ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Đorđe Komlenski je bio narodni poslanik dva puta do sada, u 11. sazivu, od 2016. do 2020, i u 12. sazivu, od 2020. do 2022.

U 11. sazivu bio je šef poslaničke grupe Pokret socijalista–Narodna seljačka stranka–Ujedinjena seljačka stranka, predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjnje siromaštva.

U 12. sazivu bio je član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 217 sati, 59 puta se obraćao u plenumu, nijednom nije učestvovao u postavljanju poslaničkih pitanja, kao ni u traženju obaveštenja i objašnjenja. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 280 puta, od čega je za 258 glasao “za”, za osam akata je glasao “protiv”, a za 20 se izjasnio kao “udružan”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 47. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE. Član je Odbora za spoljne poslove, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i zamenik člana Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

BIOGRAFIJA

Rođen je 1965. godine. Po zanimanju je advokat.

U Skupštini opštine Obrenovac odbornik je od 2012. godine do danas, a u periodu od 2014. do 2016. bio je i predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Član je Pokreta socijalista, u kome ima funkciju generalnog sekretara.

Živi u Obrenovcu.
Poslednji put ažurirano: 01.09.2022, 13:51

Osnovne informacije

Statistika

  • 332
  • 4
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 29 dana

Poštovani gospodine Komlenski, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 4 meseca i 23 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 5 godina i 3 meseca i 1 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Zahvaljujem, predsedniče.

Poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, poštovana guvernerko, drugarice i drugovi, dame i gospodo, iako sam planirao obrnutim redom da govorim, sada ću ipak prvo govoriti o prvom izboru sudija i izboru predsednika sudova na predlog Visokog saveta sudstva.

Meni je veliko zadovoljstvo da još uvek set zakona koji je nužan da bi se Skupštini oduzelo pravo da bira prvi put sudije i predsednike sudova još uvek nije donet. Jako mi je drago što će ovo biti uvažene kolege sudije koji će sa punim pravom, ukoliko taj set zakona koji treba da se donese, zadrži odredbu da se presude donose „u ime naroda“, imati i stvarno i formalno pravo da to radi. Šta će i kako će oni koje bude birao samo Visoki savet sudstva pisati iznad svojih presuda, možda će imati formalno pravo, ali i suštinsko, jer ih nije izabrala Skupština i nisu ih izabrali građani neposredno, ostaje jedno veliko pitanje, ali vreme će otkloniti dileme koje ja imam.

Naravno, moj stav uopšte oko ovih ustavnih promena i oko svega ovoga je dovoljno poznat i ne bih se na njega ponovo vraćao. Jednostavno, želim da vrlo pozitivno ocenim rad Visokog saveta sudstva kada je u pitanju predlog za sudije koje se prvi put biraju na ovu funkciju, ali isto tako želim da kažem da je jako dobar i kvalitetan posao urađen kada je u pitanju i predlog za izbore predsednika sudova.

Ničim, pa ni Ustavnim zakonom, pa ni ovim silovanjem, kako mi to volimo da kažemo u tumačenju propisa koje je Ustavni zakon doneo, nije dovedeno u pitanje pravo Skupštine da nastavi prvi izbor i izbor predsednika sudova sve dok se ne donese novi set zakona i ne samo on, nego ne bude i konstituisan novi Visoki savet sudstva koji će nakon toga preuzeti tu funkciju u punom kapacitetu.

Stvarno ne razumem te malicioznosti koje bi htele da nas dovedu u situaciju da život u Srbiji bude paralisan, a bez rada pravosuđa i njegovog normalnog rada zaista život ne može da bude do kraja onakav kakav jeste.

Izuzetno cenim i poštujem napore Visokog saveta sudstva u ovom angažovanju, posebno da se što više skrati postojanje vršilaca funkcije predsednika sudova, jer je jasno da to nije dobro kada je u pitanju bilo koji sistem, a pogotovo pravosudni sistem.

