ĐORĐE KOMLENSKI

Pokret socijalista

Rođen je 1965. godine. Živi u Obrenovcu.

Po zanimanju je advokat.

Generalni sekretar Pokreta socijalista. Od 2014. obavljao funkciju predsednika Skupštine opštine Obrenovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik. Izabran je sa liste Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje.
U XI skupštinskom sazivu bio je predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i zamenik člana Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjnje siromaštva.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo postaje narodni poslanik, kada se našao na 29. poziciji na listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 13:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 332
  • 4
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 1 dan

Poštovani gospodine Komlenski, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 26 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 3 godine i 4 meseca i 5 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, 2017. godine prilikom donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju ukazivali smo na činjenicu da promenom kojom se mogućnost zaplene novčanih sredstava radi namirenja sudskih odluka vezanih za izdržavanje dece limitira na polovinu primanja, može da bude ozbiljan problem u budućem vremenskom periodu.

To se upravo i pokazalo. Tada smo amandmanski predlagali da kada su u pitanju izdržavanja po osnovu sudskih presuda, to ostane onako kako je bilo i rešeno u ranijim propisima, a to je da se može zapleniti do dve trećine zarade od onog ko je dužan da izdržavanje isplaćuje.

Naravno, nisu bili to samo demagoški razlozi za naš stav, već je praksa pokazala da smo potpuno u pravo i ono što imam saznanja, naravno Ministarstvo ima mogućnost da mnogo ozbiljnije, temeljnije i lakše to proveri, je činjenica da upravo nastaje zagušenje kod izvršenja prinudne naplate na ime izdržavanja maloletne dece.

Naime, obzirom da dužinu trajanja sudskih postupaka, nagomilavanje tih troškova, kao i činjenicu da za izdržavanje za dvoje ili više dece sud može dosuditi do 50% obaveze od naknade zarade koju davalac izdržavanja, obveznik izdržavanja plaća, mi dolazimo u situaciju da se sada polako nagomilavaju kamate, troškovi postupka i da se to jednostavno nema na čemu sprovesti. Niti je bio, niti postoji i jedan opravdan razlog za takvu promenu u tom trenutku koja je učinjena i podnošenje ovog zakonskog predloga jeste upereno da se upravo zaštiti najugroženija kategorija stanovništva u Srbiji, a to su izdržavana lica.

Priče koje smo i tada slušali, a i komentare koje danas ponekad čujemo, da onaj ko daje izdržavanje treba i on od nečega da živi, da ima i drugu porodicu, da su to razlozi zbog čega se mogućnost prinudne naplate limitira na polovinu naknade, jednostavno ne stoje. Mi smo ovim doveli u pitanje da ona deca koja su ostala bez svakodnevnog prisustva drugog roditelja ne mogu svoja bar materijalna potraživanja i ono što im je nužno za život kroz ovakav vid prinudne naplate realizuju i ostvare.

Iz tog razloga, pozivam poslanike da podrže ovaj predlog zakona. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 02.03.2021.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uskoro će biti 21 godina od kad je NATO pakt zlikovački i podmuklo napao Srbiju. Mi ni dan danas ne znamo tačan broj žrtava te zločinačke i zlikovačke agresije. Znači, onih direktnih žrtava, koje su nastupile kao posledica ratnih dejstava.

Ono što nam dosadašnja istorija pokazuje, to je činjenica da su srpske žrtve na svaki način iz Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, omalovažavane, umanjivane na svaki mogući način. Uostalom, to smo bili svedoci i ovih dana, prilikom ove hajke i kampanje koja se vodila protiv filma „Dara iz Jasenovca“.

Ako je neko u prethodnom periodu propustio ili nije mogao ili nije shvatao značaj toga da se utvrdi i verifikuje tačan broj žrtava, onda mi to sebi danas ne smemo da dozvolimo.

Predlog je upravo da Skupština bude ta koja će odrediti komisiju kao neko telo u koje niko ne može niti ima pravo da sumnja, a da bi ta analiza bila potpuna, zadatak te komisije jeste da utvrdi tačan broj svih poginulih i ranjenih pripadnika Vojske Jugoslavije, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, civilnih lica na teritoriji Republike Srbije, kako na teritoriji Republike Srbije ili van teritorije Republike Srbije, ako su u tom trenutku imali državljanstvo Republike Srbije.

Komisija treba da utvrdi imena, prezimena, svih žrtava NATO agresije 1999. godine, datum, mesto rođenja, mesto prebivališta, status lica u momentu događaja, da li je pripadnik vojske, policije ili civil, mesto i vreme štetnog događaja i mesto i vreme kad je posledica NATO bombardovanja nastupila.

Mislim da nam je velika pouka sve ovo što nam se danas dešava, ali isto tako nam je velika pouka da to treba da učinimo, kao i popis žrtava Odbrambeno-otadžbinskog rata koji je Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih lica u Republici Srpskoj već učinio.

Uvažene kolege, nebitno je da li će to uraditi komisija, lako je se povući od ovog predloga, Republika Srbija je dužna da se na ovakav način oduži svima koji su poginuli ili ranjeni za vreme NATO bombardovanja, a ostavićemo pokolenjima u amanet apsolutno čistu brojku, da niko sa njom ne može u budućnosti da manipuliše. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 23.02.2021.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo, ministre sa saradnikom, mi danas govorimo o dopuni zakona koji je izuzetno važan, ali ja moram da napomenem i izuzetno jednostavan.

Osnovni zakon koji danas menjamo, odnosno dopunjujemo, ima 29 članova. Malo je zakona u Republici Srbiji koji obuhvataju iole ozbiljnu materiju, a da su ovako temeljno, koncizno i dobro pripremljeni, ali očigledno i sam napor koji je ulagan da bi on prošle godine bio usvojen nije bio dovoljan da se ne naprave neki sitni propusti.

Šta je trebalo, da budemo bandoglavi i da kažemo ne? To što je uočeno za ovih godinu dana dok su pripremana podzakonska akta, dok su pripremani i obučavani ljudi koji će 12. marta krenuti da postupaju po ovoj materiji - nećemo da menjamo zakon eto zato što nećemo pokazati da smo ljudi i da možemo da pogrešimo.

Pa naravno, to bi bila ordinarna glupost i izuzetno sam zadovoljan zbog toga što praktično uočenu grešku, uočenu smetnju u toku ovih godinu dana mi na vreme i blagovremeno otklanjamo da kada krene primena ovog zakona smo sigurni da je on dobar i odgovarajući u svom sadržaju od prvog do poslednjeg člana.

Možda ovaj zakon čak ima i jedan član viška, jer član 9. je možda višak, a on govori o tome da je svako ko od službenika koji postupaju u ovim predmetima uoči postojanje krivičnog dela dužan je to da prijavi. Naime, osnovni postulat i Krivičnog zakonodavstva i svega onoga što je vezano za rad u upravi i za bilo kog građanina u Republici Srbiji jeste kada sazna za postojanje krivičnog dela da ga prijavi nadležnom državnom organu kako bi bio procesuiran.

Ja shvatam želju i podržao sam i prošle godine da se ovaj član 9. zadrži u zakonu, jer zaista podvlači odgovornost onih ljudi koji dobijaju jedan vrlo važan zadatak, ali i poseban status u ovom društvu, da postupaju po ovom zakonu, podvlači njihovu odgovornost da ne smeju da ostave nedefinisanim bilo šta što može da se pojavi kao sumnjivo u toku njihovog budućeg rada.

Ja moram, kao neko ko nije iz sveta koji podržava neoliberalni kapitalizam, niti uopšte kapitalizam, da kažem sledeće, ali narodskim jezikom. Velike pare su uglavnom nezakonito i nepošteno stečene. Postoje velike pare koje su zakonito i nepošteno stečene i nažalost jako malo ogromnih para ima koje su i zakonito i pošteno stečene.

No, mi danas imamo jedanu stvarnost, a to je da smo zaista možda izgubili jedan vremenski period i ovo nije demagogija, očekujući da pravosudni organi na jedan efikasniji način odrade upravo jedan ozbiljan deo koji se tiče ovog zakona. Nisu.

Očigledno dugo vremena nismo bili svesni posledica koje je na srpsko pravosuđe ostavila reforma 2010. godine. I previše puta se o tome govorilo, da bih sada otvarao tu temu nadalje, mislim da je svima jasno o čemu govorim. U ovom zakonu nema dilema koje otvaraju prostor nama advokatima ili pravnicima da vodimo duge sudske postupke, duge krivične postupke, kao u osnov da bi se nekome oporezovala imovina koju nije stekao ni zakonito, ni pošteno.

Sa ovom izmenom u članu 5. ovog zakona, gde se reč – nezakonito stečena imovina; zamenjuje rečima – imovina na koju se utvrđuje poseban porez; mi u stvari svodimo pitanje na matematiku. Čak ne ni na statistiku, nego na matematiku. Sa jedne strane, prost račun, zbira stečenih prijavljenih prihoda, na drugoj strani stečene imovine koju neko poseduje, ima li nesrazmere koju zakon propisuje u tom vremenskom periodu od 150 hiljada evra.

Ako ima, vreme je da ekipa ljudi koja je obučena u međuvremenu radi svoj posao, sprovede proceduru na način kako je to propisano i tamo gde postoji razlog, tamo gde je taj koji je došao u tu poziciju dužan da dokaže ono što ne dokaže da je prijavio i zakonito stekao, plati 75% od vrednosti te imovine, plati državi Srbiji.

Nenormalno je dozvoliti da imamo prebogate i sive i crne zone, raznorazne tajkune, a da nam država zbog toga bude siromašnija. Ovo je jedan od zakona koji treba Republiku Srbiju, koja se poprilično podigla na noge, ali još više da učvrsti u njenoj ekonomskoj stabilnosti i učvrsti u nekom budućem investicionom zamajcu koji nas očekuje iza svih ovih velikih infrastrukturnih projekata, jer ja sam ipak nepopravljivi optimista što se toga tiče.

Inače, nije ovo niti reklama, nije ovo ni drugi pokušaj da se rešava pitanje imovine na ovakav ili sličan način, pomenuo je neko pre mene da je to bilo 5. oktobra. Ja se toga stvarno ne sećam da su petooktobarci na bilo koji način želeli da provere nezakonito stečenu imovinu, jer upravo ta pučistička falanga i jeste osiromašila Srbiju, opljačkala Srbiju i jeste iskoristila svoj dolazak na vlast da postanu daleko bogatiji i moćniji od Srbije, a gomila ljudi nezaposlena.

Ima iz onog perioda, koji je meni mnogo draži, neuspešne akcije koja se zvala "imaš kuću, vrati stan", pa nije dala efekte, ali sve to nije dalo efekte, nije postojala politička volja da se to uradi.

Jedan od kolega koji je govorio ranije da će najveći problem biti za sprovođenje ovog zakona pomešanost redova. Upravo donošenjem ovog zakona se pokazuje da redovi vladajuće garniture, koalicije koja je na vlasti, nisu pomešani ni na koji način sa onima koji bi mogli da opstruišu sprovođenje ovog zakona.

Ako se neko nekim pukim slučajem negde iza nečega i sakrio, obzirom na sve ovo o čemu danas govorimo, a to je da će prioritet i fokus biti prvenstveno na onima koji su danas na vlasti, jer prvo morate počistiti svoje redove, dokazati da ste takvi i takvi da bi ste mogli bez ikakve dileme nastaviti dalje, da vam ne bi neko spočitavao da se radi o bilo kakvoj političkoj osveti ili političkoj pozadini primene ovog zakona. Onda ovo samo jasno pokazuje da ne postoji nikakav strah, odnosno da postoji želja da iako neko postoji, bude na ovakav način uklonjen iz vladajuće koalicije, jer mu tu nije mesto i da se obeshrabre svi oni koji bi da na takav način možda u životu nešto ubuduće učine.

Meni je jako žao samo što je za mene jako upitan vremenski rok, u nazad gledano, primene i mogućnosti primene ovog zakona, jer iako ne postoje limiti objektivnost, mogućnosti prikupljanja podataka i svega toga, bojim se da će upravo pružiti mogućnost da onima koji su stekli i sticali kapital na 25 časovnom radu mašina na kopovima, koje su bespotrebno iznajmljivane, na kupovini šećerana za tri evra ili dva evra, da će upravo oni možda čak ostati van domašaja ovog zakona.

Čini se ono što je moguće, politika je veština mogućeg i mi moramo učiniti ono što je moguće, ne vredi samo pričati o nekim davno prošlim vremenima, o pljačkaškim privatizacijama, jer Srbija mora da stabilizuje svoje finansije, mora da jasno razgraniči ko je, šta i kako i na koji način stekao, ko ubuduće može da se pojavi kao vlasnik kapitala, ko može da bude neko ko zapošljava ogroman broj ljudi, jer samo čisti računi pružaju mogućnost za bolju, zdravu i bolju Srbiju.

Ne mogu ja očekivati, uvaženi kolega Martinoviću, da neko ko, ne samo što je 2004. godine postojala ta Vlada koja je omogućila najveće korupcionaške afere, za trenutak vratiću se i na 5. oktobar, predsednik te Vlade je svesno i namerno pristao da bude predsednik Jugoslavije na izborima, na kojima nije pobedio na način kako to tadašnji propisi i propisivaše. Nije dobio 50% plus jedan glas i iz toga se već moglo očekivati da od tog legaliteta i legitimiteta te vlasti se ne da ništa dobro očekivati, a to su građani Srbije dobrano osetili na svojim leđima.

Velika su očekivanja građana Republike Srbije. Mi smo predstavnici, pre svega građana, a ne političkih stranaka kojima pripadamo i ja verujem da u ovoj sali će svi zaista čistog srca i dobre volje glasati i za ove izmene, kao što je praktično, ako se ne varam i jednoglasno ovaj zakon i prošle godine usvojen, jer niko od nas u ovoj sali nije opterećen time što će i njegova imovina biti na proveri.

Oni koji unapred dižu dreku da je ovo prostor za političku osvetu, izgleda da imaju ozbiljnih razloga i brige da se zabrinu šta će matematika između njihovih prijavljenih prihoda, imovine koje imaju pokazati i hoće li napokon platiti 75% poreza ovog posebnog poreza Republici Srbiji i na neki način obeštetiti građane koji su opljačkali do 2012. godine. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.

Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?

Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.

Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.

Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.

Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.

Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?

Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.

Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.

Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.

Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.

Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.

Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.

Osamnaesto vanredno zasedanje , 19.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ponovo postavljam pitanje Republičkoj vladi, Ministarstvu finansija i REM-u. Pitanje se odnosi na pružaoce medijskih usluga N1, Sport klub i Nova S. Naime, u serijalu pitanja koja su postavljana Republičkoj vladi utvrdili smo ko nije nadležan da bilo šta postupa kada su u pitanju ove medijske kuće. Utvrdili smo da N1, Sport klub i Nova S nisu registrovane u Republici Srbiji, da im nisu izdate dozvole za pružanje medijskih usluga od strane regulatornog tela, da je njima dozvola izdata na teritoriji EU u Luksemburgu, a na osnovu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji čija je potpisnica i Republika Srbija. To je ono što je utvrđeno.

Ono što nam REM, koji je očigledno nadležan za ova pitanja, nije odgovorio i na čemu ponovo insistiramo, ali tražimo odgovor jasnim, jednostavnim i prostim rečnikom, pitanje je jako precizno – da li se program N1 televizije koji se emituje u Republici Srbiji, da li je to reemitovani program i da li se on istovremeno takav emituje na području Republike Slovenije ili Luksemburga? Molim odgovor jasan i precizan da li je REM to utvrdio. Ovo pitanje postavljam zato što sumnjam, iz mnogo razloga, ne samo na osnovu gostovanja našeg uvaženog kolege Đukanovića na televiziji N1, već i na osnovu toga što sam lično proveravao preko svojih poznanika i prijatelja u Republici Sloveniji i Luksemburgu da li oni imaju na bilo koji način tamo prilike da program koji mi ovde možemo da pratimo preko N1 televizije identičan takav i istovremeno prate u tim dvema državama. Odgovor je bio negativan.

Da ne bismo svoja saznanja zasnivali na ličnim proverama, zna se ko je nadležan, a to je REM, jednostavno tražim jasan i precizan odgovor da li su oni ovo utvrdili. Ako nisu u stanju da to utvrde, neka to kažu, postoje drugi organi koji to mogu da utvrde. Pošto nismo dobili odgovor od Ministarstva finansija, iskreno se nadam da, kao i tužilaštvo koje je dostavilo odgovor, Ministarstvo finansija radi na ovim predmetima i vrši proveru da li su oni poreski obveznici ipak u zemlji Srbiji ili nisu, imaju i oni način i metodologiju da utvrde da li se radi o reemitovanju ili se ne radi o reemitovanju. Ukoliko se ne radi o reemitovanju, za šta postoji ozbiljna sumnja, onda poreska policija, finansijska policija i svi drugi nadležni organi apsolutno na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a posebno na osnovu člana 9. stav 2, u kojem se kaže – ako je simulovanim pravnim poslom prikriven drugi pravni posao, za utvrđivanje poreske obaveze osnovu će činiti simulovani pravni posao.

S obzirom na to da se radi o ogromnim sredstvima, za koje postoji ozbiljan razlog da sumnjamo da su utajena, kada je u pitanju prihod budžeta Republike Srbije, kroz porez i druge prihode koje ove kuće ne plaćaju, navodno na osnovu toga što reemituju program iz Slovenije ili Luksemburga, ili šta god već smislili u međuvremenu da prikažu, očekujem da se u skladu i sa poslednjim pitanjem koje sam postavio ovde i ovo pitanje koje postavljam ne tretira samo pitanjem, već prijavom nadležnim poreskim organima za proveru i kontrolu i krivičnu prijavu nadležnim tužilačkim organima za proveru i kontrolu. Ukoliko REM ne uradi svoj posao, onda bi i on trebalo da bude podložan proveri svog rada od strane ovih nadležnih organa koje sam pomenuo. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.

Imovinska karta

(Obrenovac, 28.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -