Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Đorđe Komlenski

Đorđe Komlenski

Pokret socijalista

Pitanje

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.
Zahvaljujem.

Imam pitanja ponovo za premijera, predsednika Vlade.

Mi smo već pre jedno dobranih osam, devet meseci u ovom domu razgovarali o tome da je zaista nužno da se plate sudija za prekršaje usklade sa platama sudija redovnih i specijalizovanih sudova. Mislim da smo to razgovarali o tome kada je bio budžet u pitanju, pošto očigledno, i tada smo se složili, a i iz izjava koje sam čuo od gospođe ministra, vezano za usklađivanje tih plata, ja više neću pitati da li ima uslova i potrebe, nego kada ćemo to uraditi, jer zaista, ti ljudi su dobili maksimalne obaveze koje podrazumevaju sudijske funkcije, ali njihova prava nisu do kraja ispoštovana.

Mislim da je to jedna od naših ozbiljnih obaveza kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, a da to možemo da gotovo sa izmenom i dopunom tri ili četiri člana zakona dovedemo u red. Ja ne znam da li su finansije problem ili šta drugo, ali ne vidim razloga zbog čega se sa rešavanjem ovog toliko čeka.

Interesuje me, kada je u pitanju izdavačko preduzeće „Prosveta“ a.d. Beograd, Knez Mihailova 12 koje se trenutno nalazi u programu unapred pripremljenog programa restrukturiranja, odnosno oporavka od pljačkaške privatizacije koja nažalost nije poništena, nego je samo raskinuta, šta Vlada Srbije, kada je u pitanju ova zaista institucija od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, može da učini kada su u pitanju dve stvari? Jedna stvar je rekonstrukcija knjižare „Geca Kon“, za koje su oni dobili od Republičkog zavoda za spomenike kulture nalog da izvrše rekonstrukciju, popravku i sve ostalo, šta Vlada može da učini da im obezbedi odgovarajuća sredstva za to i da li će Ministarstvo privrede i Vlada podržati njihovu molbu i zahtev za odobrenje kredita koji bi im omogućio da jednostavno svoje poslovanje usklade do kraja i stanu na noge i da bar u ovoj minijaturi očuvamo jednu istorijsku instituciju koja je nekada imala 700 zaposlenih? Zna se šta je prosveta značila na ovim područjima.

Nažalost, posledica pljačkaških privatizacija jeste da je neko ko je kupio bez ikakvih posledica prodao ogromne prostore u Čika Ljubinoj, ogroman broj drugih objekata koje su imali, doveo ih na rub propasti. Dobro je što je bar taj ugovor raskinut, ali mislim da imamo obavezu da iznađemo mogućnosti da u ova dva pravca im pomognemo da stanu na noge.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanje postavljam Republičkoj Vladi, Ministarstvu pravde, Republičkom javnom tužilaštvu, Ministarstvu finansija, Ministarstvu kulture i REM. Pitanja su: Da li se „N1“, „Nova S“, i „Sport Klub“, domaći kanali? Da li „N1“, „Nova S“, i „Sport Klub“ imaju neophodne dozvole za rad u skladu sa svim pozitivnim zakonskim propisima u Srbiji? Da li „N1“, „Nova S“, i „Sport Klub“ plaćaju propisane naknade, kome i u kom iznosu? Da li su „N1“, „Nova S“, i „Sport Klub“ upisani u Registar javnih glasila? Da li su „N1“, „Nova S“, i „Sport Klub“ poreski obveznici u Srbiji i da li ispunjavaju svoje obaveze u celosti? Da li ovi kanali plaćaju naknadu Sokoju, OFPS i u kom iznosu? Gde se nalaze, odnosno u kojoj zemlji se nalaze masteri ovih televizija? Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da su sedište i masteri u Luksenburgu? Da li se ti programi izvorno emituju u Luksenburgu? Na kom jeziku? Da li se u Luksenburgu emituju reklame na srpskom jeziku? Da li se takav originalan program iz Luksenburga distribuira u kablovsku mrežu „SBB“, gde se reemituje ili se reemituje izmenjeni prekrojen?

Na koji način je REM utvrdio da „N1“, „Nova S“ i „Sport Klub“ nisu domaći kanali, odnosno da su prekogranični i da na tim kanalima nema domaćih reklama?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru da li „Kast Media“ prodaje oglasni prostor na televizijama u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se ovi programi emituju iz studija u Beogradu i da li REM vrši monitoring ovih kanala, odnosno operatora koji reemituju ove programe?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se na TV „N1“, „Nova S“ i svim kanalima „Sport Kluba“ emituju srpske reklame i kakvi su rezultati te provere?

Da li su nadležni organi preduzeli korake i, ako nisu, kada će to učiniti, da utvrde da li se na prekograničnim kanalima čija su sedišta u inostranstvu „N1“, „Nova S“, „Sport Klub“, eventualno prekida izvorni signal i ubacuju reklama na srpskom jeziku? Ako se to dešava, ko to čini i kada će preduzeti odgovarajuće korake i pokrenuti postupke protiv odgovornih lica?

Podsetiću da Zakon o elektronskim medijima reguliše oblast reemitovanja. Prema odredbama ovog Zakona, reemitovanje označava preuzimanje i istovremeno emitovanje programskih sadržaja, bez menjanja, prekrajanja i ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja.

Članom 46. istog zakona garantuje se sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga iz drugih država, kojima je u Republici Srbiji zajamčena sloboda rada potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Članom 100. određeno je da nadzor nad operatorima vrši REM, da je operator dužan da distribuira medijske usluge, radio ili TV emitovanja istovremeno i u potpunosti i bez ikakvih promena, da regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza operatora propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa RATEL-om.

Po Zakonu o oglašavanju, članom 74. stav 2. određeno je da nadzor nad primenom Zakona u pogledu oglašavanja vrši REM.

Konvencija o prekograničnoj televiziji precizno reguliše oblast reemitovanja prekograničnih kanala.

Kako eventualno kršenje ovih propisa, kao i propisa kojima se reguliše pitanje poreskih i drugih obaveza može predstavljati radnju niza privrednih prestupa i bitnih obeležja niza krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, očekujem, ukoliko se nije pristupilo proveri svih do sada saznanja koje imaju nadležni organi i utvrđivanju činjeničnog stanja i ocene da li ima ili ne elemenata za pokretanje prekršajnih ili krivičnih postupaka, da se to učini u najkraćem mogućem roku, ukoliko odmah, a ovo moje pitanje tretira kao prekršajna i krivična prijava protiv navedenih. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, obzirom na već više puta postavljena slična pitanja na koja nismo dobili, čini mi se, odgovarajuće odgovore, prinuđen sam da ta sva pitanja pokušam da sublimiram u jedno i da bude malo preciznije nego što je to do sada rađeno.

Pitanje postavljam republičkoj Vladi, Ministarstvu pravde, odnosno Republičkom javnom tužilaštvu, MUP, Ministarstvu finansija, Ministarstvu kulture i REM-u.

Pitanja su – da li su N1, Nova S i Sport klub domaći kanali? Da li su N1 i Nova S i Sport klub pribavili sve neophodne dozvole za rad u Srbiji u skladu sa svim pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije? Da li N1, Nova S i Sport klub plaćaju propisane nadoknade kome i u kom iznosu? Da li su N1, Nova S i Sport klub upisani u Registar javnih glasila? Da li su N1, Nova S i Sport klub poreski obveznici u Srbiji i da li ispunjavaju sve svoje obaveze u celosti? Da li su ovi kanali revnosne platiše nadoknade SOKOJ-u, OFPS-u i u kojem to iznosu na godišnjem nivou čine? Gde se nalaze masteri ovih televizija? Da li su nadležni organi uključujući i REM izvršili proveru navoda da su sedišta i masteri u Luksemburgu? Da li se ti programi izvorno emituju u Luksemburgu, na kom jeziku? Da li se u Luksemburgu emituju reklame na srpskom jeziku? Da li se takav originalni program iz Luksemburga distribuira u kablovsku mrežu SBB gde se reemituje.

Na koji način je REM utvrdio da N1, Nova S i Sport klub nisu domaći kanali, odnosno da su prekogranični i da na tim kanalima nema domaćih reklama? Da li su nadležni organi, uključujući REM, izvršili proveru da li „Kas medija“ prodaje oglasni prostor na televizijama u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se ovi programi emituju iz studija u Beogradu i da li REM vrši monitoring ovih kanala, odnosno operatora koji reemituju ove programe?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se na TV N1, Nova S i svim kanalima Sport klubova emituju srpske reklame i kakvi su rezultati tih provera?

Da li su nadležni organi preduzeli korake, i ako nisu kada će to učiniti, da utvrde da li se na prekograničnim kanalima, čija su sedišta u inostranstvu citiranih i navedenih televizija eventualno prekida izvorni kanal, odnosno signal koji ide iz mastera iz inostranstva i ubacuje u reklame na srpskom jeziku, ako se to dešava, ko to čini i kada će se preduzeti odgovarajući koraci i pokrenuti postupci protiv odgovornih lica?

Sve ovo iz sledećih razloga i podsetiću i građane Srbije i vas uvažene kolege na samo deo zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast. Zakonom o elektronskim medijima je regulisana oblast reemitovanja i prema odredbama ovog zakona reemitovanje znači preuzimanje istovremeno emitovanje programskih sadržaja bez menjanja, prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, računajući u to i priloge, rubrike, reklame, oglase, reportaže.

Članom 46. istog zakona garantuje se sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga iz drugih država, koja u Republici Srbiji je zajamčena, potvrđena je međunarodnim ugovorima.

Članom 100. istog zakona određene su sledeće stvari da nadzor nad operatorima vrši REM, da je operator dužan da distribuira medijske usluge, radio ili TV emitovanja istovremeno i u potpunosti i bez ikakvih promena, da regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza operatora propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa RTL.

Po Zakonu o oglašavanju, članom 74. stav 2. određeno je da nadzor nad primenom Zakona u pogledu oglašavanja vrši REM. Konvencija o prekograničnoj televiziji precizno reguliše oblast reemitovanja prekograničnih kanala itd.

Kako eventualno kršenje ovih propisa, kao i propisa kojima se reguliše pitanje poreskih i drugih obaveza, može predstavljati radnju niza privrednih prestupa i u sebi ima sadržaj bitnih obeležja niza krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, očekujem da ukoliko se nije pristupilo proveri svih do sada saznanja koja imaju nadležni organi, a između ostalog i na osnovu pitanja narodnih poslanika i utvrđivanja činjeničnog stanja i ocene da li ima ili ne elemenata za pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka, da se to učini u najkraćem roku koliko odmah. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću postaviti pitanje Vladi Republike Srbije, znači, Ministarstvu ekologije, Ministarstvu poljoprivrede, ali prvenstveno gradu Beogradu – iz kog razloga se došlo u situaciju da građani od komaraca ne mogu da izađu na ulicu, parkove, u baštu, u njive i zbog čega se kasnilo sa pravovremenom reakcijom kada je u pitanju suzbijanje larvi komaraca i nije iskorišćeno vreme koje je bilo pogodno za tu vrstu akcije?

Osim toga, ono što kao neko ko živi u Obrenovcu, odnosno u Stublinama i u selima, moram da kažem da nam je zaista nerazumljivo i nejasno iz kog razloga od 2014. godine nije bilo ozbiljne akcije suzbijanja komaraca iz vazduha, jer ono što možda može da da efekat ovde u gradskom jezgru, kada je u pitanju Savski venac, Stari grad ili centar Obrenovca, tzv. zaprašivanje iz vozila kojim se vrši zamagljivanje tih određenih zelenih površina, kada su u pitanju teritorije seoskih područja koja su ogromna, razuđena, osim prskanja iz aviona, jednostavno, ništa ne daje nikakav rezultat.

Prethodnih dana smo imali i to da su zaprašivanja komaraca obavljana na teritoriji Obrenovca, međutim, rezultat gotovo da nije nikakav postignut. Interesuje me hoće li se, po nekom hitnom postupku i skraćenoj proceduri, angažovati poljoprivredna avijacija koju Srbija ima i uz upotrebu ovih sredstava, iz aviona zaprašivanja, zaista reagovati, jer ljudi nisu u mogućnosti u selima u okolini Obrenovca da izađu na njivu, da izađu u baštu, da obave poljoprivredne radove. Jer, ovo što je zaprašivano sa zemlje je zakasnelo i nije dalo nikakve rezultate. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?

Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?

Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?

Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?

I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?
Zahvaljujem predsedavajuća.

Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.

Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.

Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.

Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.
Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, tačnije za Ministarstvo inostranih poslova.

Naime, jučerašnji memorandum koji je potpisan sa američkom kompanijom „Behtel“ vezano za projekat izgradnje moravskog koridora, koji je potpisan u zgradi Vlade Republike Srbije je u senku bacilo neprimereno ponašanje ambasadora SAD u Srbiji. Naime, na pitanje novinara – koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa tzv. vladom Kosova u kojoj je pola ljudi koji imaju kriminalne dosijee ili su pred sudskim gonjenjem, ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je odgovorio da to nije tzv. vlada Kosova, već vlada Kosova, rekavši da on ili oni posmatraju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Nadalje je rekao da su predstavnici Kosova izabrani i da oni sa njima održavaju kontakte kao sa bilo kojim predstavnicima bilo koje države u regionu.

Da, uvažene kolege, to je izgovorio američki diplomata.

Dakle, američki ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je juče izjavio da kosovska vlada nije tzv. već vlada Kosova koje je nezavisno i koje je suverena država sa svojim izabranim predstavnicima.

Moje pitanje je – šta će po ovom jednom u nizu incidenata koje je učinio gospodin Kajl Skot kao ambasador SAD preduzeti Ministarstvo inostranih poslova? Naime, ovo je jedan od najflargantnijih kršenja diplomatskih običaja, i ne samo kršenja diplomatskih običaja, nego i ponižavanja Republike Srbije od strane ambasadora SAD, Kajla Skota.

Zaista očekujem da Ministarstvo inostranih poslova reaguje na odgovarajući način i nadam se da neće čekati zakonski rok da dostave odgovor na ovo poslaničko pitanje. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, ja bih postavio nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije, tačnije Ministarstvu pravde.

Mene interesuje u kojoj fazi se nalazi priprema izmena i dopuna Zakona o sudijama, posebno čl. 38. i 39. koji se odnose na platne grupe, kao i člana 44. istog Zakona kojim se određuje potrebno radno iskustvo za izbor sudija. Izmene i dopune ovog zakona koje me zanimaju direktno bi se odnosile na usklađivanje statusa sudija prekršajnih sudova sa sudijama sudova istog stepena u Republici Srbiji.

Podsetio bih da su prekršajni sudovi počeli sa radom 2010. godine, da je Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva obrazovano 45 prvostepenih prekršajnih sudova i Prekršajni apelacioni sud.

Sudije ovih sudova sude vrlo složene predmete iz oblasti sprečavanja nasilja u porodici, nasilja na sportskim priredbama, oblasti javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja, korupcije, carinskih prekršaja, povreda budžetskog sistema, deviznog poslovanja, poreza, prometa eksplozivnih materija i u još mnogim drugim oblastima i u svom radu primenjuju oko 300 različitih zakona i blizu hiljadu podzakonskih akata.

Dakle, dosadašnjim zakonskim promenama, sudije ovih sudova su stekle sve pripadajuće obaveze, stekle status sudija, svoje obaveze jako marljivo ispunjavaju, jer u proseku sudije za prekršaje u Republici Srbiji mesečno rešavaju oko 130 predmeta i ako čak i norma koja im je propisana od 60 predmeta mesečno uopšte nije mala. Ovakva norma, a pogotovo ovaj broj rešenih predmeta, zahteva izuzetno ozbiljan, temeljan rad, posvećenost i znanje, ali ono u čemu nisu ravnopravni sa svojim kolegama sudijama su statusna prava koja pripadaju njihovim kolegama sudijama iz tog stepena.