Ne stoje ni navodi da je nekakav problemi koji su provejavali na samoj sednici odbora, pa se i danas vrlo šturo čuju u tome što je za pojedine sudove, a radi se o Apelacionom sudu u Beogradu i Apelacionom privrednom sudu, postojao samo po jedan kandidat koji je konkurisao na mesto predsednika suda. Ukratko ću reći da se radi o kolegama sudijama koji su u prethodnim periodima izuzetno kvalitetno i dobro obavljali te funkcije i to što niko drugih iz njihovih kolektiva ili nekih drugih sudova iz viših instanci nije konkurisao samo je potvrda da su jednostavno prave osobe za to mesto i da taj posao treba da nastave dalje da rade.

Zašto ovo kažem? Imali smo situaciju da je u, ako se ne varam, Prokuplju za Osnovni sud konkurisalo čak pet mogućih kandidata, ali Visoki savet sudstva nije našao da iko od njih u punoj meri ispunjava uslove za to i to samo govori o jednoj potpunoj odgovornosti koju je Visoki savet sudstva pokazao u ovom nekom prethodnom periodu.

Ono što mi se ne sviđa i ono što me brine kao nekakav signal, možda nemam do kraja sve informacije, ali jeste tačka dnevnog reda koja je na današnjoj sednici, a to je razrešenje predsednika Osnovnog suda u Bečeju. Ja zaista ne mogu da razumem tog disciplinskog tužioca u Visokom savetu sudstva koji je našao da postoje elementi i disciplinski sud i sam Visoki savet sudstva da predsednik suda nije dostojan da višeobavlja funkciju predsednika suda, a da je dostojan, praktično, da nastavi u tom istom sudu da radi kao sudija. Prema tome, meni su to stvari koje ne razumem. Možda još taj deo postupka nije završen. Možda će se pokrenuti, ne znam, ali apsolutno očekujem da zbog ovakvih povreda zbog kojih se gospodin Čiburović razrešava, nadam se u danu za glasanje ako to Skupština usvoji. Zbog takvih povreda koje su iznete nema osnova, niti dostojnosti da nastavi da radi ni kao sudija u tom osnovom sudu, ali o tom potom. Videćemo šta će Visoki savet sudstva uraditi. Ovo je samo jedan kratak komentar bez bilo kakve želje da na rad Visokog saveta sudstva utičemo.

Što se tiče budžeta Republike Srbije, ja lično onoliko koliko su moja znanja vezana i moguća za ekonomiju i sam budžet i funkcionisanje svega, mogu da kažem da je ovo najbolji mogući budžet koji je u ovom trenutku mogao da se predvidi. Nemojte da zaboravimo, nemojte da budemo previše licemerni da Srbija posle nekih osam godina ozbiljnog uspona ekonomskog razvoja stabilnosti budžeta, stabilnosti kursa, od 2020. godine se praktično nalazi u jednom imaginarnom ratu prvo protiv kovida, koji je zaustavio ceo svet i sve u Srbiji, a sada trpimo posledice pokušaja da se rat između, odnosno onoga što se dešava u Ukrajini i štete koja se pravi i sukoba koji postoji između NATO pakta, Rusije, EU i ostalih, na svaki mogući način prelije na štetu Srbije.

Ovaj budžet je odbrambeni budžet i ovaj budžet ne bi bio u mogućnosti da bude dovoljno razvojan u narednom periodu da zadrži stabilnost uspona investicija i razvoja Srbije da Vlada u tehničkom mandatu nije preduzela sve ono što je bilo moguće preduzeti da ovu zimu, ali ne samo ovu zimu, nego da stvori preduslove i da neku narednu zimu dočekamo u stabilnim uslovima i da ne razmišljamo o tome hoćemo li imati dovoljno energenata, lekova i hrane u Republici Srbiji.

