ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. obavljao funkciju predsednika Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.
U XI skupštinskom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjnje siromaštva.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodni poslanik, kada se našao na 29. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 332
  • 4
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 11 dana

Poštovani gospodine Komlenski, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 8 meseci i 6 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 6 meseci i 14 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ne bih da ponavljam ono što su moje kolege i ono što ste vi danas govorili oko ovog zakona, ali ono što je dobro, dobro je da se u nekoliko osnovnih stvari definitivno slažem, a to je da je električna energija strateški proizvod od nacionalnog interesa od kojeg zavisi suverenitet Republike Srbije. To je nešto što nema cenu i to je prethodnih 30 godina pokazalo. Da nije bilo EPS, da nismo imali sopstvenu proizvodnju električne energije u dovoljnoj meri, koliko je to Srbiji trebalo, a u nekim trenucima čak i za izvoz, pitanje je da li bismo danas mogli da sa ponosom kažemo da je Srbija sačuvala svoj suverenitet i da njeni državni interesi nisu ugroženi time, jer drugi mogu da utiče na funkcionisanje privrede u Republici Srbiji na način na koji to građanima i svima nama ne odgovara.

Ovim setom zakona mi regulišemo mnogo toga, stvaramo bazu za neki budući period, regulišemo pitanje obnovljivih resursa, regulišemo strategiju prema neobnovljivim resursima, a ono čega se u ovim zakonima ne dotičemo, ali je takođe bitno za sve ovo o čemu danas govorimo su teško obnovljivi resursi.

Šta podrazumevam pod teško obnovljivim resursima ću nešto kasnije, a shvatićete da su jako bitni i važni za sve ovo.

Dosadašnje iskustvo i tokovi u okruženju, a i u svetu nam jasno govore da moramo biti izuzetno oprezni da ni na koji način ne dovedemo u pitanje sopstvenu proizvodnju dovoljne količine električne energije, ma koliko to koštalo.

Apsolutno sam saglasan da što je pre moguće se prljave tehnologije zamene najčistijim mogućim tehnologijama, ali, pravo da vam kažem, ne bih želeo da živim u državi kojom neko drugi upravlja zato što nema sopstvenu električnu energiju, kojoj neko drugi može da diktira kako će živeti i raditi, pa po cenu toga i da trpim vazduh koji mi u svakom trenutku i nije baš toliko primamljiv.

Imamo mi i u okruženju mnogo primera, ali i dovoljno daleko od Srbije, kao što je Novi Zeland, koji je svojevremeno prodao svoju elektroprivredu jednoj drugoj državi i danas je, praktično, na taj način ta država gotovo pod potpunom kontrolom druge države. Prema tome, svaki korak koji napravimo mora biti dobro odmeren, mora biti baziran na iskustvima koja sami imamo, a bilo bi jako dobro da i tuđa iskustva, pozitivna, ali i negativna, primenimo, jer ne moramo mi svaki put da se učimo na sopstvenim propustima i glupostima.

Građani Republike Srbije, obični građani, mogu da razumeju, može da im bude drago, ali jednostavno moraju da imaju ozbiljan interes da bi sopstvena sredstva uložili, da bi nešto trpeli i ulagali u proizvodnju zelene energije, u smanjenje potrošnje energije i da bi to bilo njima prijemčivo.

Pošto volim da pričam o praktičnim razlozima, to može da glasi evo ovako. Pre jedno desetak godina, pošto živim na selu, u porodičnom domaćinstvu, rešili smo da zamenimo sistem grejanja sa uglja i prešli na pelet, iako nam u tom trenutku ulaganje za grejanje peletom nije bilo isplativo. Zašto smo to uradili? Jednostavno, nismo bili kod kuće po ceo dan da možemo da održavamo vatru, a nisam uspeo ni preko Agencije za zapošljavanje da pronađem nekog koga bih pristojno platio za uslove koje to agencije za zapošljavanje i posredovanje u zapošljavanju rade, da dođe da tri puta dnevno naloži vatru, počisti pepeo dok mi popodne ne dođemo kući.

