ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Osnovne informacije

Statistika

  • 223
  • 1
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 8 meseci i 17 dana i 6 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 27 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena ministre, uvažene kolege, ja ću samo podsetiti da ne možemo sve gledati sa emocijama i isključivo samo sa političkog aspekta, već se moramo ponašati pomalo kao pravnici, pogotovo u ovakvim situacijama kada je u pitanju rasprava o amandmanima i mogućnosti da ti amandmani uopšte budu inkorporirani u postojeći zakon na način kako je to predloženo.

Ono što je nesporno da većina članova ovog parlamenta smatra da genocida u Srebrenici nije bilo, ali način na koji je amandman predložen da bude u perspektivi ako bi se nekim slučajem usvojio sastavni deo krivičnog dela teško ubistvo, zaista pravnički je apsolutno nemoguće izvesti i smestiti ga u taj prostor.

Ja mogu da razumem potrebu da se o ovome govori i ovo je nešto o čemu trena razgovarati na mnogo različitih nivoa. Znači, nije samo pitanje olakog komentarisanja da je u Srebrenici bilo genocida od strane mnogih u Srbiji, već pravo da vam kažem, meni je od toga čak i više smetalo u poslednje vreme što i na Javnom servisu i mnogim nacionalnim televizijama se koriste termini apsolutno nedozvoljeni i neprimereni kao „Kosovo“, kao „predsednik republike Kosovo“ umesto „tzv. Tvorevine šiptarske koja je nastala dole tako kako jeste“.

To su sve stvari o kojima se da razgovarati. Dobro je što je pokrenuto da se o tome popriča, ali pravnički je apsolutno nemoguće da ovakav amandman postane sastavni deo ovog dela zakona koji je, tako da kažem, kolokvijalno napadnut amandmanom koji su kolege iz SRS predložile.

Nažalost, uz svu surovost, ponekad moramo zaista da stvari posmatramo kao pravnici, iako su emocije u nekom trenutku potpuno na drugoj strani i želje koje bismo želeli da kroz diskusiju, ne samo, nego i kroz ono što pretočimo na papir bude mnogo drugačije od onoga kako piše.

Inače, samo bih rekao sledeću stvar. Dovoljno krivičnih dela u postojećem zakoniku postoji da kada bi se javno tužilaštvo malo ozbiljnije pozabavilo svojim poslom, ima mesta da mnogi za ovako ozbiljne tvrdnje budu procesuirani, bez obzira da li su narodni poslanici, da li se bilo gde nalaze u politici, iz bilo kog razloga da su pomenuli, jer ja mogu da se složim da ovo što mi slušamo mnogo puta nisu naučne rasprave, nisu teoretisanja da li je toga bilo ili nije bilo, nego apsolutno tvrdnje koje treba isključivo i samo da pričine štetu Republici Srbiji i Srbima kao narodu, gde god da žive, ne samo na teritoriji Srbije i Republike Srpske, nego u celom svetu.

Prema tome, mislim da u ovom segmentu više treba razgovarati o tome zašto tužilaštvo ovakve stvari nije pokretalo, jer stvarno mislim da prostora i elemenata za tako nešto ima. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2019.

Zahvaljujem.

Ja ću samo podsetiti da je jedna od adekvatnijih mogućnosti bila da se ono što ima pravo svako od narodnih poslanika pojedinačno, a posebno i kao politička grupacija, da predloži zakon o izmenama i dopunama zakona koji bi mogao da bude poprilično dobro smešten, pa da vidimo ko će to podržati i ko neće. Zašto? Jer, i mi isto tako smo predložili donošenje odluke kojom će se formirati komisija koja bi trebalo da istraži i utvrdi tačan poimeničan broj svih žrtava agresije NATO pakta 1999. godine. Čekamo da to dođe na dnevni red Skupštine jako strpljivo, iako smo više puta očekivali da će možda to i neki drugi državni organi uraditi. Ali, ne moramo za sve da čekamo Vladu Srbije. Naravno da kao poslanici imamo mogućnost da na ovakav način pokrenemo inicijativu. Pa i mi očekujemo podršku apsolutnu svih onih koji su dobronamerni u ovoj Skupštini i razmišljaju o dobrobiti Srbije, da se takav jedan posao uradi.

Između ostalog, takvim poslom, kao što ćemo na ovaj način, ukoliko budemo sprečili da se neosnovano Srbija optužuje za bilo kakvo postojanje genocida u Srebrenici, na isti način sprečiti bar u budućnosti da bilo ko može da manipuliše brojem žrtava agresije NATO pakta na Srbiju 1999. godine i da to ostane nešto što je potpuno jasno, dobro i u celosti potkovano, da ne bismo trpeli sad kojekakve izmišljotine i licitacije koliko je Srba stradalo u Jasenovcu, da li su bili radni logori i da ne nabrajam sve one idiotluke koje smo prinuđeni da slušamo čak od strane i nekih državnika koji na taj način zaista jako duboko vređaju osećanja srpskog naroda i svih onih drugih naroda koji su stradali u takvim logorima ili u takvim zločinima koji su se dešavali u prošlosti. A neko pre nas je propustio da tačan broj žrtava na nedvosmislen način utvrdi, da to jednostavno niko više ne može sutra da dovede u pitanje.

Prema tome, i ove pravničke mogućnosti i poslovničke postoje. Prema tome, očekujemo u tom smeru inicijativu, jer zaista, ni odbor se ne bi na način na koji se izjasnio kada je u pitanju ovaj amandman ne bi izjašnjavao, već bi isključivo morao da gleda sa formalno-pravne strane. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući, drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, uvažene kolege, ja ću nastaviti tamo gde je kolega Neđo Jovanović stao, a to je jedan mali deo komentara o Predlogu zakona o sprečavanju korupcije.

Iskreno rečeno, nije mi važno da li je donošenje ovog zakona potrebno zbog usklađivanja pravnog okvira sa preporukama GREKO komisije, odnosno Saveta Evrope ili bilo čega drugog, nego mi je važno zato što se to donosi na korist građana Republike Srbije.

Ovaj zakon očigledno pokazuje da se vrlo temeljno analizirao efekat sada važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Otklanja neke nedostatke koji su uočeni tokom prethodnog perioda i imam utisak da po meni najvažnijih nekoliko stvari koje on bitno menja iako to na prvi pogled tako ne izgleda, jesu u stvari postupak izbora direktora Agencije i uvođenja veća Agencije umesto odbora Agencije.

Kada je u pitanju direktor Agencije, dobro je što bez obzira na vrlo dobre i pozitivne rezultate rada sadašnjih rukovodilaca Agencije za borbu protiv korupcije, ali naravno uvek razmišljamo o budućim vremenima i o još boljem radu, to što će se stručnost ljudi koji konkurišu na mesto direktora Agencije praktično kontrolisati na jedan vrlo kvalitetan način. Znači, formiranjem komisije koja će imati zadatak da sprovede test koji će imati obavezu da obezbedi potpunu i dobru ocenu o stručnoj osposobljenosti, znanje i veštinu kandidata, je nešto što će nam garantovati postojanje njegove stručnosti, onoga ko bude bio predložen kao mogući kandidat Narodnoj skupštini za izbor za direktora.

Zatim, ono što je jako važno, ali i izuzetno velika odgovornost komisije jeste drugi deo posla koji ima, da se oceni njegov profesionalni integritet za obavljanje funkcije direktora Agencije. Treći deo naravno je takođe važan, odnosi se na plan i program rada Agencije u periodu u kojem mu se poverava mandat i to su stvari koje su jako važne.

Da ne postoje neka iskustva o kojima ću nešto malo kasnije govoriti, možda bih ovde i osporio to da je potrebno da se obezbedi potpuna profesionalizacija veća Agencije. Po ovom Predlogu zakona, veće Agencije mogu sačinjavati ljudi koji ispunjavaju iste uslove koje mora da ispunjava i direktor Agencije i oni prolaze kroz test, s tim što naravno moraju da polaže test stručne osposobljenosti, kao i da prođu ocenu njihovog profesionalnog integriteta za obavljanje funkcije direktora.

Ovo će doneti jedan novi kvalitet u radu Agencije koja će se boriti protiv korupcije. Naravno, tu treba voditi računa samo da se jedna širina koja se ponekad profesionalizacijom određenih dela može izgubiti vremenom, ali to jeste posao ovog doma kada bude usvajao izveštaj o radu, da to dobrano proprati, kao i ministarstvo koje ima svoj udeo u postupku, kada su u pitanju ocena rada same Agencije, a i izbora i direktora i veća.

Zašto sam ovo rekao da je jako važna ocena profesionalnog integriteta? Jer smo imali nažalost jednu ružnu situaciju, da nam član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije bude krivično gonjen i odgovara, doduše ne na način na koji mislim da je trebao da odgovara, ali to je stvar pravosudnih organa.

Znate, danas je taj čovek neko koga nam sa ulice predlažu kao ovlašćenog pregovarača, a inače odlukom Trećeg javnog tužilaštva u Beogradu, u predmetu KT 331/15, narodski rečeno odobreno je odloženo gonjenje Čedomiru Čupiću, tadašnjem članu Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, da izbegne krivično gonjenje kako to narod voli da kaže i ispuni obaveze koje mu je tužilaštvo odredilo, a da se postupak ne vodi za falsifikovanje zapisnika koji jeste imao određena negativna dejstva na sam rad agencije.

Uvođenjem ovog instituta, jasno je da će se, ne zasigurno sprečiti, ali i dobrano preduprediti mogućnost da neko ko je trebao da odgovara za falsifikovanje službene isprave, za zloupotrebu službenog položaja da mu se na neki način izađe u susret, ali to je činjenica da je to pravo ovlašćenog tužioca i sudija koji se saglasio sa odloženim gonjenjem, to prekvalifikuje na krivično delo nesavesnog rada u službi i na taj način okonča ovaj krivični postupak.

To jeste nešto što u budućem periodu ne sme da se desi, jer odgovornost ljudi koji se nalaze na ovakvim funkcijama ne treba da bude nešto što će ublažiti njihovu odgovornost koja im je utvrđena, niti omogućiti povoljniji položaj u odnosu na obične građane, već naprotiv, treba za primer čak i zloupotreba funkcija, koja su javna ovlašćenja dobijena od ovog doma ili od građana Republike Srbije, upravo da budu otežavajuća okolnost za one koji treba da budu procesirani.

No, tu smo gde jesmo i naravno neizbežna tema svega jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i naravno uvođenje kazne doživotnog zatvora. Znate, ovo je tema o kojoj što više razmišljate sve manje tačnih, preciznih ili sigurnih odgovora imate. Možda je najjednostavnije razmišljanje ono prvo koje svakome od nas u prvom trenutku padne na pamte, pa naravno, to je i pravično, da ne kažem da bi ta vrsta pravičnosti za neka krivična dela čak trebala da ide i po principu zakona Talijona - oko za oko, zub za zub, ali trenutni Ustav nama zabranjuje uvođenje smrtne kazne, tako da je ne mogu predlagati, aludirati ka tome da ovakva krivična dela apsolutno zaslužuju izricanje smrtne kazne.

Jasno je da i po pitanju generalne i po pitanju specijalne prevencije rezultati koje će uvođenje kazne doživotnog zatvora postići, neće biti enormno velike. To je neka moja slobodna procena, ali se slažem s tim da će se ostvariti pravednost i srazmernost između učinjenog krivičnog dela i težine krivične sankcije koja se zbog toga izriče. Ako je uopšte moguće tražiti bilo kakvu pravednost i srazmernost između ovih krivičnih dela i one sankcije koja se izriče.

Znate, potpuno podržavam što se za najteže oblike krivičnih dela ubistva, silovanja, obljube nad nemoćnim licem, obljube nad detetom, koja su izvršena prema deci, maloletnim licima, bremenitoj ženi, nemoćnim licima ne može izreći uslovni otpust.

Da se mi malo za trenutak, kako to moji Stublinci kažemo, manemo onoga što nam iz Evrope stalno poručuju i govore kako mi treba da radimo i da se ponašamo, a oni rade na sasvim drugačiji način. Ja to mogu da tumačim iz dva ugla. Kolega Neđo Jovanović je pomenuo i mislim da ste i vi govorili o tome, da postoje države u EU, prvo da velika većina njih ima kaznu doživotnog zatvora, a drugo da određeni broj zemalja takođe ne dozvoljava mogućnost uslovnog otpusta za pojedine vrste krivičnih dela.

Znate, onda kada vam stigne preporuka, odluka Evropskog suda, preporuke EU, onda vam pomalo bude i mučno u stomaku kada dođete do toga da vi niste otprilike iste vrednosti kao oni u njihovim glavama, jer ja na drugi način i ne mogu da razumem da se nama preporučuje nešto kao dobro, a da to kod sebe ne primenjuju, naprotiv, rade stvari koje su dijametralno suprotne od svega toga.

Interesantno je jako da takve preporuke dolaze iz onih zemalja i onih država za koje smo mi i 1999. godine za vreme bombardovanja, a izgleda i posle svega ovoga, bili samo kolateralna šteta i usputne žrtve potpuno nevažne. Briga koju oni pokazuju ili nam nameću da treba da je pokažemo prema osuđenicima u jednom delu meni jeste razumna, ali stvarati prioritet od toga da je mnogo važnije da li će neko imati nadu ili neće imati nadu da će izaći iz zatvora, a uskratio je život na najbrutalniji mogući način maloletnom detetu. Znate šta? Dozvoliću sebi da posle ovoga pretrpim mnoge kritike, ali ću reći krajnje licemerno. Ja nisam čak za to da se tim ljudima uopšte dozvoli i da doživotno žive u zatvorima. Za takve je smrtna kazna koja naravno podrazumeva apsolutnom sigurnošću izveden postupak do kraja.

Ono što ne treba praviti kao preveliku famu, a to je ispade još malo kada slušamo protivnike uvođenja kazne doživotnog zatvora, da je to jedina kazna koja se može izreći za ova krivična dela. Moramo da kažemo ovde građanima jasno i glasno da je na sudu ta odluka koju će kaznu izreći, a da je pored zatvorskih kazni o kojima smo svi danas govorili na ovaj ili onaj način, kazna doživotnog zatvora jedna od mogućih alternativa, jedna od mogućih kazni koje može da izrekne i to samo za najteže oblike krivičnih dela o kojima ste vrlo taksativno danas svi govorili i ne bih da ponovo to ponavljam bez razloga, jer zaista mislim da su svi zapamtili o kojim se krivičnim delima radi.

Mi moramo da vodimo računa o Srbiji, moramo da vodimo računa o našem mentalitetu, moramo da vodimo računa o našem pravosuđu, da sačuvamo ono što je dobro, a dobro je bilo i jako dobro se kroz sav dugogodišnji period pokazalo čvrsto držanje uz kontinentalno pravo i neke naznake i pokušaji koji čak i kroz ove kvazi humanitarne organizacije, koje nam kritikuju uvođenje kazne doživotnog izdržavanja, uvođenje na mala vrata anglosaksonskog prava koje nije primereno niti srpskoj tradiciji, niti našem mentalitetu, niti jednostavno mogu da zadovolje pravdu u krajnjem slučaju kada je u pitanju osećaj pravde od onih koji su neku štetu pretrpeli od počinilaca krivičnog dela.

Treba voditi računa i nastaviti onim pravcem, naravno poboljšavati i uslove za rad sudijama, usklađivati procesne zakone, naravno posebno povesti računa o kadru, danas ponovo na dnevnom redu imamo izbor novih sudija, izbor predsednika sudova za određene sudove gde su se stekle okolnosti da mogu da budu birani, ali još više se mora posvetiti pažnje edukaciji sudija, njihovom jednostavno obrazovanju i ujednačavanju primene zakona na sve građane Srbije, jer to jeste osećaj pravičnosti.

Iz tog razloga što je uvođenje kazne doživotnog zatvora nešto što je pravično, ne mogu reći da će to ispuniti pravdu i da će vratiti one zbog čijeg gubitka života će nekome biti izrečena kazna doživotnog zatvora, ali barem zbog pravičnosti Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržaće ove zakone, kao i Predlog izbora sudija. Ja vam se zahvaljujem na svom angažovanju oko ovih zakona.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?

Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?

Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?

Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?

I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uz svo uvažavanje kolegama iz SRS ja ću zamoliti ministra poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede da nam kaže, obzirom na uvoz jeftine ribe, rečne ribe iz inostranstva, šta Ministarstvo planira da bi zaštitilo domaće proizvođače i da li se nešto čini ili planira u cilju obnove ribljeg fonda u rekama i jezerima Republike Srbije i kakvi se podsticaji mogu očekivati u ovoj oblasti.

Ministarstvo finansija, a od ministra ne dobih odgovor vezano za sredstva vezana za kulturu i korišćenje sopstvenih sredstava za kulturu, pa bih ga zamolio da to odgovori. Obzirom da neću imati mogućnost na potpitanje, ja ću samo pitati da li se pored tih efekata planira i nekakva vrsta obaveze povećanja budžetskog priliva od strane lokalnih samouprava prema institucijama kulture kako bi svoju delatnost mogle nesmetano da obavljaju.

Naime, činjenica je da su neke lokalne samouprave, tipa Zrenjanina i drugih gradova to učinile iz svojih sopstvenih budžeta i tamo ustanove kulture ne smetano rade, ali je činjenica da neke druge lokalne samouprave to nisu uradile. Mislim da to treba imati odgovarajuće zakonske ili podzakonske akte koji će to regulisati.

Pored toga vas moram pitati da li Ministarstvo finansija razmišlja kako će na drugi način urediti procenu vrednosti imovine kao osnovice za naplatu poreza na imovinu, ne samo zbog tog segmenta već zato što je to jedan od bitnih elemenata za obračun buduće zakupnine od 1. januara koju treba da plaćaju tzv. zaštićeni podstanari, pa ću žargonski upotrebiti taj neko stručni naziv.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, tačnije za Ministarstvo inostranih poslova.

Naime, jučerašnji memorandum koji je potpisan sa američkom kompanijom „Behtel“ vezano za projekat izgradnje moravskog koridora, koji je potpisan u zgradi Vlade Republike Srbije je u senku bacilo neprimereno ponašanje ambasadora SAD u Srbiji. Naime, na pitanje novinara – koliko ima nade za mir kada se stalno vrši pritisak na Srbiju za razgovore sa tzv. vladom Kosova u kojoj je pola ljudi koji imaju kriminalne dosijee ili su pred sudskim gonjenjem, ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je odgovorio da to nije tzv. vlada Kosova, već vlada Kosova, rekavši da on ili oni posmatraju Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu.

Nadalje je rekao da su predstavnici Kosova izabrani i da oni sa njima održavaju kontakte kao sa bilo kojim predstavnicima bilo koje države u regionu.

Da, uvažene kolege, to je izgovorio američki diplomata.

Dakle, američki ambasador SAD u Beogradu, Kajl Skot, je juče izjavio da kosovska vlada nije tzv. već vlada Kosova koje je nezavisno i koje je suverena država sa svojim izabranim predstavnicima.

Moje pitanje je – šta će po ovom jednom u nizu incidenata koje je učinio gospodin Kajl Skot kao ambasador SAD preduzeti Ministarstvo inostranih poslova? Naime, ovo je jedan od najflargantnijih kršenja diplomatskih običaja, i ne samo kršenja diplomatskih običaja, nego i ponižavanja Republike Srbije od strane ambasadora SAD, Kajla Skota.

Zaista očekujem da Ministarstvo inostranih poslova reaguje na odgovarajući način i nadam se da neće čekati zakonski rok da dostave odgovor na ovo poslaničko pitanje. Hvala.

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:21