ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. predsednik Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.

Osnovne informacije

Statistika

  • 247
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 10 meseci i 11 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 19 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Prisutan.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, meni je zadovoljstvo da danas razgovaramo o Izveštaju koji je blizu onakvog kakvog Srbija zaslužuje da ima kada je u pitanju rad Zaštitnika.

Naime, gotovo do perfekcije izbalansiran odnos između rada Zaštitnika građana, njegovog prava da dostavlja preporuke praktično posrednim putem utiče i na rad svih drugih državnih organa, ali uprave do one crte i granice do koje to Zakon i dobra vera, kako to mi pravnici znamo da kažemo, dozvoljavaju. Tačno i jasno izbalansirano i definisano, bez mogućnosti da se ostavi bilo kakav prostor, bar za sada, što u radu, što u ovom izveštaju da se kaže da ovde postoji bilo kakva primesa politike, politizacije i namere za uzimanjem i zauzimanjem tuđih, tako da kažemo, ovlašćenja, misleći na one institucije čiji rad Zaštitnik prati.

Ono što su posebne oblasti koje mene zanimaju, za koje mislim da su dosta dobro pokrivene radom Zaštitnika građana, jesu iz oblasti prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava nacionalnih manjina, pravde i pravosuđa, zaštite životne sredine, socijalne zaštite i penzijsko-invalidskog osiguranja, kada je u pitanju zaštita naših građana na KiM je nešto o čemu ću nešto malo kasnije posebno govoriti i oblast službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Mislim da su jasno postavljeni ciljevi do kojih treba stići unapređenjem prava koje sve ove, posebno ranjive kategorije imaju, konstatacije šta je to što u ovom trenutku država ili državni organi ili pojedinci koji su zaduženi i ovlašćeni da odlučuju o nečijim pravima, mogu i treba da učine da bi se to poboljšalo i praktično jedno uputstvo i ukazivanje na koji način bi se do takvog rezultata u ovom trenutku došlo.

Nemamo ovde samo, ono što smo imali ranije, želje, čestitke i pozdrave, šta to zamišlja neko, kako treba da bude idealan život u Srbiji i politizacija, kakva je bila u izveštajima koje smo imali prilike da čitamo kada je u pitanju neko, čije ime ja i ne želim da spominjem više, bio Zaštitnik građana, pre gospodina Pašalića.

Kada govorimo o pravima nacionalnih manjina, jedna mala sugestija sa moje strane, gde mislim da Zaštitnik građana može da odigra jednu jako važnu ulogu. Potpuno se slažem sa ovim sugestijama, kada je u pitanju izrada kataloga imena, ili to je jedna od bitnih stavki i prava na koje nacionalne manjine imaju u Srbiji.

Na još neke segmente na koje ste ukazali, ali mislim da Zaštitnik građana može dosta dobro da utiče i sugestijama, pogotovo kada je u pitanju albanska nacionalna manjina, i da ukaže na potrebu i sa njihove strane da poštuju propise Republike Srbije, jer i to direktno utiče na mogućnost realizacije njihovih prava. Mislim da to da jednostavno bojkot učešća u popisu koji smo imali, je umanjio neke zakonske pretpostavke, ne obaveze, nego pretpostavke koje su morali da budu ispunjene da bi i Republika Srbija i njeni državni organi na kvalitetniji način imali uslova i mogućnosti da prava i Albanaca, koji žive u Preševu, Bujanovcu, Medveđi i širom Republike Srbije, budu na jednom malo boljem i na malom višem nivou.

Na tome treba ukazati na to da i neodgovornost nas samih kao građana kada ne poštujemo državu u kojoj živimo, može da dovede do toga da neka svoja prava na teži način realizujemo.

Ono što bih ja posebno pitao gospodina Pašalića, jeste i konstatacija kada je u pitanju KiM, gde je Zaštitnik građana samo konstatovao, praktično da nije u mogućnosti da svoju funkciju vrši na odgovarajući način. Ja bih zaista zamolio da Zaštitnik nam kaže šta, kada i kako je pokušavao da dođe u poziciju da svoje poslove obavi i na KiM, od koga je bio sprečen, od koga je bio onemogućen? Mislim da je jako važno da ova institucija pored svih drugih institucija u Republici Srbiji koje vode računa o svim građanima Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost na teritoriji KiM, ukaže i Međunarodnoj zajednici, jer upravo kapacitet koji Zaštitnik građana ima kao nezavisna institucija u ovakvoj situaciji zaista može potpomoći tome da ljudi iz EU, Velikih sila, svi oni koji žive van teritorije Srbije na ozbiljan i odgovoran način lakše shvate kakvom položaju žive građani Republike Srbije na KiM, a koliko su posebno u teškoj poziciji pripadnici srpske zajednice.

Zaista ne mislim da iko na KiM živi dobro, ni pripadnici albanske nacionalne manjine, koji su potpuno nezadovoljni ovakvom divljačkom vlašću, uslovno rečeno vlašću, bolje rečeno okupacionom vlašću trenutno koja tamo funkcioniše, ali to ne smeju da kažu, to su moja lična saznanja od mojih kolega advokata koji rade na teritoriji KiM. Zato mislim da je jako važno da i u ovom segmentu i Zaštitnik građana da još veći doprinos u odnosu na ovo što je bilo do sada. Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 11.07.2019.

Zahvaljujem na drugom delu odgovora.

Nisam govorio o vašem predlogu kada je u pitanju zajednica života istopolnih brakova. Lično, neću podržati tu inicijativu ni ako dođe ovde u Skupštinu, iz jednog prostog razloga, zato što to može da poremeti mnoge zakone u Republici Srbiji.

Uvažavajući sve argumente koji ste rekli vezano za imovinu, ali mi imamo, jednostavno, jedan segment koji je bar do sada bio potpuno jasno definisan, a to je status vanbračne zajednice koji je izjednačen u svemu po pitanju sticanja imovinskih prava kada je u pitanju, tako da kažem, tekovina imovinska stečena u vanbračnoj zajednici, osim u situaciji kada postoji neotklonjiva bračna smetnja.

U ovom trenutku, prema Ustavu Republike Srbije, postoji neotklonjiva bračna smetnja, jer zna se kako je propisana definicija braka. Ukoliko bi se ovako nešto usvojilo, istopolne zajednice bi bile privilegovane u odnosu na vanbračnu zajednicu gde su partneri različitog pola.

Prema tome, da ne govorimo o nekim drugim stvarima gde zaista smatram da pripadnike LGBT populacije apsolutno treba zaštititi u svakom pogledu, pružiti im sve mogućnosti koje se tiču toga da nesmetano žive, napreduju, obrazuju se, žive kao svi mi ovde i takav pogled prema njima i imam, ali favorizovanje na ovakav način i uvođenje na mala vrata nekakvog u perspektivi budućeg zaključivanja braka između istopolnih, odnosno stvaranje isto polnih brakova, Pokret socijalista i ja lično nećemo podržati nikada. Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi zastupnici Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zaista nije mi želja da upadamo u klopku i da današnji dan i svoj rad posvetimo liku i delu gospodina Šabića.

Međutim, sav ovaj napor koje i moje uvažene kolege u prethodnim obraćanjima ulažu, jeste, podsećanje svih nas ovde u parlamentu, da kada budemo odlučivali o izboru novog Poverenika, sebi ne smemo da dozvolimo luksuz da napravimo grešku kakva se već desila.

Naime, ja zaista ne znam šta se dešava sa ljudima u zemlji Srbiji, koji budu izabrani od strane parlamenta ili na neki drugi način, kako procedura propisuje, koji dobiju ovakvu odgovornu, značajnu funkciju, koja je važna za građane Republike Srbije, a onda zaborave zašta su izabrani, čega su se prihvatili i praktično svojim ličnim postupcima i svojim ličnim ponašanjem, urušavaju i rad kompletne kancelarije.

Meni je potpuno jasno da Šabić nije bio sam u kancelariji, da postoji ogroman broj ljudi koji su ogromnu pozitivnu energiju uložili u rad tokom proteklog perioda, ali zaista zbog same koncepcije rada kancelarije u ozbiljnu sumnju i u ozbiljnu dilemu su dovedeni i njihovi rezultata rada, ponašanjem čoveka koji je koliko, ako se dobro sećam, decembra meseca bio na čelu te kancelarije.

Praktično, nama je zadatak da kada budemo razmišljali o ovome što je bilo u proteklom periodu, još jedanput dobro ocenimo i procenimo ko će doći na mesto, gospodina Šabića, jer u ovom trenutku ne treba da postoji kontinuitet u radu Kancelarije za informacije od javnog značaja, odnosno Poverenika za informacije od javnog značaja, već mora da se napravi jasan diskontinuitet sa onim kako je to Rodoljub Šabić radio, pogotovo poslednjih nekoliko godina.

O kom virusu, o kom problemu se radi, jer očigledno da ta neka vrsta virusa hara u zemlji Srbiji, kada je u pitanju prethodni Zaštitnik građana, pa se onda izgleda inficiralo i prenelo na Poverenika, je nešto što ne leči medicina, to mora da izleči ovaj parlament i odgovorna država, koja će takve greške koje je činila ranije prestati da čini.

Meni lično jeste, zaista, prihvatljiv predlog o kojima već danima već razmišljam za novog Poverenika, mislim da taj čovek može da nastavi kontinuitet onoga što je bilo dobro u radu ove kancelarije, a da upravo napravi diskontinuitet u ponašanju kakav je imao gospodin Šabić, koji je ozbiljno narušio ugled, značaj same institucije, tretirajući je, kao da je to isključivo samo njegovo delo i isključivo samo njegova svojina, a ja verujem da se tako neodgovorno ne bi ponašao, čak ni prema svojoj privatnoj svojini. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 04.07.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, obzirom na već više puta postavljena slična pitanja na koja nismo dobili, čini mi se, odgovarajuće odgovore, prinuđen sam da ta sva pitanja pokušam da sublimiram u jedno i da bude malo preciznije nego što je to do sada rađeno.

Pitanje postavljam republičkoj Vladi, Ministarstvu pravde, odnosno Republičkom javnom tužilaštvu, MUP, Ministarstvu finansija, Ministarstvu kulture i REM-u.

Pitanja su – da li su N1, Nova S i Sport klub domaći kanali? Da li su N1 i Nova S i Sport klub pribavili sve neophodne dozvole za rad u Srbiji u skladu sa svim pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije? Da li N1, Nova S i Sport klub plaćaju propisane nadoknade kome i u kom iznosu? Da li su N1, Nova S i Sport klub upisani u Registar javnih glasila? Da li su N1, Nova S i Sport klub poreski obveznici u Srbiji i da li ispunjavaju sve svoje obaveze u celosti? Da li su ovi kanali revnosne platiše nadoknade SOKOJ-u, OFPS-u i u kojem to iznosu na godišnjem nivou čine? Gde se nalaze masteri ovih televizija? Da li su nadležni organi uključujući i REM izvršili proveru navoda da su sedišta i masteri u Luksemburgu? Da li se ti programi izvorno emituju u Luksemburgu, na kom jeziku? Da li se u Luksemburgu emituju reklame na srpskom jeziku? Da li se takav originalni program iz Luksemburga distribuira u kablovsku mrežu SBB gde se reemituje.

Na koji način je REM utvrdio da N1, Nova S i Sport klub nisu domaći kanali, odnosno da su prekogranični i da na tim kanalima nema domaćih reklama? Da li su nadležni organi, uključujući REM, izvršili proveru da li „Kas medija“ prodaje oglasni prostor na televizijama u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se ovi programi emituju iz studija u Beogradu i da li REM vrši monitoring ovih kanala, odnosno operatora koji reemituju ove programe?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se na TV N1, Nova S i svim kanalima Sport klubova emituju srpske reklame i kakvi su rezultati tih provera?

Da li su nadležni organi preduzeli korake, i ako nisu kada će to učiniti, da utvrde da li se na prekograničnim kanalima, čija su sedišta u inostranstvu citiranih i navedenih televizija eventualno prekida izvorni kanal, odnosno signal koji ide iz mastera iz inostranstva i ubacuje u reklame na srpskom jeziku, ako se to dešava, ko to čini i kada će se preduzeti odgovarajući koraci i pokrenuti postupci protiv odgovornih lica?

Sve ovo iz sledećih razloga i podsetiću i građane Srbije i vas uvažene kolege na samo deo zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast. Zakonom o elektronskim medijima je regulisana oblast reemitovanja i prema odredbama ovog zakona reemitovanje znači preuzimanje istovremeno emitovanje programskih sadržaja bez menjanja, prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, računajući u to i priloge, rubrike, reklame, oglase, reportaže.

Članom 46. istog zakona garantuje se sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga iz drugih država, koja u Republici Srbiji je zajamčena, potvrđena je međunarodnim ugovorima.

Članom 100. istog zakona određene su sledeće stvari da nadzor nad operatorima vrši REM, da je operator dužan da distribuira medijske usluge, radio ili TV emitovanja istovremeno i u potpunosti i bez ikakvih promena, da regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza operatora propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa RTL.

Po Zakonu o oglašavanju, članom 74. stav 2. određeno je da nadzor nad primenom Zakona u pogledu oglašavanja vrši REM. Konvencija o prekograničnoj televiziji precizno reguliše oblast reemitovanja prekograničnih kanala itd.

Kako eventualno kršenje ovih propisa, kao i propisa kojima se reguliše pitanje poreskih i drugih obaveza, može predstavljati radnju niza privrednih prestupa i u sebi ima sadržaj bitnih obeležja niza krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, očekujem da ukoliko se nije pristupilo proveri svih do sada saznanja koja imaju nadležni organi, a između ostalog i na osnovu pitanja narodnih poslanika i utvrđivanja činjeničnog stanja i ocene da li ima ili ne elemenata za pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka, da se to učini u najkraćem roku koliko odmah. Hvala.

Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću postaviti pitanje Vladi Republike Srbije, znači, Ministarstvu ekologije, Ministarstvu poljoprivrede, ali prvenstveno gradu Beogradu – iz kog razloga se došlo u situaciju da građani od komaraca ne mogu da izađu na ulicu, parkove, u baštu, u njive i zbog čega se kasnilo sa pravovremenom reakcijom kada je u pitanju suzbijanje larvi komaraca i nije iskorišćeno vreme koje je bilo pogodno za tu vrstu akcije?

Osim toga, ono što kao neko ko živi u Obrenovcu, odnosno u Stublinama i u selima, moram da kažem da nam je zaista nerazumljivo i nejasno iz kog razloga od 2014. godine nije bilo ozbiljne akcije suzbijanja komaraca iz vazduha, jer ono što možda može da da efekat ovde u gradskom jezgru, kada je u pitanju Savski venac, Stari grad ili centar Obrenovca, tzv. zaprašivanje iz vozila kojim se vrši zamagljivanje tih određenih zelenih površina, kada su u pitanju teritorije seoskih područja koja su ogromna, razuđena, osim prskanja iz aviona, jednostavno, ništa ne daje nikakav rezultat.

Prethodnih dana smo imali i to da su zaprašivanja komaraca obavljana na teritoriji Obrenovca, međutim, rezultat gotovo da nije nikakav postignut. Interesuje me hoće li se, po nekom hitnom postupku i skraćenoj proceduri, angažovati poljoprivredna avijacija koju Srbija ima i uz upotrebu ovih sredstava, iz aviona zaprašivanja, zaista reagovati, jer ljudi nisu u mogućnosti u selima u okolini Obrenovca da izađu na njivu, da izađu u baštu, da obave poljoprivredne radove. Jer, ovo što je zaprašivano sa zemlje je zakasnelo i nije dalo nikakve rezultate. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru sa saradnicima, ja imam sledeća pitanja i prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospođi Ani Brnabić – kakvi se rezultati očekuju od prodaje udela u RTB Boru i kakav to uticaj to treba da ima kako na sam Bor, njegovo okruženje i na celokupnu privredu Republike Srbije?

Obzirom da nema ministra pravde ovde, onda ću i sledeće pitanje morati da uputim vama kao predsedniku Vlade i ministru finansija, obzirom da je i iz vaših domena ovaj deo, a to je – dokle se stiglo sa budućim zakonskim izmenama koje treba da obezbede potpunu materijalnu ravnopravnost sudija za prekršaje sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, obzirom da su sudije za prekršaje ostavljene imenovane kao sudije, znači dobile su taj rang i status, ali njihove plate i zarade nisu izjednačene sa ostalim sudijama? Zato mislim da je pitanje i za predsednika Vlade, ali i za ministra finansija.

Ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, obzirom da je ove godine izdvojeno dve milijarde dinara za podsticaje u poljoprivredi, a da je neka moja laička procena da je bar pet milijardi dinara u ovom trenutku potrebno da bi se obezbedila isplata svima onima koji su zainteresovani za nabavku novih mašina, da li je zatražen taj novi prostor u budžetu i da li će biti obezbeđen, jer mislim da to može da donese mnogo dobrog poljoprivredi?

Ministru zdravlja pitanje – dokle se stiglo sa rekonstrukcijama kliničkih centara? Znamo da je Klinički centar u Nišu otvoren, interesuje me u kojoj fazi rekonstrukcije se nalaze bolnice u Vranju, Prokuplju, Leskovcu, domovi zdravlja i u ostalim gradovima Srbije, gde je ulaganje u zdravstvenu infrastrukturu neophodno?

Ministru finansija i ministru kulture pitanje vezano za program upravljanja javnim finansijama od 2016. do 2020. godine, kojim je predviđeno ukidanje prava raspolaganja sopstvenim prihodima ustanovama kulture, interesuje me dokle se stiglo sa sprovođenjem ove mere i kakvi su rezultati toga i kakav uticaj imaju na stabilan i kontinuiran rad ovih ustanova?

I, ministru unutrašnjih poslova, zanima me da li postoji barem neki preliminarni presek i pregled rezultata novog zakona o bezbednosti saobraćaja posle ovih pet, šest meseci primene?

Imovinska karta

(Obrenovac, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 09:21