To je bio osnovni stimulans da pređemo na skuplju varijantu grejanja, da sa uglja pređemo na grejanje peletom.

Pelet je tad bio daleko jeftiniji nego što je danas. Tržište je neumoljiva stvar. Sada smo, posle ovog niza godina, došli u situaciju, verovali ili ne, ali upravo da moramo da menjamo tu peć, jer jednostavno više nije funkcionalna. Imamo sad jednu ozbiljnu dilemu – da li kupiti novu peć na pelet ili menjati ponovo energente.

Mislim da Obrenovac i teritorija Obrenovca napokon zaslužuju, kao verovatno i mnoge druge sredine, dužnu pažnju kada je u pitanju sistematična promena grejanja individualnih domaćinstava.

Pre deset godina je u zemljište na teritoriji Obrenovca sahranjeno, ako se ne varam, 32 miliona evra. Postavljena je kompletna instalacija za gasifikaciju koja deset godina trune u zemlji i do današnjeg dana nije upotrebljena.

Zašto ovo pričam? Kada se budu stimulisali određeni vidovi energije koja će se koristiti u perspektivi umesto uglja, treba voditi računa i o specifičnostima pojedinih sredina. Sasvim je logično da onog trenutka, a nadamo se da će to biti što pre, kada taj gasovod bude priključen i imao pun kapacitet, onda je sasvim logično da se u Obrenovcu forsira i bude beneficiranija cena ložišta, kotlova, potrebne opreme za prelazak za grejanje gasom, jer ukoliko budemo svi prešli da se grejemo na pelet, mi u Srbiji, znajući kako nam funkcionišu pojedine službe i kako nam se ponašaju proizvođači peleta, nećemo imati ni jednu jedinu šumu. Nije nam to cilj i zato kažem da se svakom koraku mora jako obazrivo i selektivno pristupati.

Mislim da bi bilo jako zanimljivo tražiti i načine za dodatnu stimulaciju ljudi za sopstvenu proizvodnju električne energije i ja ću se ovako po prilično laički izražavati o tome. Ne samo proizvođač korisnik, nego možda na neki način vezati jednu kompletnu priču u nekoj budućoj praksi kod podzakonske akte novim izmenama zakona, da se omogući da se isporukom tog viška energije koju će domaćinstvo proizvoditi iz solarnih panela koja budu ugrađena, otplati te panele i otplati izolaciju kuće, zamenu prozora i svega toga, jer to jeste interes Srbije dugoročni. Mnogo je veći interes Srbije da svako domaćinstvo u Srbiji postane energetski efikasno, da svaki krov u Srbiji bude iskorišćen za postavljanje panela, nego da imamo 50 pozicija sa po 10 ili 15 hektara solarnih elektrana koje će proizvoditi struju. Zašto? na ovaj način, kada građani Srbije budu imali lični interes, shvatili da je to za njih povoljno, da je to za njih isplativo, u krajnjem slučaju i za celu našu državu je izuzetno korisno, onda će to ići mnogo lakše, brže i jednostavnije.

Jedan objekat koji sam jesenas rekonstruisao, iako sam čuo da se na ovom projektu zakona radi i da će biti stimulisana izolacija i da će to biti jedna opšta kampanja, srećom da sam taj posao obavio jesenas. Danas mi stimulacije koje ovaj zakon predviđa kao moguće ne bi značile ništa. Pitanje je da li bih bio i na nuli.

U međuvremenu, potpuno neosnovano su cene izolacionih materijala otišle za blizu 25%. Znači, špekulativni kapital je vrlo brz, vrlo hitar i koristi sve ono što može da iskoristi za svoje lično bogaćenje i zloupotrebi na neki način izuzetno dobre namere Republike Srbije, koja je spremna da u ceo ovaj projekat uđe zaista dugoročno i da dobrano investira.

Da imamo državnu firmu koja proizvodi izolacioni materijal, verujem da bi cene danas u Srbiji bile 30% jeftinije. Nemamo ih. Kažu, to se kosi sa principima tržišne privrede, kapitalističkog razmišljanja, a mislim da se ne kosi. Lako ćemo mi ulje, ako skoči na 200 dinara, da zamenimo sa svinjskom mašću, nje još uvek ima dovoljno u Srbiji, ali ne znam kako ćemo raditi izolaciju kuća ako nam celo tržište, koje su nam zauzeli neki monopolisti izolacionog materijala, bude skočilo do te mere da sve ovo što vi ulažete napor, da sve ovo što mi činimo, potpuno obesmisli zarad sopstvenih interesa.

Toliko o tome, i to su neke stvari koje su praktični potezi koji se moraju praktično vući. Znam da tu ne postoji previše mehanizama, jer suludo je očekivati sad interventni uvoz izolacionog materijala, za razliku od robnih rezervi za tržište ulja ili nekih drugih stvari, ali mehanizmi se moraju tražiti.

Špekulativni kapital mora da bude kažnjen. Kako? Smislićemo zajednički, ima nekih dobrih ideja, pa na njima treba u budućem periodu raditi.

Rekao sam da su državne firme, mnogi tvrdili da su prošlost, da su neuspešne, da su nefunkcionalne, nisam baš toliko siguran. Imamo državnih firmi koje su u vlasništvu Republike Srbije, koje su pokazale da su jako funkcionalne, jako važne i o tome ću govoriti u sledećem segmentu ove diskusije.

To su pitanja teško obnovljivih resursa, a to su ljudski resursi. Mi njih nemamo definisanih u ovom zakonu, ali ih imamo u praktičnom postupanju i radu, kako i ovog ministarstva, tako i Republičke vlade, tako i nas samih. Sami ste rekli da, ako se jednog dana Srbija i opredeli da gradi nuklearne elektrane, pitanje je hoćemo li imati ljudi koji su osposobljeni da u njima rade. Lično, možda sam previše mator, iz nekog davnog perioda, pa ću reći da ću biti srećan ako se ne budemo morali ni na koji način baviti nuklearnom energijom.

Ono što je opasno jeste opasno da zbog ponašanja, što opravdanog, što neopravdanog, u prethodnih tridesetak godina, pogotovo devedesete i prvih deset godina ovih dvehiljaditih, mi smo izgubili jednu i po generaciju dobrih majstora, koji rade u EPS, u elektranama, koji rade u uslužnim firmama koje opslužuju EPS, izgubili jednu i po generaciju osposobljenih, spremnih i sposobnih inženjera. To je činjenica.

O tome u praksi mora dobrano da se vodi računa, jer da ti ljudi i majstori koji su danas uglavnom već u penziji ili pred penzijom, inženjeri koji su otišli u penziju ili se spremaju da odu u penziju, nisu bili spremni, sposobni, znali svoj posao, uvežbani, ali posvećeni svom poslu i stimulisani, jer su bili radnici TENT-a ili Kostolca ili Elektrodistribucije, nisam siguran da bi EPS 2012. godine, kada smo došli na vlast, bila ipak u onako dobro prihvatljivom stanju, izdržljivom, jer da nije tako bilo ne bismo danas ni pričali o termoelektranama i njihovoj revitalizaciji, verovatno bismo struju uvozili na angro.

Dobro je što se u prethodnih deset godina shvatilo da jedna filozofija, koja je bila pogubna posle 2000. godine, a to je da u elektranama treba da radi samo proizvodnja, ne treba održavanje, ne trebaju investicioni sektori, ne trebaju druge prateće službe, to će raditi neki spoljni izvršioci, to će raditi ljudi sa strane, to će raditi druge firme, to će biti jeftinije itd. Gde smo danas? Danas da nemamo firmu koja je osposobljena da u svakom trenutku uskoči na te poslove, a imamo je osposobljenu zato što je od 2000. godine… Kada je 2002. godine osnovana zvali smo je „autobus za napolje“ iz elektrane, a to je firma „Pro Tent“ i da tu nemamo osposobljenog kadra koji u svakom trenutku spreman da uskoči i radi i posao tehnički odradi kako treba za EPS, nisam siguran kako bi nam sistemi danas funkcionisali.

Zahvaljujući politici Aleksandra Vučića, zahvaljujući politici Vlade Republike Srbije, „Pro Tent“ je pokazao da državno preduzeće, preduzeće u vlasništvu Republike Srbije može da posluje pozitivno, može da posluje pozitivno, može vrlo odgovorno da obavi sve zadatke koji su postavljeni i u svakom trenutku da bude na raspolaganju.

Bojim se da ne zaboravimo ta neka loša iskustva i lošu praksu iz perioda 2000, 2010, 2011. godina, a kada smo se tako lako odricali osposobljenog ljudskog kadra i da dovedemo u pitanje poslovanje firme „Pro Tent“ u Obrenovcu.

Naime, pozdravljam korake koji su doveli do toga da se vrlo odlučno i brzo reši pitanje odvajanje Elektrodistribucije, kako smo je mi zvali, ili ODS-a od EPS-a, ako je to pitanje dalje strategije, ali istom tom brzinom se moralo odlučiti i rešiti pitanje 1.500 ljudi koji su zaposleni za stalno u „Pro Tent“, a tu su zaposleni zato što su prema ranijoj politici, koju smo sledili, u celosti bili vezani i opsluživali EPS.

Znate, meni je stvarno neshvatljivo ponekada da sve što Vlada Republike Srbije dobro uradi neki pojedinci mogu da dovedu u pitanje, pogotovo pojedinci koje smo mi postavili na neki način na čela određenih preduzeća. Ja ne mogu da razumem da neko može da se odrekne 772 osposobljena elektromontera i da kaže – oni nisu potrebni. Kome su potrebni, ako nisu potrebni distributivnom sistemu? Da su potrebni pokazale su upravo ove dve situacije kada smo imali izuzetne vremenske nepogode. Da tih ljudi nije bilo, ko zna kada bi nam elektrosistem profunkcionisao i kada bi struja stigla u svako selo.

Nije samo problem u njima. Problem je u tome što se mora hitro raditi. Očekujem da ovo ministarstvo, kao što ste radili u prethodnom ministarstvu vrlo brzo donosite korisne i dobre odluke, reši to pitanje, jer topi se dobit koju je „Pro Tent“ ostvario u nekom prethodnom periodu. Bolje da tu dobit potrošimo u investiranje, možda, u državnu firmu za proizvodnju izolacionog materijala, ako je to interes Republike Srbije, pa da time sprečimo špekulativni kapital da umanjuje aktivnosti koje Vlada Republike Srbije sprovodi i ulaže i sebe i građane i sve kako bi učinila, nego da to jednostavno samo od sebe, jer se odluke ne donose brzo i pravovremeno, već mesec i nešto dana dovodimo u pitanje.

Nemamo pravo da takve stvari radimo. To su stvari koje se tiču teško obnovljivih resursa. Znate, ti ljudi, kao što ja nisam mogao da nađem preko Agencije za zapošljavanje nekog ko će da loži vatru za male pare, nisu zaslužili da nemaju pristojne uslove za rad i potpuno je svejedno za funkcionisanje Srbije, za funkcionisanje elektroenergetskog sistema da li će biti radnici „Pro Tenta“ ili će biti radnici ODS-a. Tamo gde su potrebni, očigledno nužni, jer to što mogu, znaju i umeju oni u budućem periodu sa svim onim o čemu ste govorili, da naredni period mora da donese i obezbedi da bi taj sistem elektromreže funkcionisao kako treba, da obezbedimo i mogući uvoz i mogući izvoz, za njih zasigurno ima i potrebe i posla. Ukoliko ih danas izgubimo, teško da ćemo uspeti opet za nekoliko generacija da dobijemo dobre i kvalitetne majstore.

Prema tome, nisu lake odluke ni o čemu i kao što znate, ja sam uvek zainteresovan i za Obrenovac, ali ovi ljudi nisu baš iz Obrenovca, sticajem okolnosti mi je ova materija poznata i jednostavno se mora voditi računa i o praktičnim potezima, a ne samo o zakonskim podlogama koje su dobre i daju dobru perspektivu.

Kada ćemo zatvarati elektrane, šta ćemo raditi, naravno, pokazaće neko buduće vreme. Opšta klima, globalno zagrevanje, najmanje zavisi od Srbije. Mnogo veći potrošači i zagađivači su oni na koje mi nemamo uticaja. Naravno, to nije opravdanje da mi ne učinimo sve da živimo u što zdravijoj ali i stabilnoj sredini. Možda će se desiti i da, što ne bi bilo dobro, temperatura u Srbiji poraste toliko da nam bude manje potrebno toplotne energije za zagrevanje, ali to je sad nešto što liči na predskazanja, proračunavanja, koja nemaju baš mnogo utemeljenja i ja tim ne želim da se bavim.

Za sve smo ovde, za saradnju, ali moramo voditi računa i o obnovljivim resursima i neobnovljivim resursima, ali ako izgubimo ljudski kadar koji sve to treba da nosi, onda smo tek u velikom problemu. Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Ili se nismo razumeli, ili sam možda ja ostao nedorečen, ali na samom početku ja sam rekao da je električna energija strateški proizvod i da sam siguran da smo se mi svi složili da se to ne može menjati i da je Srbija uvek mora imati.

Ono o čemu sam govorio, govorio sam jednostavno o nekim iskustvima koja treba da nas podsete da ako ikome padne napamet u budućem vremenu, ne govorim o vama, jer nismo mi svi večni, ni mi kao poslanici, niti neko u ministarstvu, ali za buduća vremena da se zna da je to nešto što je stvar strateškog opredeljenja i sa čime se ne može i ne sme igrati. Jasno je da je to jedan dodatan razlog i motiv zašto se sve ovo podržava.

Drago mi je što ćemo rešiti pitanje ovih elektromontera, ali, kažem vam, još se kroz praksu mora tražiti načina da se vodi računa o teško obnovljivim resursima, a to je o ljudima, da li su oni elektromonteri, da li su termoinženjeri, da li su elektroinženjeri, jer jednostavno prethodni period od 90-ih do 2010. godine nam je izbacio jednu i po generaciju koja je kroz praksu danas mogla da bude u najboljim, najzrelijim godinama i najsposobnija da nosi kompletan posao.

Još uvek ima vremena se to sanira, prema tome, kroz praksu se o tome mora voditi računa. Više je to posao za rukovodstvo, slažem se, ali to mora biti opredeljenje o kojem mora voditi računa i ministarstvo jer i od toga zavisi da li će i ova četiri zakona biti pravi temelj da postignemo ono o čemu govorimo. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.03.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Srbija je još 2006. godine potpisala Sporazum o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja. Ovaj Sporazum, koji je od izuzetnog značaja, potpisan 2006. godine, Skupštine Republike Srbije je ratifikovala 2009. godine, a on je postao obavezujući i stupio na snagu za svih 36 potpisnica ovog Sporazuma u 2017. godini.

Danas mi pred sobom imamo Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta iz jula 2019. godine kojim se zamenjuje Aneks 1. predmetnog sporazuma.

Ovaj sporazum sam po sebi i kada je sačinjavan i počela procedura oko njegovog potpisivanja je bio izuzetno ambiciozan projekat, jer ovaj projekat i ovaj sporazum podrazumeva slobodno, jedinstveno i bezbedno nebo na Evropom.

Srbija je, naravno, deo Evrope i dobro je što je na vreme prepoznala, još 2006. godine, i pristupila ovom Sporazumu.

Bezbednost u vazdušnom saobraćaju, ujednačavanje standarda koji izuzetno olakšavaju funkcionisanje saobraćaja, omogućuju da putnici koji kreću i poleću iz Srbije znaju da to čine na potpuno bezbedan način, da su potpuno bezbedni i oni koji dolaze u Srbiju, na srpske aerodrome, a da se neće desiti nikakav nesporazum zbog različitih standarda i kada su u pitanju avioni koji samo preleću preko Republike Srbije.

Zašto je ovo sve važno? Pa, upravo važnost ovog sporazuma se pokazala u poslednjih nekoliko godina. Postavlja se pitanje da nismo blagovremeno pristupili potpisivanju ovog sporazuma, da li bismo imali priliku da zaključimo jedan ovakav izuzetno dobar i povoljan aranžman o koncesijama kada je u pitanju aerodrom „Nikola Tesla“.

Neko će reći da je period od 25 godina dug, a to je period za koji je zaključena ova koncesija. Međutim, projekti u infrastrukturi i ozbiljni projekti se ne čine za jedan dan, za jednu godinu, za jedan mandat, već ga prave ljudi koji imaju viziju budućnosti, kako i na koji način obezbediti funkcionisanje bilo kog sistema, a u ovom slučaju avio-saobraćaja.

To što je Aerodrom Beograd dat u koncesiju obezbediće da se on izuzetno modernizuje u narednom periodu, dobije još jednu poletnu pistu, odnosno najmanje još jednu, više rulnih staza, hangara, parkinga, podizanja tehnologije koja obezbeđuje funkcionisanje svih aerodromskih sistema i time ćemo mi imati za 25 godina nešto što će biti apsolutno u tom trenutku u rangu najsavremenijih sistema i pratiti sve ono što se u drugim delovima Evrope dešava.

Ovo omogućavaju sredstva koja su dobijena odatle da se ta sredstva preusmere i na razvoj drugih aerodroma i potpuno je jasan cilj s kojim su krenuli oni koji su imali dobro viziju, a to je osnivanje društva „Aerodromi Srbije“, gde postaju „Aerodromi Srbije“ kao društvo sa ograničenom odgovornošću postaje operater na aerodromima „Konstantin Veliki“ u Nišu, „Morava“ u Kraljevu, na aerodromu u Pranjanima, a uskoro će postati glavni operater na aerodromu „Rosulje“ i „Ponikve“. Jednostavno, time će se praktično u ovom trenutku jedan projekat aerodroma koji možda u ovom trenutku, sem aerodroma u Nišu, i nemaju potpunu funkciju, u budućem vremenskom periodu pripremiti za ono što je predviđanje kako i na koji način stvoriti uslove da avio-saobraćaj u Republici Srbiji besprekorno funkcioniše i da svi delovi Republike Srbije budu na odgovarajući način pokriveni.

Ne može se uvek očekivati da nešto postane rentabilno onog dana kada je pušteno u rad, pogotovo kod ovako važnih projekata, ali je potrebno da kao jedna osnova i baza stvori mogućnost da se kroz ovaj neki budući period, nadam se da on neće trajati baš 25 godina, ali u potpunosti sinhronizuje i postane potpuno tržišno funkcionalan i značajan za Republiku Srbiju.

To je ono što s pravom i s razlogom očekujemo. Zašto s razlogom? Jer način na koji se politika u Srbiji od 2012. godine na ovamo vodi jasno pokazuje da je sve izuzetno ozbiljno predviđeno, na sve se računa. Da nije takvog stava, pitanje je u kakvoj situaciji bi danas bila „Er Srbija“, u kakvoj situaciji bi danas bio avio putnički saobraćaj u Srbiji, obzirom na posledice koje je izazvala pandemija Kovida 19.

Svedoci smo da su ugrožena funkcionisanja mnogih moćnih kompanija, da su one u mnogo nezavidnijoj situaciji nego što su to „Er Srbija“ s jedne strane kao avio kompanija, s druge strane, aerodromi u Republici Srbiji kao tehnička podrška i tehnički deo infrastrukture koji obezbeđuje funkcionisanje avio-saobraćaja.

Značaj ovog sporazuma je potpuno jasan. Iz tog razloga nema dileme da ga treba i da ćemo ga podržati i usvojiti.

Samo bih podsetio da su potpisnici ovog sporazuma Evropska zajednica i njene države članice: Republika Albanija, Bosna i Hercegovina, Republika Bugarska, Republika Hrvatska, sada Severna Makedonija, Republika Island, Republika Crna Gora, Kraljevina Norveška, Rumunija, Republika Srbija i Misija privremene uprave UN na Kosovu.

Ovo na dan kada se obeležava 22 godine od početka bombardovanja, naziv ove misije zvuči pomalo licemerno. Od svega toga što je ostalo iz Rezolucije 1244 je ostao praktično samo naziv. Da su oni koji su bez saglasnosti UN, protivno svim pravilima međunarodnog prava pre 22 zlikovački nasrnuli na Srbiju, nastavili svoju politiku od pre 22 godine, odnosno, u stvari, nikad je nisu ni prekinuli, pokazuje i ova kvazi vežba koju zovu „branilac Evrope 21“.

Jedna od najvećih vežbi NATO pakta i vojske SAD se suprotno zakonima Republike Srbije, suprotno povelji UN, suprotno Rezoluciji 1244 odvija uz pomoć misije KFOR-a na Kosovu i Metohiji, a ujedno kao svoje pridružene članove u ovoj NATO vežbi priključili su šiptarske terorističke UČK jedinice koje danas zovu nekakvim bezbednosnim trupama.

Nismo mi ni mnogo više ni očekivali od onih koji su nasrnuli mučki na Srbiju, ne da bi širili demokratiju, ne da bi sprovodili nekakve humanitarne misije, već da bi probili Srbiju. Kad nisu uspeli celu Srbiju da porobe, okupiraju i rasparčaju, zadovoljili su se trenutno time da bar privremeno stave čizmu na dušu srpskog naroda okupirajući Kosovo i Metohiju. Zloupotrebili su Povelju 1244 i umesto mirovnih trupa tamo sa promenjenim uniformama se nalaze NATO trupe i na svaki način i danas pokušavaju da ono što su hteli još 1999. godine da urade, a to je da nas prisile da se odreknemo Kosova.

Kada su krenuli na Srbiju očigledno nisu proučili ni mentalitet, ni istoriju srpskog naroda. Verovatno je to za njih i teško i komplikovano, jer istorija srpskog naroda je mnogo duža od istorije koju imaju, recimo, SAD. Tih njihovih 250, 300 godina istorije naši osnovci prelistaju za dva dana i znaju sve, a oni o nama očigledno nisu naučili ništa, ali ima vremena, naučiće.

U istoriji srpskog naroda se uvek znalo da je stabilnost, strpljenje, vreme i upornost najbolji saveznik kada se čuva sloboda. Izdržali smo 500 godina pod Turcima. Ovi neće izdržati toliko koliko su Turci izdržali u Republici Srbiji, otići će oni sami odavde.

Ne slažem se sa jednim stavom, a to je da im se može oprostiti, ali ne može zaboraviti.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ubijena deca, ubijeni vojnici, ubijeni civili, razorena privreda i zlo koje su sa sobom doneli ne može se ni oprostiti, ni zaboraviti. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.

Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?

Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.

Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.

Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.

Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.

Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?

Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.

Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.

Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.

Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.

Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.

Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.

Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.

Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.

S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.

Imovinska karta

(Obrenovac, 28.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -