Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Đorđe Komlenski

Đorđe Komlenski

Pokret socijalista

Govori

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, o ovoj temi govorio sam i na prethodnoj sednici, iako baš i nije bila deo dnevnog reda, ali obzirom da je bio set zakona koji je vezan za prosvetu, želeći da na vreme utvrdimo putanju za neki naredni period. Već tada je dosta toga i rečeno šta se misli i o produženju roka za studiranje kada su u pitanju studenti koji su upisani po starom sistemu, a i kada su u pitanju studenti koji su prvi upisani po ovom tzv. bolonjskom sistemu koji, takođe imaju problema.

Naravno da svoje mišljenje i stav po tom pitanju nismo promenili jer nije bilo nikakvog odgovarajućeg argumenta koji bi nas ubedio da treba tražiti bilo koji razlog da se ovim ljudima ne izađe u susret i da im se ne omogući da završe studije koje su započeli.

Slažem se u pretežnom delu sa ovim što su moje uvažene kolege govorile i ne bih želeo da ponavljam ono što je već rečeno, ali zaista Srbija nije bogata zemlja da bi se lišila bilo kog dinara uloženog u obrazovanje, dinara koji je potrošen iz budžeta ili iz kućnog budžeta i da to ne bude valorizovano diplomom koja će zasigurno imati svrhu da poboljša nečiji rad i angažovanje na radnom mestu, u krajnjem slučaju, ako ništa drugo, barem i stepen obrazovanja će biti podignutiji na viši nivo, a to je ono što nam je zajednički cilj.

Potpuno razumem poziciju vašu i Ministarstva koje se našlo u poziciji da treba da nadograđuje nešto, što ja lično smatram da nije dobilo dobre temelje kada je započeto, jer mi iz pokreta Socijalista i verujem većina kolega nisu bili u prilici da govore kada je uvođen novi sistem studiranja da o tome odlučuju, da odlučuju uopšte o postavljanju bilo kakvih rokova za završetak studija za studente koji su upisani po starom.

Lično mislim da u takvoj situaciji, da smo tu priliku tada imali, ne bismo zasigurno podržali bilo kakvo ograničavanje roka za studiranje, jer jednostavno ti ljudi su upisali fakultete u nekom drugom važećem zakonodavnom sistemu i ozbiljno se postavlja pitanje - da li je tada kada su ti zakoni donošeni učinjeno nešto što i nije bilo u skladu sa Ustavom, ako ni sa čim drugim ali mislim da je i sa mnogim drugim zakonima bilo u suprotnosti?

Međutim, neke skupštine pre nas su to učinile i dovode nas u situaciju da, ovo je, ako se ne varam, već treći put da ovaj skupštinski saziv razgovara na ovu temu.

Produžetak koji ste vi predložili od dve godine mi ćemo podržati. Smatramo da ste kompetentniji od nas da možete da napravite odgovarajuću procenu i koliko će to biti stimulativno da ovima koji po starom studiraju zaista učine jedan dodatni napor i te studije u nekom roku koji dolazi bude priveden kraju.

Mislim da bi bilo jako dobro zatražiti od fakulteta i to u što skorijem roku jednu potpunu evidenciju, jer niko drugi sem fakulteta nema evidenciju o upisanim studentima, ako se ne varam, i da nam pripreme jednu dobru analizu, ne moramo mi čekati dve godine, niti će sledeći saziv morati da čeka, ili bi postojao razlog da se čeka dve godine, da se opet dođe u cajtnot da bi se odlučivalo o nečemu na odgovarajući način.

Sada već treba pripremiti teren sa tačnim podacima koliko je studenata bilo 2016. po starom sistemu, pa koliko je prošle godine bilo studenata po starom sistemu koji nisu završili, pa da vidimo rezultate šta će to u narednih godinu dana, recimo, kao neko prolazno vreme na polovini ove putanje da se dešava na fakultetima da bi se o tome moglo odlučivati.

Inače, lično sam ja stanovišta koje ne mora da bude ispravno sa pedagoške strane, nisam vaše struke i sebi to mogu da dozvolim, ali da se mi pitamo, ovo bi verovatno izgledalo tako što bi se taj period studiranja produžio na neograničen vremenski period.

Naravno, u ovom trenutku možemo da učinimo ovo što činimo. Iz tog razloga vas u tom segmentu maksimalno podržavamo i znate, dokle god se bude vladalo po jednim starim dobrim domaćinskim principima i dokle god mi budemo imali u Ministarstvu ljude koji znaju šta je pedagogija i kako se sa predškolcima, osnovcima, srednjoškolcima i sa studentima razgovara i kako se mogu stimulisati, onda možemo da imamo poverenja u ovakve odluke koje nam predlažete.

Naime, kada su u pitanju studenti koji su se upisali po bolonjskom principu među prvima, ono što sam ja uspeo da propratim, ne samo iz mejlova mnogih i mnogih kontakata od strane ovih studenata koji su sada u problemu, već iz onoga što su ljudi koji su iz struke to analizirali, dajem sebi za pravo da zaključim da ti ljudi koji su počeli i bili eksperimentalni kunići sa prvim generacijama Bolonje su došli u zaista vrlo nezavidnu poziciju ne svojom voljom.

To što ne postoji ni jedan predlog kako bi se sproveo način reupisnog sistema ili kako bi se ovaj problem u koji su oni dospeli rešio, mislim da je nešto što takođe treba da bude predmet angažovanja i njih ali i Ministarstva.