Ono što mislim da je važno jesu dva segmenta koja bi ozbiljno mogla da pomognu Republici Srbiji. Prvo, odgovornost nas samih građana da malo prestanemo da bahato da se ponašamo i da razmišljamo, jer dolazeći na današnju sednicu Skupštine od Obrenovca do Beograda je neprekidan niz putničkih automobila i u jednom i u drugom pravcu, a više od desetak autobusa „Strele“, „Laste“ ili gradskog saobraćajnog su poluprazni. Ne znam šta mi mislimo gde su granice onoga, da li postoji čarobni štapić koji sve to može da nadoknadi i nadomesti. Hoćemo gradski prevoz koji funkcioniše u Beogradu, a ne koristimo ga, a nećemo da plaćamo karte, zagušujemo saobraćaj, trošimo gorivo, zagađujemo vazduh, a onda se bunimo protiv tih istih stvari. Jednostavno, vreme je da sami sa sobom raskrstimo šta hoćemo, šta nećemo.

Možda malo u svemu tome mogu da nam pomognu i pritisci i kontrola rada nekih javnih preduzeća. Znate, jako iritira to kada se očekuje da svi mi budemo štedljivi, povedemo računa o potrošnji električne energije, a onda usred bela dana, kroz moje selo kompletna rasveta sija ceo dan, 24 sata i tako dva ili tri dana za redom i niko iz osvetljenja ne reaguje na vreme. To su stvari koje jednostavno, koštaju, koje su nedopustive u ovakva vremena. Ni mnogo bogatije zemlje od nas sebi to niti su dozvoljavale niti će ikad dozvoliti. Ne razumem tu našu potrebu da se na takav način neodgovorno odnosimo prema onome što su rezultati, ozbiljni rezultati rada u poslednjih 10 godina i da ih sami unižavamo, a onda da budemo ljuti ako jednog trenutka budemo došli u situaciju da električna energija mora da poskupi ili da, ne daj Bože, dođe do nekakvih restrikcija koje niko ne želi niti ih najavljuje. Prema tome, to je jedan segment na kome se ozbiljno mora raditi.

Još jednu stvar verujem, a to je da se mnogo mora raditi i na angažovanosti uprave, jer čini mi se da ni Ministarstvo finansija nije do kraja uspelo da sve ono što je zakonom predviđeno, kao moguće izvore finansiranja i punjenja budžeta, do kraja stavi u funkciju. Govoriću o jednom potpuno banalnom primeru, a to je porez na prihod od izdavanja u zakup nepokretnosti.

Mislim da je ostao jedan ozbiljan vakum u nedostatku kontrole prijavljivanja te vrste prihoda, s druge strane čak i destimulacije građana koji izdaju svoje nepokretnosti da ih izdaju u zakup. Objasniću i jedno i drugo.

Povlačenjem poreskih uprava iz lokalnih sredina, nedostatkom poreskih inspektora, ali i neradom i nedovoljnim obavezama i odgovornostima upravnika zgrada, ja tvrdim da više od 90% nepokretnosti na teritoriji Grada Beograda koje se izdaju, ti prihodi nisu prijavljeni i na njih se ne plaća porez. Možda to nekom zvuči banalno, ali to jednostavno uopšte nisu mala novčana sredstva kada se saberu na jednoj gomili, kako to ja volim žargonski da kažem.

Ono što je destimulativno u celoj priči su dve stvari. Da bih platio porez na zakup, ja svakog meseca moram da podnosim prijavu poreskoj upravi, iako taj zakup je zaključen na neodređeno vreme, pod istim uslovom sa zakupcem, sa prihodom koji se ostvaruje u istom periodu i veći mi je rizik od veće novčane kazne ukoliko propustim da podnesem poresku prijavu, nego ukoliko uopšte nisam ni prijavio da tako nešto radim. Mislim da je to nešto na čemu tehnički deo poreske uprave mora da radi da bi neko ko izdaje u zakup, da građanin koji poštuje propise i zakone ove države ne bi bio maltretiran time što ispunjava svoju obavezu uredno i blagovremeno na vreme.

Stimulacija u tom smislu bi mogla i da bude, obzirom na porez na imovinu, koji više uopšte nije mali, da se te nepokretnosti koje su izdate tretiraju kao nepokretnosti u kojima se stanuje i da se na njih plaća manji porez na imovinu.

Zašto ovo govorim? Periferija Beograda kojoj pripada i gradska opština Obrenovac, obzirom na visinu osnovice na koju se vrši porez na imovinu i obračun njegova poreza, i mogućnost izdavanja svega toga, gotovo da uzmu polovinu novčanih sredstava koje se mogu ostvariti od zakupnine. Iskreno rečeno, znam mnogo ljudi koji prestaju da izdaju u zakup, otkazuju ugovore, jer im se jednostavno ne isplati da to rade, obzirom da ono što im ostane kao prihod nije ni dovoljno da nadoknadi bilo kakvu eventualnu štetu na nepokretnosti, ako iz zakupci učine.

Dakle, to su neke stvari koje su sitnice, a u stvari nisu sitnice, jer mogu mnogo toga da doprinesu, ali će i pokazati da država besprekorno funkcioniše. Očekujem da Vlada Republike Srbije na najjednostavniji mogući način u narednom periodu predloži propise koji će...

Da li se sada čujemo?

Vlada Republike Srbije da predloži izmene, propise i zakone o stanovanju gde će se utvrditi ozbiljnija odgovornost i obaveza upravnika zgrada da prate ko sve stanuje u stanovima i u obavezu da obavesti nadležne organe da je neki stan izdat u zakup. Ako već nemamo dovoljno poreskih inspektora koji će to kontrolisati, onda da to možemo na ovakav jedan vrlo pragmatičan i jednostavan način sprovedemo i realizujemo. Traži to neko vreme. Traži to neko angažovanje, ali mislim da rezultati koji treba da dođu iza svega toga će dovesti do opšteg boljitka.

Moram da kažem da je meni izuzetno veliko zadovoljstvo da vidim da nijedan od investicionih projekata o kojima se govorilo u prethodnom periodu neće biti prekinut, najavljuju se novi, i to jeste neki zamajac koji će biti jako, jako ozbiljan. Ja samo mogu da poželim da sve ono što je predviđeno kao mogućnost da proistekne iz ovog budžeta kada su investicije, pogotovo infrastrukturne u pitanju, da se realizuju.

Još nešto o čemu sam hteo da govorim, a vidljivo iz ovog budžeta jeste da se subvencije domaćim privrednicima svake godine u ukupnoj svoti povećavaju u odnosu na inostrane investitore. Krajnje je licemerno licitirati sa tim od strane nekoga u čije vreme domaći investitori nisu mogli da dobiju ni zelenaške kredite, a kamoli bilo šta drugo da učine. Krajnje je licemerno slušati to od onih koji su uništili domaće banke, gurnuli ih u stečaj na silu da bi otvorili prostor stranim bankama koje su izuzetno zauzele tržište, izuzetno ojačale, što je sa jedne strane dobro, ali nemamo odgovarajuću ravnotežu.

Možda je bilo vreme u nekom trenutku, ali možda i o tome treba razmisliti, da li treba doneti neki leks specijalis, jer nažalost po dosadašnjim propisima u Republici Srbiji ono što ode u stečaj ne može više ni da izađe iz stečaja, da se vrati živo.

Koliko ja znam, koliko god su se gospoda do 2012. godine trudila da unište „Beobanku“ u stečaju, nisu uspeli. Prilivi i plasmani „Beobanke“ su ostali ogromni, adekvatni i danas bi bili jako korisni Republici Srbiji. Ne samo stečajni upravnici iz tog perioda, pa čak ni uz podršku tadašnje politike to nisu uspeli da urade, ta sredstava treba naći načina da se aktiviraju kroz bankarski sistem, ali neke banke koja će biti pod apsolutnom kontrolom Narodne banke Srbije ili na drugi odgovarajući način.

Time možemo da stvorimo ravnotežu, da ne ispadnem ja ovde mrzitelj stranog kapitala, stranih investitora, stranih poslodavaca, ali je krajnje bezobrazno kada neko ko je napravio pustoš u Republici Srbiji, pogasio sve što se dalo pogasiti, uništio i te banke zato što su imale hipoteku na svim društvenim preduzećima, da bi stvorili poziciju da mogu da ih prodaju u bescenje, da mogu da prodaju šećerane za jedan evro, za dva evra, da prodaju fabrike koje su imale ogromna gradska građevinska zemljišta na raspolaganju u bescenje, to je bio razlog za uništavanje banaka u Srbiji, a ne to da su one bile nesposobne, ne likvidne i da nisu dobro radile. Da nisu to uradili, ne bi mogli da naprave onakvu pljačku, kakvu su napravili i ono uništavanje koje su uništavali.

Znači, za tih 12 godina njihove vlasti je uništeno ono sve što je stvarano vekovima u Srbiji. Ni jedna država na svetu, ni jedna razvijena država u Evropi, pa nije nastala za pet ili deset godina dobro razvijena, to je nešto što potiče i iz 15. i 16. i 17. i bilo kog veka od ranije. Doduše, oni su imali priliku da pljačkaju kolonije, pa da postanu bogati, a ovo što smo mi imali u Srbiji ovde je stvoreno radom srpskih domaćina, stvoreno onim što je stvarano u bivšoj Jugoslaviji, pa u maloj Jugoslaviji, a onda su došli neki koji su to jednostavno uništili.

Onda nam kažu da smo nesposobni, jer za samo 10 godina nismo prestigli jednu Nemačku, nismo prestigli jednu Ameriku, nismo uspeli da popunimo sve ono što su oni uništili. Pa, kuda ćete većeg uspeha ako je 500 hiljada ljudi koji su samo u jednoj godini ostali bez posla, danas zaposleno i to ne za mizerne plate, jer ovde investitori koji dolaze danas više ne dolaze samo zbog malih plata kao što je to bilo 2012. godine ili da uopšte ne plate. Dolaze zato što su stvoreni energetski potencijali i uslovi u Srbiji da može da se radi, a to je redovno snabdevanje u gasu, električnom energijom i kvalitetna radna snaga, a boriti se za radnička prava možete samo ukoliko imate radničku klasu.

Ta priča o kafanskim levičarima, do 2012. godine, kada se borite za radnička prava, a nemate radničku klasu, pa prvo je treba stvoriti, prvo treba stvoriti uslove da imamo radnike, onda će biti jasno zašto je Pokret socijalista jedina prava i ozbiljna i borbena levičarska partija koja postoji u Srbiji.

Govoriti o cenama investicija je bezobrazluk od onih koji su potrošili milijardu evra za most na Adi. Pa, za te pare je mogao da se poploča i premosti cela Sava, od Ade Ciganlije do Ušća, verovatno i deo Dunava. I oni će da pričaju o tome koliko košta neka, nazovi, burazerska ekonomija. Pa, ja razumem da su ovi pobornici riđobradog gusara besni, besan je i on, ali verovatno je besan, jer su onaj najveći kajmak skinuli pre nego što je on došao u poziciju da tako nešto radi.

Takvih stvari u Srbiji nema i ne može da bude. Biće sankcionisane i ja vas molim da čuvamo svako radno mesto, bilo da se radi o državnoj firmi, da se radi o stranim investitorima, da se radi o domaćim investitorima, o domaćim poslodavcima.

Evo samo jednog primera, 2008. godine ispunjavajući želje i čestitke svojih stranih nalogodavaca od koji su uzeli novac, uništili su i privatnu kompaniju. Da ne bi završila projekat na graničnom prelazu Preševo, na osnovu kog je oko 1.200 ljudi iz Preševa, Bujanovca i Vranja trebalo da dobije radna mesta, na silu su uništili holding kompaniju „Interspid“, koja je skoro do kraja dokrajčena sa njihovim lopovskim stečajnim upravnikom koji je danas zbrisan iz imenika stečajnih upravnika, zato što je pravio raznorazne mahinacije.

To su stvari koje ne mogu u Srbiji da se dozvole više. Mi nemamo luksuz da se rasipamo sa jednim jedinim dinarom i zbog toga ćemo mi iz Pokreta socijalista glasati za ovakav budžet i molimo vas da nastavite da radite na dobrobit građana Srbije. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.10.2022.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo kada bi mi samo slušali kako neko obrazlaže amandmane, a ne vodili računa šta detaljno piše u Predlogu zakona i u samim amandmanima, možda bi neko predlagaču ovog amandmana i mogao da poveruje da se ovde radi o, kako on reče, pravničkoj intervenciji.

