ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.
Poslednji put ažurirano: 08.05.2019, 12:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 267
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 14 dana i 22 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osamnaesto vanredno zasedanje , 18.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo na svojoj sednici je doneo odluku da dostavi Narodnoj skupštini Republike Srbije Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke „Službeni glasnik Republike Srbije – Međunarodni ugovori“ broj 11/17.

Naime, Odbor je prvo utvrdio da je predlog za pokretanje inicijative podnet od ovlašćenog predlagača, od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture i Vlade Republike Srbije, a na inicijativu Kontrole letenja Srbije i Crne Gore, SMATSA doo Beograd.

Naime, u praksi je prvobitno, podsetiću na jedan kratak pregled, došlo do problema u primeni ovih međunarodnih ugovora, kada su u pitanju krediti zaključeni sa Evropskom investicionom bankom, jer uzimanje kredita Evropske investicione banke je praktično na neki način isključivalo nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Praktično, izmene i dopune ovih zakona kojim su ugovori potvrđeni su doneti kako bi se obezbedila dvostepenost u ovim postupcima i obezbedila nadležnost Republičke komisije. Podsetiću vas da je zaključeno sa Evropskom investicionom bankom ugovor o izmenama i dopunama finansijskih ugovora koje sam pobrojao, gde je ključna odredba člana 2. stav 2. koja glasi – na kraju člana 604., koji se odnosi na postupak nabavke, provera postupka po pravnim lekovima kao što je predviđeno u srpskom zakonodavstvu biće na raspolaganju bilo kojoj strani koja je imala interes za dobijanje određenog ugovora i koja je bila oštećena ili rizikuje da bude oštećena od navodnog kršenja.

Praktično, time je omogućeno da se reši problem nedostatka pravnih lekova koji je postojao u osnovnim tekstovima navedenih finansijskih ugovora, jer za razliku od drugih zajmodavaca Evropska investiciona banka ne postupa u drugom stepenu po žalbama zainteresovanih strana.

Upravo iz tog razloga ovim u praksi i u životu nije u celosti obuhvaćena cela problematika, jer se Republička komisija oglašavala ne nadležnom u situacijama kada su zajmovi koje je zaključila Evropska investiciona banka sa drugim korisnicima, osim kada je u pitanju zajmoprimac Republika Srbija i u kojem je Republika Srbija bila ugovorna strana.

Inače, sve odredbe koje su zaključene, kao i ugovorima sa Republikom Srbijom su apsolutno identične. Kako se radi o identičnoj pravnoj situaciji, a u ovim drugim ugovorima gde nije direktno zaključila Republika Srbija kao zajmoprimac ugovor i nije ona nosilac svega toga, Republička komisija je nastavila da odbacuje prigovore i praktično time onemogućila dvostepenost u postupanju i u odlučivanju, kada su u pitanju interesi korisnika ovih sredstava. To jeste razlog za prihvatanje ove inicijative i utvrđivanje Predloga za autentično tumačenje na način kako je to dostavljeno Narodnoj skupštini na dalji postupak i odlučivanje, jer se radi o potpuno identično pravnoj situaciji i smatramo da obezbeđivanje uslova za dvostepenost u odlučivanju može samo da obezbedi jednu apsolutnu sigurnost, zakonitost i kontrolu postupka koji se sprovodi i kada zajmoprimci, a radi se, na primer, o javnim preduzećima ili nekim drugim institucijama, nisu u situaciji da mogu da podnesu pravni lek i da jednostavno to između ostalog i blokira upotrebu ovih sredstava na duži vremenski period, jer onda procedura, postupak i sve ostalo ide jednim sasvim drugim tokom koji nije ni najmanje u interesu Republike Srbije.

Evo, za početak toliko. Mislim da je ovo nešto što s pravom predlažemo parlamentu i nešto što će zaista obezbediti adekvatnu i odgovarajuću primenu i ravnopravnost svih učesnika u postupcima javnih nabavki, kada se radi o sredstvima koja se pribavljaju iz kredita Evropske investicione banke. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 17.09.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, o ovoj temi govorio sam i na prethodnoj sednici, iako baš i nije bila deo dnevnog reda, ali obzirom da je bio set zakona koji je vezan za prosvetu, želeći da na vreme utvrdimo putanju za neki naredni period. Već tada je dosta toga i rečeno šta se misli i o produženju roka za studiranje kada su u pitanju studenti koji su upisani po starom sistemu, a i kada su u pitanju studenti koji su prvi upisani po ovom tzv. bolonjskom sistemu koji, takođe imaju problema.

Naravno da svoje mišljenje i stav po tom pitanju nismo promenili jer nije bilo nikakvog odgovarajućeg argumenta koji bi nas ubedio da treba tražiti bilo koji razlog da se ovim ljudima ne izađe u susret i da im se ne omogući da završe studije koje su započeli.

Slažem se u pretežnom delu sa ovim što su moje uvažene kolege govorile i ne bih želeo da ponavljam ono što je već rečeno, ali zaista Srbija nije bogata zemlja da bi se lišila bilo kog dinara uloženog u obrazovanje, dinara koji je potrošen iz budžeta ili iz kućnog budžeta i da to ne bude valorizovano diplomom koja će zasigurno imati svrhu da poboljša nečiji rad i angažovanje na radnom mestu, u krajnjem slučaju, ako ništa drugo, barem i stepen obrazovanja će biti podignutiji na viši nivo, a to je ono što nam je zajednički cilj.

Potpuno razumem poziciju vašu i Ministarstva koje se našlo u poziciji da treba da nadograđuje nešto, što ja lično smatram da nije dobilo dobre temelje kada je započeto, jer mi iz pokreta Socijalista i verujem većina kolega nisu bili u prilici da govore kada je uvođen novi sistem studiranja da o tome odlučuju, da odlučuju uopšte o postavljanju bilo kakvih rokova za završetak studija za studente koji su upisani po starom.

Lično mislim da u takvoj situaciji, da smo tu priliku tada imali, ne bismo zasigurno podržali bilo kakvo ograničavanje roka za studiranje, jer jednostavno ti ljudi su upisali fakultete u nekom drugom važećem zakonodavnom sistemu i ozbiljno se postavlja pitanje - da li je tada kada su ti zakoni donošeni učinjeno nešto što i nije bilo u skladu sa Ustavom, ako ni sa čim drugim ali mislim da je i sa mnogim drugim zakonima bilo u suprotnosti?

Međutim, neke skupštine pre nas su to učinile i dovode nas u situaciju da, ovo je, ako se ne varam, već treći put da ovaj skupštinski saziv razgovara na ovu temu.

Produžetak koji ste vi predložili od dve godine mi ćemo podržati. Smatramo da ste kompetentniji od nas da možete da napravite odgovarajuću procenu i koliko će to biti stimulativno da ovima koji po starom studiraju zaista učine jedan dodatni napor i te studije u nekom roku koji dolazi bude priveden kraju.

Mislim da bi bilo jako dobro zatražiti od fakulteta i to u što skorijem roku jednu potpunu evidenciju, jer niko drugi sem fakulteta nema evidenciju o upisanim studentima, ako se ne varam, i da nam pripreme jednu dobru analizu, ne moramo mi čekati dve godine, niti će sledeći saziv morati da čeka, ili bi postojao razlog da se čeka dve godine, da se opet dođe u cajtnot da bi se odlučivalo o nečemu na odgovarajući način.

Sada već treba pripremiti teren sa tačnim podacima koliko je studenata bilo 2016. po starom sistemu, pa koliko je prošle godine bilo studenata po starom sistemu koji nisu završili, pa da vidimo rezultate šta će to u narednih godinu dana, recimo, kao neko prolazno vreme na polovini ove putanje da se dešava na fakultetima da bi se o tome moglo odlučivati.

Inače, lično sam ja stanovišta koje ne mora da bude ispravno sa pedagoške strane, nisam vaše struke i sebi to mogu da dozvolim, ali da se mi pitamo, ovo bi verovatno izgledalo tako što bi se taj period studiranja produžio na neograničen vremenski period.

Naravno, u ovom trenutku možemo da učinimo ovo što činimo. Iz tog razloga vas u tom segmentu maksimalno podržavamo i znate, dokle god se bude vladalo po jednim starim dobrim domaćinskim principima i dokle god mi budemo imali u Ministarstvu ljude koji znaju šta je pedagogija i kako se sa predškolcima, osnovcima, srednjoškolcima i sa studentima razgovara i kako se mogu stimulisati, onda možemo da imamo poverenja u ovakve odluke koje nam predlažete.

Naime, kada su u pitanju studenti koji su se upisali po bolonjskom principu među prvima, ono što sam ja uspeo da propratim, ne samo iz mejlova mnogih i mnogih kontakata od strane ovih studenata koji su sada u problemu, već iz onoga što su ljudi koji su iz struke to analizirali, dajem sebi za pravo da zaključim da ti ljudi koji su počeli i bili eksperimentalni kunići sa prvim generacijama Bolonje su došli u zaista vrlo nezavidnu poziciju ne svojom voljom.

To što ne postoji ni jedan predlog kako bi se sproveo način reupisnog sistema ili kako bi se ovaj problem u koji su oni dospeli rešio, mislim da je nešto što takođe treba da bude predmet angažovanja i njih ali i Ministarstva.

Da bi se zakonskim putem ovo definisalo, ja razumem vašu dobru volju, dobru volju fakulteta na koju možemo da računamo, ali dobra volja nije obaveznost u svakom trenutku. Potpuno podržavamo to što ćete poslati preporuku fakultetima da im se omogući nastavak daljeg studiranja, ali mislim da i naredni period mora da se posveti tome kako i ovde pronaći odgovarajuće rešenje koje će zadovoljiti sve one probleme koji su se pojavili.

Ja bih zaista želeo da istaknem nekoliko problema koje sam ja uočio u svemu tome, a to je da, prvo, ti ljudi bi došli u situaciju da umesto jednog ispita koji im je preostao dobiju nekih novih dvanaest ispita ili su u međuvremenu programi promenjeni kod reupisa, bili bi ogromni troškovi ekvivalencije i mislim da, čak, ni sami fakulteti ne znaju kako bi to učinili.

Već sam napomenuo ogromnu programsku razliku. Postavlja se pitanje - da li nam fakulteti uopšte imaju kapacitet takav da ukoliko bi svi ovi studenti ponovo morali da izvrše reupis, kako oni to kažu, da li bi uopšte bilo kapaciteta da dođu na nastavu i da slušaju predavanja, budu na vežbama, čak iako im to životna situacija dozvoli, a mnogi od njih su već i u radnom odnosu?

Poništavanje bodova koji su ostvareni na predispitnim obavezama, umesto da su sačuvani na neki način, jednostavno je dodatni problem, čak i ono što se meni ne sviđa, meni se zaista bolonjski sistem studiranja uopšte ne sviđa, možda imam i preteranu averziju prema svemu tome, a taj sistem bodova je malo čudna priča, možda mi koji smo završavali po starom, to teško možemo da razumemo od vas koji ste direktno u materiji danas, ali osnovni princip Bolonje je da ono što se stekne bodova i pozicije, više ne može da se gubi. Ti naši stari bolonjci, ako sam dobro shvatio zbog svih ovih promena, spajanje ispita, promene same programske šeme izmene ispita, spajanje određenih ispita, uvođenje novih ispita, došli su u situaciju da te bodove izgube.

Prema tome, sve su ovo vrlo složeni i kompleksni problemi. Mi ćemo ih, nadam se, u toku ove nedelje kada su stari studenti u pitanju rešiti usvajanjem predloga koji ste izneli što se toga tiče. Nadam se da ćemo, tako da kažem, i za ovu godinu rešiti problem ovih koji studiraju prema bolonjskom sistemu, a bili su među prvim studentima koji su to upisali na osnovu preporuke i volje fakulteta i taj problem rešiti, ali mislim da treba pripremiti teren da se i jedno i drugo konačno zakonskim aktima do kraja definišu.

Ja vas molim da iz tog ugla posmatramo celokupnu situaciju, uzimajući u obzir sve one druge elemente koji su važni.

Moram da istaknem još jedanput, ljudi nisu statistički podaci, ljudi su deo Srbije, deo srpske duše, deo našeg sistema, deo vaspitanja, obrazovanja, deo naše odgovornosti da im stvorimo uslove da u Srbiji mogu da okončaju studije. Barem je to tema današnje rasprave.

Iz tog razloga podržaćemo predlog koji je ministarstvo dostavilo i Vlada Republike Srbije, uz nadu da će u nekom budućem periodu i ovo biti definitivno razrešeno. Najlepše bi bilo time što bi svi završili u ovom roku studije koje nisu završili.

Nisam baš preterani optimista što se toga tiče u potpunosti, ali tražiti trajno rešenje i posle ove dve godine mislim da se može na osnovu ovih smernica koje sam danas pomenuo. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem.

Imam pitanja ponovo za premijera, predsednika Vlade.

Mi smo već pre jedno dobranih osam, devet meseci u ovom domu razgovarali o tome da je zaista nužno da se plate sudija za prekršaje usklade sa platama sudija redovnih i specijalizovanih sudova. Mislim da smo to razgovarali o tome kada je bio budžet u pitanju, pošto očigledno, i tada smo se složili, a i iz izjava koje sam čuo od gospođe ministra, vezano za usklađivanje tih plata, ja više neću pitati da li ima uslova i potrebe, nego kada ćemo to uraditi, jer zaista, ti ljudi su dobili maksimalne obaveze koje podrazumevaju sudijske funkcije, ali njihova prava nisu do kraja ispoštovana.

Mislim da je to jedna od naših ozbiljnih obaveza kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, a da to možemo da gotovo sa izmenom i dopunom tri ili četiri člana zakona dovedemo u red. Ja ne znam da li su finansije problem ili šta drugo, ali ne vidim razloga zbog čega se sa rešavanjem ovog toliko čeka.

Interesuje me, kada je u pitanju izdavačko preduzeće „Prosveta“ a.d. Beograd, Knez Mihailova 12 koje se trenutno nalazi u programu unapred pripremljenog programa restrukturiranja, odnosno oporavka od pljačkaške privatizacije koja nažalost nije poništena, nego je samo raskinuta, šta Vlada Srbije, kada je u pitanju ova zaista institucija od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, može da učini kada su u pitanju dve stvari? Jedna stvar je rekonstrukcija knjižare „Geca Kon“, za koje su oni dobili od Republičkog zavoda za spomenike kulture nalog da izvrše rekonstrukciju, popravku i sve ostalo, šta Vlada može da učini da im obezbedi odgovarajuća sredstva za to i da li će Ministarstvo privrede i Vlada podržati njihovu molbu i zahtev za odobrenje kredita koji bi im omogućio da jednostavno svoje poslovanje usklade do kraja i stanu na noge i da bar u ovoj minijaturi očuvamo jednu istorijsku instituciju koja je nekada imala 700 zaposlenih? Zna se šta je prosveta značila na ovim područjima.

Nažalost, posledica pljačkaških privatizacija jeste da je neko ko je kupio bez ikakvih posledica prodao ogromne prostore u Čika Ljubinoj, ogroman broj drugih objekata koje su imali, doveo ih na rub propasti. Dobro je što je bar taj ugovor raskinut, ali mislim da imamo obavezu da iznađemo mogućnosti da u ova dva pravca im pomognemo da stanu na noge.

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -