Zahvaljujem se.

Postavio bih nekoliko pitanja. Prvo pitanje je za nadležno ministarstvo za demografiju, ministarki Slavici Đukić Dejanović, pošto smo unazad više meseci govorili da će u toku ove 2020. godine biti povećana sredstva kao pomoć za bračne zajednice, za novorođenu decu, za svako drugo ili treće dete biće veća sredstva, što je bilo u okviru prošle godine, pa me interesuje, pošto je došla 2020. godina, veliki broj naših mladih roditelja u prethodnih 10, 15 dana, koji su dobili decu, nisu dobili to povećanje, a bilo je najave na svim medijima tokom prošle 2019. godine.

Moje pitanje je – kada će se dati ta mogućnost da se poveća naknada, odnosno pomoć za svako novorođeno dete, jer je rečeno da će biti 300.000 dinara kao jednokratna pomoć i da će se povećati za svaki mesec za prvo, drugo, treće dete, a i četvrto? To je vrlo bitno za sve nas u Srbiji zato što smo svi svedoci da je demografija veoma aktivna, da veliki broj starih ljudi imamo, da novorođene dece ima mnogo manje i zbog toga moramo maksimalno staviti akcenat na stimulaciju rađanja, da svako novorođeno dete bude ispoštovano, kao što je rečeno u prethodnoj godini.

Napomenuo bih, to je bilo odlično i potrebno, da za područja koja su nerazvijena, brdsko-planinska područja, za seoska područja taj iznos bude najmanje 50% veći nego u ostalim delovima Srbije. To važi za devastirana područja, za demografski najugroženija područja i za seoska područja.

Još jednom bih zamolio nadležno ministarstvo, profesorku, da nam da informacije i da se što pre uđe u povećanje stimulacije za svako novorođeno dete i ako postoji mogućnost da to bude 50% više za demografski najugroženija područja, za devastirane opštine, za brdsko-planinska područja, a za seoska područja da bude i duplo više nego što je u ostalim delovima.

Još jedno pitanje jeste za nadležno Ministarstvo koje je zaduženo za vodosnabdevanje, za kanalizaciju, za te stvari, da li je to Ministarstvo za državnu upravu, da li je to Ministarstvo saobraćaja i građevinarstva, da li je to Ministarstvo bez portfelja.

Ja bih sada samo postavio pitanje, pošto smo mi doneli zakon u toku 2018. godine da lokalne samouprave preuzmu obavezu gazdovanja seoskim vodovodima, a seoski vodovodi su građeni iz svojih samodoprinosa u prethodnih 20, 30 godina, oni su sad u veoma lošem stanju, a svedoci smo da je veliki problem sa vodom.

Iz opštine iz koje ja dolazim isto imamo veliki problem sa vodom, gde smo u toku u proteklih 10 dana konkurisali, podneli zahtev Kancelariji za ulaganje sa projektom da se uradi konstrukcije vodovodne mreže, ali imamo sad trenutno problema sa višim delovima Svrljiga zato što kod nas kiša nije pala, kao u većini Srbije, unazad pet, šest meseci i moje pitanje kada će lokalne samouprave dobiti, pošto je zakon donesen, kada će lokalne samouprave imati obavezu da preuzmu gazdovanje seoskim vodovodima i da se kroz program NIP-a, koji je najavio naš predsednik gospodin Vučić, da se stimulišu takva područja i da sutra lokalne samouprave preuzmu obavezu da seoske vodovode stave u funkciju?

Za vikend sam bio u Nišu, gradska opština Pantelej, gde sam bio, selo Brenica i selo Kamenica, gde i u tim selima imaju probleme sa vodom, a to nije problem koji je od danas, nego to je problem unazad 20,30 godina. Bitno je to da pomenem zato što je grad Niš preuzeo obavezu odnosno NAIS, odnosno NAISUS, koji gazduje vodovodom, da će rešiti taj problem, ali interesuje ljude iz tog sela i okolnih sela - da li će imati mogućnost da vodovom gazduju preduzeća, kao što su ta komunalna preduzeća koja su zadužena za rešavanje vodosnabdevanja, za kanalizaciju i da li će to biti u toku ove godine?

Stvarno je veliki problem vodosnabdevanja, problem vode i mislim da svi moramo u narednom periodu, osim što sam malopre rekao za borbu za svako rođeno dete, za privredu, za radna mesta, moramo staviti akcenat i na rešavanje vodosnabdevanja, novo izvorište. To su moja pitanja. Hvala još jednom.

Dobar dan.

Ja sam se malo udubio u pitanje pošto ovo postavljam pitanje i ranije i sada su vam ponoviti.

Konačno, svedoci smo da u ovom prethodnom periodu prethodnih nekoliko godina, velika tema je i rad na zadrugarstvu na promociji drugarstva, na stimulaciji zadrugarstva za potrebe svih naših ljudi koji žive na selu i od sela, gde smo i na Odboru za poljoprivredu, gde je predsednik Odbora Marijan Rističević zajedno sa svima nama više puta govorio o problemima vezano konkretno za zadrugarstvo, gde smo više puta zvali i ministra nadležnog za zadrugarstvo, za regionalni razvoj da zajedno sa nama razmotri određene pravce razvoja u zadrugarstvu, neke sugestije, dobronamerne sugestije. Na Odboru smo postavili i nekoliko pitanja, a i sam predsednik Odbora Marijan Rističević je postavio pitanje unazad, mislim, više od mesec dana da se vidi, pošto smo stvarno prethodnih godina bili veliki zagovornici, dosta je sredstava odvojeno za zadrugarstvo, pitanja su bila usmerena ka tome koliko je zadruga dobilo u prethodnih nekoliko godina sredstava, matične brojeve tih zadruga i odakle su te zadruge, odnosno mesto odakle su te zadruge.

Inače, mogu još jednom da podsetim sve prisutne da je zadrugarstvo jedini način i jedina šansa kroz stimulaciju zadrugarstva da se razvije poljoprivreda. Sela su nam mahom stara, najvećim delom su stara gde nemamo dovoljan broj ljudi koji rade određene radnje konkretno vezano za poljoprivrednu proizvodnju, proizvodnju kukuruza, pšenice, da li je to stočarstvo, da li je to ratarstvo, da li je to proizvodnja lekovitog bilja ili nečeg drugog, sva ta roba, svi ti proizvodi moraju biti sada kroz zadrugarstva udruženi da se može obezbediti lakši plasman za te proizvode. Sa druge strane, to je borba protiv sive ekonomije.

Još jedno od mojih pitanja, pošto smo ranije govorili da će Ministarstvo privrede, odnosno Nacionalna služba za zapošljavanje imati mogućnost da kroz program zadrugarstva da sredstva i pomoć da se direktori zadruga ili ovlašćena lica u zadrugama, stručni ljudi u zadrugama kao što su inženjeri poljoprivrede, veterinari, zaštitari u poljoprivrednoj proizvodnji, da se tim ljudima može obezbediti do dve godine plata i da ti ljudi u toj zadruzi mogu da sutra svojim radom, angažovanjem poboljšaju uslove da donesu novo znanje, jer smo svedoci koliko znanja toliko imanja.

Zbog toga je bitno da Ministarstvo privrede i Nacionalna služba za zapošljavanje obezbede sredstva da u novim zadrugama ili postojećim zadrugama se postave stručni ljudi, stručni kadrovi i na taj način sutra da mi obezbedimo bolje uslove za rad, bolje privređivanje i kvalitetniju i veću proizvodnju u bilo kom segmentu poljoprivredne proizvodnje.

Mislim da je to veoma bitno. Sa druge strane, i prošli put sam govorio pošto Zadružni savez Srbije je sada veoma aktivan sa svojim zadrugama, regionalnim zadružnim savezima, koji je veoma aktivan, obilazi zadruge, pomaže u određenim stvarima, čak zagovaraju da određene stvari budu urađene na način kako to treba da bude, ali veći deo takvih njihovih predloga ispali su loši.

Konkretno, Zadružni savez južne Srbije, to je regionalni zadružni savez, ima nekih problema, gde je dolazilo do smene rukovodstva. Sekretar Zadružnog saveza južne Srbije, Anita, je već iznela određene primedbe na rad. Čak mislim da su te određene primedbe, sugestije dostavljane i nadležnim državnim organima.

Mene interesuje – da li Zadružni savez Srbije ima argumenata i mogućnosti da preko svog predsednika, odnosno njegovih upošljenika može da utiče na regionalne zadružne savezne da biraju svoje organe i da li on ima učešće u tome da regionalni zadružni savezi budu još aktivniji?

Mislim da svi mi koji smo ovde u Skupštini Srbije, svi mi koji se bavimo javnim poslom treba da budemo mnogo aktivniji, da znamo u svakom pogledu da li zadruge koje su formirane, koje su dobile sredstva iz budžeta Republike Srbije…

Još jedna stvar je za mene vrlo bitna zato što i lokalne samouprave imaju odgovornost, jer lokalna samouprava i predsednik opštine potpisuju…

(Predsednik: Zahvaljujem.)

… saglasnost za zadrugu da dobije sredstva. Tražim odgovor – koliko su zadruge dobile sredstava, matične brojeve zadruga i konačno Zadružni savez Srbije da li učestvuje u tim stvarima… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se.

Uvaženi građani Srbije, ja sam više puta postavljao pitanja koja se tiču svih nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije i cele Srbije. sada ću postaviti jedno pitanje VSS.

Svedoci smo da unazad nekoliko dana, tačnije od 20. decembra pa do današnjeg dana se traži nestala devojčica koja je nestala 20. decembra kada je pošla u školu i od tog dana, do današnjeg dana se traži da se nađe. Vidimo po saznanju policije i svih koji rade tu istragu i utvrdilo se da je nju oteo seksualni manijak, pedofil, Ninoslav Jovanović. To je čovek koji je bolestan, koji je bio više puta u zatvoru, čovek koji kada je pušten 2018. godine, posle zatvorske kazne koju je odležao je ponovo pravio probleme. Slao je mejlove, slao je različite poruke nekoj deci. On je prepoznatljiv kao malčanski berberin. Više puta je silovao, napadao maloletnu decu.

Sada se desio nemio slučaj gde više od 300 policajaca, ljudi koji su iz okoline Niša, iz cele Srbije došli da traže nestalu devojčicu, koja je odličan učenik. Taj manijak, ludak koji je oteo tu devojčicu se kreće od sela Malče, gde je negde u okolini imao svoje skrovište, kasnije, putem pruge je išao preko Svrljiga, u Knjaževac, gde se stvarno velika panika napravila, gde veliki broj ljudi sada pokušava da nađe tog manijaka, zajedno sa našom policijom, sa našom žandarmerijom, zajedno sa ljudima koji su lovci, koji znaju svaki pedalj te teritorije.

Za mene kao čoveka, roditelja, brata, sina je vrlo bitno da takvi manijaci, takvi pedofili, ludaci budu sankcionisani na način kako zaslužuju.

Svedok sam i ovde je gospodin Rističević govorio, a i gospodin Jurić je govorio o sudiji Apelacionog suda. Sudija se zove valjda Majić, Malić. Čovek koji je oslobodio pedofila, čovek koji je u obrazloženju te presude rekao da taj i taj, te nacionalnosti, nije znao da to nije dozvoljeno.

Zbog takvih ljudi se sada puštaju pedofili koji su sutra u svakom trenutku spremni da ponovo naprave isto delo. Mislim da VSS pod hitno mora da reaguje na takve odluke suda, bez obzira što je sudija samostalan u svom radu i radi po zakonu. Mislim da moramo raditi, i sud i svi mi u interesu svih naših građana. Mora postojati pravna sigurnost i to se podrazumeva, ali ako neki silovatelj siluje decu, vraća se tom istom delu posle izdržavanja kazne i neko ga oslobađa ponovo, mislim da moramo staviti prst na čelo i da kažemo da li normalno da takvim ljudima, pedofilima dajemo oslobađajuće presude.

Zbog toga bih još jednom pozvao sve ljude koji žive na teritoriji istočne Srbije, da ukoliko imaju saznanja, pošto sada policija, vojska, žandarmerija i svi ljudi tamo, sa naporima se trude da nađu tog manijaka, da se daju informacije. I još jednom tražim od VSS da se preispita odluka, da svi ti koji vode postupke protiv takvih ljudi, moraju da rade u skladu sa zakonom, moraju ti ljudi da budu osuđeni na najstrožije kazne i da ne budu pušteni, a sutra ljudi uplašeni.

U Svrljigu se ljudi plaše što je još jedan čovek oslobođen, koji je isto imao neke slične radnje. Roditelji sada čekaju decu, plaše se za decu. Nikad nikoga ne smemo da osudimo unapred, ali ako je neko već pravio neko krivično delo, posebno obljuba nad maloletnim detetom, pokušaj ubistva itd. te ljude moramo najstrožije kazniti i tim ljudima se ne sme dozvoliti da budu slobodni ukoliko nema mogućnosti da se kontrolišu.

Zato još jednom, moje pitanje je – kada će i kako imati odgovornost svaki onaj sudija koji dozvoli da pedofil izađe na ulicu i da ga oslobode kao da ništa nije uradio, a posle toga se desi situacija da taj isti pedofil napravi još jednom isto delo i ubije svoju žrtvu.

Ovo govorim zato što se sada dešava na teritoriji gde živim, gde žive ljudi iz Knjaževca, Svrljiga, Malče, Niša. Tražim odgovornost za svakog ko stavi ruku na nedužno dete.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsednice skupštine, kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču nas koji živimo na jugoistoku Srbije, u područjima kao što je Svrljig, u područjima koja su nerazvijena, ali područjima koja imaju budućnost.

Jedna od stvari koje sam čuo sada kad sam došao jeste da je Odbor za kulturu i informisanje predložio dva člana REM-a, da polako, ali sigurno se poštuje ono što je dogovoreno, vezano za predstojeće izbore. Mene samo čisto interesuje, kao čoveka, pošto sve one stvari o kojima smo govorili, o kojima se govorilo na tim sastancima, sve se rešava za dobrobit svih nas, da se izađe na izbore, da se poštuje Ustav.

Mogu čisto da kažem kolegama i građanima Srbije da je Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, 22. decembra imala sednicu Glavnog odbora gde je donesena odluka da se izađe na parlamentarne, na pokrajinske i na lokalne izbore. To je jedini način da se čuje i oseti glas naroda kroz glasački listić. Normalno, vrlo je bitno da poštujemo ono što nam Ustav kaže i daje se mogućnost da svi građani Srbije mogu da glasaju u bilo kom delu naše zemlje da budu.

Pošto smo dobili i dobiće se popunjenost REM-a, ja sam siguran da će najveći broj stranaka izaći na parlamentarne izbore, kako na parlamentarne, tako i na pokrajinske i na lokalne izbore, a one stranke koje razmatraju nekakav bojkot, to je za njih jedina stvar zato što, siguran sam, nemaju podršku svih građana, nemaju podršku građana Srbije.

Ujedinjena seljačka stranka, čiji sam ja predsednik, će izaći na parlamentarne izbore, dati podršku politici koja vodi Srbiju u bolju budućnost, dati podršku i našem predsedniku Aleksandru Vučiću da nastavi da radi za dobrobit svih građana Srbije, pa u bilo kom delu Srbije da se oni nalaze.

Jedna od stvari koja je pozitivna i dobra za sve nas jeste i aktivnost našeg predsednika za „mali Šengen“ zato što je to dobra stvar da se otvaraju granice, da se radi, da se stvaraju kontakti, normalno, da se upošljavaju ljudi. Mi ćemo to podržati, i kao Ujedinjena seljačka stranka i ja kao narodni poslanik, jer mislim da je budućnost za sve nas kada se poštuju prijatelji, kada se uvažavaju komšije, a to naša zemlja Srbija radi.

Interesuje me još jedna stvar, a to je, pošto je gospodin Vučić rekao ranije da će imati mogućnost u nekom narednom periodu da Vlada, da Skupština izglasaju određene zakone koji će biti leks specijalis za potrebe nerazvijenih područja, nerazvijenih regiona, gde će tu imati mogućnost da se više ulažu sredstva i u infrastrukturu i u one potrebne stvari, kao što su zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, poljoprivreda, privreda.

Voleo bih da to bude u toku naredne godine, da se obezbede uslovi za bolji život, da se obezbede uslovi za život u svakom delu naše Srbije, da u našim selima, kao što je selo odakle ja dolazim, selo Plužina, mogu da se obezbede elementarni uslovi, da ima mogućnost za doktora, za medicinsku sestru, da se obezbede uslovi za vodovod, za kanalizaciju, i, normalno, da ljudi tamo mogu da svoje proizvode lakše plasiraju putem zadrugarstva.

Jedna od tih stvari jeste taj predlog koji je sam gospodin Vučić rekao, predlog da se regionima i okruzima daju veće mogućnosti, veća ulaganja i da se tamo obezbede bolji uslovi za život.

Još jednom, ja pozivam sve ljude, sve građane da daju podršku svima nama koji želimo dobro Srbiji. Ujedinjena seljačka stranka, gde sam ja predsednik, sigurno će izaći na izbore, na parlamentarne, lokalne, pokrajinske, normalno sa nekim u koaliciji, a sigurno ćemo dati podršku predsedniku Srbije zato što on radi za dobrobit svih građana Srbije.

Zahvaljujem se.

Predsedavajući, ja ću kao i do sada da postavim određena pitanja koja se tiču ljudi koji žive na selu i od sela, koji žive u nerazvijenim područjima, koji žive u brdsko-planinskim područjima, u demografski ugroženim područjima i regionima.

Inače, pre nego što postavim pitanja, iskoristio bih prvo priliku da svim našim pravoslavnim vernicima, Srbima i svima ostalima koji slave Svetog Nikolu da čestitam slavu, da poželim svakom ko slavi da u zdravlju, sreći i veselju slavi i da za sve nas ova naredna godina 2020. bude rodna, blagorodna, kako u kući, tako i na njivi. Jer, Srbiji treba nataliteta, moramo poštovati našu tradiciju, našu veru i moramo poštovati sve ljude koji žive u Srbiji.

Još jednom, srećna slava srpski domaćini.

Kao prvo, ja bih se obratio Ministarstvu pravde i interesuje me, pošto veliki broj lokalnih samouprava nema osnovne sudove, koje su izgubili u nekom prethodnom periodu, nema sudske jedinice koje su izgubile u prethodnom periodu, a sve to, verovatno, zbog nedovoljnog broja predmeta ili ne znam zbog čega, u nekim tim lokalnim samoupravama postoje sudeći dani, pa me interesuje, zbog ljudi koji žive u takvim lokalnim samoupravama, koji nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, a imaju sudeće dane – da li će imati u narednom periodu, 2020. godine, da i dalje ti sudeći dani budu kod njih, da u tim njihovim opštinama, centrima dolaze predstavnici ili sudije, da naši ljudi koji žive u takvim područjima da mogu da obavljaju sebi potrebne stvari?

Jer, svedoci smo da takav broj lokalnih samouprava koje nemaju ni osnovne sudove, ni sudske jedinice, već samo sudeće dane, u tim opštinama je stvarno teška situacija. To su mahom stari ljudi koji nemaju mogućnosti da dođu čak ni do centra te opštine, a kamoli da dođu do većih centara, odnosno do osnovnih sudova koji su u njihovim centrima. Recimo, na teritoriji Timočke krajine sud je u Knjaževcu, odnosno Zaječaru. Ima nekih opština koje nemaju.

U Nišu sudovi su, opštine kao što je Svrljig, Gadžin Han, Bela Palanka i veći broj takvih opština, Ražanj, nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, imaju sudeće dane. Ti ljudi imaju obavezu da, ukoliko se ugase ti sudeći dani, kad dolazi sudija kod njih u Niš, ti ljudi će tada imati obavezu da idu u te centre, a verujte mi, nema mogućnosti. To su mahom stariji ljudi koji treba da dođu uz pratnju, a ukoliko ne dođu, za njih slede sankcije, jer svi znamo kako sud radi, radi u interesu da se poštuje zakon.

To što pitam, to važi isto i za poreske uprave, pošto smo svedoci da veliki broj lokalnih samouprava, imale su ekspoziture poreske uprave, dok sada, unazad nekoliko meseci te poreske uprave su sada dislocirane u centre. Nekada je Srvljig imao svoju ekspozituru, pa je centrala bila u Knjaževcu. Sada je sve to ugašeno i sve se rešava preko jednog centra, a to je Poreska uprava u Nišu.

Veliki problem jeste to što sada naši građani iz tih malih sredina nemaju mogućnosti da rešavaju svoje probleme, da na neki način završavaju one potrebne stvari koje su do sad završavali, recimo, za prenos auta, za prenos imovine i takve stvari gde se plaćaju određeni porezi, to sad sve mora da se radi u centrima, a to je veliki problem i za punjenje budžeta.

Da li u narednom periodu ima mogućnosti da se određene poreske jedinice ponovo stave u funkciju, da tamo ljudi mogu da obavljaju svoje egzistencijalne potrebe na način kako je to rađeno do ovog perioda?

Još nešto oko toga što bih hteo da kažem i bitno je, pošto svi znamo i da naš predsednik Aleksandar Vučić je već rekao i najavio da će imati potrebe i obaveza je države da se u posebnim okruzima, regionima donesu određeni leks specijalis zakoni koji će dati mogućnost da se tu više stimuliše, da se više ulaže, da se oslobađaju poslodavci i da se poveća plata na taj način zaposlenim radnicima koji žive na takvim teritorijama, interesuje me da li se to priprema, da li Vlada to priprema, nadležna ministarstva? Celokupna Vlada ima obaveze prema takvim lokalnim samoupravama, jer svedoci smo da je potrebno mnogo veće ulaganje. Još jedno bih voleo da znam – da li će to biti u narednoj 2020. godini?

Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, ja bih kao prvo istakao da je danas 10. decembar, Svetski dan ljudskih prava, tako da je to veoma bitno jer smo svi isti i ovde u Srbiji, i u Nemačkoj, i u Engleskoj i to tako mora da bude.

Ja bih sada postavio nekoliko pitanja. Uvek govorim iz delokruga lokalnih samouprava koje su male, nerazvijene, brdsko-planinska područja. Svedoci smo da u periodu od pre 15, 20, 30 godina su u najvećem broju naših lokalnih samouprava građeni vodovodi, gradski vodovodi, opštinski vodovodi, seoski vodovodi iz dela samodoprinosa, iz dela budžeta lokalnih samouprava gde su u tim radovima učestvovali i građani i vojska i to je rađeno tada na najbolji način, ali veliki broj tih vodovoda su građeni od azbestnih cevi. Jedna od takvih opština gde je rađen takav vodovod davnih sedamdesetih i osamdesetih godina bila je i opština Svrljig. Tako je rađeno i u okolnim opštinama, gde su te azbestne cevi sada po nekim nalazima dosta štetne.

Ja bih pitao nadležno Ministarstvo za infrastrukturu ili za lokalnu samoupravu, da li će postojati mogućnost da se te azbestne cevi u tim našim lokalnim samoupravama, gde one još postoje, a postoje, verujem, u najvećem broju naših opština i gradova, nije to svuda izmenjeno, da li postoji sada mogućnost, pošto smo u najavi našeg predsednika Aleksandra Vučića dobili i mogućnost i obavezu da sve te lokalne samouprave pripreme svoje projekte, dakle, kroz Nacionalni investicioni plan kojim se planira rešavanje problema u svim delovima infrastrukture, da li su to putevi, da li je to voda, da li je kanalizacija, da li je elektrika, da li je struja ili internet, da će to biti rešavano preko toga našeg Nacionalnog investicionog plana?

Moje pitanje je bitno zbog toga što te azbestne cevi su pod znakom pitanja. Inače, naša opština, odakle dolazim, iz Svrljiga, najvećim delom smo te cevi izmenili. Ostalo je možda još 1/4 zaostalih tih cevi. S tim što u našim selima ima još potrebe da se to menja, gde su ljudi iz svog samodoprinosa to radili, gde smo mi kao lokalna samouprava kroz program opštine, kroz program direkcije koja je nekada bila, davali, selo je davalo jedan dinar, opština je davala pet dinara pa se tako menjalo i obnavljalo, rekonstruisali vodovodi.

Mi imamo i zakon koji je donesen u toku prošle godine, da se vodovodi seoski vraćaju na nadležnost, da bude u nadležnosti opštine. Verujte mi, najveći broj lokalnih samouprava nije u mogućnosti da preuzme tek tako te vodovode, naše seoske vodovode koji su dotrajali zbog nemogućnosti održavanja, zato što smo svedoci da najveći broj tih malih lokalnih samouprava koje su devastirane, nerazvijene u brdsko-planinskim područjima imaju veoma skromne budžete, budžete kojima se radi onako, što se kaže, kad se radi domaćinski, tad može da se puno stvari završi, ali sada sam siguran da ćemo putem Nacionalnog investicionog plana imati mogućnost da rešimo sve te probleme i da rešimo vodosnabdevanje u svim tim našim opštinama, da rešimo problem vodosnabdevanja u našim selima.

Siguran sam da će to dati veliki podstrek našim ljudima koji tamo žive da se osete važnijim, zato što smo svedoci da je dosta problema. Osim tih što sam malopre rekao, vodosnabdevanja, tih azbestnih cevi koje su još prisutne, ima tu još mnogo problema koje ćemo rešavati preko NIP-a, preko nadležnih ministarstava i normalno rešavaćemo iz budžeta lokalnih samouprava.

Jedna od stvari za mene kao čoveka koji živi u jednoj tako maloj opštini jeste i to da se rešavaju problemi u našim selima, da ćemo zajedno kroz program i lokalne samouprave, ali i kroz program NIP-a, a na zahtev lokalnih samouprava imati i obavezu da se u našim seoskim područjima promene te vodovodne cevi koje su u veoma lošem stanju.

Vrlo je bitno da se što pre uđe u postupak promene niskonaponske mreže o kojima sam govorio više puta, zato što je veliki problem u tim našim sredinama i ta niskonaponska mreža koja je dotrajala, gde je niži napon nego što je dozvoljen, a svedoci smo, to uvek govorim, da naši ljudi koji žive na selu, žive od sela i na poljoprivredi, vrlo su redovne platiše što se tiče električne energije i tamo se vrlo retko dešava da neko ima zaostatak duga za struju, zaostatak poreza.

I zbog toga bi bilo dobro da se što pre uđe u postupak rešavanja problema naših poljoprivrednih proizvođača, naših opština koje su nerazvijene.

Hvala.

Pridružio bih se pitanju koleginice koja je sada postavila pitanje nadležnom Ministarstvu prosvete. Isto pitanje, jer isto to podržavam zato što je vrlo bitno. Problemi su i kod nas isti.

Moje sledeće pitanje vezano je za energetiku, za niskonaponske mreže. Pitanje je Distribuciji Srbije – da li će se u 2020. godini povećati sredstva nadležnim distribucijama regionalnim i opštinskim, da se uradi i pojača niskonaponska mreža u ruralnim delovima naših opština. Veliki broj takvih opština su Svrljig i Bela Palanka, Gadžin Han, Knjaževac i još puno takvih opština u Srbiji gde je niskonaponska mreža u lošem stanju, gde je napon niži nego što je dozvoljen i da je to veliki problem svih naših žitelja u tim opštinama, odnosno i našim selima. U selima je potreba ista, a znamo da su naši poljoprivredni proizvođači redovne platiše električne energije.

Drugo pitanje je, nadležnom Ministarstvu zdravlja. Konkretno, pošto smo svedoci da ćemo u periodu koji dolazi imati veće potrebe zato što je demografska slika takva kakva jeste u tim našim opštinama o kojima sada govorim. Potreba je za većim brojem zdravstvenih radnika, kako doktora, tako i medicinskih sestara zato što su teritorije opština velike, zato što su nam sela razruđena i stara populacija ljudi.

Ambulante koje su nekada postojale, sada ne rade u većem broju takvih opština, baš zbog toga što ima nedovoljan broj radnika, zato što određeni broj doktora i sestara ode u penziju, a na njihovo mesto se neki ne primi.

Moje pitanje je da li će nadležno Ministarstvo zdravlja obezbediti prijem radnika, doktora, medicinskih sestara i vozača u takvim opštinama da se i dalje ima mogućnost za ambulantama gde su doktori i medicinske sestre, da mogu u svakom trenutku naši poljoprivredni proizvođači i ljudi koji žive u našim selima da imaju sebi obezbeđenu zdravstvenu zaštitu. To važi i za specijalističke stvari, kao što je interna medicina. Da li će se Pravilnik promeniti, da male sredine imaju pravo na ove specijalnosti koje su bitne za te lokalne samouprave, jer veliki broj ljudi koji su bolesni od kardiovaskularnih oboljenja, srca, hipertenzije i svega ostalog.

Još jedno pitanje koje bih postavio, konkretno vezano je za demografiju. Da li će biti mogućnosti da u periodu koji dolazi 2020. godine, pošto smo sada usvojili budžet, da se obezbede veća sredstva, najmanje 50% da budu veća izdvajanja za nerazvijena područja, područja gde je demografska slika veoma loša, odnosno gde je veliki broj starih ljudi i gde treba da se pojača natalitet. Da li će tu moći da se poveća finansijska mogućnost za 50% u tim opštinama? To su opštine demografski ugrožene, devastirane i nerazvijene. Da se u tim opštinama poveća za 50% finansijska pomoć našim majkama, odnosno budućim majkama i deci i 70% da bude za decu koja se tamo rađaju, za razliku kao do sad dok je za sve isto.

Još jedno pitanje, vezano je za Ministarstvo finansija. Pošto smo usvojili budžet, imamo sada i vrlo brzo sa današnjim danom usvajanjem finansijskih zakona vezanih za poreske olakšice, da li će postojati mogućnost da nadležno Ministarstvo finansija kroz poresku politiku obezbedi uslove da se stimuliše finansijska pomoć za one privredne subjekte koji će otvarati svoje firme, svoje pogone u nerazvijenim, devastiranim opštinama. To je četvrta grupa nerazvijenosti, da se u tim opštinama, tim privrednim subjektima stimuliše pomoć kroz oslobađanje za obavezne poreze, doprinose, za zapošljavanje radnika na teret poslodavca, da budu za 50% oslobođeni, odnosno 70% i ta razlika da se da u platu veću za radnike. To je bila stimulacija da tamo dolaze investitori u naše opštine i to bi bilo povoljno i potrebno za devastirane opštine. Ja sam kao poslanik podneo amandmane koji o ovome govore.

Još nešto, pošto znamo da je 13. juna 2019. godine na predlog nadležnog ministra Krkobabića, zaduženog za regionalni razvoj, formiran nacionalni tim za spas sela, gde je u okviru tog tima bio i naš predsednik Vučić koji je rekao da je selo nešto najbitnije za našu Srbiju, mene interesuje da li će tim za spas sela o ovome raspravljati, jer mislim da je ovo potrebno i neophodno za život svih koji žive na jugoistoku i u celoj Srbiji.

Postavio bih nekoliko pitanja, moje prvo pitanje bilo bi Vladi Republike Srbije, konkretno, tiče se na koji će način Vlada Republike Srbije iznaći mogućnost da zaštiti našu namensku industriju, vezano, konkretno od napada Dragana Đilasa, Marinke Tepić i bugarske novinarke. Svedoci smo da se unazad više od 20 dana dešava niz negativnih stvari, napada, koji mogu uticati na našu namensku industriju.

Jedno pitanje isto Vladi i nadležnom ministarstvu, pošto je nadležno Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, konkretno, svedoci smo da je u prethodnom periodu u okviru budžeta 2019. godine i zakona koje smo doneli da su obezbeđena sredstva za pomoć našim porodicama, za pomoć našim ženama. Konkretno, moje pitanje bilo bi, pošto sada i u najavi donošenje i novog zakona kojim ćemo dopuniti ovaj zakon gde se najavljuje da će biti i 300.000 dinara, pa i više, za prvorođeno dete, drugorođeno dete, trećerođeno dete, a svakog meseca narednog imaće isto mesečna naknada za te porodice, odnosno za tu decu.

Moje pitanje bi bilo, ja ću to i u okviru Predloga zakona predložiti, da se porodicama, odnosno ljudima koji žive u našim selima, ljudima kojima žive u brdsko-planinskim područjima, u mestima, opštinama koje su demografski najugroženije, devestarine, nerazvijene, npr. kao što je Opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i veliki broj takvih opština koje su na jugoistoku Srbije, koje su u postupku izumiranja, zato što stvarno veliki problem ta demografija, a ja bi predložio i sada apelujem da se za te opštine obezbedi veća naknada za te žene, za tu decu koja se rađaju najmanje da bude 50% veća naknada za te opštine, odnosno za takva područja i za te žene i za tu decu u odnosu na ostala područja gde nema problema sa natalitetom.

Još nešto, za seoska područja u takvim opštinama koje su nerazvijene isto bih predložio da se poveća ne 50% nego 70%, baš zbog toga jer je to jedan od načina, stimulativni način da tamo ljudi koji žele da žive, koji žele da stvaraju porodicu, žele da rađaju decu, da tim ljudima se kroz ovakve pomoći, kroz ovakve predloge zakona obezbede uslovi, konkretno finansijski uslovi, da oni tamo mogu da žive, da mogu da se razvijaju. S druge strane, to je velika potreba, jer svedoci smo, nije isti život kod mene u Svrljigu i isti život ovde na Vračaru, ili isti život kod mene u Svrljigu i Beloj Palanci ili nekom drugom mestu ovde u centralnoj Srbiji i na severu Srbije a i u Beogradu.

Znači, velika potreba je i to bih pozvao još jednom i Vladu i nadležno ministarstvo da u okviru Predloga zakona daju mogućnost da ima veća izdvajanja za one opštine koje su najnerazvijenije, koje su demografski ugrožene, u kojima je natalitet veoma nizak i posebno da za njih bude 50% veća sredstva za njihove potrebe, odnosno za njihovu pomoć, a to da to važi i za jednokratnu pomoć i za mesečnu pomoć. Pedeset posto da bude za takve opštine, a sela u takvim opštinama da bude 70%.

Mislim da je ovo velika stvar i potrebno je da se to uradi. Zato bez ovakvih ulaganja u te ljude i pomoći za takve ljude siguran sam da ćemo imati manju mogućnost da zaustavimo gašenje takvih sredina, takvih opština, jer smo svedoci bez ljudi u takvim opštinama sigurno to su sve rubna područja, tim ljudima moramo dati veću podršku. To je jedan od mojih predloga i siguran sam da će Vlada i nadležno ministarstvo imati razumevanja jer samo većim ulaganjem u takva područja imamo šansu da obezbedimo i opstanak takvih opština. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Kao i do sada, ja bih određena konkretna pitanja za deo poljoprivrede, a sada bih još jednom pitao vezano za zadrugarstvo, za sve one potrebne stvari koje su krenule u zadrugarstvo, vrlo pozitivne, vrlo lepo, gde je počelo da se govori o zadrugarstvu veoma pozitivno.

Moje pitanje nadležnom ministarstvu – kada će se znati rezultati po konkursu koji je raspisalo nadležno ministarstvo za zadruge, da li one nove zadruge, da li one zadruge stare ili složne zadruge ,jer je rok bio za podnošenje zahteva po konkursu 15. avgust za stare i za novije zadruge i bio je 15. septembar za složne zadruge? Visina subvencije, odnosno pomoći za zadrugarstvo, odnosno te zadruge bila je 129 hiljada evra za stare zadruge, šezdeset i nešto hiljada evra za nove zadruge i 500 hiljada evra za složne zadruge.

Pošto dolazim iz kraja gde se stvarno govori uveliko o zadrugarstvu, gde je i sam naš predsednik Srbije je dao veliku podršku razvoju tog dela Srbije za više ulaganja, za veća sredstva koja će se tamo ulagati, u te okruge, u te regione, kao što je Nišavski, kao što je Toplički i ostali okruzi i što se tiče zadrugarstva, to je stvarno velika i pozitivna stvar, nadležno ministarstvo je pokrenulo tu priču o zadrugarstvu gde se vide rezultati, jer, bez jakog zadrugarstva siguran sam neće imati uspeha ni da se razvija poljoprivreda u onom pravom smislu kako treba da bude.

Inače, pošto na nivou Nišavskog okruga, Topličkog okruga i još nekoliko okruga imamo sada okružne zadružne saveze, gde postoji Okružni zadružni savez „Južne Srbije“ koji ima veoma jaku infrastrukturu, gde ima preko 80 i nešto zadruga koje su tu, koje rade, a sklop svih tih zadrugara i svih tih zadruga jeste sekretar Zadružnog saveza okružnog „Južna Srbija“, Anita Ilić koja je u jedno i osoba koja je prikupila te ljude, zato što ona za sve te ljude radi onako kako treba, na najbolji način, skuplja, daje informacije, pomaže oko konkursa. Mislim da sam čuo da unazad nekoliko dana, tačnije početkom novembra sekretar tog Okružnog zadružnog saveza „Južna Srbija“ je podnela ostavku, neopozivu, iz razloga što trpi određene pritiske od određenih ljudi koji traže da se za njih obezbede sredstva, koji traže da dobiju određene zadruge sredstva, da li je to 60 hiljada evra, da li je 120 hiljada evra ili složna zadruga.

Inače, u razgovoru sa ljudima koji vode te zadruge sam pričao, gde imam informacije i da se pojavio uzbunjivač koji se prijavio u policiji i koji želi da obelodani niz negativnih, kriminalnih stvari određenih ljudi koje se tiču zadrugarstva.

Još jednom moje pitanje – kada će se obelodaniti i znati ko je prošao na konkursu nadležnog ministarstva koje vodi ministar Krkobabić i koliko je tih zadruga?

Konačno, interesuje me - zašto je sekretar regionalnog Zadružnog saveza „Južna Srbija“, Anita Ilić, podnela ostavku, neopozivu, zato što svi ti ljudi koji su u tim zadrugama, koji su formirali taj Okružni zadružni savez podržavaju tu njenu aktivnost i podržavaju sve ono što je postigla, a to je da se razvija zadrugarstvo.

Vezano oko toga - da li tu ima mogućnosti da se prevaziđu ti problemi, da Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ nastavi da radi na najbolji način, da se stavi lopta na zemlju, što se kaže, normalno, ukoliko ima nekih negativnih, kriminalnih stvari, da nadležni organi Srbije to provere, da rade u interesu daljeg razvoja zadrugarstva, u interesu razvoja poljoprivrede, jer smo mi imali period kada je zadrugarstvo pokazalo da bez toga nema razvoja poljoprivrede.

Ponovo dolazimo do toga da se dešavaju neke negativne stvari koje reflektuju da se dešavaju ponovo loše stvari i da zadrugarstvo dođe u situaciju da ono što je pozitivno ispadne loše.

Podržavam politiku predsednika Srbije, podržavam politiku Vlade, zato što znam da je zadrugarstvo nešto bez čega nema razvoja poljoprivrede.

(Predsedavajući: Vreme.)

Osim zadrugarstva, tu su normalno i ostale stvari koje se moraju pomoći, ali još jednom Zadružni savez Srbije, Okružni zadružni savez „Južna Srbija“ i svi savezi u okviru zadrugarstva moraju raditi u interesu naših zadrugara, jer, još jednom, interesuje me – da li će imati odgovornost ukoliko ima nekih krivičnih dela…(Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Jedno pitanje vezano je za komasaciju, pošto svi znamo da poljoprivreda i razvoj poljoprivrede u najvećem delu zavisi od komasacije, a komasacija je kod nas rađena davne osamdesete godine i sada se radi nešto pomalo ali to je vrlo mala površina koja se radi.

Inače, Zakon o komasaciji 2006. godine, gde u tom periodu za dve godine treba da se donesu podzakonska akta, pravilnici, gde do današnjeg dana to nije urađeno. U periodu od 2012. – 2013. godine nemačka vladina organizacija GIZ je zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede ušla u postupak, sedam pilot projekata, da se uradi komasacija u određenim područjima, brdsko-planinskim područjima gde je završeno, a gde od tih sedam područja samo u jedno područje ovo, a to je u Boljevcu, gde je sve to upisano u katastar.

Što se tiče komasacije, rešavanjem komasacije rešava se i pravno-imovinsko nasleđe jer smo svedoci da u katastru stoje unazad pet generacija vlasnik te zemlje. Ovim se to rešava, rešavaju se putevi između dve parcele, rešava se odvodnjavanje i na taj način komasacija i dobrovoljno popunjavanje zemlje jeste za nas prioritet.

Moje pitanje je kada će u Skupštinu ući Zakon o komasaciji, zato što imamo Zakon o poljoprivrednom zemljištu gde samo ima 19 članova vezanih za komasaciju i za dobrovoljno ukrupnjavanje zemlje? Inače, formirana je komisija, kakvu imam informaciju od strane nadležnog ministra poljoprivrede, ta komisija, na čelu te komisije je direktor Uprave za zemljište i po mojim informacijama ta komisija ima 27 članova i oni se dosad nisu sastali nijednom.

Interesuje me kada će ući u postupak Zakon o komasaciji, jer samo na taj način imamo šansu da stavimo akcenat na razvoj poljoprivrede, jer se ukrupnjavanjem zemlje rešavanjem pravno-imovinskih problema, rešavanjem putne infrastrukture kroz to zemljište komasirano ima mogućnost i da se razvije poljoprivreda ne samo u brdsko-planinskim područjima o kojima govorim, već i u ostalim delovima Srbije. Ima dobrih primera što je urađeno, ali to su vrlo male površine.

Još nešto što bih pitao konkretno, a vezano je za opštinu odakle ja dolazim. Inače, svi znamo, privatizacija koja je bila 2000. godine, privatizacija je bila katastrofalna za celokupno društvo za sve nas u Srbiji. Vrlo mali procenat privatizovanih firmi je uspelo da nastavi da radi.

Inače, u Svrljigu, odakle ja dolazim, 2000. godine imali smo više hiljada radnika, čak je Svrljig bio jedna od najrazvijenih opština u bivšoj Jugoslaviji. Privatizacija je učinila svoje, naknadna privatizacija, uništia je firme, gde je jedna od tih firmi bila „EI Akustika“ Svrljig, koja je proizvodila zvučnike, proizvodila sve ono što je potrebno za te namene. U tom vremenu, osamdesetih godina u toj Elektronskoj industriji Svrljig, „EI Akustika“ Svrljig, urađena je laboratorija za zvuk – to je tzv. gluva soba, koja je rađena zajedno sredstvima „EI Akustike“ Svrljig i u tom vremenu zajedno sa Elektronskim fakultetom u Nišu. Ta laboratorija za zvuk, ta gluva soba je bila u to vreme najveći projekat na Balkanu, gde su radili za potrebe i firmi, društvenih preduzeća, a bilo je i za vojnu industriju, za proveru, jačinu kvaliteta zvuka, kvaliteta mikrofona, kvaliteta zvučnika i svega ostalog.

Inače, ta gluva soba nije ušla u stečajnu masu kada je ta firma otišla u stečaj zato što u to vreme ti stručnjaci koji su privatizaciju radili u Srbiji, 2000. godine oni su to privatizovali na najgori način, ostali su ljudi bez posla. Ta gluva soba ili ta laboratorija za zvuk je ostala u državnoj svojini, tačnije Elektronski fakultet u Nišu je titular te laboratorije, odnosno te gluve sobe koja sada bi trebalo da se stavi u funkciju.

Moje pitanje je, kada će se ta soba, gluva ili ta laboratorija za zvuk staviti u funkciju zato što je to velika šansa i potreba možda za neke projekte, za neke firme koje rade vezano takve neke stvari i velika je stvar da to ne ostane samo spomenik 80-ih godina jer je stvarno veoma kvalitetno urađeno na najbolji način, gde je u to vreme učestovali Danska država, Nemačka država, gde su iz naše države bili najbolji stručnjaci. Moje je pitanje, kada će Elektronski fakultet u Nišu staviti u funkciju taj objekat zato što je to vlasništvo države Srbije, Ministarstva prosvete? Ukoliko to bude što pre da se tu da mogućnost da mogu ljudi da rade normalno. Ta firma je sada privatizovana, kupili su ljudi, a bilo bi dobro da se to stavi u funkciju. Hvala.

Zahvaljujem se.

Ja bih postavio nekoliko pitanja iz delokruga područja gde ja živim, a to je jugoistok Srbije, gde je Niš centar i okolne opštine. Konkretno pitanje sam više puta ponavljao i sada ću ponoviti još jednom, vezano za izgradnje naplatnih rampi u delu autoputa koji ide preko Niša do Sofije, odnosno prema Grčkoj, gde smo imali i određene peticije i konačno, naplatne rampe se rade. Za mene je sada zadovoljstvo što posle niza mojih inicijativa, sada je data mogućnost da posebno za građane Niša mogu se obezbediti posebne karte koje će finansirati grad Niš preko „Puteva Srbije“, gde će za sve građane Niša koji putuju i idu obilaznicom preko autoputa, za njih biti besplatan prevoz.

Ja to pozdravljam i to je odlično, jer je to velika potreba, zato što je grad Niš grad koji ima velikih mogućnosti, a s druge strane, ima dosta potrebe za neke zaobilaznice.

Ali, mene sada interesuje, pošto je za građane Niša to je prihvaćeno od strane „Puteva Srbije“, moje pitanje jeste „Putevima Srbije“ – da li postoji mogućnost da na isti način to dobiju i lokalne samouprave koje su u Nišavskom upravnom okrugu, kao što je opština Svrljig, kao što je opština Gadžin Han, opština Merošina i ostale opštine, čiji građani, iz tih opština, imaju potrebe da dolaze do Niša, zato što veliki broj ljudi iz tih opština radi u Nišu i svakodnevno idu i završavaju poslove u Nišu. Ne samo to, nego i potrebe zdravstvene zaštite, potrebe i ostalih stvara, jer nama Niš jeste centar svih događanja? Zato je moje pitanje „Putevima Srbije“ da li će imati mogućnost, primer, opština Svrljig da iz svog budžeta izdvoji sredstva na isti način kako je to uradio grad Niš i da za građane Svrljiga imaju te kartice kojima će moći besplatno da idu do Niša preko autoputa ukoliko žele tuda da idu, da bi bila zaobilaznica ili ako je to veća potreba?

Da li to može i za građane Svrljiga, za građane Merošine i tih opština koje su u Nišavskom upravnom okrugu, koji rade, koji imaju potrebe, uz obavezu da lokalna samouprava iz svog budžeta odvoji sredstva procentualno na isti način kako će to uraditi grad Niš? Svrljig kao opština je spremna to da uradi i da se obezbede sredstva da za ljude iz Svljiga koji putuju za Niš i rade u Nišu to bude obezbeđeno. To je moje pitanje.

Još jednom bih pitao vezano i za izgradnju puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice, jer je put stvarno u veoma lošem stanju, a o problemima oko tog puta govorio sam više puta na Skupštini i tražio da se uđe u postupak da se taj deo puta uradi zato što je to velika potreba za sve nas koji dolazimo od Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, Negotina, Bora, jer kako sam rekao, grad Niš je centar svih naših događanja, ima puno potreba gde dolaze svi ti naši ljudi iz tih naših opština.

Još nešto bih pitao isto „Puteve Srbije“, konkretno vezano za delokrug u delu regionalnog državnog puta, da li će se ući u postupak rekonstrukcije dela puta koji ide kroz sam Svrljig, preko sela Galibabinca, do sela Beli potok. To je opština Knjaževac. Put je u katastrofalnom stanju. Očekujemo da će taj put biti stavljen u funkciju, odnosno da se uđe u postupak rekonstrukcije u narednoj godini. Potreba je velika, a svedoci smo da će u narednim godinama, 2020, 2021. godine, biti velike investicije u infrastrukturi, pa zbog toga ovo pitam, zbog potreba građana koji žive u Svrljigu, u Knjaževcu, koji funkcionišu između. To su sve ljudi koji su možda rođeni u Svrljigu, a žive u Knjaževcu ili obrnuto.

To isto važi, da li će biti mogućnosti da se u narednom periodu, 2020. godine, uradi put, kojim se daje mogućnosti da od Svrljiga prema Soko Banji, to je deo Labukova preko Radenkovca, da se taj deo puta završi? Tu je velika potreba da povežemo i opštinu Svrljig i opštinu Soko Banju. Mislim da je to velika potreba i očekujem da će to biti urađeno zato što se obezbeđuju velika sredstva za potrebe radova u infrastrukturi.

Ja bih sada iskoristio priliku da zahvalim Direkciju za imovinu i ljudima koji vode Direkciju za imovinu na ažurnosti i efikasnosti, posebno direktoru Jovanu Vorkapiću, Oliveri Krstić i načelnici u Direkciji, Neveni Zeljković. To su ljudi koji stvarno rade svoj posao u interesu svih nas koji živimo van Beograda i imamo potrebe da završimo ono što je započeto. Hvala ljudima koji rade u Direkciji za imovinu. Stvarno rade svoj posao na najbolji način. To mogu da kažem i za „Srbijavode“, za direktora gospodina Puzovića, jer su to ljudi koji stvarno rade svoj posao na najbolji način. Hvala.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Kao i do sad, ja ću postaviti određena pitanja koja se tiču jugoistoka Srbije i područja u kojima živi taj narod.

Inače, moje prvo pitanje vezano je za Ministarstvo poljoprivrede, pošto smo svedoci da su unazad nekoliko godina u Ministarstvu poljoprivrede obezbeđena sredstva u budžetu vezana za subvencije, da je povećan obim subvencija, broj ljudi koji su konkurisali, ali imamo nešto što je za mene vrlo bitno, i to bi pod hitno trebali to da promenimo - to je Pravilnik o određivanju područja sa težim uslovima života. To su tzv. marginalna područja.

Pravilnik koji postoji od ranije, od 2012. godine ili posle toga, je Pravilnik koji definiše da područja koja su na više od 500 metara nadmorske visine ili gde imaju više od 100 radnika u tom selu ili procentualno broj zaposlenih iz tog sela, koji rade, ta sela nisu marginalna. Sela preko 500 metara nadmorske visine, to su sela marginalna, područja marginalna i ta područja imaju određene privilegije za subvencije, za podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede.

Imamo veliki broj područja i sela koja imaju takav status. Recimo, selo odakle ja dolazim je selo Plužina, iz Svrljiga. To selo se vodi kao razvijeno, a selo do njega isto. Razlika je samo u dvoje ili troje koji su zaposleni ili se fiktivno vode u tom selu ili se vode u mom selu kao prijavljeni da žive, da bi koristili troškove putovanja. To selo nije marginalno, odnosno obrnuto, što znači da merilo, nadmorska visina, broj ljudi koji se vode da rade u tim područjima nije realno i nije dobro zato što je potreba naših poljoprivrednih proizvođača koji žive na jugoistoku Srbije u brdsko-planinskim područjima, koji žive sa otežanim uslovima života, to su sve celokupne opštine, Bela Palanka, Gadžin Han, Svrljig, Boljevac, Doljevac, Knjaževac i veliki broj je takvih opština, njima je potrebno da se obezbedi da celokupna teritorija opštine i sva sela da imaju status marginalnog područja, jer je stvarno tamo veoma teško da se živi.

Prelažem da jedno od merila koja treba da budu bude broj rođene dece u tim selima, koliki je broj dece, kada su rođena deca, koliko se odselilo, koliko je ljudi umrlo, to treba da bude pravilo. Normalno, i da se gleda ta nadmorska visina, ali to ne treba da bude presudno zato što ako se neko selo nalazi na 499 metara nadmorske visine, to selo sutra ima status razvijenog područja, područja gde nisu otežani uslovi života, a selo koje ima 500,05 metara, to selo je sa otežanim uslovima života i u tom selu ljudi, što se kaže, imaju privilegije, odnosno, nije to privilegija, to su stvarno potrebe da imaju povlašćeni položaj.

Prema tome, predlažem da se taj Pravilnik za određivanje područja sa otežanim uslovima života drugačije odradi, da to budu celokupne teritorije opština i da jedno od tih merila bude broj rođene dece, broj umrlih. To da bude osnov za sve zato što trebamo staviti akcenat da ljudima koji žive na selu i od sela, koji imaju veoma težak posao da se njima da veća podrška i imaju podršku nadležnog Ministarstva poljoprivrede, da svaki čovek koji živi na takvoj teritoriji opštine, kao što su opštine koje sam malopre naveo, četvrta grupa nerazvijenosti, devastirane opštine, brdsko-planinske opštine, da celokupna teritorija opštine bude u statusu sa otežanim uslovima života i da tamo ljudi mogu da konkurišu da dobiju sredstva, da nemaju određene probleme kada bi konkurisali.

To je jedna stvar i mislim da u tom delu moramo ozbiljnije da radimo, taj Pravilnik moramo da promenimo i pozivam nadležno Ministarstvo poljoprivrede i ministra da to uradi, ukoliko može, do kraja godine ili do početka sledeće godine, kada se usvaja novi budžet za poljoprivredu. Svedoci smo da će budžet za poljoprivredu naredne godine biti povećan baš zbog toga što stavljamo veliki akcenat na razvoj poljoprivrede, jer je poljoprivreda veliki oslonac za razvoj Republike Srbije.

To je jedno od pitanja.

Još nešto što bih pitao, to je konkretno vezano za infrastrukturu, izgradnju puteva na jugoistoku Srbije…

Zahvaljujem se, uvaženi predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja, konkretno se tiču određenih stvari u delu razvoja poljoprivrede. Jedno od tih pitanja jeste zadrugarstvo. Svedoci smo da unazad nekoliko godina velika aktivnost se stavlja na temu zadrugarstva i u okviru toga interesuje me koliko je do sada, u okviru zadrugarstva, formirano novih zadruga, od toga koliko su te zadruge aktivne? Konačno, u koliko tih zadruga ima mogućnost da se napreduje, da se obezbedi bolja robna proizvodnja, da se proizvodi veća količina proizvoda i normalno da se upošljavaju ljudi?

Inače, mogu se zahvaliti i Vladi Republike Srbije i našem predsedniku, normalno i nadležnom ministru koji radi u delu zadrugarstva, jer mislim da smo sada stavili veliki akcenat na zadrugarstvo. Bez jakog zadrugarstva, siguran sam, nema uspeha ni razvoja malih opština, a ni razvoja našeg jugoistoka Srbije, a i cele Srbije.

U okviru zadrugarstva imamo mogućnost i kontrolu svega onoga što se radi, izlazimo iz sive zone da više nema rada na crno. Konačno, normalno, obezbediće se sigurnije tržište sa boljim uslovima i sa boljom cenom.

Vezano za Zadružni savez Srbije, jedno pitanje, koliko sada zadružnih saveza na teritoriji Srbije ima? Interesuje me koliko predsednika u tim okružnim zadružnim savezima, ljudi koji su bili u nekom prethodnom periodu, ljudi koji su vodili zadruge koji su vodili zadrugarstvo i koji su učestvovali u popadanju zadrugarstva?

Svedoci smo da do 2000. godine i posle toga veliki broj zadruga je otišlo u stečaj, a veliki broj imovine i imovina tih zadruga je nestala na volšeban način. U tome su učestvovali i ti pojedinci koji sada vode okružne zadružne saveze. Neću sada navoditi imena tih koje znam, oni će sigurno naći, ali u nekom narednom zasedanju to ću sigurno uraditi i konkretno reći šta rade, kako rade i na koji način utiču da se formiraju zadruge. U jednom trenutku utiču na to da kada se neka zadruga formira, da oni kod tih ljudi idu i razgovaraju sa njima. Na neki način, sebi traže neku korist od toga kada se sutra ta zadruga formira i konkuriše za neka sredstva. Oni možda od toga i neki interes imaju i to svoj lični i finansijski interes. O tome ću govoriti u nekom narednom periodu.

Inače, što se tiče zadrugarstva, stvarno je velika stvar, dobra stvar, još jednom se zahvaljujem nadležnom ministru Krkobabiću koji na tome radi. Očekujem da ćemo zajedno sa njim i svi mi ovde u Skupštini dati podršku i zadrugarstvu i razvoju poljoprivrede, a normalno i naš predsednik Srbije, gospodin Vučić, radi na tome. Obilazimo svi zajedno te naše sredine na jugoistoku Srbije, male opštine, seoska područja i mislim da će puno stvari biti u narednom periodu bolje.

Još jedna stvar koju bih hteo da pitam, to je vezano za „Herbogal“, to je bivša „Krka“. To je firma koja je nekada bila u Svrljigu, i ranije sam postavljao pitanje, pitanje je naslovljeno Fondu zdravstva Republike Srbije, nadležnom Ministarstvu zdravstlja i Ministarstvu spoljnih poslova. „Krka“ je u periodu posle devedesete godine završila rad, počela je nova firma „Herbogal“. Od 2000. godine ta firma je u stečaju.

Sada ta firma ima šansu da radi, da funkcioniše, ali unazad do 2019. godine do današnjeg dana, ta firma je u stečaju. Ne može da se proda zato što je u postupku sukcesije.

Pitao bih da li postoji mogućnost da se u narednom periodu, pošto imamo velike aktivnosti, zajednička, prijateljska veza sa ljudima, sa predsednikom Slovenije, sa predsednikom Vlade Slovenije, sa predsednikom Državnog zbora Slovenije, a sada su tu kod nas i naši prijatelji iz Državnog zbora Slovenije, poslanici Kluba prijateljstva sa Srbijom Predrag Baković, sa još dva poslanika koji su u poseti našem parlamentu, oni će kasniji biti kod nas i videće kako radimo, pitao bih da li postoji mogućnost da se obezbedi firma „Herbogal“ da se stavi u funkciju, da se ta sukcesija, na neku način reši, da se nađe način i da Svrljig dobije mesto gde će moći da se radi poljoprivredna proizvodnja? Ima hladnjače, sušare i ima mogućnost da se odmah sutra stavi u funkciju.

Znači, konkretno pitanje – da li postoji mogućnost i kada će se osloboditi ta firma „Herbogal“ da u Svrljigu krenu da rade i da zajedno na tom mestu budu nova radna mesta, da se uposle ljudi i da se stvar prihod za opštinu Svrljig, a i na sam taj način da se puni budžet Republike Srbije?

Još nešto, za mene što je vrlo bitno, jeste nastavak izgradnje od Malčanske petlje ulice do Knjaževačke ulice, to je u delu Niša od Svrljiga, od Zaječara do Svrljiga prema Nišu, da li će taj put biti rekonstruisan i urađen, jer je taj put bio vrlo bitan zato što se već radi naplatna rampa u delu Malčanske petlje? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Postavio bih nekoliko pitanja koja se u jednom delu i ponavljaju, a konkretno jedno od tih pitanja jeste Direktoratu za radijacionu sigurnost i bezbednost. To je novoformirana služba pri Vladi Republike Srbije, koja radi konkretno proglašavanje problema gde su i radioaktivni gromobrani.

Svedoci smo da je sedamdesetih i osamdesetih godina to za nas koji smo stari, ovi mlađi ti ni ne znaju, prošli vek kada su postavljani ti radioaktivni gromobrani u velikom delu Srbije gde je bio veliki broj stambenih zgrada. Do današnjih dana ti radioaktivni gromobrani nisu dislocirani, pomereni, a ima potrebe zato što na teritoriji Niškog okruga ima desetak takvih radioaktivnih gromobrana, gde se njih 10, 12 nalaze na stambenim zgradama.

Načelnica okruga, Dragana Sotirovska je potencirala i zajedno sa službom je tražila od nadležnih da se uđe u postupak da se pomere ti radioaktivni gromobrani. Očekujem da će novoformirani Direktorat za radioaktivnu sigurnost i bezbednost iznaći mogućnost da se nađu sredstva da se pomere ti radioaktivni gromobrani koji se nalaze, osam ih je na stambenim zgradama u Nišu, ima ih i u Svrljigu, ima ih i u Aleksincu. Bilo bi dobro da se što pre to skloni, da ljudi nemaju problema baš zbog toga što u slučaju da ti radioaktivni gromobrani, da su se malo pomerili, da su se nakrivili, što se kaže po naški, u našem kraju, tog trenutka preti opasnost za građane, odnosno za ljude.

Moje pitanje je kada će to biti urađeno i da li će to biti urađeno što pre, baš zbog bezbednosti svih naših građana? S druge strane, tu se moraju postaviti novi radioaktivni gromobrani, odnosno novi gromobrani koji nisu radioaktivni, novi gromobrani kojim bi štitili sve te građane u tim zgradama u kojima žive. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje jeste konkretno, pošto smo svedoci da što se stiče autoputeva u Srbiji veoma radi, da je pušten put prema Grčkoj, da je sada naša potpredsednica Vlade, dr Zorana, se nalazi na teritoriji juga Srbije, odnosno nalazi se sa svojim kabinetom dole u Beloj Palanci, gde treba da se nastavi, gde treba da se uradi put prema Bugarskoj. Kada smo već tamo, kada su tamo i predstavnici tog ministarstva, siguran sam da će taj autoput biti završen što pre da bismo imali veću sigurnost, veću brzinu i da bi bilo više putnika koji dolaze i koji prolaze kroz našu zemlju Srbiju. S druge strane, bilo bi dobro da u toku tih dana kada je potpredsednica Vlade tamo, da se obiđu i te petlje na kojima će biti postavljene naplatne rampe.

S druge, strane, potenciram i više puta sam tražio da se što pre uđe u postupak završetka puta koji ide od Malčanske petlje, to je deo puta koji ide od istočne Srbije, gde je Negotin, Bor, Knjaževac, Svrljig, Zaječar i gde će veliki broj ljudi sada ići preko tog dela puta od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice koja je u veoma lošem stanju i da taj put uđe u postupak rekonstrukcije. Pošto se u Nišu veoma mnogo radi, radi se veliki broj ulica, bulevara i ja bih pozvao još jednom nadležne u gradu Nišu da se uđe u postupak zajedno uz pomoć naše Vlade i nadležnog ministarstva, da se uđe u postupak završetka ovog dela puta, od Malčanske petlje do Knjaževačke ulice i da se taj deo puta i sve to osvetli, zato što je tu i zona industrije.

Još jedno bih rekao za sve one ljude koji žive u istočnoj Srbiji, da će sada u petak od 19. do 21. biti Sabor na Kadibogazu, gde će doći veliki broj ljudi, preko 20.000 ljudi će biti prisutno, gde sam ja i prošli put tražio, jer je 2014. godine postavljen kamen temeljac za izgradnju graničnog prelaza između Srbije i Bugarske. To je mesto blizu Minićeva, selo se zove Novo Korito sa naše strane i to je 51. Sabor koji počinje u petak i isto bih pitao nadležne da li će neko biti tamo prisutan, pošto svi znamo da je stavljen kamen temeljac 2014. godine, kada je ministar Antić ispred Vlade Republike Srbije bio i predstavnik Skupštine Bugarske, koji su postavili taj kamen temeljac? Da li će se ući u posao završetka tog graničnog prelaza, jer mislim da je to bitno za sve nas koji živimo u jugoistočnoj Srbiji? Hvala.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.

Ja bih, pošto i unazad evo peta, šesta godina kako postavljam i tražim određene stvari, konkretno za rešavanje problema naših ljudi koji žive na selu i od sela, kako je kolega prethodni rekao, da su problemi u našim selima, a posebno naših malih opština na jugoistoku Srbije dosta veliki, ja direktno i konkretno pitamo baš one probleme koje dotiču određenu sferu naših poljoprivrednih proizvođača, odnosno ljudi koji žive na jugoistoku Srbije.

Pošto, moje pitanje sada konkretno vezano, znači da je to Ministarstvo saobraćaja ili MUP, tiče se, mi smo krajem 2018. godine doneli Zakon o bezbednosti saobraćaja, gde su na osnovu tih zakona odrađeni pravilnici, koji je nadležna Agencija za bezbednost saobraćaj i MUP su dostavili, i ti pravilnici su krenuli sa radom, odnosno stupili na snagu sada, juna meseca. Tiče se konkretno naših poljoprivrednih proizvođača koji imaju prevozna sredstva za prevoz svoje robe od njive do kuće, od kuće do pijace, a to su prevozna sredstva, to su ona prevozna sredstva do 7,5 tona.

Inače, do decembra 2018. godine bila je mogućnost da poljoprivredni proizvođači, koji imaju takvo prevozno sredstvo, to su oni kamioni, za one ljude koji ne znaju, to su oni kamioni tamčići, koji su starijeg datuma proizvodnje, ali ti kamioni su bili dosta prisutni kod naših ljudi na jugoistoku Srbije, da li je to Leskovac, da li je Vranje, da li Nišavski okrug, da li je Zaječarski okrug, ti kamioni su dosta prisutni i tim kamionima naši poljoprivredni proizvođači voze svoju robu od njive do kuće, od kuće kasnije voze do pijace.

Sada, donošenjem ovog zakona, tehnički pregledi traže od svih tih naših poljoprivrednih proizvođača da se takvim vozilima ugrade tahografi. Takva vozila, ti tamčići ili ti kamioni do 7,5 tona nosivosti, to su mahom stara vozila, njihova tržišna vrednost jeste do 100.000, 120.000 dinara. Ugradnja tahografa košta do 50.000 dinara i posle toga, ako treba baždarenje tahografa, tada će to još mnogo veći problem biti za te ljude.

Moje pitanje, pošto je data mogućnost da ti ljudi koji poseduju takve kamione, koji su stari, ali su tehnički ispravni, koji mogu da budu u svakom trenutku, u svakom delu provereni zato što imaju sve ono što je potrebno za tehnički pregled, ali nemaju obezbeđena mesta za te tahografe i tu ne mogu da se ugrade tahografi. Ali, tehnički pregledi ne žele takve kamione da registruju i zbog toga dolaze ti naši poljoprivredni proizvođači, koji svoju robu na njivama, da li je to Leskovac, kako sam malopre rekao, da li je to Merošina, Blace, da li je krompir, da li je paprika, da li je luk ili nešto drugo, ti ljudi sada takvim kamionima to ne mogu da prevoze zato što, kako kažem, tehnički pregledi ne žele da ih registruju, zato što oni traže od tih vlasnika takvih kamiona, tih tamčića ili nekih drugih koji su u toj klasi, traži od njih određene potvrde koje nadležno ministarstvo, da li je to saobraćaj, da li MUP. Trenutno, te potvrde se njima, ti poljoprivrednim proizvođačima koji imaju te mašine, odnosno te kamione, njima nje to ne izdaje i zbog toga, evo sada od juna meseca, jula meseca, ti ljudi ne mogu da registruju svoje kamione, ti kamioni sutra ne mogu da budu u funkciji tih ljudi, a verujte mi za sve nas koji živimo na selu, živimo od sela, znamo probleme, kakvi su problemi, to je za njih vrlo bitno da mogu tu svoju robu od njive do kuće, odnosno od kuće do pijace da je prevezu. To su mahom kamioni koji idu sada 5, 10, 15 km.

Inače, problem je u tome kada je donesen pravilnik o radnom vremenu vozača, na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja, u tu pravilniku su određene stvari definisane, a svedoci smo da naši poljoprivredni proizvođači koji rade na njivi, dovezu tu svoju robu do pijace, njima tu treba mala satnica da dođu do tu, da dovezu, da prevezu i normalno da sutra tu robu mogu da prodaju.

Ima rešenja, trebalo bi da se tehničkim pregledima da mogućnost da dobiju neku potvrdu od nadležnog ministarstva ili iz Agencije za bezbednost saobraćaja, kojom će da se kaže tačno taj poljoprivredni, do sada je bila izjava poljoprivrednih proizvođača nadležnom MUP. Na osnovu te izjave su oni mogli da registruju kamione do 7,5 tona. To su tzv. tamčići, pošto moji ljudi i ljudi na jugoistoku Srbije znaju o čemu govorim, i tada su do decembra, odnosno sada do juna 2019. godine, ti kamioni su mogli biti registrovani. Sada je potrebna neka potvrda kojom će ljudi da dokažu da taj kamion koriste za svoje potrebe, za potrebe poljoprivredne proizvodnje i da na taj način mogu da registruju svoje kamione, te tamčiće, da mogu da obavljaju svoje poljoprivredne radove. Hvala.