Da bi se zakonskim putem ovo definisalo, ja razumem vašu dobru volju, dobru volju fakulteta na koju možemo da računamo, ali dobra volja nije obaveznost u svakom trenutku. Potpuno podržavamo to što ćete poslati preporuku fakultetima da im se omogući nastavak daljeg studiranja, ali mislim da i naredni period mora da se posveti tome kako i ovde pronaći odgovarajuće rešenje koje će zadovoljiti sve one probleme koji su se pojavili.

Ja bih zaista želeo da istaknem nekoliko problema koje sam ja uočio u svemu tome, a to je da, prvo, ti ljudi bi došli u situaciju da umesto jednog ispita koji im je preostao dobiju nekih novih dvanaest ispita ili su u međuvremenu programi promenjeni kod reupisa, bili bi ogromni troškovi ekvivalencije i mislim da, čak, ni sami fakulteti ne znaju kako bi to učinili.

Već sam napomenuo ogromnu programsku razliku. Postavlja se pitanje - da li nam fakulteti uopšte imaju kapacitet takav da ukoliko bi svi ovi studenti ponovo morali da izvrše reupis, kako oni to kažu, da li bi uopšte bilo kapaciteta da dođu na nastavu i da slušaju predavanja, budu na vežbama, čak iako im to životna situacija dozvoli, a mnogi od njih su već i u radnom odnosu?

Poništavanje bodova koji su ostvareni na predispitnim obavezama, umesto da su sačuvani na neki način, jednostavno je dodatni problem, čak i ono što se meni ne sviđa, meni se zaista bolonjski sistem studiranja uopšte ne sviđa, možda imam i preteranu averziju prema svemu tome, a taj sistem bodova je malo čudna priča, možda mi koji smo završavali po starom, to teško možemo da razumemo od vas koji ste direktno u materiji danas, ali osnovni princip Bolonje je da ono što se stekne bodova i pozicije, više ne može da se gubi. Ti naši stari bolonjci, ako sam dobro shvatio zbog svih ovih promena, spajanje ispita, promene same programske šeme izmene ispita, spajanje određenih ispita, uvođenje novih ispita, došli su u situaciju da te bodove izgube.

Prema tome, sve su ovo vrlo složeni i kompleksni problemi. Mi ćemo ih, nadam se, u toku ove nedelje kada su stari studenti u pitanju rešiti usvajanjem predloga koji ste izneli što se toga tiče. Nadam se da ćemo, tako da kažem, i za ovu godinu rešiti problem ovih koji studiraju prema bolonjskom sistemu, a bili su među prvim studentima koji su to upisali na osnovu preporuke i volje fakulteta i taj problem rešiti, ali mislim da treba pripremiti teren da se i jedno i drugo konačno zakonskim aktima do kraja definišu.

Ja vas molim da iz tog ugla posmatramo celokupnu situaciju, uzimajući u obzir sve one druge elemente koji su važni.

Moram da istaknem još jedanput, ljudi nisu statistički podaci, ljudi su deo Srbije, deo srpske duše, deo našeg sistema, deo vaspitanja, obrazovanja, deo naše odgovornosti da im stvorimo uslove da u Srbiji mogu da okončaju studije. Barem je to tema današnje rasprave.

Iz tog razloga podržaćemo predlog koji je ministarstvo dostavilo i Vlada Republike Srbije, uz nadu da će u nekom budućem periodu i ovo biti definitivno razrešeno. Najlepše bi bilo time što bi svi završili u ovom roku studije koje nisu završili.

Nisam baš preterani optimista što se toga tiče u potpunosti, ali tražiti trajno rešenje i posle ove dve godine mislim da se može na osnovu ovih smernica koje sam danas pomenuo. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje upućujem Republičkoj vladi sa napomenom da se verovatno odnosi i na Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije, Ministarstvo za kulturu i informisanje, ali mislim da bi moglo da se odnosi i na pojedine službe Ministarstva unutrašnjih poslova, koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima.

Naime, svedoci smo na učestale događaje koje ukazuju na organizovanu hrvatsku akciju sa ciljem da se prekroji istorija o srpskim žrtvama ustaškog terora i o srpskom doprinosu u borbi protiv fašizma. Naime, jedan od poslednjih događaja je došao kao udar od strane „Gugla“, odnosno od „Jutjuba“. Naime, internet novinama „Srbin info“ je skinuta emisija sa „Jutjuba“ i zabranjeno je njeno emitovanje, prelistavanje štampe, a u toj emisiji su citirali izjavu Aleksandra Vulina o žrtvama Jasenovca i drugim stradalnicima srpskog naroda tokom događaja devedesetih godina u Hrvatskoj. Oni su to prelistavanje zabranili i označili su da su prekršili „Jutjubove“ smernice za govor mržnje.

Očigledan je pokušaj da se istina o hrvatskim zločinima, o Drugom svetskom ratu, ratovima devedesetih godina prekroji. Očigledno je ova akcija jako dobro organizovana i mi, kao država, moramo hitno preduzeti nešto. Ono što ja mislim da treba, a to je da se Republička vlada pod hitno obrati „Guglu“, koji inače sedište ima u Dablinu, gde se u Dablinu nalaze i kontrolori za ovakve situacije koje pokrivaju naš region.

Prema informacijama koje imam, ograđujem se o njihovoj tačnosti, nisam imao vremena da ih proverim, ali su jako indikativne, postoje četiri kontrolora za naš region, dva su iz BiH i dva su iz Hrvatske. Da li to nešto govori? Mislim da to ozbiljno govori, jer ovo se desilo 3. septembra. Prigovor portalu „Srbin info“ je odbijen u roku od rekordnih šest sati, što se na „Guglu“ i u njihovom postupanju po prigovorima nikada do sada nije desilo. Znači, očigledan je pritisak i očigledan je uticaj i pokušaj da se sve ono što je istina o Jasenovcu i svim događajima spreči i da to dovede do autocenzure svih onih koji zavise od „Jutjub“ kanala ili uopšte od „Gugla“.

Sledi događaj iza toga, zabrana ulaska naših vojnika i kadeta, koji su pošli u Jasenovac 7. septembra da odaju počast. Navodno sporan je protokol, nedostaje prijava, što apsolutno nije istina, sve je prijavljeno i uredno. Oni su čak hteli i da ostave uniforme i da bez uniforme odu i obave svoj zadatak koji su imali, ni to im nije dozvoljeno, a inače, da podsetim, u Mathauzenu 2017. godine, čak u prisustvu ministra Aleksandra Vulina, u uniformama su odali počast žrtvama koje su se tamo desile.

Znači, ne možemo više zatvarati oči pred jednom očiglednom hajkom, jer istina je da je Jasenovac bio logor, da je to bila najgroznija fabrika smrti u vreme Drugog svetskog rata, od kojeg su se i Nemci ježili. Tamo je bilo preko 700 hiljada žrtava Srba, Jevreja, Roma, pa čak i nekih Hrvata.

Ne smemo da dozvolimo da se na ovakav način istina prekraja, da neke generacije koje prate „Jutjub“, koje prate internet ne mogu da sutra ili u perspektivi dođu do istine, jer može na ovakav način da se vrši pritisak na naše koji to iznose, da krenu sa autocenzurom. Ako ovako nešto budemo propustili, da sada reagujemo, imaćemo verovatno nalog preko „Jutjuba“ da se slavi Oluja, kao što se u velikoj meri slavi na N1 televiziji, ali ona može, ona je preko granična ili ne registrovana televizija, a možda ćemo doživeti da čujemo da Jasenovac ili drugi neki logori nisu bili fabrike smrti, nego su bila dečija obdaništa ili sirotišta, gde su deca hranjena i odgajana.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre, meni je veliko zadovoljstvo da je, pre svega, Srbija uspela, ne samo u oblasti ekonomije, već i u oblasti obrazovanja da krene i da proces obrazovanja praktično postavi na zdrave osnove, prateći prethodno donete zakone, rezultate tih zakona i stvarajući prostor da oni dobiju još bolji efekat.

Kada govorimo o ovome, govorim upravo o ovom zakonu koji se odnosi na dualni model studija u visokom obrazovanju i ovo pokazuje jednu veliku ozbiljnost ovog ministarstva koje nam je predložilo, pa smo i usvojili sistem dualnog obrazovanja u srednjim školama, propratili, očigledno, kakve rezultate, kakve efekte, kakve manjkavosti pokazuje, a manjkavosti su upravo nešto što bi se desilo da ne razgovaramo danas o Zakonu o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju, znači na fakultetskim, visokim i višim studijama.

Ovo je pokazatelj ne samo toga da se u Srbiji na ozbiljan način razmišlja i planira i stvara mogućnost za kadrove koji će biti sposobni, ne samo da budu obični radnici za mašinama, već oni koji će biti nosioci organizacije posla u firmama koje dolaze, u firmama koje se osnivaju, već da će se moći aktivno uključiti i u proces pospešenja određenih patenata, tehnoloških procesa, postupaka, pa još lakše dovesti do toga da se mnogi naši mladi i obrazovani kadrovi odluče da samostalno krenu u privatne poslove.

Naravno, ovo ni u kom slučaju ne umanjuje prostor za obrazovanje na visokim studijama. Naprotiv, samo pruža mogućnost onima, koji su zaista direktno zainteresovani, da svoje znanje, na jedan vrlo praktičan način, primene i da im koristi u životu, kako njima, tako i kompanijama u kojima rade, podignu na mnogo veći nivo. Apsolutno se pokazalo, a to jeste tradicija, tako da kažem, srpskog obrazovanja, kada smo ranije, odnosno davno nekada, mnogi se više ne sećaju škole, učenica u privredi, gde se mnogo više radilo i sticalo znanje u praksi, imali dobre majstore, imali dobre mehaničare, dobre molere, dobre farbare, dobre tehničare, gde su više škole mnogo više posvećivale tom delu praktične obuke i nastave i upravo taj jedan nedostatak, usvajanjem ovog zakona, će se nadomestiti.

Mi ćemo ovaj zakon podržati zato što mislimo da je on dobar za Republiku Srbiju, dobar za naše studente, dobar za građane Republike Srbije. Za nas iz Pokreta socijalista, da li je on u skladu sa evropskim tendencijama, da li ima ikakvih novih razloga da o tome razmišljamo, to je najmanja briga da li će naši studenti svršeni svoje znanje realizovati kroz praksu. Mi smo mnogo više za to da im se stvore uslovi da to rade ovde, nego da odlaze iz Srbije.

Mislim da pružanje mogućnosti za znanjem i samostalnim bavljenjem poslom da mogu u sopstvenoj zemlji da budu ili uvaženi više nego što su do sada bili, kada su u pitanju strani, pa čak i domaći poslodavci, kao i mogućnost da postanu oni poslodavci i da oni budu nosioci bavljenja ovim poslovima je nešto što zasigurno može da utiče na to da mnogo veći broj visokokvalifikovanih kadrova ostane u Srbiji. Ovo će pružiti mogućnost da i ono malo ozbiljnih instituta, odnosno laboratorija koje su preživele 2012. godinu i oni satrapi nisu uspeli da unište, bude na odgovarajući način iskorišćeno upravo za ovu praktičnu obuku, jer ovaj zakon će stvoriti mogućnost da se nastava odvija, kako u firmama u pogonima, institutima, tako i na samim fakultetima. Znači, omogućiće se na jedan jednostavniji način da ono što danas još uvek poseduju „Institut Vinča“, ili neki segmenti vojne industrije budu na adekvatniji način iskorišćeni od strane visokoškolskih ustanova za obrazovanje kadrova.

Ono što nije tema današnjeg dnevnog reda, ali ja zaista imam potrebu i obavezu da to napomenem, jeste vezano za obrazovanje i čuli smo već obrazloženje da će se starim studentima koji su upisani po ranijim predbolonjskim, tako da ih nazovem, programima, produžiti, omogućiti studiranje za još dve godine.

Biću slobodan pa ću predložiti, obzirom da to tek treba da dođe na dnevni red Skupštine, da Ministarstvo na jedan ozbiljan način sedne i taj problem razmotri sa svih strana, a jedan ugao gledanja može da bude sledeći. Zaista, i taj zakon kada dođe na dnevni red za te dve godine podržaću, ali ja ne vidim razloga zašto mi to stalno radimo na po godinu, na po dve, na po tri, jednostavno, mislim da to treba ostaviti za odnos između fakulteta i studenata, stvoriti prostor da se na taj način to reguliše, a ne da se svake druge godine podiže tenzija oko toga da li će stari studenti, odnosno upisani po starom sistemu, imati mogućnost da svoje studije završe.

Naravno, da treba da završe, Srbija nije bogata zemlja da se odrekne tolikog broja visokoobrazovnog kadra koji će završiti te studije, sutra, dogodine, tri godine, pet godina, bez obzira koliko vremena su potrošili na studiranje. Smatram da je mnogo manje opterećenje za fakultete da im se omogući uredno polaganje ispita, nego što bi bila šteta ukoliko bi njihovo studiranje bilo ovog trenutka prekinuto.

Zaista, pozdravljam to što se Ministarstvo opredelilo da se to produži za dve godine, ali mislim da treba razmotriti u dva pravca da se to ili, produži na neograničen vremenski period, ili da se u toku ove dve godine stvore zakonski uslovi da to više ne bude pitanje posebnih leks specijalisa, ako ćemo ih tako zvati, zakona, već da se stvore zakonski preduslovi da o tome rešavaju fakulteti individualno, jer mi na ovaj način svima izlazimo u susret, ali je nekakva vrsta selektivnosti možda i potrebna.

Pored toga što je zakon, ovo zaista može da bude samo molba, i mislim da bi bilo i to primereno, kada su u pitanju ovi koji su upisali po Bolonjskom sistemu studije kao prvi studenti toga. Mi smo i do sada videli da je Ministarstvo imalo jednu dobru praksu, obzirom da oni ljudi, što je nebrojeno puta i konstatovano, kako u ovom domu, tako i u raznoraznim analizama koje je samo Ministarstvo pravilo, jesu zaista neko ko je došao u poziciju da zbog tog eksperimentalnog perioda danas može da trpi posledice. To jednostavno nije dobro, mislim da treba da i sami fakultetu pronađu dovoljno snage da to razreše, a u tom smislu, obzirom da to ne može da bude predmet regulisanja zakonskim putem, ja samo mogu da iskoristim ovu priliku i da apelujem i na ministra i na Ministarstvo i na Republičku vladu, da jednostavno izađu u susret i tim studentima i da preporukom, kao i ranijih godina, stvore preduslove da oni svoje školovanje nastave i završe.

Zaista mislim da jedna vrsta strpljenja, naravno ne bezgraničnog strpljenja i ne po svaku cenu, ali ipak mislim da je bolje i to da neki koji se, tako da kažem, malo šale sa studijama, bilo da su po Bolonjskoj deklaraciji ili su stari studenti, ne možemo zbog njih, one koji iz objektivnih razloga su u situaciji da svoje studije do sada nisu završili, da im uskratimo mogućnost da to i okončaju na jedan način.

U svakom slučaju, što se tiče seta zakona koji je danas na dnevnom redu, poslanički klub PS-NSS-USS će u celosti podržati, a ja molim zaista ministra da o ovome o čemu sam čak možda i više vremena govorio danas nego što bi bilo primereno i uobičajeno, porazmisle i da zajednički nađemo načina i jednim i drugim studentima da pomognemo da završe svoje fakultete i time Srbija dobije bar još jedno desetak hiljada visoko obrazovnih kadrova. Hvala.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi građani Republike Srbije, ne sumnjajući u to da će MUP i javno tužilaštvo obaviti svoj deo posla i utvrditi ko je, rizikujući da ove narikače iz nevladinog sektora osude ovo što ću reći, ali jednostavno ne mogu da ne podsetim sve da je ovo ipak zemlja seljaka, zemlja domaćina na Balkanu. Svako ko drži do sebe zna na šta je spreman onaj ko vam opsuje ili uvredi žensko dete, a onaj ko vam uvredi žensko dete apsolutno zna šta treba da očekuje od onoga čije dete je uvredio.