Slažem se da studenti prve godine Pravnog fakulteta znaju da se mora voditi računa o tome da je kolizija zakona i jedna od najopasnijih stvari i sukob nadležnosti koje mogu da se dese kada se propisi donose. Međutim, ovde nema ni sukoba nadležnosti, niti kolizije kada su u pitanju ovlašćenja Ministarstva za spoljnu i unutrašnju trgovinu i Ministarstva za javna ulaganja.

Naime, da u tekstu koji je predložen ne stoji sledeće – stvaranje uslova za pristup i realizaciju projekta iz delokruga tog ministarstva koje se finansiraju itd. možda bi mogao da postoji sukob nadležnosti.

Obzirom na ovakvu formulaciju sasvim je jasno i logično kada se osvrnemo samo na ovaj amandman da kada su u pitanju finansiranje iz predpristupnih fondova Evropske unije, donacija i drugih oblika razvojne pomoći Ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu se stara o stvaranju uslova za realizaciju ovih projekata iz njegove nadležnosti. Znači, ne iz nadležnosti Ministarstva za javna ulaganja već iz svoje nadležnosti. Ministarstvo za javna ulaganja se stara o istim ovim stvarima kada je u pitanju njegova nadležnost.

Studenti Pravnog fakulteta takođe, na prvoj godini bi morali već da znaju da kada čitaju predlog zakona, zakon ili bili šta pročitaju ceo zakon. Kolega je očigledno propustio da to učini, jer ja bih ovaj njegov amandman shvatio kao dobronameran i možda razliku tumačenjima da je on amandmanima obuhvatio i član 3. kada je u pitanju Ministarstvo prosvete, član 4. kada je u pitanju Ministarstvo sporta, član 6. kada je u pitanju Ministarstvo nauke, tehnologije i razvoja, turizma i omladine, Ministarstvo informisanja, gde u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima kada su i ova ministarstva ovim članovima zakona stoji potpuno identična formulacija.

Znači, ovo nažalost, ili kolega je propustio prvu godinu Pravnog fakulteta ili je ovo samo pokušaj da se predstavi kao pravnička intervencija, nešto što je čisto politikanstvo.

Iz svih ovih razloga o bilo kakvom razmatranju, a pogotovu o usvajanju ili prihvatanju ovog amandmana smatram da nema mesta.

Hvala.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Reklamiram povredu člana 27. - predsedavajući je dužan da se stara o primeni Poslovnika. Ja zaista sa ovom količinom žuči, koja je izlivena od strane gospodina Šaipa Kamberija, dolazim u situaciju da se pitam, da li je on, uopšte dobro razumeo o čemu se danas ovde raspravlja?

Ja, sa ovakvim stavom njegovim, nisam siguran da je on razumeo na odgovarajući način Predlog zakona, možda ga je trebalo obezbediti i na jeziku nacionalne manjine, kojoj gospodin Kamberi pripada, jer ovakav istup, ovakav stav meni više govori da je on shvatio da se ovde radi o leks specijalisu, koji se odnosni na obavezu plaćanja struje građaninu Šaipu Kamberiju i ja ovakvo ponašanje jednostavno uopšte ne mogu na drugi način da prihvatim i da shvatim.

Ovo je ustavna obaveza koja je nesporna, kao što je i obaveza da se struja plaća i ovo nije leks specijalis kojim se uvodi obaveza građaninu Šaipu Kamberiju da plati struju koju duguje Republici Srbiji. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.

Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?

Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.

Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.

Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.

Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.

Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?

Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.

Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.

Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.

Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.

Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.

Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.

Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.

Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.

S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.

Imovinska karta

(Stubline, 15.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 133000.00 RSD 03.08.2020 - 01.08.2022.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 133000.00 RSD 01.08.2022 -
Odbornik u Skupštini Skupština gradske uprave Obrenovac Opština Mesečno 20000.00 RSD 18.08.2020 -