ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Osnovne informacije

Statistika

  • 225
  • 1
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 4 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu koji dolazi kao uzročno posledična reakcija na usaglašavanje sa svim onim zakonima koji su tokom prethodne dve godine menjani i koji su, praktično, omogućili da se jedan princip razmišljanja, a to je decentralizacija i ravnomerni razvoj Srbije ovog trenutka kroz ove izmene i dopune verifikuje i inkorporira u Zakon o glavnom gradu.

Princip ravnomernog razvoja i decentralizacije se ne pokazuje samo pisanjem zakona, davanjem raznoraznih izjava, već i faktičkim ponašanjem i odnosom prema svakom delu teritorije Srbije.

Vidimo da od 2012. godine na ovamo se zaista čine maksimalni napori da se u Srbiji razvijaju sve sredine onoliko koliko god je to moguće, da se nadoknadi zaostatak devastacije koja je trajala do 2012. godine, odnosno do 2016. godine u Srbiji. Tako imamo i otvaranje auto-puta, otvaranje novih fabrika, gde je možda bilo daleko jednostavnije da se u blizini Beograda mnogi investitori lociraju, ali je očigledna namera i ogroman napor republičke vlasti da investitori imaju interesa da i u manjim sredinama, kakve su opštine na jugu Srbije, na istoku Srbije, na zapadu Srbije, u centralnoj Srbiji, otvaraju svoje pogone i time praktično omogućavamo da svi građani Srbije osete šta je to decentralizacija zaista u praksi.

Danas smo svedoci toga da su intenzivni i radovi na aerodromu „Morava“ kod Kraljeva, gde je potpuno jasna dobra saradnja između, hajde tako da kažem, civilnih i vojnih struktura, jer taj aerodrom, nakon ovih radova koji će biti, od vojnog, postaće civilno- vojni aerodrom i jednostavno, samom Kraljevu će doneti dosta toga.

Ali, da se vratimo izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Ja ću konstatovati da zaista ove izmene i dopune koje su predložene jesu veliki korak ka decentralizaciji Beograda, ali i mali korak ka decentralizaciji gradskih opština koje se nalaze u okviru grada Beograda.

Zašto mali korak ka decentralizaciji gradskih opština, prvenstveno misleći na tzv. prigradske opštine? To iz tog razloga što je mnogo ostavljeno prostora koji mora da se popuni izmenama Statuta grada Beograda.

Jasno je meni da je to možda jednostavniji način da se određena ovlašćenja prenesu na gradske opštine, da se podeli deo odgovornosti između grada i gradskih opština, ali amandmanski sam bio prinuđen da reagujem na nekoliko članova ovog zakona i o tome ću govoriti više u pojedinostima, jer mislim da su pojedini članovi zakona tako formulisani da bezrazložno ograničavaju mogućnost da se statutom određene nadležnosti povere ili prenesu na gradske opštine.

Ja mogu da razumem brigu Gradske uprave kada je u pitanju Stari grad. Imamo jednu potpuno nesposobnu opštinsku vlast, koja ne zna ništa drugo osim da pravi probleme i dezavuiše sve ono dobro što se radi u gradu. Ali, to ne može da bude razlog da opštine koje čine izuzetne napore, vode računa o svojim sredinama već dugi, dugi niz godina, stvarale su ogromnu imovinu kroz sopstvena javna preduzeća ili komunalna preduzeća, iz tog razloga budu stavljene sa strane.

Govoreći o Obrenovcu, Obrenovac je od 2007. godine uskraćen za ogromna novčana sredstva. Naime, kada su vršene izmene Zakona o zaštiti životne sredine, naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa je prestala da postoji, uveden je prihod koji je promenjen u naknadu od emisija emitovanja sumpora i drugih praškastih materija, da bi sledeći korak bio da se to što je bio stoprocentni prihod Obrenovca, od onih posledica koje su ostajale od rada Termoelektrane „Nikola Tesla A i B“ u Obrenovcu, prvo podeli između Obrenovca i Republike u odnosu 60% ka Republici, a 40% ka gradu, a onda se Đilasova administracija setila da su oni jedinica lokalne samouprave, a ne Obrenovac i da počinju polako tih 40% da preuzimaju prema gradu Beogradu i time uskrate Obrenovcu mnogo toga od onoga što mu pripada.

Slažem se ja da dim iz Termoelektrane „Nikola Tesla“ se širi i na neke druge susedne opštine, ali pepeo koji je promenom standarda, a ne zato što je boljeg kvaliteta proglašen da nije više otpad ili opasna materija, proglašen je da se radi o neopasnom otpadu, jednostavno nije tačno. To je samo potvrda da su neki standardi koji su postojali u bivšoj SFRJ daleko ozbiljniji i kvalitetniji i povoljniji po građane nego ovi koje preuzimamo danas iz EU.

Ali, tu smo gde jesmo. Upravo zbog toga da ne bi zavisilo od dobre saradnje između grada i opštine koliko će sredstava doći u određenu sredinu, i ove stvari treba definisati na jedan drugi način, a ne samo na utakmicu o tome ko ima bolji projekat koji će realizovati i na osnovu toga obezbediti mogućnost da povuče sredstva od grada Beograda.

To što to sad dobro funkcioniše i to što je administracija u Obrenovcu spremna i sposobna i uvek ima pripremljene projekte na osnovu kojih konkuriše za ta sredstva, jednostavno je ovog trenutka. Ali mi moramo da vodimo računa da se nešto može promeniti. A, ovo, jednostavno što je urađeno 2007. godine, potpuno je nepravično i to nije bila decentralizacija, to je bila potpuna centralizacija upravljanja.

Znate, nije decentralizacija kada vi upravu prihoda ugasite praktično u Obrenovcu i premestite na Čukaricu. Decentralizacija je kada upravu prihoda preselite u Obrenovac, pa neka putuju malo i građani Beograda koji stanuju na užem gradskom jezgru, ako treba, ako se mora nešto racionalizovati, do Obrenovca ili do Lazarevca ili do Mladenovca. Time ćemo postići jednu ravnopravnost u svemu tome.

Moramo da znamo da decentralizacija košta. Ne možemo samo zato što pet ili 10 radnih mesta u Lazarevcu, Obrenovcu, Mladenovcu, Surčinu, Grockoj i ostalo, koštaju i teret su za budžet, da time dovodimo u situaciju da otežavamo pristup građanima ovih sredina za onim poslovima koji su njima nužni i neophodni. Moraju da im budu dostupni.

U ovom trenutku u Obrenovcu, kao što se dešava… Koristiću vreme i ovlašćenog, ako ste saglasni sa time.

(Predsedavajući: Ne možete sad, kolega Komlenski. Završite rečenicu.)

Završiću rečenicu, a nastaviću kasnije o tome, nije problem. Zahvaljujem se na razumevanju.

Ali, ne može to da bude razlog da otežavamo građanima da dođu do nečega. Mislim da sledeći korak, osim promene statuta, za čiju sadržinu znam i može biti zadovoljavajuća, jeste da se i gradske opštine svrstaju po svom statusu u jedinice lokalne samouprave. To bi bio pravi put ka potpunoj decentralizaciji. Hvala.

Šesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2019.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde diskusija koju smo imali u toku popodneva stala, barem u onom delu o kojem sam ja govorio. Ovo je momenat koji može da bude ozbiljna prekretnica u tome na koji način će se vršiti dalje decentralizacija grada Beograda kada su u pitanju gradske opštine i koliko će to nekog novog kvaliteta u budućem radu da donese.

Bojim se da neke stvari koje su onako kako ih razumem predložene ovim izmenama i dopunama, a to je da imovina svih javnih preduzeća, javno-komunalnih, infrastrukture postane vlasništvo grada Beograda. Tu sam uložio amandman na taj deo, imajući u vidu jednu činjenicu koja je nesporna, a to je da su prigradske opštine u nekom davnom periodu iz sopstvenih sredstava izvršila ogromna ulaganja u razvoj svojih javnih preduzeća i svojih komunalnih preduzeća od vodovoda, od preduzeća koja su se bavila iznošenjem smeća, održavanjem higijene, sada Javno preduzeće za izgradnju grada, Javnog preduzeća za zaštitu životne sredine i tako dalje, ne bih da nabrajam ono iskustvo koje barem iz Obrenovca nosim.

Nije to sad samo pitanje ni opštine Obrenovac kao dela grada Beograda i dela gradske vlasti ili je tu čak pitanje imovine građana. Podsetiću vas, ono što smo zaboravili, što je bila tekovina nekog socijalističkog samoupravnog društva, to su bili samo doprinosi. U tom vremenu gde su građani lična sredstva izdvajali u izgradnju nečega što bi danas po osnovu ovako nekorigovanih zakonskih promena, postalo svojina grada Beograda. Znate, svako od nas voli kada nešto radi, kad u nešto ulaže da se zna da je to i njegovo delo i ima interese i razloga da na tome posebno se angažuje i dodatno radi. Ne vidim nijedan razlog da gradske opštine, pogotovo one koje imaju iskustvo, imaju tradiciju, gde neće biti uopšte jednostavno da grad Beograd i uprava grada Beograda preuzme na sebe funkcionisanje komunalnog sistema, ne budu i dalje u mogućnosti da bez posebne procedure postanu osnivači javnog komunalnog preduzeća, odnosno da ono što je u ovom trenutku imovina tog javnog komunalnog preduzeća to i ne ostane.U krajnjom slučaju, čak i neka bude imovina grada Beograda, ali i pravo korišćenja i raspolaganje tom imovinom je nešto što je nužno da bi postojao određeni stimulans za dobrim radom, za dobrim poslovanjem i nastavkom ulaganjem.

Rekao sam da je to nekad bio samodoprinos, danas zato što je Obrenovac bio poprilično zapostavljen, do 2012. godine imamo situaciju da bogami, gotovo 20% i nešto teritorije Obrenovca nema pijaću vodu, nema čak ni ispravnu pijaću vodu kada su bunari u pitanju i da bi se ubrzalo širenje te mreže, pored primara koji ulaže i grad Beograd u koju ulaže i gradska opština Obrenovac i sami građani ulažu sopstvena sredstva, a potom te cevi koje su položene u zemlju prenose u svojinu lokalnog vodovoda da bi mogli da se održavaju, koriste i da funkcionišu.

Znači, ukoliko želimo da ovaj zakon bude stimulativan, a ne destimulativan za, ja moram i dalje koristiti prigradske opštine, da tamo sistemi komunalnih funkcionišu nego što jeste, mislim da ozbiljno treba razmotriti ograničenja koja bi mogao ovaj zakon da ostavi za sobom i onemogući da se statutom prošire ovlašćenja i dalje decentralizuje vlast gradske opštine.

Bilo bi možda mnogo jednostavnije da se prigradske opštine i rukovodstvo tih opština može ponašati kao rukovodstvo Starog Grada ili Novog Beograda, jer sve krupne investicije, znači sve ono u šta treba ulaganje znanja, truda, rada, radi grad Beograd i radio je grad Beograd. Lako je biti uspešan gradonačelnik Novog Beograda, kad vam grad Beograd radi i vodovod i toplifikaciju i asfaltira ulice, znači vodi računa o svemu, a on može sebi da dozvoli da pažnju posveti tome da kupi dve kante farbe, oboji tamo neko igralište, kupi koš i tablu iz opštinskog budžeta i da glumi dobrog predsednika opštine ili nekog važnog menadžera, a da u suštini ništa drugo nije uradio.

Moram da odam priznanje da ta gradska opština ima nešto dobro, a to ima nasleđeno od ranije i jako dobru ljudsku upravu, pa je onda još lakše glumiti uspešnog i važnog predsednika opštine. Dođite da budete predsednik opštine u Obrenovcu, pa treba da odete u Brović tamo gde još voda nije stigla ili da budete predsednik opštine Grocka ili Mladenovac ili Surčin, da se suočite sa svojim sugrađanima koji naravno očekuju da žive u 21. veku ravnopravno kao i oni koji žive u centru Beograda. Tim predsednicima opštine, tim rukovodstvima, izvinjavam se ako još nekog nisam pobrojao od ovih prigradskih opština, uvažavajući činjenicu da i mnogi ljudi koji vode gradske opštine su jako sposobni, njima nikad ne bi pala budalaština i idiotluk na pamet da sprečavaju sređivanje Trga u Beogradu za koji prvo ne troše budžetska sredstva svoje opštine, da tamo zlostavljaju radnike i da odvale neviđenu glupost koju ja stvarno nisam skoro uspeo negde da čujem, a to je da će da raspišu referendum da li da se izvode radovi na Trgu Republike.

Ja sam se stvarno pitao da li je tom predsedniku opštine takvu glupost neko pomogao da smisli ili je zaista uspeo sam da smisli. Zamislite vi sada kada bi neko dozvolio da se za tako nešto pitaju građani Starog Grada, pa Stari Grad je opština i teritorija i područje i Trg Republike nešto što pripada svim građanima Republike Srbije. Pa, nije to moj Brović, tamo negde na kraju teritorije opštine Obrenovac, pa čak i centar Brovića ne bi mogao tako da se ponaša, možda neki donji kraj prema Tamnavi, pa bi mogli da kažemo tu ćemo praviti referendum, da li da pravimo novi arboretum ili da ne pravimo arboretum? Da li da sadimo topole ili ne sadimo topole? Ili će put proći ovuda ili neće jer to ne dotiče druge ljude. Centar Beograda se tiče svakog građanina Republike Srbije i sad se pojavi tamo neki monstrum koji pametuje i sad će on da organizuje referendum da bi se sprečili radovi koji su trebali da budu urađeni još pre desetak godina, ali oni lopovi sa kojima je zajedno u koaliciji nije im palo na kraj pameti da to rade, njih je samo zanimalo koliko para mogu da ukradu od mosta na Adi. Slažem se ja sa svim onima koji će reći most je tu, most je lep, most je divan. Samo jednu stvar zaboravljamo, za tu količinu para koje su pokradene na tom mostu, cela Sava je mogla da bude u mostovima popločana od Ade Ciganlije do ušća sa Dunavom. Siguran sam u tako nešto znajući koliko je plaćen Pupinov most, koliko je plaćena druga traka mosta koji je prešao preko Beške kada je urađen u drugom smeru.

Moramo da budemo svesni toga da moramo da vodimo računa i odgovorni prilikom usvajanja ovog zakona, naravno očekujem i od gradske skupštine da bude jako odgovorna kada prenosi ovlašćenja, da ona budu takva da obezbeđuju razlog, potrebu i obavezu svake od lokalnih samouprava da se bori da što bolje njihovi komunalni sistemi i svi drugi sistemi o kojima se staraju i sve ono što je iz njihove nadležnosti funkcioniše što bolje.

O amandmanima ćemo konkretno od petka. Molim vas da samo o njima razmislite, ne kažem da su idealni, ali ovo jesu razlozi i motivi zbog kojih ih treba ozbiljno razmotriti.

Ko god šta pričao, decentralizacija košta i to ću ponoviti. Ne sme se na uštrb kvaliteta života građana Mladenovca, Obrenovca, Lazarevca, Surčina i svih onih koji nisu u krugu dvojke ovde ukidati pojedine službe koje su neophodne većem broju građana, a to se u ovom trenutku dešava sa Upravom prihoda i to je apsolutno nedopustivo, jer jednostavno, iz Brovića, iz Drena, iz nekih drugih sela ljudi dolaze u centar Obrenovca zato što žele ili zato što imaju potrebu da dođu.

Zamislite sada ako samo dolaze stariji ljudi zbog potrebe do Obrenovca, a budu morali da dolaze na Čukaricu zbog Uprave prihoda, samo zato što mislim da je neko preterao u racionalizaciji nečega, a nije otvorio prostor da se ta vrsta usluga na odgovarajući način nadomesti ili da funkcioniše tako da ti ljudi to nesmetano obave.

Poštovane dame i gospodo, u svojoj kući svako od nas, u svojoj porodici, u svom domaćinstvu, u svojoj mesnoj zajednici, u svojoj opštini, u svom gradu, Republici Srbiji živi od toga koliko se svako od nas trudi da živimo što bolje, da ulažemo energije u svoj rad, u nastanak kvaliteta i ja očekujem da će ovaj Zakon zaista biti veliki korak za decentralizaciju Beograda, a nadam se da će sa ovim sitnim korekcijama koje sam predložio biti zaista veliki korak i u decentralizaciji, ali u pravom smeru o kojem sam govorio i ovih gradskih opština koje su jako važne za svakog građanina na teritoriji grada Beograda. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena ministre, uvažene kolege, ja ću samo podsetiti da ne možemo sve gledati sa emocijama i isključivo samo sa političkog aspekta, već se moramo ponašati pomalo kao pravnici, pogotovo u ovakvim situacijama kada je u pitanju rasprava o amandmanima i mogućnosti da ti amandmani uopšte budu inkorporirani u postojeći zakon na način kako je to predloženo.

Ono što je nesporno da većina članova ovog parlamenta smatra da genocida u Srebrenici nije bilo, ali način na koji je amandman predložen da bude u perspektivi ako bi se nekim slučajem usvojio sastavni deo krivičnog dela teško ubistvo, zaista pravnički je apsolutno nemoguće izvesti i smestiti ga u taj prostor.

Ja mogu da razumem potrebu da se o ovome govori i ovo je nešto o čemu trena razgovarati na mnogo različitih nivoa. Znači, nije samo pitanje olakog komentarisanja da je u Srebrenici bilo genocida od strane mnogih u Srbiji, već pravo da vam kažem, meni je od toga čak i više smetalo u poslednje vreme što i na Javnom servisu i mnogim nacionalnim televizijama se koriste termini apsolutno nedozvoljeni i neprimereni kao „Kosovo“, kao „predsednik republike Kosovo“ umesto „tzv. Tvorevine šiptarske koja je nastala dole tako kako jeste“.

To su sve stvari o kojima se da razgovarati. Dobro je što je pokrenuto da se o tome popriča, ali pravnički je apsolutno nemoguće da ovakav amandman postane sastavni deo ovog dela zakona koji je, tako da kažem, kolokvijalno napadnut amandmanom koji su kolege iz SRS predložile.

Nažalost, uz svu surovost, ponekad moramo zaista da stvari posmatramo kao pravnici, iako su emocije u nekom trenutku potpuno na drugoj strani i želje koje bismo želeli da kroz diskusiju, ne samo, nego i kroz ono što pretočimo na papir bude mnogo drugačije od onoga kako piše.

Inače, samo bih rekao sledeću stvar. Dovoljno krivičnih dela u postojećem zakoniku postoji da kada bi se javno tužilaštvo malo ozbiljnije pozabavilo svojim poslom, ima mesta da mnogi za ovako ozbiljne tvrdnje budu procesuirani, bez obzira da li su narodni poslanici, da li se bilo gde nalaze u politici, iz bilo kog razloga da su pomenuli, jer ja mogu da se složim da ovo što mi slušamo mnogo puta nisu naučne rasprave, nisu teoretisanja da li je toga bilo ili nije bilo, nego apsolutno tvrdnje koje treba isključivo i samo da pričine štetu Republici Srbiji i Srbima kao narodu, gde god da žive, ne samo na teritoriji Srbije i Republike Srpske, nego u celom svetu.

Prema tome, mislim da u ovom segmentu više treba razgovarati o tome zašto tužilaštvo ovakve stvari nije pokretalo, jer stvarno mislim da prostora i elemenata za tako nešto ima. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?

Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?

Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?

Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?

I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.

Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.

Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.

Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, tačnije za Ministarstvo inostranih poslova.

Naime, jučerašnji memorandum koji je potpisan sa američkom kompanijom „Behtel“ vezano za projekat izgradnje moravskog koridora, koji je potpisan u zgradi Vlade Republike Srbije je u senku bacilo neprimereno ponašanje ambasadora SAD u Srbiji. Naime, na pitanje novinara – koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa tzv. vladom Kosova u kojoj je pola ljudi koji imaju kriminalne dosijee ili su pred sudskim gonjenjem, ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je odgovorio da to nije tzv. vlada Kosova, već vlada Kosova, rekavši da on ili oni posmatraju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Nadalje je rekao da su predstavnici Kosova izabrani i da oni sa njima održavaju kontakte kao sa bilo kojim predstavnicima bilo koje države u regionu.

Da, uvažene kolege, to je izgovorio američki diplomata.

Dakle, američki ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je juče izjavio da kosovska vlada nije tzv. već vlada Kosova koje je nezavisno i koje je suverena država sa svojim izabranim predstavnicima.

Moje pitanje je – šta će po ovom jednom u nizu incidenata koje je učinio gospodin Kajl Skot kao ambasador SAD preduzeti Ministarstvo inostranih poslova? Naime, ovo je jedan od najflargantnijih kršenja diplomatskih običaja, i ne samo kršenja diplomatskih običaja, nego i ponižavanja Republike Srbije od strane ambasadora SAD, Kajla Skota.

Zaista očekujem da Ministarstvo inostranih poslova reaguje na odgovarajući način i nadam se da neće čekati zakonski rok da dostave odgovor na ovo poslaničko pitanje. Hvala.

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:21