Uz svo divljenje Aleksandru Vučiću i njegove spremnosti da ovo trpi, pozivam pravosudne organe kada ovaj kreten dođe njima na meru, da ne smeju imati nikakve milosti. Ako pokažu zrnce milosti za ovako nešto, bojim se da će drugi u Srbiji morati da uzmu pravdu u svoje ruke kad se nađu u sličnoj situaciji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, da od 2012. godine Vlada Republike Srbije nije ozbiljno, temeljno se posvetila tome da Srbija ekonomski stane na noge, ne bismo mi imali priliku danas, ne da razgovaramo o izmenama i dopunama Zakona o stanovima za pripadnike snaga bezbednosti, nego ne bismo imali priliku da razgovaramo uopšte u ovom smislu o postojanju ovakvog važnog i bitnog projekta.

Realizacija ovog projekta je jako uslovljena ekonomskom stabilnošću, sigurnošću, ali i odlučnošću da se vodi jedna zdrava politika. Zdrava politika se ne vodi samo od strane Vlade Republike Srbije, ona se ogleda i u tome kako rade javna preduzeća od 2012. godine na ovamo.

Zaista nije korektno reći da se EPS ne ponaša kao socijalno odgovorna kompanija i društveno odgovorna kompanija. Velika pomoć u realizaciji ovog projekta jeste što EPS posluje pozitivno, zato što svoje kapacitete revitalizuje na odgovarajući način, zato što je svoje poslovanje dovela u pozitivnu zonu ne podizanjem cena, već traženjem unutrašnjih rezervi.

Ozbiljna promena i u radu EPS je uočena od marta meseca 2016. godine, od kada je na čelu EPS došao, gospodin Grčić sa svojim timom. Nije samo važno podeliti stanove pripadnicima snaga bezbednosti, Srbija danas, kada budemo usvojili ove izmene i dopune, pokazuje da je naučila mnogo toga iz svoje istorije. Pokazala je da ne želi da joj se desi ono što je u svojoj pripoveci „Sve će to narod pozlatiti“ opisao Laza Lazarević.

Srbija ovim osnovnim zakonom, a sad i ovim izmenama i dopunama pokazuje da ne želi da se niko oseća kao sin Blagoja Kazandžije, da se porodice boraca ili poginulih boraca ili invalida, ne osećaju kao Blagoje Kazandžija. Neće nama borci biti samo u prilici ili njihove porodice da konkurišu za ove stanove.

Odgovorna politika Vlade od 2012. godine, pa ako hoćete i odgovorna politika EPS će omogućiti ne samo da dođu do stanova, već da imaju i dobra radna mesta, da u nekom budućem periodu razmišljamo o tome da li će posao dobijati sa prioritetom oni koji potiču iz ovih porodica i time, uz svo podizanje Vojske Srbije na odgovarajući nivo, da vratimo onaj osećaj patriotizma i ljubavi prema svojoj državi, da se ne pitamo samo šta je to nama država dala, već da kažemo šta smo spremni i pokažemo šta smo mi to sposobni da damo državi.

Odgovorno poslovanje kompanija u Srbiji, podizanje plata, pa i vođenje računa o tome da se podižu plate u EPS pokazuje da je neko na vreme shvatio da ne treba da nam se desi ono što nam se dešava u zdravstvu. Znate, može neko da bude ljubomoran, jer ne znam čime drugim da to tumačim, što je u EPS prosečna plata, verovatno, veća nego plata poslanika. Meni je to veliko zadovoljstvo. To pokazuje da je EPS sposobna da zaposli nove kadrove, stručne kadrove, da zadrži iskusne kadrove, da nastave pozitivno da posluje, a ne da razmišljamo o tome hoće li ko sutra imati sistem elektroprivrede da održi na nivou.

Borba koja se od 2012. godine vodi na svim frontovima, kada je u pitanju i stabilnost i bezbednost Republike Srbije, zaista je beskompromisna u svakom pogledu. Ima i ponekog propusta, negde se sa nečim i kasni, ali ne postoji nigde namera da se namerno uspori oporavak i razvoj Srbije. Podizanjem ekonomske moći Srbije, podizanjem morala i pozitivnog odnosa prema Vojsci Srbije, njenim podizanjem njenog standarda, njenih plata, njene obučenosti, sigurnosti njenih pripadnika i porodica pripadnika Vojske, se dostiže i time što mi danas kažemo da je ovo vlast, da je ovo država koja zna da vodi računa i o onima koji su spremni da daju život za svoju otadžbinu.

Iz toga razloga poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke strane će sa zadovoljstvom glasati za ove izmene i dopune, jer ovo je jednostavno nešto što daje novi impuls i novi život Republici Srbiji. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Zaista sam bio prinuđen da amandmanom reagujem na ovaj deo Predloga zakona.

Naime, mislim da ukoliko ostane ovako kako ste vi predložili, a to je da se namirenje potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja može izvršiti najviše do polovine primanja svih kategorija koje podležu ovoj prinudnoj naplati, ćete dovesti do toga da izdržavanja kada su u pitanju najzaštićenije kategorije stanovništva, a to su uglavnom maloletna deca ili deca na redovnom školovanju, u minimalnom broju, punoletna lica kojima pripada pravo na osnovu sudskih presuda na zakonsko izdržavanje, na ovaj način vi ćete ih onemogućiti da to svoje pravo utvrđeno sudskom presudom realizuju.

Iz tog razloga, moj amandman je bio da se isključivo i samo zbog zaštite maloletnih lica, njihovog prava, njihovog prava na egzistenciju, ovo ne dira u odnosu na ranija zakonska rešenja i da se zarade onih koji su obavezani da plaćaju izdržavanja mogu zapleniti do dve trećine tog iznosa.

Naime, može da se desi da se, kao što sam u načelnoj raspravi govorio, dok traje sudski postupak, za šta maloletno lice nije krivo i odgovorno, dok traje godinu dana, dve godine, tri godine, koliko znaju ovakvi procesi u sudu da traju, nagomilaju neisplaćena izdržavanja, neisplaćene alimentacije. Ako je dvoje dece u pitanju, gde sud dosudi 50%, ovaj višak unazad dve ili tri godine niko nikada neće moći da naplati. I ne vidim nikakvog razloga da bilo ko od izvršnih dužnika bude zaštićen od toga da mu bude zaplenjeno ono što treba da bude obezbeđeno maloletnoj deci.

Ovim se direktno ugrožavaju prava deteta. Ovim se direktno narušava pravni sistem Republike Srbije i ja vas molim da još jednom ozbiljno razmotrite ovakvu situaciju, jer u praksi naših sudova, onakva kakva je danas, imamo dve vrste presuda kad su izdržavanja u pitanju - određeno u procentu od zarade ili nekog drugog primanja ili utvrđeno u nominalnom iznosu.

Sudovi donose odluke i utvrđuju obavezu u nominalnom iznosu u situacijama kada je više nego očigledno da onaj ko je dužan da daje izdržavanje manipuliše, a to je da radeći kod privatnika zatraži da mu se zarada sa one koja je smanji i zvanično bude prijavljena minimalna zarada, a objektivne potrebe izdržavanja deteta, najminimalnije po detetu su 12 hiljada dinara. Ako je dvoje dece u pitanju, to je 24 hiljade dinara. Da li iko ima pravo da amnestira nekoga od obaveze da izdržava svoje dete? Ovo zaista otvara prostor onima koji to rade, ne zato što ne mogu, nego onima koji iz čistog inata, inata prema supruzi uglavnom, neće da plaćaju svoju obavezu izdržavanja prema maloletnoj deci.

Mislim da nemamo nikakvo pravo, niti opravdanje, da u ovakvim situacijama takvim ljudima idemo na ruku.

Imam vremena od ovlašćenog predstavnika grupe, tako da možete slobodno to vreme uračunati, jer znam da sam prekoračio dva minuta…

(Predsedavajući: To i radim, samo izvolite.)

Prema tome, ja vas stvarno molim da ovo još jednom razmotrite. Ovo nije pitanje šminke, ovo nije pitanje ničega, ovo je pitanje ugrožavanja prava najranjivijih kategorija. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da ovaj amandman tek ne treba usvojiti. Ovim bi se smanjenjem na jednu trećinu samo još više ugrozila prava. Zaista razumem da postoji ogromna briga da može i dužnik da dođe u nepovoljnu situaciju, ali zaista nije mi ni u skladu sa svim onim što slušamo ovde u ovoj sali, kad je u pitanju odnos prema javnim izvršiteljima, prema obavezama, zaista mi nije u skladu da bilo ko, pa i sa ovakvim razmišljanjem, može da dovede u pitanje nešto od čega maloletna deca treba da žive. Hvala.
Ja se izvinjavam, ja verujem da će se uvažena koleginica apsolutno složiti sa mnom da ni sudije ne mogu mimo zakona. Taman i da vratimo izvršenje u sudove, ni sudije ne mogu mimo zakona. Ako se kaže da je to do jedne trećine, onda ni sudija ne može da ide preko te jedne trećine, kad je izvršni postupak u pitanju.

A, da je neko bio u stanju sporazumeti se i dogovoriti, da je normalan kad je u pitanju izdržavanje dece, nikad ne bi ni došao u situaciju da mu se prinudnim putem to naplaćuje. Prema tome, mislim da ovde postoji samo jedna mala digresija koja jednostavno mora samo da bude potpuno jasna. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja se zahvaljujem što će SRS onda znači u Danu za glasanje glasati za moj amandman koji sam predložio, jer u amandmanu piše da se to eksplicitno odnosi na izdržavanje, ni na šta drugo. Znači, isključivo i samo na izdržavanje.

Mislim da zaista nema potrebe da onda dalje raspravljamo o svemu ovome. Zahvaljujem se na podršci.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja jesam poznat po tome što znam da ponekad iz upornosti pređem u dosadu, ali, zaista imam obavezu, a mislim da i sve uvažene kolege ovog Doma imaju obavezu da još jednom ozbiljno razmisle i prihvate amandman koji sam podneo na član 115. tražeći da se zadrži dosadašnje zakonsko rešenje i da se, kada je u pitanju izdržavanje i izvršenje alimentacije zadrži dosadašnje zakonsko rešenje, da se ono može sprovesti do dve trećine visine primanja lica koja su dužna.

Ovo, uvažene kolege ne očekujem ja od vas da podržite i da za ovo glasate u danu za glasanje, od vas to očekuju sva ona maloletna deca kojima je uskraćena ljubav i pažnja jednog od roditelja, zato što je drugi roditelj apsolutno neodgovoran, ako im je već onaj koji je neodgovoran uskratio ljubav, brigu i pažnju, nemamo pravo da im na ovaj način onemogućimo pravo da pristojno žive.

Hvala.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo premijeru, ja moram da iskoristim ovu priliku da pokušam da nešto što danima tražimo, kao poslanici, od Vlade Republike Srbije, na onim mogućim danima za pitanja, utorkom i četvrtkom, sada na jedan način zaokružimo tu priču.

Očigledno je neophodno da neko iskoordinira rad svih ministarstava, da bi smo definitivno razjasnili status i uslove pod kojima N1, „Nova S“ i „Sport klub“ vrše reemitovanje programa u Republici Srbiji. Ovo ne može da bude očigledno rešeno dok se istovremeno u analizu svega ovoga pored REM ne uključe i Republičko javno tužilaštvo i Ministarstvo za finansije i MUP, kao i Ministarstvo pravde.

Naime, izgleda da smo ušli u jedan vakuum prostor ili ja nešto ne razumem dobro, a to omogućava da se dešava stvar koja nije u redu. Otprilike da smo ustanovili da N1, „Nova S“ i „Sport klub“ definitivno nemaju registraciju i sedište u Republici Srbiji i to hajde da prihvatimo kao takvu činjenicu, imali smo gde i da proverimo.

Ono što je ključna stvar je pitanje da li se oni bave reemitovanjem ili zloupotrebljavaju, tako da kažem, jedan mali nedostatak koordinacije i rade na nedozvoljen način na ovom delu tržišta u Republici Srbiji.

Naime, od REM smo dobili odgovor da se programi pakuju i finalne verzije programa i N1 televizije i „Sport kluba“ rade za područja, u tri finalne verzije, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, da se ta finalna verzija tih sadržaja dalje posle formiranja u studiju u Sloveniji, distribuira provajderu na teritoriji Republike Srbije.

Sa druge strane, iz Luksemburga smo dobili odgovor gde kažu da se ovi programi zaista emituju iz Luksemburga. Da bi se radilo o reemitovanju, nužno je da se ovi programi koji se kod nas emituju, emituju i u Luksemburgu ili i u Ljubljani, a mi to iz ovih odgovora koje nam je dao REM i ovih odgovora koje smo dobili iz Luksemburga ne možemo da zaključimo.

Ukoliko se ne emituju i tamo i nepromenjeni reemituju na teritoriji Srbije, onda sve ove tri firme čine ozbiljne prekršaje, oni su onda poreski obveznici u Republici Srbiji, čine niz prekršaja privrednih prestupnih krivičnih dela.

Ja vas molim da zaista organizujete ministarstva da bi smo ovo razjasnili, jer nije od malog značaja i voleo bih da znam vaše mišljenje o svemu ovome i šta možemo da očekujemo.
Zahvaljujem.

Imam pitanja ponovo za premijera, predsednika Vlade.

Mi smo već pre jedno dobranih osam, devet meseci u ovom domu razgovarali o tome da je zaista nužno da se plate sudija za prekršaje usklade sa platama sudija redovnih i specijalizovanih sudova. Mislim da smo to razgovarali o tome kada je bio budžet u pitanju, pošto očigledno, i tada smo se složili, a i iz izjava koje sam čuo od gospođe ministra, vezano za usklađivanje tih plata, ja više neću pitati da li ima uslova i potrebe, nego kada ćemo to uraditi, jer zaista, ti ljudi su dobili maksimalne obaveze koje podrazumevaju sudijske funkcije, ali njihova prava nisu do kraja ispoštovana.

Mislim da je to jedna od naših ozbiljnih obaveza kada je u pitanju nezavisnost pravosuđa, a da to možemo da gotovo sa izmenom i dopunom tri ili četiri člana zakona dovedemo u red. Ja ne znam da li su finansije problem ili šta drugo, ali ne vidim razloga zbog čega se sa rešavanjem ovog toliko čeka.

Interesuje me, kada je u pitanju izdavačko preduzeće „Prosveta“ a.d. Beograd, Knez Mihailova 12 koje se trenutno nalazi u programu unapred pripremljenog programa restrukturiranja, odnosno oporavka od pljačkaške privatizacije koja nažalost nije poništena, nego je samo raskinuta, šta Vlada Srbije, kada je u pitanju ova zaista institucija od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, može da učini kada su u pitanju dve stvari? Jedna stvar je rekonstrukcija knjižare „Geca Kon“, za koje su oni dobili od Republičkog zavoda za spomenike kulture nalog da izvrše rekonstrukciju, popravku i sve ostalo, šta Vlada može da učini da im obezbedi odgovarajuća sredstva za to i da li će Ministarstvo privrede i Vlada podržati njihovu molbu i zahtev za odobrenje kredita koji bi im omogućio da jednostavno svoje poslovanje usklade do kraja i stanu na noge i da bar u ovoj minijaturi očuvamo jednu istorijsku instituciju koja je nekada imala 700 zaposlenih? Zna se šta je prosveta značila na ovim područjima.

Nažalost, posledica pljačkaških privatizacija jeste da je neko ko je kupio bez ikakvih posledica prodao ogromne prostore u Čika Ljubinoj, ogroman broj drugih objekata koje su imali, doveo ih na rub propasti. Dobro je što je bar taj ugovor raskinut, ali mislim da imamo obavezu da iznađemo mogućnosti da u ova dva pravca im pomognemo da stanu na noge.
Zahvaljujem na komentarima.
Ne čuh odgovor za plate za sudije, ali nadam se da ćemo to brzo biti u prilici da rešimo.
Želim samo da ukažem na jednu stvar. Možda grešim, ali mislim da čak i nema toliko prostora koji bi se nazvao rupa u zakonu koliko rupa u koordinaciji.
U svemu ovome ključna stvar je, kada sam govorio o ovim tzv. prekograničnim televizijama, da li se program koji mi gledamo preko SBB kanala ovih televizija isti takav emituje u Luksemburgu? Ukoliko se identičan program, sa reklamama na srpskom jeziku i svim ostalim detaljima ne emituje tamo i ovde, to je dovoljan osnov i dovoljan pokazatelj onoga o čemu smo govorili i to mislim da treba da bude polazna tačka koja će apsolutno omogućiti da se osim prekršajnih prijava nešto ozbiljnije desi.
U toj situaciji kad je očigledno da neko namerno izbegava da ovo utvrdi, jer REM kao regulatorno telo ukoliko ovako nešto utvrdi, ima pravo da zabrani SBB-u reemitovanje, odnosno emitovanje ovih programskih sadržaja na svojoj distributivnoj mreži. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, naš poslanički klub Pokret socijalista – Narodna socijalistička stranka – Ujedinjena seljačka stranka podržaće predlog koji je Odbor za kulturu dostavio Skupštini da se za Poverenika izabere gospodin Marinović.

Iako smo mi imali predlog u kojem se u jednoj demokratskoj i transparentnoj proceduri raspravljalo, zaista smo došli do uverenja i ubeđenja, kroz celu tu proceduru, a i dobranu analizu biografije, i ne samo biografije koja je dostavljena, već i dodatne analize rada, angažovanja gospodina Marinovića na poslovima koje je obavljao u prethodnom periodu, da jednostavno gospodin Marinović u svakom pogledu predstavlja osobu koja ne samo što ispunjava uslove koje zakon propisuje, već zaista ispunjava jedno opravdano očekivanje da će on radeći posao Poverenika to raditi na način kako građani Republike Srbije očekuju od njega, kako to ovaj parlament očekuje od njega, a to znači isključivo u skladu sa zakonima koji regulišu tu oblast.

Njegovo iskustvo koje je imao radeći i kao sudija za prekršaje i kao predsednik Prekršajnog suda i v.d. predsednika Apelacionog prekršajnog suda su zaista još jedan samo dodatni razlog da pokažu da njegovo iskustvo koje je praktično bilo dvojako, nekoga ko postupa po zahtevima Poverenika za informacije, za dostavom određenih informacija, kao starešina tog organa, a s druge strane i kao predsednik suda koji postupa po prekršajnim prijavama koje je Poverenik u ranijim periodima podnosio. Znači, u svom radu ima apsolutnu mogućnost da kao neko ko nepristrasno obavlja posao, znači neko ko se nije bavio politikom na direktan način pre toga, zauzeo jedan stav kakav mi očekujemo od svih onih koji se bave pravosudnom funkcijom, a to je da su u stanju da odolevaju svim vrstama mogućih pritisaka, od pritiska medija i kojekakvih drugih pritisaka koji se mogu očekivati i da svoj posao rade vrlo posvećeno i isključivo i samo po zakonu.

Nismo čuli nijednu ozbiljnu kritiku na rad gospodina Marinovića tokom ovog dugotrajnog procesa u kojem se praktično sve što je moglo da se čuje o njemu dobro ili prilike da se čuje nešto negativno, nismo čuli ništa negativno što bi nam bio signal da imamo bilo kakvu zadršku i rezervu prema tome da u danu za glasanje sa zadovoljstvom iskažemo svoje poverenje i očekivanje da će način na koji će on obavljati taj posao biti drastično drugačiji od onoga o čemu ja ne želim da govorim, a to je o nekom prethodnom periodu, ali da će institucija Poverenika za informacije nastaviti da živi u punom svom kapacitetu isključivo u interesu i na zadovoljstvo građana Republike Srbije. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, moje kolege su u današnjoj raspravi zaista dobrano izanalizirali sve pozitivne efekte koje ovaj zakon treba da donese.

Ja, apsolutno, nemam ništa tome da dodam. Želim samo da zaista sa zadovoljstvom kažem da će i poslanička grupa Pokreta socijalista-Narodne seljačke stranke-Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati ovaj zakon najviše iz tog razloga, jer ovaj zakon je još jedan od dokaza da od 2012. godine od kad zajednički se borimo za dobrobit građana Srbije, podizanjem ekonomske stabilnosti apsolutno na jedan ravnomeran, pošten i krajnje korektan način vodimo računa o svim onim strukturama stanovništva koje zaslužuju dužnu pažnju.

Posebna stvar koju moram akcentovati, iako su to gotovo sve moje kolege rekle, zadovoljstvo mi je veliko da pored onih koji su mogli kao pripadnici snaga bezbednosti da konkurišu za ove stanove, to nakon usvajanja ovog zakona mogu da učine borci, porodice palih boraca, ratni vojni invalidi i mirnodopski vojni invalidi.

Znači, svi oni koji su do 2012. godine gurani u zapećak, tretirani kao da ne postoje danas uz pomoć Vlade Republike Srbije dolaze na ono mesto na koje i zaslužuju da dođu, da ono što su učinili za Republiku Srbiju zaista bude cenjeno, poštovano i uvažavano.

Ja se i odavde zahvaljujem njima na strpljenju da sačekaju ovaj trenutak, znajući da Republika Srbija vodi računa o svim pripadnicima snaga bezbednosti, kao i o onima koji su život dali ili su deo svog tela poklonili ili učestvovali u borbama da Srbija sačuva svoju slobodu.

Ono što mi je žao, žao mi je što Obrenovac nije na spisku, ovog trenutka, onih gradova koji ima tu čast i privilegiju da se ovi stanovi grade, ali ću ja iskoristiti još jednom priliku da vas podsetim da kasarna u Obrenovcu bi bila idealna pozicija za stanove pored reke Save, uz svu infrastrukturu, i zaslužuje apsolutno da se dobro razmotri i preispita njena sadašnja namena, jer ova namena zaista bi bila nešto što bi i Obrenovcu, a i onima koji bi dobili na taj način stanove značilo mnogo.

Hvala i ovakve zakone ćemo uvek bezrezervno podržati.