Ne bih da podsećam na ono što je meni najmanje bitno, a to je da je između ostalog ovo i deo Nacionalne strategije reforme pravosuđa koja je doneta za period 2013/18. godina, da je preuzeta obaveza usklađivanja sa propisima EU i usklađivanja sa evropskim i svetskim standardima. Ovo je čisto samo podsećanje kako ne bismo izgubili korak u zaokruživanju sudskog sistema Republike Srbije, jer priznaćete da je pitanje sudijske plate zaista pitanje garancije nezavisnosti u obavljanju sudijske funkcije.

Naravno da je nesporno da je sve ovo moralo da se uradi još 2010. godine, a to što sada o ovome razmišljamo upravo dokazuje da dosmanlijski režim, koji je u to vreme bio na vlasti, nije ni interesovalo, niti zanimalo nezavisno i samostalno pravosuđe. Pored ovoga, o tome postoje bezbrojni dokazi i činjenice, od toga da su podobnost sudija utvrđivali po kafanama polupismeni polikanti u Vlasotincu, da su čak napismeno sa pečatima DS dostavljali obaveštenja i utvrđivali da je osnovni kriterijum za sudije, koji će biti razrešeni, to što nisu poslušni i podobni.

Ne bih o toj sramoti cele Srbije koja se desila 2009. i 2010. godine, jer pored svih objektivnih razloga, ovo je samo još jedan od razloga više da se nadam da ću ovim pitanjem dati doprinos i podstrek da se izjednačavanje materijalnog statusa sudija za prekršaje sa sudijama drugih sudova uskoro nađe pred poslanicima Narodne skupštine. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam pitanje za Vladu Srbije, odnosno za Ministarstvo poljoprivrede – da li će i kada biti vraćen na snagu stari Pravilnik o podsticajima za priplodnu stoku, a u skladu sa odlukama i preporukama Odbora za poljoprivredu Skupštine Republike Srbije, obzirom da su ovim novim Pravilnikom neočekivano povećani limiti broja ovaca i krava kada su u pitanju prava na ostvarenje podsticaja?

Ovo iz jednog drugo razloga, jer ova Vlada je mnogo toga u prethodnom periodu učinila na uvećanju stočnog fonda i nisam siguran koliko ovaj novi Pravilnik je nešto što će doprineti jednoj izvesnosti, pouzdanosti naših stočara, pogotovo malih stočara koji treba da žive od manjeg broja ovaca i krava, a ujedno da poboljšaju izvoz i stvore veću mogućnost za izvoz Republike Srbije.

Naime, činjenica jeste da za razliku od ranijih vlada do 2012. godine, kada je najveći iznos bio od 188 miliona evra ulaganja u poljoprivredu, ali podsetiću da tada nije bilo ulaganja u stočarsku proizvodnju, samo prošle godine ova Vlada je uložila 309 miliona evra i mislim da se sa tim mora nastaviti dalje. Zašto? Zato što u ovom trenutku mi imamo Sporazum sa Turskom o privilegovanom izvozu junećeg mesa u iznosu od pet hiljada tona. Izvesno je da će biti potpisan sporazum i na 10 hiljada tona, dok smo mi u stanju, odnosno izvezli smo samo količinu otprilike od oko 300 tona.

Pored toga imali smo i imamo pravo na izvoz junećeg mesa u EU od osam hiljada tona i ovo meni sve ukazuje da potencijal priplodnih grla u Republici Srbiji nije zadovoljavajući i daleko je od mogućnosti koje su pružene i ostvarene dobrom politikom i dobrom saradnjom sa okruženjem i sa zemljama, odnosno sa EU koju sam naveo.

Da li će i koje mere Ministarstvo poljoprivrede primeniti to bi zaista želeli što pre da znamo? Mišljenje je da bi restrukturiranje uloženih sredstava, gde su svetski rezultati i svetska ulaganja potpuno suprotna od načina na koji mi to radimo u ovom trenutku, gde se 70% sredstava ulaže u stočarstvo, 30% u biljnu proizvodnju. Kod nas trenutno je 70% subvencija i ulaganja u biljnu proizvodnju, a u stočarstvu samo 30%. Prosta matematika pokazuje, ukoliko bi se ulaganja u stočarstvo uvećavala i da se taj odnos približi ovim svetskim standardima, umesto dosadašnjih četiri milijarde evra godišnjeg izvoza, minimalno bismo mogli izvoziti oko 9,5 milijardi vrednosti mesa na spoljna tržišta i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Ima još mnogo drugih mera koje bi mogle služiti za što lakši izvoz i obezbeđenje potencijala, a to je uvoz krava po sistemu krava – tele. Znači, krave koje se ne muzu, već daju samo dobrog tovljenika. Ukoliko bi se stvorile mogućnosti da država, umesto što izvozimo po niskim cenama poljoprivredne proizvode, znači kukuruz, to uložila u poljoprivrednu proizvodnju, omogućila stočarima da beskamatno na taj način budu kreditirani u ishrani stoke, to bi se višestruko vratilo kao nešto što bi omogućilo da građani Srbije ostanu na selu, da poraste interesovanje za to, a dodatnim privilegovanjem mladih, kojima bi se stvorili uslovi za kreditne linije i lakše podizanje objekata u kojima bi se vršio uzgoj stoke, bila bi garantovana izvesnost, a samim tim i stabilnost u snabdevanju tržišta u Republici Srbiji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanje je za republičku Vladu. Da li će i kada formirati međuresornu komisiju koja će imati zadatak da se utvrdi tačan broj svih žrtava zločinačke NATO agresije 1999. godine?

Potrebno je utvrditi tačan broj vojnika, pripadnika policije i svih civilnih žrtava, kako poginulih tako i ranjenih tokom ovog nezapamćenog genocidnog čina, počinjenog od zlikovačke NATO alijanse.

Dovoljno je, čak i previše vremena poteklo od ovog genocidnog pokušaja uništenja srpskog naroda u kojem su stradali, pored Srba, i mnogi pripadnici nacionalnih manjina, a da nije utvrđen tačan, dokumentovan i nesporan broj direktnih žrtava NATO zločina.

Poučeni osporavanjem žrtava u Jasenovcu i na svim drugim mnogobrojnim stratištima, na kojima su stradali Srbi, Jevreji i Cigani u vreme Drugog svetskog rata, poučeni osporavanjem i licitiranjem sa brojem ubijenih i prognanih Srba sa svojih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj i BiH u vreme ratova devedesetih godina, ni u kom slučaju ne smemo dozvoliti licitiranje i relativizaciju broja žrtava NATO agresije, jer je takav naš odnos prema ovim činjenicama prostor da bitange koje služe interesima zločinaca, tvrde i dokazuju da nije bilo više od 758 žrtava bombardovanja i tako umanjuju krivicu zločinaca.

Sledeće pitanje je i ujedno i Ministarstvu poljoprivrede i Republičkoj Vladi, a to je da li će preispitati odluku kojom je odobren uvoz ovaca i koza, odnosno njihovog mesa iz Albanije?

Pored očigledno više političkih razloga za preispitivanje ovakve odluke, treba još jednom temeljno izanalizirati kakav će to uticaj imati na dalji, za sada početni, ali obećavajući uspeh o uvećanju stočnog fonda u Srbiji.

Po meni, logičnije je ulagati u podsticanje za uvećanje stočnog fonda, nego uvoziti meso. Uostalom, da je to meso kvalitetnije i jeftinije od domaćeg, verovatno bi već bilo izvezeno na mnoga tržišta u okruženju.

Nisam shvatio da je ovaj uvoz potreban da bi se poboljšale sorte koje se gaje u Srbiji, niti da bi se uvećao stočni fond. Možda sam u zabludi, ali nisam primetio ni nedostatak ovih vrsta mesa na tržištu Srbije.

Da li je uvoz mesa iz Albanije, a izvoz jeftinog kukuruza u Albaniju, pravi način za razvoj poljoprivrede i stočarstva iz Srbije? Meni je logično da bi izvoz mesa na strana tržišta i ulaganje kukuruza u povećanje stočnog fonda pod boljim i lakšim uslovima stočarima bio daleko isplativiji i korisniji za našu državu. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, imam pitanje najpre za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, odnosno jedan zahtev, a onda ću to i objasniti kroz pitanje. Imam zahtev da mi se dostave ugovori sa izvođačima koji su radili rekonstrukciju puta Obrenovac-Ub 2011. godine. Evo iz kog razloga. Posle ne manje od šest godina, taj put se nalazi u gotovo katastrofalnom stanju, iako je rađena kompletna njegova rekonstrukcija, kako da kažem, od košuljice do završnog sloja. Za mene kao laika uočio sam pukotine koje mi jako liče na pukotine na deonici auto-puta između Lajkovca i Uba i mislim da Ministarstvo građevine treba da pod hitno pošalje svoje inspekciju, uradi ekspertizu ovog puta, kako bismo ustanovili ko je ovde napravio grešku, da li je u pitanju projektant, da li je u pitanju izvođač, da li je u pitanju nadzor koji je napravio propuste ili neki drugi razlog za ovako brzo propadanje ove deonice puta, jer očigledno da propusti zasigurno postoje.

Drugo pitanje je kada će se krenuti sa rekonstrukcijom lokalnih puteva koji su oštećeni, neki čak i gotovo uništeni, zbog izgradnje deonice auto-puta od Obrenovca do Uba, obzirom da imam informaciju da su radovi na toj deonici završeni, da više nema potrebe za korišćenjem tih lokalnih puteva? Ono što zanima i mene, a zanima i građane Obrenovca, pogotovo naselja Velikog polja, Belog polja, Piromana i Brovića, kada će putevi koji su im nužni i neophodni biti vraćeni u prvobitno stanje?

Treće pitanje za isto Ministarstvo je na koji način Ministarstvo planira da obezbedi uslove da se izvrši rekonstrukcija predmeta kada su u pitanju građevinske dozvole i sve ono što se odnosi na gradnju u Obrenovcu? Podsetiću vas da je 2014. godine sva kompletna dokumentacija koju je opština posedovala, koju je posedovao katastar i koju je posedovao sud u celosti uništena. Građani ne mogu da funkcionišu bez ovih papira i ovih dokumentacija, zakonski uslovi koji postoje ovog trenutka nisu dovoljni da obezbede mogućnost da se samo na osnovu pregleda izdatih građevinskih dozvola predmeti mogu rekonstruisati, jer i mnogi građani nemaju dokumentaciju, jer su i oni svoju dokumentaciju izgubili u poplavama, ali činjenica više sile jeste nešto što mora da obezbedi i stvori uslove da se takve stvari prevaziđu jednim regularnim i zakonskim putem.

Četvrto pitanje je pitanje za Vladu Republike Srbije i ono glasi – da li će Vlada Republike Srbije imati isti aršin kada je u pitanju odvajanje novčanih sredstava za izgradnju spomenika Slobodanu Miloševiću, kao što je to učinila za izgradnju spomenika Zoranu Đinđiću? Bez potrebe za ulazak u polemiku o tome šta ko misli o jednoj i o drugoj osobi, radi se o istorijskoj ličnosti, o bivšem predsedniku Republike Srbije, bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije, čoveku koji je ubijen u Haškom tribunalu, koji je do zadnjeg svog trenutka života branio čast i dostojanstvo ovog naroda i kao takav zaslužuje apsolutno identičan, ako ne i bolji tretman od ovoga koji je Vlada omogućila i obezbedila kada je izgradnja spomenika Zoranu Đinđiću. Hvala.
Verujem da ćete imati prilike da čujete što šta pametno.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi članovi Vlade, poštovani premijeru gospođo Brnabić, najpre želim da vam čestitam više nego uspešnih prvih 100 dana rada ove Vlade.

Kada smo glasali za vas kao premijera i vaš predlog sastava Vlade Republike Srbije, apsolutno smo bili sigurni da ćete nastaviti uspešan put oporavka Srbije koji je počeo 2012. godine. Ono na šta mi iz Pokreta socijalista posebno ponosni jeste vaša odluka da jedno od najvažnijih ministarstava, Ministarstvo odbrane poverite našem predsedniku Aleksandru Vulinu. Naša ocena je da je pored izuzetno pozitivnih rezultata u oblasti privrede, finansijske konsolidacije, stvaranje uslova za nove investicije, za očuvanje političke stabilnosti, za očuvanje stabilnog kursa, očuvanje političke i vojne neutralnosti, izuzetno značajno jačanje snage Vojske Republike Srbije i podizanje njene borbene gotovosti i ispunjavanje svih očekivanih obaveza koje su pred nju postavljene.

Od tih prioritetnih zadataka posebno je uočljivo da Vojska Srbije je uspešno angažovana na obezbeđenju administrativne linije prema AP KiM i kontroli kopnene zone bezbednosti. Nadasve je izuzetna kontrola i suvereniteta vazdušnog prostora Republike Srbije, zaštita bezbednosti državne granice Republike Srbije prema Republici Bugarskoj i Republici Makedoniji, koje zajedno realizuju Vojska Srbije i MUP.

Vidi se da jedan od ključnih prioriteta na kojima se radi jačanje operativnih sposobnosti Vojske Srbije, a to jasno ukazuju realizovane vežbe komandi jedinica logorovanja Vojske Srbije, sprovedena je osnovna i specijalisitčka obuka za više od 1.000 vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, opremanje i modernizacija i naoružanje vojnom opremom, opremanje 1.500 vojnika snage Vojske Srbije za hitno reagovanje, nabavka šest migova 29 itd.

Rezultati takvog angažovanja su više nego uočljivi i merljivi, jer je 470 pripadnika Vojske Srbije učestvovalo u realizaciji osam multinacionalnih vežbi, na bojnom gađanju ciljeva pripadnici 250. raketne brigade su ostvarili stoprocentne pogotke na poligonu „Šabla“.

S obzirom da samo zadovoljan vojnik može dati još bolje rezultate, interesuje me šta će u narednom periodu Vlada Republike Srbije, Ministarstvo odbrane činiti na poboljšanju standarda pripadnika Vojske Srbije, uvećanju broja pripadnika Vojske Srbije kroz prijem novih profesionalnih vojnika i posebno me interesuje do kog nivoa je podignut stepen rentabilnog rada namenske industrije?
Zamolio bih vas da nam kažete u kakvom stanju je deo budžeta koji je namenjen za finansiranje Ministarstva odbrane za 2017. godinu i da li tu ima dovoljno sredstava za sve ono što je namenjeno i planirano da se dovrši?

Da nam kažete, ukoliko znate, ali mislim da bi time u svakom slučaju Vlada trebala da se pozabavi, gde su završila sredstva koja potiču od uništavanja 500 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, 20.000 lakog naoružanja, 282 tenka, 220 transportera, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih bacača, da li su ta sredstva završila u vojnom budžetu, da li su uopšte naplaćena? Da li su korišćena za podizanje nivoa i standarda Vojske Srbije ili su možda nekim slučajem korišćena za ubrzanu gradnju na vračarskim pašnjacima?

Pored toga vas molim da nam kažete u budućem periodu, obzirom na rezultate koje su naši vojnici ostvarili na gađanju ciljeva na poligonu „Šabla“, na međunarodnim vojnim igrama 2017. godine u disciplinama tenkovski viapon i poljska kuhinja, 2017. godine u Ruskoj Federaciji na poligonu „Alabino“, gde je naš Mladen Nikić iz Druge brigade proglašen za najboljeg komandira tenka u konkurenciji od 57 posada iz 19 zemalja, ko je njega naučio tome?

Da li su ga naučili možda generali iz Brisela, generali sa Vest Pointa, ili je ta saznanja imao prilike da stekne od naših, proverenih, čestitih i najpoštenijih ratnih generala, generala Lazarevića, Delića, Šljivančanina i svih onih koji su nosili na najčestitiji mogući način uniformu vojske u vreme bombardovanja 1999. godine?

U kom smeru će ići njihova dalja obuka i njihovo unapređenje? Očigledno da ni to što vojska nije bila finansirana na odgovarajući način, nije umanjilo želju i volju pripadnika Vojske Srbije za sticanjem znanja i za postizanjem izuzetnih rezultata.

U kojoj meri i na koji način će se i dalje širiti saradnja između Vojnomedicinske akademije i civilnog sektora i da li postoje mogućnosti da se obim usluga koje Vojnomedicinska akademija pruža u civilnom sektoru, još više proširi i time proširi standard svih naših građana?