ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.
Poslednji put ažurirano: 08.05.2019, 12:19

Osnovne informacije

Statistika

  • 272
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 15 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, posle 20 godina od završetka zločinačke agresije nad Srbijom, mislim da je krajnje vreme da uradimo ono što su naš preci propuštali da urade kada su u pitanju bili i Prvi i Drugi svetski rat i neki drugi ratovi.

Znamo s kakvim teškoćama danas dolazimo do tačnih i preciznih podataka o herojima iz Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata. Susrećemo se sa tim da se žrtvama Srba, Roma, Jevreja manipuliše kada su u pitanju Hrvati u odnosu na Jasenovac. Čujemo sve i svašta i verovatno ćemo doživeti jednog dana da čujemo da je Jasenovac bio i dečije obdanište i zabavište, a ne najveća fabrika smrti od koje su se i Nemci koji su držali Aušvic grozili i ježili.

Da ne bismo to doživeli, mislim da je krajnje vreme da pouku izvučemo iz propusta koje su generacije pre nas činile i da dok je još relativno sve sveže, a ipak se dovoljno vremenski distance napravilo, sačinimo apsolutno tačan i precizan spisak svih žrtava NATO agresije 1999. godine.

Kada o ovome govorimo, ovo se odnosi apsolutno ravnopravno i na pripadnike tadašnje vojske Jugoslavije, pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova i na civile, na sve one koji su izgubili život, ali i na sve one koji su ranjeni.

Ovo bi trebalo da omogući i obezbedi da sačuvamo njihova imena, da večno zapamtimo mesto i posledice koje su zlikovci ostavili za sobom. Mislim da je to jedan od važnih načina da se oda dužno poštovanje svakome onom ko je žrtvovan 1999. godine, od strane NATO pakta, koji je na jedan zverski način pokušao da uništi Republiku Srbiju i njene građane.

Iz tog razloga apelujem na kolege da osnivanjem ovog odbora, praktično objedinimo sve one dokumentacije i podatke koji postoje po raznim ministarstvima, da pozovemo i one naše drage sugrađane koji su ovakve vrste spiskova pravili, ali selektivno, neko u odnosu na vojsku, neko u odnosu na policiju, da ovo objedinimo i kao najvažnije zakonodavno telo i najvažniji predstavnički organ građana Srbije verifikujemo i utvrdimo jednom za svagda kako niko ne bi smeo da dovede u pitanje ničiji život, ničiju žrtvu koji su se desili 1999. godine. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, veliko mi je zadovoljstvo zato što razgovaramo o rebalansu budžeta koji je posledica suficita koji je nastao zbog privrednog rasta i aktivnosti, a ne zato što su uvećavane poreske obaveze poreskim obveznicima. Da se od 2012. godine do danas radilo po sistemu lako ćemo, kako ćemo i da se išlo lakšim putem i putem kojim se ne ide tako jednostavno, verovatno danas ne bismo imali priliku da govorimo o rebalansu budžeta.

Neću ponavljati ono što su moje kolege u ranijoj raspravi pominjale. Moram pomenuti par stvari sa kojima se ne slažem. Neke su verovatno lapsusi, a neke možda i suštinski različiti pogledi na budžet i funkcionisanje privrednog sistema, samim tim i poreskog sistema, uopšte.

Naime, stvarno sve molim da vode računa kada govore o trgovini, i to unutrašnjoj trgovini, sa Kosovom i Metohijom, odnosno sa privrednim subjektima na Kosovu i Metohiji, da o tome govore kao o unutrašnjoj trgovini, a ni u kom slučaju da to ne komentarišu kao bilo kakvu vrstu izvoza. Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije koji je privremeno okupiran i ta privremena okupacija, koja traje, nas sprečava da unutrašnju trgovinu sa Kosovom odvijamo na jedan normalan način na koji se to odvija na celoj teritoriji Republike Srbije.

Molim vas da, vodeći računa o ovome, postepeno nas neko ne ubeđuje i ne dovodi do svesti i prihvatanja, ne daj Bože, nekakve činjenice u nekoj ne postojećoj budućnosti da Kosovo i Metohija ne bude sastavni deo Republike Srbije i da ono što se prodaje tamo bude zaista tretirano kao izvoz.

Molim vas da vodimo računa o svakoj rečenici kada je ovo u pitanju. Sebe sam uhvatio u nekim situacijama, u ranijim diskusijama, da i ja napravim lapsus i molim kolege da kada se i meni to desi da me podsete, jer jednostavno posledica onoga što neki mediji u Srbiji stalno polako ćuškaju nam u svest, nije dobra i moramo protiv toga da se borimo i da vodimo računa.

Podsetiću uvaženog ministra i mene zanima - da li je u ovom rebalansu budžeta predviđen prostor za povećanje plata sudija prekršajnih sudova? Znači, ne da se postojeće plate uvećaju za nekakav procenat, već da se plate sudija za prekršaje izjednače sa platama sudija ostalih sudova, o čemu smo pričali kada je usvajan budžet za 2019. godinu i zanima me da li je to, u ovom trenutku, kroz ovaj rebalans se otvara kao mogućnost za ozbiljno razmišljanje?

Ponovo ću podsetiti, bile su reči premijerke ovde kada smo razgovarali o svemu tome, na stavove ministarke Nele Kuburović i svih ostalih gde zaista ne vidim više zbog čega se plate tim ljudima nisu izjednačile sa platama ostalih sudija kada smo im već dali prava, ustanovili obaveze. Jedino pravo koje njima nismo izjednačili jeste da budu izjednačeni sa svojim materijalnim pravima kao i sudije svih ostalih sudova, njihove kolege. Ne bih o tome govorio više. To je jednostavno pitanje koje mene ovako dobrano zanima.

Ono što želim da kažem jeste da trenutno je jako važna i ova poreska reforma koja se dešava. Molim vas da posebno obratite pažnju, čini mi se da ta reforma dolazi u jednu fazu koja je onako jedna klackalica u usponu kvaliteta budućeg rada Poreske uprave. Naime, ukoliko se već ovog trenutka ne bude ozbiljno vodilo računa o obuci budućih kadrova, o pripremi budućih kadrova koji će raditi u Poreskoj upravi, onda se bojim da ćemo stvoriti nešto što ne želimo, a to je da za nekih godinu, tri ili pet Poreska uprava postane nešto što neće podsticati dalji razvoj privrednog rasta.

Znači, ono što treba kroz tu dodatnu obuku budućeg mlađeg kadra, u koje treba ulagati, jeste stvaranje navika za budućim ozbiljnim radom, koji treba da sankcioniše bitne događaje, nove sitne stvari i poreska disciplina postanu nešto što je uobičajeno i normalno, da imaju apsolutno razumevanje za potrebe poslovanja, da budu fleksibilni i praktično da postanu partneri poreskim obveznicima u obostranom interesu.

Moram da kažem da mi se jedan detalj ove reforme nije svideo, a to je centralizacija koja je ovakva kakva jeste. Znate, mi se svi trudimo da pričamo o decentralizaciji i generalno pod decentralizacijom ne mogu da tretiram to što su ogromni delovi Poreske uprave, koja je bila u Obrenovcu, služila privrednicima koji posluju na toj teritoriji, izmeštena na Čukarici.

Možda to jesu kompleksi male sredine i prihvatam da to može da bude tako, ali ako pričamo o decentralizaciji, obzirom da postoje uslovi za rad i u Obrenovcu i u Lazarevcu i u Barajevu, verujte mi da bi decentralizacija Poreske uprave bila daleko pravičnija da se taj centar izmesti uz Lazarevac i verujem da Obrenovčanima bi bilo jednostavnije da putuju Lazarevac i rešavaju svoje probleme kada je u pitanju odnos sa poreskom administracijom i svim ostalom, nego da dolaze za Beograd.

Možda bi gospodi iz Beograda bilo malo teže da putuju za Lazarevac za ono za šta je nužna direktna komunikacija između poreskih službenika i obveznika, ali mislim da to bilo apsolutno pošteno i pravično. Nisam siguran da je tu baš dobro odmereno šta je šteta a šta je korist, jer bojim se da to ne dovede do zagušenja u radu i jednostavno iznudi povećanje finansijske nediscipline u odnosu na već postignuti nivo za koji moram da kažem da je zaista zadovoljavajući rast te discipline koji je postojao u ovom nekom dosadašnjem periodu.

Danas, to je sasvim u redu, zbog trenutnih potreba koje postoje i verujem da Ministarstvo finansija nije moglo da vodi računa o tome, je potrebno u nekim trenucima sat i po vremena da se od Obrenovca stigne do Čukarice, a zamislite nekom preduzetniku iz Drena koji još ima 35 kilometara da dođe do samog Obrenovca.

Nisam siguran da je zbog pet ili deset plata u administraciji bilo dobro izmeštati sedišta iz Obrenovca, Lazarevca, Barajeva i ostalih, ja to zovem, prigradskih opština na Čukaricu.

Možda je tema za neko buduće razmišljanje da Poreska uprava, pa makar i samo formalno, bude samostalan organ. Zašto? Zato što u ovoj situaciji danas koja jeste nužna i koja pokazuje dobre rezultate, a to je da je Poreska uprava isključivo u okviru Ministarstva finansija, gde Ministarstvo finansija čak propisuje određene poreske instrumente i odlučuje u drugom stepenu po tim istim instrumentima, zarad efikasnosti uspostavljanja poreske discipline jeste korisna.

