| 19.02.2020. | Zakon o izmeni Zakona o oružju i municiji |
usvojen
|
| 11.12.2019. | Predlog zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju |
odbačen
|
| 04.11.2019. | Predlog zakona o izmenama Zakona o sudijama |
odbačen
|
čeka se odgovor 5 godina i 10 meseci i 10 dana
Poštovani gospodine Komlenski, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...
čeka se odgovor 7 godina i 1 mesec i 5 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
čeka se odgovor 7 godina i 11 meseci i 14 dana
Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.
Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, poštovani ministri, ja ću govoriti o onome što je najaktuelnija tema ovog trenutka. Mislio sam da taj deo priče ne obuhvatam da će biti o njemu dovoljno rečeno, ali obzirom da je mnogo toga maliciozno rečeno juče tokom zasedanja, a da imam utisak da ti koji su gomilu stvari komentarisali oko ovog Zakona, a nisu zakone ni pročitali ili nisu razumeli, onda sam prinuđen da kažem i ja par stvari.
Za kratko ću se osvrnuti na dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ne postoji ni jedan zakon koji će besprekorno regulisati sve situacije koje život stvori i uvek postoji nešto gde će rez koji zakon ostaviti biti nepravedno izostavljen ili nepravedno obuhvaćen nečim. Pogotovo je to jako teško i komplikovano kada se rešavaju teška i ružna nasleđa koja traju decenijama.
Lično bi ovom zakonu možda pristupio na jedan drugačiji način i to želim da podelim sa vama. To je da jedan ogroman broj izvršnih postupaka koji se vodi protiv naših građana je zasluga apsolutnog nerada bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu gde se uopšte nije postupalo po hrpama predmeta koji su podneti još od 2000. godine pa nadalje, sve dok nisu, tako da kažem, uspeli iz pravosuđa da se izbore da teret nerada po tim predmetima prebace na izvršitelje.
Nisam ja neko ko će da brani izvršitelje, ima i o njima mnogo primedbi, ali je činjenica da su ti zahtevi, pogotovo kad je infostan, to su enormni brojevi, mi smo u nekom prethodnom periodu jedan broj tih predmeta, praktično obustavili limitirajući do kog iznosa glavnice se neće sprovoditi, ali ih je ostalo previše. Kamata od 15-20 godina, a rešenja predata u roku zaista je nešto što je problem koji se vremenom stvori.
To je nešto o čemu treba razmišljati generalno, jer dovoljno dugo vremena mi imamo stabilne finansije da bismo mogli da razmislimo o tome da li kamate, hajde bar kod ovih komunalnih usluga prestaju da teku onog trenutka kada kamata dostigne nivo glavnice. Mislim da je to nešto o čemu treba razmišljati, znam da se to verovatno ministru finansija ne sviđa, ali je to nešto što bi bilo apsolutno u redu i pravično.
Što se tiče drugih primedbi, ja nisam ljubitelj banaka, pogotovo ne ovih stranih, jer mislim da su domaće svesno i namerno uništavane da bi došle ove druge, ali tu smo gde jesmo. Amandmanski smo reagovali kolega Torbica i ja, ali bih i to rekao sad da postoje određene odredbe ovog zakona, pogotovo člana 151d koja ako ostanu ovako mogu da dovedu u pitanje mogućnost davanja kredita jer će banke, bojim se, izgubiti interes ukoliko ova odredba ne bude malo drugačije formulisana.
Znate, u praksi u životu, pošto ovde u tom članu koji je predviđen govori se o tome da izvršni dužnik ako je dao saglasnost da se može naplatiti iz nepokretnosti, žargonski da kažem, stavi hipoteku, onda se ta nepokretnost i prodaje zarad duga, ali imamo situacije koje su jednostavno zakonom definisane da kada se stanovi kupuju na kredit banke ne isplaćuju te kredite dok prodavac ili investitor ako je objekat u izgradnji ne upiše hipoteku i ta hipoteka se nominalno ne menja sa imena prodavca na ime kupca, nego nastavlja da traje.
Bojim se da sa ovakvim pravosuđem možemo da dođemo u situaciju i da kaže - ne, ne, pa nije to hipoteka izvršnog dužnika, to je potpisao neko drugi. To je nešto što može biti nenaplativo i možemo ozbiljno da dovedemo u pitanje da li će banke hteti da rizikuju ili neće da rizikuju od naše čuvene sudske prakse da daju kredite za stanove koji su manji od 60 kvadrata.
Kada sam govorio o tome da ne može sve jednako da se odseče, preseče i uradi, mislio sam i na to, neke komentare koji su bili, s kojima mogu da se složim, ali to su stvari koje se ne mogu definisati do te mere u potpunosti, a to je kada neko kaže, pa jel jedina nepokretnost i stan od 59 kvadrata u centru Beogradu. Pa, ne mora baš da bude u centru Beograda, može da bude na drugom mestu, ali to su, jednostavno, situacije koje ne može zakon sam da redefiniše i negde se mora podvući crta gde ona ide.
Kada su u pitanju posebni uslovi za evidentiranje za upis prava na nepokretnostima, ono s čime se pretežno ne slažem, a to je sa jednom odrednicom da se taj zakon ima primenjivati i na objekte za koje su podnosioci zahteva, po ranije važećim zakonima, ishodovali pravosnažno rešenje o ozakonjenju, odnosno legalizaciji, a koji nisu upisani u evidenciju nepokretnosti prava na njima.
Mislim da nijednim zakonom mi ne možemo da stavljamo van snage pravosnažna rešenja. Ovo bi to dovelo u pitanje. Objektivno gledano, mislim da svi oni koji su ispunili uslove da dobiju rešenje, a rešenje se dobije kad prođete celu proceduru i platite takse koje je država odredila, treba da ostanu van primene ovog Zakona o evidentiranju upisa prava na nepokretnostima, naravno ukoliko to žele, jer oni mogu to jednostavno da urade, ne opravosnaže nikada i onda će ući u postupak svega ovog.
To su ipak ljudi koji su ispoštovali zakon, ispoštovali procedure i praktično predmet doveli do kraja, a predmet stoji i fali mu još jedna povratnica zato što nam pošta loše radi i nema pečat pravosnažnosti, a da ne idemo u drugu krajnost, još goru krajnost od ovoga, a to je pravosnažno rešenje o ozakonjenju koje nije upisano u evidenciju nepokretnosti. Apsolutno ne vidim razloga… Ovde se radi o potpuno dve različite nivelacije, dve različite platforme i mislim da bi u ovome trebalo intervenisati.
Ono što ostavlja meni nejasnoću, u kojoj meri i na koji način će se upisivati i ozakonjivati lokali koje su ljudi kupovali. To ostaje negde malo onako nedefinisano u celom ovom zakonu. Naravno, može podzakonskim aktima, ali bilo bi bolje da je u samom zakonu.
Lično, prva reakcija mi je bila čuđenje kada je rečeno da će se insistirati na naknadi koja je u potpunoj visini za uređenje građevinskog zemljišta. Naravno, to me je obradovalo zbog svih onih koji su svojevremeno i uvek poštovali zakone ove državem pa i onih prethodnih država i plaćali pripadajuće kategorije. Ono gde ja imam bojazan iz ovog zakona koja može da se desi, može zbog prakse, a u praksi sam kroz advokaturu svašta video, dok sam se bavio, a to su ugovori o zajedničkoj izgradnji gde su korisnici zemljišta upisani u građevinskim dozvolama, formalno se pojavljivali kao prodavci, a suštinski investitori su bile neke bitange koje su to dobro znale da iskoriste i koje sada neće biti na tapetu. Ti ljudi koji su to radili većina njih nije to radila da bi prodavala 30 stanova, 15 stanova, deset stanova, pet lokala, već da bi rešila svoje stambene probleme, da bi rešili probleme svoje dece. Znači, tu su u pitanju bili jedan, dva, tri stana i to je nešto što možda podzakonskim aktima treba tražiti načina kako razgraničiti kada Agencija bude to upisivala.
Takođe, mora se biti jako obazriv kada su u pitanju ove zabeležbe da nisu plaćene komunalije, da žargonski kažem tako, za objekte, jer ne znam kako će ih tumačiti banke i čuveni notari, da li će hteti da overe ugovor o kupoprodaji kada ja jednog dana upišem u evidenciju pravo svojine na nekoj nepokretnosti koja je ovako nastala. Ja ću hteti da overe ugovor čak ne o kupoprodaji, o poklonu, ako hoću da poklonim nekom od dece ili nije ni važno šta hoću da radim sa tim stanom, tako da taj stepen obazrivosti treba imati...
Naravno, ima i vreme pred nama koje će pokazati šta je, ali sami smo ovde predvideli jako kratke rokove, a kada su tako kratki rokovi, onda se mora brzo delovati i ukoliko bude bilo potrebe da se rade nekakve eventualne izmene i dopune ovog zakona.
Jako je važno i apsolutno podržavam, jer ovo je nešto najbliže onom jednom potpunom premeru iz 1964. godine, kada je evidentirana svaka nepokretnost, svaka šupa, svaki poljski ve-ce, da bi se država uspostavila i radila ono što treba da radi, jer decenijama mi gubimo i prihode od poreza na imovinu itd, ali država da bi znala kakva je, koliko vredi, mora sve da se evidentira i mislim da ne može da postoji nikakvo opravdanje da li je vreme setve, da li je vreme slava, da li je vreme žetve, da li je neko baš previše u inostranstvu. Ako njega njegova imovina ne interesuje, neka to jednog dana rešava u klasičnim sudskim sporovima.
Hvala.
Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.
Naime, kada je u pitanju član 3. ovog zakona, sa stavom 1. nemamo nikakav problem gde se definiše osnovna delatnost javnog medijskog servisa i njegova funkcija u ostvarivanju javnog interesa, ali kada je u pitanju stav 2. gde se kaže da, pored delatnosti iz stava 1. ovog člana, javni medijski servis može obavljati i komercijalnu delatnost kojom se ne sme ugroziti obavljanje osnovne delatnosti, tu već imamo primedbi, jer je krajnje vreme da javni servis postane zaista javni servis.
Da bi on zaista bio javni servis treba ga u celosti finansirati iz budžeta i TV pretplate ili samo iz budžeta ili samo iz TV pretplate, ali prekinuti maltretiranje građana sa reklamama.
Niko od građana ne želi da plaća TV pretplatu da bi gledao reklame, a siguran sam da niko od građana ni novac iz budžeta ne želi da se izdvaja da bi se te reklame emitovale na RTS-u. Radi toga treba ukinuti i mogućnost pružanja tehničkih usluga i iznajmljivanja proizvodnih i drugih kapaciteta jer su upravo reklame i tzv. iznajmljivanje proizvodnih i drugih kapaciteta i tehničkih usluga upravo prostor za zloupotrebu od strane zaposlenih na RTS-u koji bi morali isključivo da vode interes o javnom interesu, o javnom servisu, a ne da koriste ovaj međuprostor za lične interese.
Hvala.
Zahvaljujem.
Predložili ste izmenu člana 6. tako što odgovornost Javnog medijskog servisa prema javnosti, kao i uticaj javnosti na njegovo delovanje se ostvaruje posebno, pa kažete – komunikacijom sa slušaocima, gledaocima i civilnim društvom.
Naime, ovaj amandman podnosimo tražeći da se iz predloženog teksta briše civilno društvo. Ni jednim jedinim zakonom u Republici Srbiji pa ni ovim nije definisano šta bi taj pojam trebao da predstavlja, šta on označava, koga obuhvata i ko sve tu može da spada. Tako da, uspostavljanje obaveze da ova komunikacija bude neposredna sa slušaocima, gledaocima i čitaocima je više nego dovoljna.
Na ovakav način u zakonodavstvo Srbije uvodite pojam civilnog društvo je nepotrebno, zbunjujuće i otvara veliki prostor da se na pogrešan način tumači.
Ako ste hteli da govorite o udruženjima građana onda ste trebali da napišete udruženja građana. Civilna društva, sem njihovih definicija na „Vikipediji“ i nekim drugim mestima nigde drugde ne postoji, prvo gde se pojavljuje jeste ovaj zakon. Mislim da je to nedopustivo, u zakonskom tekstu tako nešto raditi, pogotovo što ovaj zakon nema pojmovnik, pa ste i u pojmovniku pokušali da to definišite.
Prema tome, ovo je nešto što se za ovih dvadeset i nešto godina nije desilo, da se pod pritiskom EU, bukača sa ulice uvodi nešto što nije pravna terminologija Republike Srbije na ovakav indirektan i neprimenljiv način.
Molim vas da o ovome još jednom razmislite i usvojite ovaj amandman.
Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?
Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?
Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.
Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.
Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?
Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.
Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.
Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?
Zahvaljujem predsedavajuća.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.
Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.
Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.
Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.
Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.
Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.
Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.
Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Pitanje je Ministarstvu pravde - Da li je Ministarstvo dobijalo pritužbe na rad sudije Mirjane Ilić i da li je iste dostavljale predsedniku Višeg suda u Beogradu na izjašnjenje, te ako jeste, kakve je odgovore dobilo? Suština tih primedbi je da ta sudija već 20 meseci nezakonito i suprotno pozitivnim zakonskim propisima, zloupotrebom nepostojećeg instituta službene beleške sprečava da Krivično veće tog suda odluči o predlogu za suđenje u odsustvu u predmetu poznatom kao optužnica za Petrovačku i Prijedorsku cestu.
U skladu sa sudskim poslovnikom, koji donosi upravo ministar pravde, ako Ministarstvu do sada nije bilo dostavljeno pritužbi na rad imenovane, onda moje današnje pitanje tretirajte kao pritužbu i molim vas da mi u skladu sa Poslovnikom dostavite povratnu informaciju u odgovarajućem roku. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.
Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.
Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?
Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.
Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.
Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.
Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.
Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.
Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.
Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.
Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.
S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.
(Stubline, 15.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 133000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Odbornik u Skupštini | Skupština gradske uprave Obrenovac | Opština | Mesečno | 20000.00 | RSD | 18.08.2020 - |