Nišu, Medicinskog fakulteta u Nišu, dali su određene primedbe, u okviru kojih ću ja reći samo nekoliko stvari što se tiče jugoistoka Srbije, što se tiče Niša kao centra jugoistoka Srbije. Svedoci smo da je najnoviji Klinički centar urađen u Nišu, najsavremeniji, najlepši, najbolji, gde u njemu rade najbolji stručnjaci, najbolji profesori, medicinsko osoblje i zbog toga ću ovo i govoriti.

U okviru Master plana, koji je planiran 2020-2035. godine, imamo, što se tiče tih kliničkih centara, imamo tri, odnosno četiri kategorije. Četvrta kategorija tih kliničkih centara ili vrha znanja i uspeha i svega onog što je najbitnije za našu zemlju jeste Klinički centar Srbije, jeste Klinički centar Vojvodine i VMA u Beogradu. To je po ovom master planu kapa znanja, uspeha, kvaliteta i svega onog što treba da bude najbolje.

Pitam - gde je sada tu Klinički centar Niš? Univerzitetski Klinički centar Niš, koji znamo da je sada napravljen najnoviji, najkvalitetniji objekat, da ima stvarno najkvalitetnije stručnjake u bilo kom delokrugu, da li je to kardiohirurgija, kardiovaskularna hirurgija, da li je to bilo šta što se tiče zdravstva.

Moje pitanje je, kako sam rekao, zašto u okviru Master plana Klinički centar Niš nije stavljen u red četvrte grupe, gde je Klinički centar Vojvodine, Klinički centar Srbije i VMA? Najviše zbog toga da bismo imali mogućnost da se u tim budućim ustanovama, koje će biti u četvrtoj grupi, tu se planira da budu najsavremeniji aparati i da budu rađene najteže operacije.

Normalno, Klinički centar ima sve preduslove da bude u četvrtoj grupi i zbog toga što je to centar jugoistoka Srbije i zbog toga što od Niša do Beograda treba najmanje dva, dva i po sata vožnje sada u ovim uslovima, kada je ograničena vožnja, zato što ljudi iz Svrljiga, Bele Palanke, iz Trgovišta, lakše mogu da dođu do Niša ukoliko dođe neki težak zdravstveni problem, da mogu do Niša da dođu, da se tu odrati taj hirurški zahvat, a ne da odu do Beograda, zato što je do tamo duže vreme i sigurno će lakše moći da se spasi život kada Klinički centar u Nišu ima mogućnost da dobije iste privilegije, iste mogućnosti i iste obaveze kao što je Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i VMA.

Mislim da je to ispravno i zbog toga što veliki broj naših ljudi sa jugoistoka Srbije rešava svoje zdravstvene probleme u Kliničkom centru u Nišu. Svedoci smo da stvarno veliki broj stručnjaka su prepoznatljivi ne samo u Srbiji, nego i van granica Srbije, a rade u Nišu, u Kliničkom centru u Nišu. Konkretno, naš prof. dr Perišić, direktor Kliničkog centra u Nišu, prof. dr Dragan Milić, kardiohirurg, koji je rekao određene stvari vezano za ovaj problem.

Još jednom, moje pitanje je da li će Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja, uvrstiti i Klinički centar Niš u četvrtu grupu, gde će biti najsavremeniji i što je vrh, što se tiče zdravstva u Srbiji?

Mislim da je to ispravno i da je to potrebno da se uradi zbog građana Niša i jugoistoka Srbije i zbog ravnomernog razvoja Srbije.

Zahvaljujem se predsedniče.

Postaviću nekoliko pitanja koje se tiču velikog broja ljudi i sa jugoistoka Srbije i u celoj Srbiji, a konkretno se tiču pitanja vezano za ostvarivanja prava na penziju za one ljude koji imaju 40 godina radnog staža, a nemaju 65 godina starosti.

Inače, ja sam bio tu kada smo glasali za Zakon o penzijskom osiguranju koji je donesen unazad, mislim da je to bilo 2018. godine ili 2016. godine, gde je u okviru tog zakona zbog stabilizacije budžeta zbog potrebnih stvari donesen taj zakon, gde je u okviru zakona starosna granica postavljena 65 godina starosti i za muškarce, a sada i za žene i da za one ljude koji ranije odu u penziju od 65 godina za te ljude ima sankcija 4% za jednu godinu ukoliko ode ranije. Znači, ako je imao 60 godina ima 40 ili 41 godinu radnog staža, imaće 20% manju penziju nego što bi imao.

Svestan sam da je situacija takva kakva jeste, da ima manji broj radnika koji sada uplaćuju penziju prema broju penzionera, mada ta skala raste u korist radnika, više ljudi se zapošljava zbog Kovida, ima i tu problema, ali bilo bi dobro, i ja to pitam nadležno ministarstvo to je Ministarstvo za rad, socijalna pitanja i zapošljavanje. Pošto je jedan od ministara u prethodnim sazivima rekao da će biti promenjeno i da će ljudi koji imaju 40 godina radnog staža godina a 60 godina penzije, da će do 65 godina penzije da ima ta sankcija, odnosno kazna po 4%. A kada napuniš 65 godine starosti onda ta kazna neće biti.

Interesuje me, a to interesuje i veliki broj naših građana, sugrađana da li su iz mog kraja ili nekog drugog kraja, to ih interesuje zato što ima dosta ljudi koji dugo rade, imaju 40 godina radnog staža ali nemaju godine starosti, pa bi voleli i želeli, a to je najavio jedan od prethodnih ministara koji je bio u tom ministarstvu da će to biti promenjeno i da će se samo do 65 godina naplaćivati te sankcije, kazne, odnosno da se smanji broj na 4% na godinu dana i da će to biti do 65 godina.

Pitam, da li je u planu da se u narednom periodu to promeni i da za sve one ljudi koji imaju 42 ili 43 godine radnog staža, a nemaju 65 godina starosti kada napune 65 godina starosti da se njima ne naplaćuje kazna zato što je otišao ranije u penziju nego da od 65 godina imaju puno pravo na punu penziju, jer oni to zaslužuju.

Ovaj zakon je bio potreban, ali kako se stabilizuje situacija u našoj zemlji finansijska situacija, ja bih voleo da to zbog tih naših ljudi da se to što pre uradi zato što to na neki način destimuliše veliki broj ljudi koji rade da ne uplaćuju zdravstveno i penziono osiguranje zato što nemaju, odnosno kada napune 65 godina, a imaju manje njima se tada naplaćuju ti kazneni poeni.

Još jedna stvar koju bih rekao, ja ću podržati i pitam Krizni štab, pošto je gospodin Palma isto govorio da se malo amortizuju ove mere kada budu svadbe, kada budu veselja, jer za sve nas koji dolazimo iz unutrašnjosti, iz cele Srbiji ljudi jedva čekaju da se prave veselja za ćerku, za sina, za unuka, pa bi bilo dobro da se to amortizuje i da se da mogućnost da naši domaćini, da naši Srbi, da svi oni koji žive uz našoj zemlji da mogu da normalno da prave svadbu i da ta mogućnost bude kako dozvoljavaju ove naša situacija vezana za ovu bolest kovid.

I za kraj bih se još jednom zahvalio svim građanima Srbije i pozvao bih sve naše ljude na Kosovu da 14. februara izađu i glasaju za Srpsku listu, listu koju podržava i naš predsednik Vučić i naš predsednik Skupštine Dačić i veliki broj naših ljudi, skoro svi ljudi ovde podržavaju tu listu.

Ja pozivam sve ljude koji žive ili ovde u Srbiji ili dole na Kosovu da izađu 14. februara, to je Sveti Trifun, Zarezač, da izađu i da glasaju za Srpsku listu, jer samo tako možemo sačuvati našu zemlju, samo tako možemo dati podršku našoj braći i našim sestrama dole koji su na Kosovu.

Još jednom, dragi moji Srbi, dragi moji ljudi, izađite 14. februara i glasajte za Srpsku listu zato što je to jedini način da spasimo i da čuvamo našu zemlju Srbiju, jer Srbija je Kosovo i Kosovo je Srbija.

Zahvaljujem se predsedniče, uvažene kolege, građani Srbije ja bih prvo pitanje postavio, sad aktuelno pitanje, vezano je za problem snabdevanja električnom energijom za građane pojedinih delova opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veći broj opština koje nisu imale, odnosno sela koja nisu imala električnu energiju i koji su imali štete u hrani, gde su se pokvarili zamrzivači, i gde su pokvareni veći broj kućnih aparata.

Moje pitanje – da li će EPS imati mogućnost da obešteti te građane da se na neki način njima vrate ta sredstva kolika je napravljena šteta ili u krajnjem slučaju da se smanje računi za struju za određenu vrednost koja se proceni? To je vrlo bitno zato što veći broj tih područja, koje sam malopre rekao, a to možda i u nekim delovim Srbije zbog ledoloma nisu imali ljudi struje po 10, 15 dana. I, kada će se ući u postupak da se rekonstruiše ta nisko naponska mreža jer je to neophodno da svaki građanin u bilo kom delu naše zemlje Srbije ima isti napon, ima ista prava, iste mogućnosti da živi i da uživa u blagodeti naše prelepe zemlje Srbije. To je pitanje EPS-u.

Drugo pitanje, koje sam hteo da postavim jeste, konkretno Javnom medijskom servisu RTS pošto u ovim emisijama „Reč na reč“, „Oko“ ima veći broj unazad nekoliko meseci i godina nikada nisu imali mogućnost da dođu i neke stranke, regionalne stranke, konkretno Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, nikada nisam bio pozvan na debatu da govorim o problemima i da predstavim program i ono što veliki broj ljudi podržavaju.

Moje pitanje je – na koji način se određuju ljudi ili stranke koje će doći, da li je to običaj da bude više nacionalno nastrojen ili na neki drugi način da bi se pozvao.

Ja sebe vidim kao čoveka i osobu koja poštuje Srbiju, voli zemlju i na svaki način o tome govorim. Moja tema jeste jugoistok Srbije, selo, poljoprivreda, i mislim da mogu, i znam da govorim o problemima i da kažem određena rešenja tih problema. To je za mene vrlo bitno i voleo bih Javni medijski servis RTS ima mogućnost da pozove i nas koji smo ovde u Skupštini, a ne samo neke nacionalne ili kvazinacionalne političke opcije ili neke građanske koje imaju manji broj glasova nego što imam ja kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke koji sam ovde u Skupštini izabran sa liste SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Mislim da je to fer i korektno da se čuje i politička neka opcija koja predstavlja celu poljoprivredu, koja predstavlja jugoistok Srbije ili delove Srbije koji nisu zastupljeni.

Mi nekada na RTS, mi sa jugoistoka Srbije, da nije vremenske prognoze, sigurno ne bismo imali mogućnost da se čuje za neke naše opštine, za neke naše probleme, da nije te vremenske prognoze. Zbog toga bi bilo dobro da Javni medijski servis RTS da mogućnost da se čuje i da se kažu i ti neki problemi koji mogu da iznesem ja ili neki moj drugi kolega, ili neke kolege iz Prijepolja i drugih opština koje su ovde zastupljeni u Skupštini. Mislim da je to vrlo bitno.

Zbog toga bih voleo da u narednom periodu da se naprave kriterijumi i da se zna sutra ko se poziva i da RTS ima mogućnost da pozove i mene ili neke moje kolege koji imaju političke opcije da mi prenesemo probleme građana da kažemo rešenje za te probleme.

Jedna od stvari koja je za mene vrlo bitna, a govorilo se više o tome u prethodnom periodu, to je završetak rekonstrukcije železničke pruge, to je pitanje ministru građevinarstva i infrastrukture, to je završetak izgradnje, odnosno rekonstrukcija pruge od Niša preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Prahovu. Kako sad znamo, svi smo doneli zakon da se radi kompletna rekonstrukcija pruge, ali kako se čulo u prethodnom periodu, radi se samo do Knjaževca, a o Knjaževca do Zaječara, ta pruga se neće rekonstruisati, kao što se to radi od Niša do Knjaževca. Vrlo je bitno da ta pruga bude urađena, da bude rekonstruisana na način kako je predviđeno, da bi se tu moglo funkcionisati na najbolji način, jer će i privreda biti u boljem svetlu i sigurno će biti mnogo bolje, zato što je u Prahovu eliksir, pravi se zona hemijska zona industrije i to je mesto koje će biti veoma primamljivo za investitore, a odatle sva roba koja ide preko Dunava, preko tog pristaništa, ići će preko te pruge, prema Sofiji, Makedoniji, itd.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče, drage kolege, postaviću jedno pitanje novom ministru građevinarstva vezano je za izgradnju i rekonstrukciju dela puta koji se nalazi u delu Malčanske petlje. To je deo magistralnog puta koji vodi od autoputa prema istočnoj Srbiji preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Negotinu, prema Prahovu. Inače, taj deo Malčanske petlje, o kome sam ja više puta govorio i tražio da bude odrađeno, tu treba da se odradi javna rasveta, da se osvetli. U razgovoru sa direktorom „Puteva Srbije“ početkom 2020. godine, gospodinom Drobnjakom, tada sam dobio i neka uveravanja, da će taj deo puta biti odrađen, završen, odnosno osvetljen, da će se taj deo puta oko te Malčanske petlje napraviti još jedan prelaz do Niške banje, zato što sada kada je otvoren ovaj novi autoput ulaz prema Niškoj banji ne postoji. Zato je tu u tom delu Malčanske petlje preko Proseka ima mogućnosti i odrađena je ćuprija, treba samo da se odradi eksproprijacija zemlje. Inače, projekat postoji, i to bi trebalo da se uradi.

Moje pitanje - da li će to biti urađeno u toku naredne 2021. godine?

Jedna od stvari isto što se tiče svih nas koji putujemo tim delom puta preko tog magistralnog puta prema istočnoj Srbiji jeste i oni koji žele da odu do Niša, ali da ne idu preko autoputa, a mogu da kažu da Niš kao centar jugoistoka Srbije je centar svih aktivnosti, svih nas, u Nišu je Klinički centar koji je sada odrađen, da dolazi veliki broj naših sugrađana iz cele istočne Srbije da se tamo leče, da završe nešto svoje, tu je i niški aerodrom, i da ne bi išli preko autoputa, da plaćaju te putne prelaze, bilo bi dobro, i to je još jedno moje pitanje - da li će imati mogućnost da Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja zajedno sa gradonačelnicom Niša, da se rekonstruiše taj deo puta od Malčanske petlje prema Knjaževačkoj ulici?

Inače, dužina tog dela puta je oko šest kilometara. Nadležnost jeste grada, odnosno lokalne samouprave, ali s druge strane ima i velika potreba što se tiče države Srbije da taj deo puta bude odrađen, zato što je tu frekvencija saobraćaja veoma velika, zato što tu ima i potrebe jer veliki broj privrednih subjekata tu funkcioniše, radi, upošljava ljude, i za sve nas koji dolazimo tim delom puta magistralnog puta istočne Srbije prema Nišu, a ne želimo da idemo preko autoputa, ovaj deo puta bi trebalo uraditi što pre, što hitnije.

Gospodin Drobnjak kada sam bio sa njim na sastanku je obećao da će to biti odrađeno u toku 2020. godine, ali zbog situacije sa koronom, problema sa pandemijom, očekujem da će to biti odrađeno u toku 2021. godine.

Još jedna od tih stvari jeste što taj deo autoputa, odnosno autoput iz Bugarske koji ide preko Niša prema Beogradu, i drugim zemljama, u tom delu puta sada je frekvencija ljudi koji dolaze iz ovih zemalja ratom zahvaćenih područja, migranti. Desio se jedan nemio događaj baš u tom delu puta koji treba da bude odrađen, tražim i da se odradi rasveta, da se osvetli i taj deo autoputa, zato je što veliki broj privrednih subjekata zapošljava se veliki broj radnika. Imali smo situaciju u subotu na nedelju, gde je dvadesetak migranata ušlo u posed jedne privatne firme koja radi, ima tehnički pregled, ima mesta gde se parkiraju kamioni, autobusi. Oni su tu ušli, i desio se nemio događaj, zato što je tu bio čuvar koji je reagovao na te ljude. Nije znao ko dolazi, imao je problema i upotrebio je vatreno oružje. Normalno, on je to uradio da bi zaštitio i sebe, jer kada naiđe 15, 20 ljudi ne znaju da stanu i tom prilikom je jednom čoveku rikošetom povređena noga.

To su ljudi koji kroz Srbiju žele da odu do EU, ali zbog situacije, zato što je područje gde je veliki broj firmi, gde ima i privatnih kuća, postoji opasnost i svi ljudi tamo su to već čuli i plaše se za svoju bezbednost.

Još jednom, moramo svi odavde da apelujemo da se iznađe mogućnost da se tim ljudima pomogne na najbolji način. Sa druge strane, i naši sugrađani koji žive u tom području ili bilo kom području ukoliko dođe do situacije kao što se desila ova, da se upotrebi sila, moramo da branimo nekako kako nije primereno kada neko gleda sa strane…

(Predsednik: Hvala Milija. Isteklo je pet minuta.)

…. kod kući i kod nas u mom dvorištu … 10,15 ljudi svako od nas mora tako da odreaguje.

Mislim da bi bilo dobro da se nađe način da obezbedimo sigurnost i tih migranata, da im damo ljudskost, ali sa druge strane moramo paziti naše ljude jer ti ljudi sutra, kao što je ovaj gospodin koji je štitio svoje mesto gde živi i gde radi, imao je problema i možda sutra može da odgovara.

Na tome treba da se radi…

(Predsednik: Milija, rekao sam da je kraj.)

… zajedno, da štitimo svakog, ali naše domaćinstvo i našu imovinu.

Zahvaljujem se.

Postaviću nekoliko pitanja što se tiče problema naših ljudi koji su na jugoistoku Srbije, konkretno Niš, Svrljig i ta okolina.

Prvo pitanje – Niška Vojna bolnica, ili Vojna bolnica u Nišu, kada će se potpisati ugovor sa RFZO, vezano za lečenje pacijenata, civilnih lica u Niškoj Vojnoj bolnici? Baš zbog toga što imamo veliko poverenje u vojno zdravstvo, u vojnu medicinu, u ljude, u doktore koji rade u Vojnoj bolnici, zbog toga je. To je pitanje velikog broja ljudi – kada će se potpisati taj ugovor? Gde će i kada će moći naša civilna lica da se leče u Vojnoj bolnici u Nišu?

To je jedno pitanje i očekujem da će to biti vrlo brzo rešeno, baš zbog naših ljudi koji žive na jugoistoku Srbije, a koji žele da se leče u Vojnoj bolnici, zato što imamo stvarno veliko poverenje u zdravstvo i ljude koji rade u Vojnoj bolnici.

Što se tiče drugog pitanja, ono se tiče „Železnice Srbije“. Inače svi se sećamo prošle godine, vremena kada se veći broj cisterni prevrnuo u delu puta od Niša prema Svrljigu, tačnije to je bilo selo Jasenovik. To je selo koje se nalazi između Niša i Svrljiga, gde pamtimo i vreme kada je bila evakuacija ljudi zbog veoma opasnih hemijskih sastojaka koji su bili u tim cisternama. Tada su bili na licu mesta predstavnici „Železnice“, nadležna ministarka, gde je tada ljudima obećano da zbog potrebe popravke pruge, inače mogu da kažem da se pruga u tom delu radi stvarno punim intenzitetom, radi se onako kako treba, na najbolji način, dogovoreno je tada sa mesnom zajednicom, predstavnici ministarstva i predstavnici grada, da se u selu Jasenovik i selu Matejevac odrade pružni prelazi, da tamo bude osiguran prelaz, da to važi na celoj deonici od Niša prema Svrljigu, prema Knjaževcu da se urade pružni prelazi.

Pitanje je, dogovoreno je sa meštanima i sa mesnom zajednicom da se u selu Jasenovik, kako u selu Jasenovik i u drugim selima da se uradi preko Ministarstva saobraćaja putevi kroz selo, zbog velikog opterećenja saobraćaja zbog popravke ove železnice došlo je do oštećenja kolovoza u samom selu. Ja sam bio u razgovoru sa meštanima i ja sam to obećao i sada to pitanje postavljam i pitam – kada će se uraditi kroz selo Jasenovik obećana deonica puta, da se popravi put, rekonstruiše, stavi u funkciju?

Još jedno pitanje jeste, što se toga tiče isto, to je niskonaponska mreža. Jer je u selu urađena kompletna niskonaponska mreža, sve je odrađeno na adekvatan način, kako treba, ali nije stavljena u funkciju. Pitanje je za Elektrodistribuciju u Nišu – kada će se staviti u funkciju ta niskonaponska mreža? Kao što sam rekao, sve je odrađeno, samo treba da se poveže.

Još jednom, velika je stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, gde imamo problema sa niskonaponskom mrežom da se uradi ta niskonaponska mreža, da se promene bandere, da se postave trafoi da svi mi koji živimo tamo imamo isti napon struje i da na taj način, pošto smo mi stvarno redovne platiše, da u svakom delu našeg jugoistoka Srbije ima ista napon struje, ista snaga i da to sve bude urađeno kako treba.

Još jednom, ja očekujem da će ovo biti rešeno. Siguran sam da ćemo i u narednom periodu imati rešenje za Vojnu bolnicu u Nišu, da bude potpisan ugovor, da se uradi ova putna infrastruktura.

Još jednom napominjem da se železnica radi punim intenzitetom, punom snagom, da će biti kako treba.

Još jednom, očekujem odgovor – kada će biti odrađen ovaj deo puta kroz selo Jasenovik, da se urade pružni prelazi kroz selo Malče, odnosno kroz selo Matejevac i kroz opštinu Svrljig, to je selo Prekonoga, selo Niševac. Tu su pružni prelazi koji su veoma frekventni, gde je bilo neželjenih stvari, gde je bilo i smrtnih slučajeva, gde su zbog saobraćajnih nezgoda ljudi ginuli.

Još jednom, mislim da je bitno za sve nas bezbednost ljudi, u prvom planu, a tada sve ostalo. Hvala lepo.

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, ja ću kao i do sada postaviti pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije.

Moje pitanje sada jeste konkretno vezano, pošto je sad aktuelna zimska sezona, skijanje, odmori na planinama, Stara planina jeste biser turizma, kako kaže direktor Karadžić, Stara planina je krov sveta, putna infrastruktura do Stare planine urađena na najbolji način, to je velika pohvala za Vladu, za sve nas koji tamo živimo, zato što sada veliki broj turista ide prema Staroj planini, odmara i stvarno su uslovi fantastični.

Inače, moje pitanje jeste konkretno menadžmentu Javnog preduzeća „Stara planina“, čije je sedište u Knjaževcu, ali najveći broj radnika i menadžment su u Beogradu, što znači da oni iz Beograda mogu verovatno lakše da vide probleme na skijalištima, u hotelu, probleme koji su evidentni. Jer unazad više od 15 godina, pa možda i više od toga imamo problem sa vodom na Staroj planini u hotelu „SP Resort“, to je državni menadžment, „SP Resort“ i hoteli, čije je sedište Kalna, tamo stvarno ima veliki broj turista, po mojoj informaciji do sada ima preko 50.000 turista koji su bili i koji će biti u narednim danima u hotelu „SP Resort“, hotelu „Stara planina“, gde stvarno ima preko 200 ljudi koji su zaposleni.

Moje informacije, pošto ima niz mejlova koji dolaze i od menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“, to je krovni menadžment, on je osnivač i „SP Resorta“ i hotela koji su tamo prisutni, gde ima, rekao sam, prek 200 uposlenih. Zadnja informacija koju imam to je neki sukob između menadžmenta Javnog preduzeća „Stara planina“ i hotela „SP Resort“ i hotela koji tamo smeštaju sve one turiste koji dolaze.

Zbog svih tih stvari, velika opasnost preti zato što je stvarno lepota Stare planine nešto veoma, veoma interesantno, lepo, gde veliki broj ljudi dolazi i uvek se vrati kada dođe tamo. Ali mene interesuje da li će menadžment Javnog preduzeća „Stara planine“ da se mnogo više uključi, da bude više prisutan na samom terenu, da bude prisutan sa ljudima, sa turistima, sa ljudima koji dolaze tamo i da se zajedno svi uključimo da rešimo probleme. Problem vodosnabdevanja jeste evidentan i to nije sada samo ova godina, nego prošla, pretprošla i mnogo godina unazad. Nema dovoljno padavina, nema dovoljno vode, a i sam Svrljig je opština koja je vezana za Staru planinu zato što sve destinacije koje idu iz Niša, Beograda, od niškog aerodroma, idu preko Svrljiga, to je najbliža destinacija i mi ko nas imamo problema sa vodom zato što jednostavno takva je situacija, mi ćemo to sad očekujemo ove godine da rešimo, ali vrlo je bitno za sve nas koji tamo živimo, koji tamo radimo, da Stara planina i menadžment Stare planine bude više prisutan na samom mestu, da bude u Knjaževcu, da bude u hotelima i da primeti i da vidi sve one probleme. Najveći problem jeste voda i to moramo pod hitno uraditi.

Jedna od stvari koje bih rekao je da preti opasnost, govori se o gašenju, da se državno vlasništvo, odnosno menadžment koji je državni u „SP Resortu“ i hotelima na Staroj planini da bude sutra poništen, da se otpuste radnici, to je moja informacija, i da blizu 200 ljudi ostane bez posla, s tim što u hotelima i „SP Resortu“ to su sve proizvodi iz našeg kraja, sir, belmuš, kačkavalj, svi oni proizvodi to su zdravi proizvodi, lepi proizvodi, to su proizvodi naših domaćina i domaćica iz Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Pirota i okoline.

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Vrlo je bitno da nastavi da radi državni menadžment, jer smo svedoci da je prethodni menadžment koji je bio „Falkenštajner“ bio samo u minusima, u dubiozi, i kada je državno vlasništvo preuzela Srbija i menadžment koji vodi gospodin Karadžić je dao mogućnost i sada se mnogo bolje radi i mnogo bolje ide. Da li će se imati vremena i mogućnosti da se to reši?

Ja ću postaviti jedno pitanje, a tiče se lovaca Srbije, tiče se ljudi koji imaju oružje za ličnu bezbednost, a svedoci smo da je unazad godinu i po dana donet Zakon o oružju i municiji, kojim je definisano da je do 5. marta rok, da se svi oni koji imaju lično naoružanje, odnosno oružje za ličnu bezbednost, koji imaju lovačko oružje, da moraju do 5. marta da preregistruju to, a prema nekim mojim informacijama u razgovoru sa ljudima koji imaju i koji znaju za to, da je blizu 400 hiljada lica ostalo, da nisu preregistrovali svoje oružje.

Iz svega toga dolaze u situaciju, pošto ostaje možda još 15 ili 20 dana do 5. marta, gde ćemo posle toga ući u izbornu kampanju, gde neće imati mogućnost da se oružje preregistruje posle tog roka i ti ljudi koji ne donesu oružje, odnosno ne uđu u postupak preregistracije, ti ljudi imaće problema sa zakonom, biće prekršajno gonjeni.

Zbog toga, moje pitanje je da li će MUP ući u proceduru promene ovog Zakona o oružju i municiji, da se da mogućnost da se produži rok za preregistraciju, da se da još nekoliko meseci, da se to oružje preregistruje i najviše zbog toga da mogu ljudi sutra slobodnije da se ponašaju i da ne plaćaju neke kazne.

Inače, veliki broj lovaca u Srbiji, imalo je sugestije na Zakon o oružju i municiji, gde je u okviru Ministarstva, Lovačkog saveza Srbije, formirana i grupa koja radi na tome da se promeni ovaj zakon i da bude malo fleksibilniji, liberalniji u delu da lovci imaju duži vremenski period za koji ne moraju da rade zdravstvene preglede i da bude zakon liberalniji za nabavku lovačkog oružja.

Inače, svedoci smo da su lovci i udruženja lovačka u celoj Srbiji veoma aktivni kada je to potrebno. Kada su velike temperature, kada su niske temperature, lovci su angažovani na spašavanju, za pomoć ljudima.

Još nešto, vrlo je bitno i to, kada imao zarazne bolesti, kao što je afrička, svinjska kuga, tu su lovci veoma angažovani za suzbijanje zaraznih bolesti.

Jedna od stvari za koje su lovci bili veoma aktivni u ovom prethodnom periodu, to je bila potraga za zlikovcem koji je oteo malu Moniku. Svi koji su bili tu, bili smo na terenu, a lovci su bili jedni od najorganizovanijih, tu je bila policija, vojska, i svi koji smo bili zaista smo dali doprinos da se pronađe devojčica.

Zbog toga, moje pitanje je – da li će za narednih dvadesetak dana ući u postupak promena ovog Zakona o oružju i municiji i da se da mogućnost da se produži rok za registraciju oružja, da bi mogli svi ti koji nisu to uradili do sada, da mogu to da završe i da imaju mogućnosti, jer je to veliki problem. U pitanju je 400 hiljada lica i to je veliki broj ljudi, a za ovo kratko vreme, siguran sam da neće biti mogućnosti.

Inače, Zakon o oružju i municiji je donet u prethodnom periodu. Zakon je, ovako mogu da kažem, ja sam glasao za taj zakon, ali uz neke dopune koje sada treba da budu, razgovori se vode, bilo bi potrebno da se ovaj rok produži za neki naredni period, da ne bude 5. mart, zato što je to potreba za veliki broj građana koji imaju oružje, da li za ličnu bezbednost i lovačko oružje?

Inače, još jednom napominjem i govorim, svedoci smo da lovačka udruženja, da lovačke savezi su veoma aktivni, kada je potrebno za sve one neželjene stvari u našoj zemlji, a dosta ih je bilo u prethodnom periodu. Hvala.