Ako govorimo o nekim budućim vremenima, uz pripremu kadra koji će daleko efikasnije raditi, bolje se snalaziti, biti u partnerskom odnosu sa onima sa kojima treba da posluje, onda mislim da bi bilo dobro da se te dve funkcije u jednom trenutku i razdvoje jer bi onaj ko donosi odluku o instrumentima, koje treba sprovoditi kroz poreske postupke, morao mnogo više da vodi računa kakav će oni efekat da proizvedu.

Sve ovo govorim iz jednog prostog razloga. Zato što u ovom trenutku kroz rebalans smo mi sredstva koja su iz suficita prvenstveno usmerili na uvećanje plata, zarada i onoga što zanima građane.

Iskreno se nadam i sa pravom očekujem da ćemo mi i priliko rasprave o budžetu za 2020. godinu u nekim budućim vremenima takođe imati pred sobom sliku mogućeg suficita i tu treba razmisliti i o tome koliko iz tog suficita treba dodatno relaksirati privrednike kako bi to bio način stimulisanja njihovog boljeg i većeg angažovanja na teritoriji Republike Srbije.

Ne mislim da tu prioritet treba da imaju privatnici. Apsolutno ne vidim nikakvog razloga za bilo kakvo razgraničavanje između državnih i privatnih subjekata. Tržišna utakmica, ako se već neko zalaže za tržišnu utakmicu, onda treba da bude potpuno ravnopravna za sve učesnike koji su tu, pa ko bolje posluje, bolje će i proći.

Ima nekih stvari koje će ovakav pristup za neka buduća vremena promeniti jer to je mantra o sivoj ekonomiji. Znate, stalno slušamo siva ekonomija, siva ekonomija, siva ekonomija. Da li je neko adekvatno uopšte izmerio kolika je količina sive ekonomije i koliko ona stvarno utiče na budžet Republike Srbije? Ta licitacija, bilo je 30%, pa je sada 25% ili 28%, stvarno ne znam ko je kako izmerio. Da li je to mereno telefonskim anketama, pa to slušamo preko N1 televizije ovde da bismo urušavali državno-pravni sistem Republike Srbije? Onda stvarno to ne mogu da prihvatim kao nekakvu ozbiljnu činjenicu i ozbiljan podatak.

Znate, 30%, 15%, pa i 5% sive ekonomije. To su fabrike, to su postrojenja, to su ustanove, to je takva količina novca. Jednostavno, samo prostom matematikom kada to stavite u odnos sa budžetom Republike Srbije shvatite da tu postoje u nekim segmentima ozbiljna preterivanja. Da li ta preterivanja treba da zaštite nešto što bi mogli da budu novi ozbiljni izvori prihoda budžeta Republike Srbije?

Naime, očigledno je, gospodine ministre, da će ili vaše ministarstvo razrešiti pitanje jesu li poreski obveznici u Republici Srbiji N1, Nova Sport i ove prekogranične nazovi televizije ili to očigledno neće ustanoviti niko drugi.

Zašto? Ogromna sredstva izlaze iz Republike Srbije neoporezovana. Ja sam lično došao do potpunog ubeđenja da oni rade potpuno nezakonito. Govorili smo o tome i na prošloj sednici kada je ovde bila Republička Vlada, mislim da apsolutno treba da se uspostavi jedna dobra koordinacija u svemu tome, REM ili nije sposoban ili nema alate sa kojima ovaj posao treba da dovrši. Delimično uz pomoć REM-a, delimično uz upornost mnogih uvaženih kolega poslanika ovde, dobronamernih ljudi u Republici Srbiji, mi smo došli do saznanja da se program koji se emituje na N1 televiziji definitivno i konačno ne emituje ni u Luksemburgu, ni u Sloveniji i ovde ono što oni provlače i rade nije reemitovanje, nego je emitovanje.

Nemam potrebe da vas podsećam da Zakon o poreskom postupku kaže - tamo gde se utvrdi da postoje simulovani posao, a ovo jeste čista simulacija navodnog reemitovanja programa, da bi se izbeglo plaćanje poreza i dažbina Republici Srbiji, primenjuju se stope kao kod disimulovanog posla. Da pojednostavim, ono što plaćaju uredno registrovane televizije u Republici Srbiji na ime poreskih obaveza, kada je u pitanju porez od prodaje reklama, na zaradi i sve ostalo što sledi, mora i treba da plati N1 televizija.

Ja vas ovde javno molim da pošaljete najobjektivnije, najsposobnije i najobučenije ljude, koji rade u Poreskoj upravi u kontrolu ovih televizija. Neka utvrde činjenično stanje i sa tim jednostavno da jednu epizodu zatvorimo.

Proračuni, ja moram da kažem da sam laik i meni to zvuči kao ogromna cifra, ali neke kolege koje kažu da se u to bolje razumeju nego ja, tvrde da na taj način, bar jedno 500 miliona evra godišnje ne završi u budžetu Republike Srbije.

Da li je 500, da li je 100, neke je jedan jedini dinar, previše je. U krajnjem slučaju, dajte da raščistimo tu situaciju, mi imamo ovde deo dokaza koji se sastoji od izjava nadležnih emitera iz Luksemburga, kao odgovore na naša poslanička pitanja, ne moja, ali kažem naša, jer su mnoge kolege postavljala ta pitanja, odgovore iz Republike Slovenije. Uostalom pravo da vam kažem, imamo i lična saznanja, jer sam zvao neke svoje prijatelje koji su u Sloveniji, pa sam pitao na Preobraženje 19. avgusta - da li ste me gledali u ovom direktnom prenosu na N1 televiziji? Kažu - to kod nas nema, ne postoji mogućnost da se gleda.

Znači, osnovane sumnje postoje da je u pitanju čista zloupotreba na koju REM ili ne može ili neće da reaguje. Prema tome, kao advokat apsolutno znam da u ovakvim situacijama finansijska policija, poreska policija, ta vrsta kontrole, treba da ode, utvrdi da li su oni poreski obveznici ili nisu, da li poštuju zakon Republike Srbije ili ne i ako postoji sumnja, završe svoj deo posla, a ako ima sumnje da sam ja upravu ili dokaze da sam upravu i moje kolege, onda će o tome obavestiti nadležno tužilaštvo, koje će preduzeti gonjenje.

Mislim da je krajnje vreme da ovo zaista na jedan pravi način privedemo kraju. Znate, N1 televizija, SBB i drugi nisu onaj ulični prodavac koji živi od toga da li je prodao neku polovnu robu, pa je utajio neki sitan porez, pa treba da izazove emocije kod nas, oni jednostavno ugrožavaju normalno funkcionisanje svih televizija, koje su uredno registrovane i imaju odobrenje za rad u Republici Srbiji.

Ja sam apsolutno ubeđen u to i zaista ne bih dalje, bojim se da ću prekoračiti, onaj deo koji je deo poslaničke priče i poslaničkog odnosa prema svemu tome, ali jednostavno i mi ovde, kao i vi imamo obavezu da štitimo one koji posluju zakonito, koji posluju legalno.

Možda je zato neko došao u situaciju da zatvori svoju televiziju, da prestane da drži neku mrežu i ostalo. Jednostavno ovo je način da mi sa ovim izađemo na zdravu granu, da konačno utvrdimo činjenice tačnim onakvim kakve jesu i da kažemo jedan posao smo priveli kraju, kako god, važno je da utvrdimo istinu. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.10.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažene kolege, 20 godina od zločinačke agresije NATO pakta na zemlju Srbiju je prošlo, a da mi još uvek nemamo kodifikovan spisak svih žrtava koje su oni proizveli svojim bombardovanjem.

Smatram da je dug i ono što najmanje ova Skupština može da učini kada su u pitanju pripadnici Vojske Jugoslavije, pripadnici MUP Srbije, i civilna lica koja su izgubila život ili su ranjena tokom ove agresije da utvrdimo apsolutno nesporan, tačan i precizan broj njihov, da zabeležimo trajno njihova imena, mesta gde su se događaji desili i kakve su posledice nastupile.

Podsetiću na jednu staru izreku koja kaže - "Narod koji se ne nauči pameti istorija će mu se ponavljati sve dok se ne opameti ili dok ne nestane."

Mi imamo u bliskoj prošlosti jako ružno iskustvo da se srpske žrtve genocida u Jasenovcu, Jadovno i po svim drugim jamama i stratištima negiraju, umanjuju kako neko to voli da kaže, minimiziraju, a uskoro postoji rizik da čujemo da je Jasenovac u stvari bio dečije obdanište, samo mi to nismo shvatili.

Mislim da je krajnji trenutak da se sve ove evidencije i podaci koji postoje po različitim ministarstvima, postoje u različitim knjigama koje su neki naši dobri sugrađani pisali, ali po segmentima proveri, kodifikuje i od strane skupštine, kao najvišeg predstavničkog doma ovog naroda, jednom za navek utvrdi da niko nikada ni sutra, ni za sto godina ne bi mogao da dovede u pitanje postojanja bilo koje žrtve koja se desila tokom NATO agresije i da to zloupotrebljava. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.

Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.

Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.

S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -