Zahvaljujem, predsedavajuća.

Povredili ste član 107. nekoliko puta dok je ovaj gospodin koji se predstavlja kao ovlašćeni predstavnik grupacije NADA govorio. Ja moram samo da vam skrenem pažnju da morate voditi računa da se đavo krije u detaljima.

Prva i osnovna stvar koja treba da prikrije sve floskule da je neko priznao nezavisnost Kosova i Metohije je apsolutna laž i neistina i to znamo svi, to uvek treba podvući. A gde su ti detalji koji su važni? Nema potpisa Vojislava Koštunice na Briselskom sporazumu, ali ga ima na papiru kojim se amnestira Aljbin Kurti i ima ga na papiru kojim se oslobađaju teroristi UČK, dokazani zlikovci, koji su pušteni na slobodu.

Još jedan detalj, na koji ste morali reagovati. Učinilo mi se da je možda slučajnost, ali sa ovakvom diskusijom, to očigledno nije, a vređa ovaj dom, a to je da je rečeno - dajte da čujemo šta se dole dešava. Za njih je Kosovo i Metohija dole. Šta? Podrum? Pakao? Andregraund? Ne znam kako vas nije sramota da vi koji govorite i smete da izgovorite da je Kosovo srpska sveta zemlja, kažete - to je dole.

Prema tome, morali ste reagovati na tako nešto, oduzeti reč, jer jednostavno, đavo jeste u detaljima, a oni zlikovci koji daju instrukcije šta treba da se kaže, zaista jesu zlo i pokušavaju da ga nanesu Srbiji. Hvala.

Predsednice Skupštine, povredili ste član 27.

Mislim da ćete vi uskoro morati sa generalnim sekretarom da dogovorite ovde da se u Skupštini, pored zdravstvene službe koja dežura ovde, obezbedi i dežurna krojačka služba.

Stepen licemerja i nevaspitanja. Govoriti o obrazovanju i vaspitanju, a ne vaditi ruke iz džepova, meni ostavlja dilemu da li treba zašiti džepove ili postavu od džepova, ali u svakom slučaju jedan je taman prekinuo to da radi, izgleda da su mu zašili postavu od džepova, pa nema više tu naviku. Vi ga upozorite. Verovatno, ako i drži ruke u džepovima zbog novčanika, ih drži zbog onog kanarinca pozadi što krešti iza njegovih leđa, sigurno ne zbog nas, ali je vaše da ga upozorite da je jednostavno, barem u situaciji kada pokušava da nešto govori o obrazovanju i vaspitanju, krajnje neumesno da se na takav način ponaša ovde, a tek za nekog ko je profesor – katastrofa.

Ja se izvinjavam, toliko je skoro bila povreda Poslovnika da ste sada učinili drugu, a to je povredili ste član 103. jer ovo je bila klasična zloupotreba.

Ja pomenuo ni jednu fizičku karakteristiku gospodina govornika nisam. Prema tome, ovo što je rečeno apsolutno zaslužuje da se uzme vreme od grupe, ako ga uopšte imaju.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Ovaj amandman ne treba prihvatiti i samo obrazloženje koje smo, nažalost, morali ovde da slušamo jasno govori u prilog toga da protiv ovog amandmana treba i glasati, čak apsolutno biti siguran da neće biti usvojen, treba da glasamo protiv njega, a ne samo da pustimo da vidimo da li će se za njega glasati jedan, pet ili dva poslanika.

Naime, obrazloženje ovog amandmana koje je dato je nastavak jedne vrste hibridnog rata koji se vodi protiv Republike Srbije i apsolutno ono što se pokušava na nazovi suptilan način, kroz način na koji je ovo obrazloženje dato, prezentovati građanima Srbije jeste da Vojska Srbije je nešto što je nebezbedno, nešto što želi, hoće, traži rat i da je jednostavno apsolutno nepotrebno njeno postojanje, bivstvovanje u Republici Srbiji, a pogotovo ne njeno snaženje i njeno jačanje.

Jasno je da ovakav način razmišljanja proističe iz izvora finansiranja koji pristiže onima koji zastupaju ovakav stav, jer siguran sam da nisu poslušnici NATO pakta i prinudne uprave iz Brisela bili na vlasti 2011. godine odluka o prestanku služenja redovnog vojnog roka nikada ne bi bila doneta.

Možemo mi da se složimo da su uslovi ovakvi ili onakvi u kasarnama, ali kasarne nikada nisu bile, pa čak ne treba ni da budu hoteli, „ol inkluziv“ kategorije, već mesto na kojem se obučava ratnim veštinama i preživljavanju u slučaju rata.

Priče o nekakvim ratno huškačkim pozivima su zaista, samo izmišljotina mrzitelja Srbije i onih koji pokušavaju na svaki način, što sa Kosova i Metohije, od strane Kurtijevog režima i UČK okupatora, tako i od predstavnika muslimanske federacije iz Sarajeva, da prebace teret na Srbiju njihovih pokušaja da isprovociraju sukob Republike Srbije sa NATO paktom. To je nešto što mora da bude potpuno jasno i nedvosmisleno.

Niko ne želi rat. Stara narodna, a vi ste očigledno zaboravili i na narod, a očigledno i na njegovu tradiciju je bila ko rat priželjkivao rat mu kući bio. Niko rat ne želi i da rata ne bilo, i da naši sugrađani i sunarodnici na Kosovu i Metohiji ne bi bili terorisani i zlostavljani, Vojska Srbije mora da jača. Vojska je nešto što je instrument odvraćanja, a ne ratovanja. Srbija nikada nije vodila osvajačke ratove, uvek je se branila i uvek je vodila odbrambene ratove i nikada, čini mi se, nije bilo više pokušaja da se tradicija sprskog naroda, samopoštovanja više unizi i više uništi, nego što sada čine predstavnici nekakvih zeleno levih, desnih, ovakvih i onakvih frontova, kojima je očigledno, sem, propagiranja LGBT ideologije sledeća stvar, propast Srbije na agendi kojom se bave.

Prema tome, ovaj amandman ne treba usvojiti, ne treba ga, naprotiv, u budžetu Republike Srbije, kada bude usvajan krajem ove godine, sredstva za služenje vojnog roka još više uvećati, kako bismo taj postupak mogli što više da ubrzamo i da se omogući što veći obuhvat, jer ja vam garantujem, moj sin je iz generacije koja treba da ide po ovom predlogu, na odsluženje vojnog roka, 95% mladih želi da služi vojsku. Pitanje je hoće li taj procenat od tih nekih 5% koji je pokušati da izbegne ovakvim trovanjem se podići na 5,5%, ali budite sigurni da je omladina Srbije daleko svesnija nego ovi sa desne strane koji govore protiv interesa i Vojske i Republike Srbije.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Prekršili ste član, 107. Ovako grubo narušavanje dostojanstva Skupštine ste morali da zaustavite, a niste ni u kom slučaju smeli da dozvolite da neko nastavlja intenzivno da zlikovcima, zločincima iz NATO pakta daje opravdanje i konstantno optužujući rukovodstvo Srbije, narod Srbije za to što su bili bombardovani. A pogotovo ste morali da imate u vidu da to radi u to vreme pripadnik terorističke strane plaćeničke organizacije Otpor.

Ja vas molim da ubuduće povedete računa o ovome i da prekinete, jer ovako nešto se vrlo ozbiljno od strane njegovih finansijera zloupotrebljava i UČK teroristi koji drže okupiran deo Kosova i Metohije, jednostavno, ne žale novac da se ovakve reči, samooptuživanje i optuživanje Srbije čuju iz ovog doma. Hvala vam.

Predsednice Skupštine, povredili ste član 103. sa ovakvim ponašanjem kojim je ne samo član 107. nego niz članova povređen. Ovakvom količinom uvreda vi ste bili dužni da izreknete i opomenu i oduzmete reč. Jednostavno, nedopustivo je da nekome ko je na nivou pozornika početnika i iznosi laži, gluposti, neistine, dozvolite da na ovakav način vređa bilo koga u Skupštini, a posebno ne predstavnike Vlade Republike Srbije.

Hvala.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, povredili ste član 107. i član 27. Onog trenutka kada je ovde izrečena ovako brutalna uvreda, pogotovo od nekog ko iz njegove biografije je pokazao da posle uvreda i dobijanja narandžaste boje u licu kreće i sa fizičkom agresijom, bili ste dužni da ga prekinete.

Nedopustivo je da neko ko se brine da li Poslovnik treba menjati na onakav način kako je on predložio, on postavlja pitanje, da li je neko normalan ili nije normalan, jer samo neko nenormalan je mogao da u zemlji Srbiji, napravi takav haos uvodeći rijaliti na mala vrata, uvodeći ga kroz Pionirski park, kradući besomučno na mostu na Adi, za sve pare koje je pokrao na mostu na Adi mogao je popločati celu reku Savu, a ne samo taj jedan most. Takav čovek ovde ne može da bude pušten nekontrolisano da vređa ni poslanike, ni ministre jer je to uvreda za ovaj dom, jednostavno morate da reagujete blagovremeno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pitanje je Ministarstvu pravde - Da li je Ministarstvo dobijalo pritužbe na rad sudije Mirjane Ilić i da li je iste dostavljale predsedniku Višeg suda u Beogradu na izjašnjenje, te ako jeste, kakve je odgovore dobilo? Suština tih primedbi je da ta sudija već 20 meseci nezakonito i suprotno pozitivnim zakonskim propisima, zloupotrebom nepostojećeg instituta službene beleške sprečava da Krivično veće tog suda odluči o predlogu za suđenje u odsustvu u predmetu poznatom kao optužnica za Petrovačku i Prijedorsku cestu.

U skladu sa sudskim poslovnikom, koji donosi upravo ministar pravde, ako Ministarstvu do sada nije bilo dostavljeno pritužbi na rad imenovane, onda moje današnje pitanje tretirajte kao pritužbu i molim vas da mi u skladu sa Poslovnikom dostavite povratnu informaciju u odgovarajućem roku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine gospođo Brnabić.

Po ko zna koji put, nažalost, ali ovaj put drakonski ste povredili član 107. Mene je zaista bilo sramota što sedim u ovom domu i slušam prethodnog govornika da sebi dozvoljava ono što ste vi bili dužni da sprečite odmah, govori i beskrupulozno vređa svog kolegu poslanika Balinta Pastora isključivo na nacionalnoj osnovi.

Ovo se nikada nije desilo u ovom domu na ovakav način, ne samo istupi ovakvih protiv onih poslanika koji bez obzira na svoju nacionalnu pripadnost poštuju Republiku Srbiju, znaju šta je dobro i za svoju nacionalnu manjinu ili manjinski narod, zato što znaju šta je dobro i za Srbiju. Nije se desilo ni protiv onih na ovakav način koji su beskrupulozno i u ovom domu govorili protiv Republike Srbije.

Ja vas molim, ja mogu vas da razumem, vi ste na početku svog mandata ovde rekli da ćete svima pružiti ruku, ako vi možete da trpite da neko ovako ujeda pruženu ruku, zabrinite se malo da je ne odgrize, jer njima ništa nije dosta.

Ovakvim istupima samo potvrđuju da njihova politika od 2000. do 2012. godine uopšte nije bila slučajnost. Oni ne da su imali ideju da opljačkaju Srbiju, oni su imali ideju da Srbija uopšte ne postoji.

Ovakav njihov odnos prema Deklaraciji, ovakvo vređanje predstavnika manjinskih naroda, samo zato što poštuju ovu državu, pokazuje koliko oni mrze Republiku Srbiju.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Reklamiram član 27.

Ja se zaista zapitah da li sam normalan kad sebi dozvoljavam da slušam ovakvo ponašanje u Skupštini i iz tog razloga vama zameram zašto to niste prekinuli.

Uz svo razumevanje svega onoga što vi nekoliko dana govorite da ćete pustiti da se vidi prava slika onih koji glume opoziciju u Republici Srbiji, ovo je prevazišlo sve. Ja mogu da razumem da su ovo očigledne posledice jednog katastrofalnog pada vaspitno-obrazovnog sistema u vreme kada se uvaženi kolega školovao, kada je osim u porodici, gde očigledno nije dobio nikakvo vaspitanje, mogao je možda u školi, da je malo stariji, dobiti neko vaspitanje, ali ovo je ona generacija koju smo mi ispustili tamo u drugoj polovini devedesetih godina, kada se stiču neke osnovne navike kako se ponaša, gde i na koji način šta i kako govori.

Ovakva salva uvreda i bljuvotina je povreda i dostojanstva ovog doma, a nek je na čast onima koji su sebi dozvolili da za ovakve glasaju.

Hvala.

Ne morate da se izjašnjavate u danu za glasanje.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Ja sam se juče pitao da li je to što neko dok je govorio o Deklaraciji koja je na dnevnom redu drži ruku u džepu pitanje medicinskog kartona ili toga što mu nije ušiven džep? Kako god, videćemo ako se bude izneo taj medicinski karton, da li tu postoje opravdavajući razlozi ili je u međuvremenu neko ušio postavu od džepa pa danas ruke više nisu u džepu. Takav čovek da govori o pristojnosti i vaspitanju, mogao je da završi gospoda boga, da završi sve moguće fakultete na zemaljskoj kugli, ali njegovo vaspitanje da u ovom domu juče govori a drži ruku u džepu, govori ili o tome da treba stalno da nosi iglu i konac, što vojska radi, ili treba da proveri svoj medicinski karton. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, iako je impozantan broj tačaka dnevnog reda koje su interesantne i teško da bih u nekoj drugoj situaciji propustio priliku da govorim o Sporazumu sa Kubom, znajući koliko Kubancima, kao i nama 90-ih godina, svaka topla reč i podrška znači, koliko samo kurs dinara koji je stabilan u prethodnih dvanaest godina govori i o tome da imamo sposobnog guvernera Narodne banke Srbije, ipak ću se zadržati kao član Parlamentarnog foruma i predstavnik ovog parlamenta u njemu, Parlamentarnog foruma Republike Srbije i Republike Srpske, smatrajući da je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda nešto što je danas ipak iznad svega.

Imao sam priliku i čast da prvo učestvujem na Konstitutivnoj sednici Foruma, a potom da neposredno budemo i gosti na sednici parlamenta Republike Srpske kada je govoreno i kada se glasalo o ovoj Deklaraciji. Moram da priznam da je i tamo bilo onih kojima su otprilike isti sponzori, isti izvori finansiranja, isti nalogodavci, ali mnogo manji i bili su, čini mi se, malo vispreniji u pokušaju da temu anuliraju da je skrenu na pogrešan kolosek.

Danas ovde, izuzev nekolicine uvaženih kolega, koje su govorile o Deklaracije, govori se o tački dnevnog reda koja nije uopšte na dnevnom redu. Znači, govorimo o nečemu što nije predmet današnje diskusije. Naravno, i ja, kao i svi drugi, očekujem da će se o tome govoriti, ali pod jasnim uslovima, sa jasnim pokazateljima, sa prethodno dobro pripremljenim podacima.

Ono što me je posebno ohrabrilo jeste činjenica da, kada je u pitanju Deklaracija, se na jedan vrlo racionalan, stabilan, razuman način govorilo u parlamentu Republike Srpske, bez euforije i uz svo uvažavanje i poštovanje drugih naroda koji žive na teritoriji Republike Srpske. U Parlamentarnom forumu, kao predstavnici, nalaze se i predstavnik hrvatskog i predstavnik bošnjačkog naroda i nisam čuo ni jednu primedbu, ni pritužbu na usvajanje Deklaracije, niti migom, niti rečju, niti time da oni na bilo koji način od ove Deklaracije imaju nekakav strah.

Bilo bi jako dobro, što se mogu složiti sa nekim svojim prethodnicima da je neko davno, davno napisao nešto, da li se zvalo deklaracija ili na bilo koji drugi način, na ovakav način vrlo jasno, precizno definisao probleme koje ima srpski narod i trasirao na vrlo jasan i upečatljiv način kako iz problema izaći.

To što me posebno ohrabruje i današnja diskusija kolege Balinta Pastora, jer kada pripadnici manjinskih naroda jasno prepoznaju kvalitet nekog dokumenta, shvatajući da će njegovim usvajanjem, njegovim poštovanjem i njegovom realizacijom i njima zajedno sa nama biti mnogo bolje, a da je to tako pokazala je naša istorija. Od 1389. godine do današnjih dana srpski narod se nesebično zalagao za druge, trpeo, žrtvovao i, moramo reći, mnogo puta bio izneveren, prevaren, pa da ne kažem i ponižen. Iz tog razloga, da je ovako nešto postojalo mnogo ranije bilo bi mnogo bolje, ali bolje ikada nego nikada.

Do ove Deklaracije smo mogli da dođemo danas posle 12 godina od kada je SNS, predvođena Aleksandrom Vučićem, preuzela odgovornost za Republiku Srbiju upravo zato što su se stekli uslovi da se na jedan stabilan način o ovome može govoriti i projektovati.

Znate, samo onaj ko je dovoljno siguran u sebe, ko apsolutno zna sve svoje snage, moći, bez potcenjivanja, bez precenjivanja, može da predloži ovakav dokument. Danas je to parlament Republike Srbije i parlament Republike Srpske, kao zajednički dokument dva jako važna organa, dve srpske države, dva Pijemonta oko kojih treba da se okupimo i da nastavimo tom trasom.

Ono što je posebno važno i verujem da su to mnogi primetili jeste činjenica da se ovom Deklaracijom ukidaju i brišu sve deobe po verskoj pripadnosti srpskog naroda. Ovim ne možemo ispraviti sve one greške kroz istoriju koje su nas skupo koštale, čak i gubitka našeg naroda, ali ovim ujedno odajemo priznanje i Meši Selimoviću, i Milutinu Milankoviću, i Ivi Andriću i kažemo da se Srbi više nikada neće deliti po verskoj pripadnosti, bilo da su pravoslavci, katolici, islamske veroispovesti ili ateisti, kao što sam ja.

Ko je imao hrabrosti do li mi ovde u ovom parlamentu i ova vlast da kroz nacionalnu strategiju garantuju celovitost Republike Srpske i njenu bezbednost? To može samo država koja apsolutno zna svoju poziciju u međunarodnom okruženju, u bliskom okruženju i koja zna svoju ekonomsku snagu.

Prvi put u istoriji, istoriji srpskog naroda dve države, dve najviše državne institucije, ne istoričari, ne filozofi, ne pisci, ne stranke, pojedinci, udruženja, usvajaju ovu deklaraciju jasno definišući sve probleme koje imamo kao narod i trasirajući put kako da se prevaziđe.

Ispada kada pogledamo odnos drugih prema ovome da u ranijih 20 vekova, pa ni u 21. veku samo Srbi nisu imali pravo na ujedinjenje. Ujedinili se čak i Nemci, gubitnici u dva svetska rata, a mi koji smo uvek bili na pravoj strani istorije ispada da nemamo ta prava.

Imamo mi pravo i hoćemo da zajednički donosimo odluke koje su bitne za sav srpski narod, bitne za njegovu budućnost gde god Srbi živeli. To jeste srpski svet za koji se bori Pokret socijalista i to jeste upravo ona ideja o kojoj je govorio Aleksandar Vulin i koji smo mi zastupali.

Ne može niko reći, nažalost, danas da i general Žukov nije bio u pravu kad je rekao da nama, on je mislio na Ruse, ali ja podrazumevam da se odnosi na nas Srbe, kao deklarisane antifašiste i pobednike u Drugom srpskom ratu nikada neće oprostiti što smo oslobodili Evropu od nacizma.

Uostalom, praštali oni ili ne praštali, mislili šta mislili, radili šta god radili, dovoljno smo moćni, dobro smo sposobni, ova deklaracija dokazuje da smo dovoljno i sazreli posle svih ovih vekova i kažemo vam s poštovanjem i sigurnošću ujedinjenje je počelo i ništa ga više nikada ne može zaustaviti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče, gospođo Brnabić.

Povredili ste član 107, jer je govornik povredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Uz svo dužno poštovanje i uvažavanje vašeg obrazloženja od pre jedno sat i nešto vremena zašto ćete dopustiti i dozvoliti ovakve stvari, obzirom da se radi o jednom potpuno nesofisticiranom hibridnom pokušaju trovanja odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske i ove deklaracije, ja ću samo zarad istine biti prinuđen da pročitam tačku 29, kad ste bili prinuđeni, trebali da prekinete prethodnog govornika, koja kaže:

"Svesrpski sabor pozdravlja odluku Republike Srbije i Republike Srpske da ujedinjeno obeležavaju 15. septembar kao dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, u sećanje na proboj Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu. Svesrpski sabor smatra da je Sretenje, 15. februar, Dan državnosti Republike Srbije i Dan državnosti Republike Srpske, koji treba ujedinjeno i zajednički proslavljati. Svesrpski sabor očekuje da Republika Srpska nastavi da obeležava 9. januar kao Dan nastanka Republike Srpske i krsnu slavu".

O kakvom ukidanju ovog datuma govoriti?

Uostalom, parlament Republike Srpske je usvojio zaključke, gde je rekao i konstatovao da su birači u Republici Srpskoj na referendumu, održanom 25. septembra 2016. godine, se izjasnili da se 9. januar obeležava i praznuje kao Dan Republike Srpske i krsna slava i da Narodna skupština Republike Srpske smatra da je Sretenje, 15. februar, potrebno definisati kao Dan svesrpske državnosti koji treba ujedinjeno obeležavati i proslavljati, zajedno sa Republikom Srbijom.

Ovakve lagarije, ovakvo trovanje i pokušaj situacije i navodne brige onih koji su tvrdili da građani Republike Srpske su fantomski birači koji su odlučivali nekakve izbore prošle godine u decembru za grad Beograd, mastiljare koje su uz pomoć NATO pakta došle do mesta načelnika Generalštaba, nisu bile nešto što ste trebali da dozvolite i bili ste dužni da sankcionišete.

Nije potrebno da se izjašnjavate. Hvala.

Zahvaljujem predsedniče, gospođo Brnabić.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi građani Republike Srbije, u svim ovim kukumavkama od 18. ili 19. decembra 2023. godine nismo još čuli da je Aleksandar Vučić sproveo jedan ozbiljan inžinjering birački još 1957. godine.

Naime, 1957. godine je strašno promenjena biračka struktura građana Beograda, jer je Obrenovac nekom nesrećnom odlukom i cela teritorija opštine i Valjevske nahije pripojena Beogradu. Znači, isključiva odgovornost Aleksandra Vučića bar jedno 20 godina pre nego što se rodio i čudi me da nema danas i tog zahteva da se i ta odluka stavi van snage, jer ne zna se kako isključiti iz glasačkog procesa birače koji znaju da cene rad, red i uspeh.

Ako ko ne sme da priča o bilo kakvom manifetluku, manipulisanju, biračkim spiskovima, to su oni koji su na vlasti od 2000. do 2008. godine stalno imali uvećanje birača u Beogradu i to za 246.000 2008. godine. Tako su oni dobijali izbore. autoprojekcija je čudovišna stvar.

Ti fantomski birači o kojima sada slušamo nestali su kada su prestale da se koriste te sveščice koje su oni držali u fiokama zaključane, po lokalnim sredinama i koje su služile kao birački spiskovi na koje se nije znalo ni koje, ni kako, ni zašto upisan i zašto izbrisan. Ti fantomski birači su nestali uvođenjem Centralnog biračkog spiska koji je apsolutno jasan i transparentan. Prema tome, sve ovo što slušamo ovih nekoliko meseci, pa i danas je posledica toga što je neko gražio političku utakmicu, tražio izbore po svaku cenu u decembru mesecu i onda verovatno od svojih mentora i mecena pogrešno upućen da će te izbore dobiti i to vrlo uspešno i sa velikom razlikom, dva dana nisu mogli da dođu k sebi i nisu znali šta da kažu i onda su počeli da izmišljaju o nekim fantomskim biračima.

Hajde malo prestanite da vređate inteligenciju barem građana Republike Srbije i prekinite više te priče sa nekim fantomskim biračima koji su dovoženi autobusima iz Republike Srpske. Stvarno, bre, kako vas više nije sramota? Pa nekome ko uopšte ne prati politiku jasno je da je to tako koordinirana akcija sa ovim pokušajem da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama i da izvor ovoga što danas komentarišete ponovo potiče sa istog mesta, sa istim ciljem. Nikakve veze ovo o čemu slušamo, ovo trabunjanje, nema veze sa izborima. Izbori 17. decembra su bili savršeno regularni i čisti. Ako neko može da zamisli 40.000 navodnih uveženih birača, onda mora da zamisli i kolonu autobusa od preko 30 kilometara koja treba da dođe i izađe iz Republike Srbije i da to niko ne vidi. To može samo u naučno-fantastičnim filmovima ili u bolesnim glavama ili kada neko ima problem kako da opravda neuspeh sam pred samim sobom.

Ova farsa Srbije protiv nasilja, koja je još na ivici međusobnog nasilja, unutar sebe, što je jako zanimljivo, a ogleda se u tome što jednima se žuri da ovaj Predlog zakona prođe što brže, što tiše, a drugi predlažu amandmane, ovi Đilasovi, da stupi na snagu osmog dana. Ja se nadam da neće stupiti nikad, ali hajde glasanje će doći na red, pa ćemo da vidimo.

Šta je rezultat svega ovoga? Farsa koja se stvara da neko navodno bojkotuje izbore u Beogradu zato što nisu uspeli. Ma nije tačno. Ja samo imam jednu dilemu – da li su shvatili da im Đilas toliko u Beogradu umanjuje glasove, pa je ovo bio elegantan način sa ovim izmišljanjem bojkota da ga maknu sa svih lista i da na njima ne učestvuje ili im je neko rekao da će na ovakav način da ponovo uspeju da motivišu svoje biračko telo? Ja bih pre rekao da su shvatili da im on umanjuje to, a izgleda da je ostao i bez para, ne da više pare za izbore, neće da baca pare u prazno, ili su našli drugog mecenu. To ćemo možda otkriti, ali u krajnjem slučaju ni to nije važno, jer šta god oni radili, oni izbore ne mogu da dobiju, jer njih građani ne žele kao vlast.

Ovaj udar, ovaj pokvareni udar koji konstantno traje, danas na jedan skoro poluhibridni način, na našu braću iz Republike Srpske, gde se pokušava stvoriti jaz između njih i nas, stvoriti ovde u nekom krugu dvojke po ovim kafićima utisak da eto sad nisu uzeli vlast zato što je neko došao sa strane, pa glasao. Pa, dajte, molim vas, minite se te priče. Ni na jednom jedinom biračkom mestu ljudi u biračkom odboru, pa čak i u Beogradu, znaju jako dobro svoje komšije, svoje sugrađane. Ni jedne jedine primedbe pisanog prigovora, ne postoji ništa. Pa vi niste mogli, jeste li sami to smislili ili vam je neko pomogao da su uvoženi birači?

Prema tome, to prekinite da radite, jer je to nešto što je čak i ispod vašeg nivoa. Možete da shvatite ili ne morate, ali moram da vam kažem da ste postali potpuno svesni da ste sami izazvali utakmicu, da vas je neko na to natociljao, a natociljali su vas vaši mentori, vaši savetnici, da vi tu utakmicu ne možete da dobijete i sad jedna polovina glumi da je pobegla na poluvremenu te utakmice, jer praktično izborni proces za izbore u Beogradu nije završen, a druga polovina ima neke svoje druge interese koje bi želela da realizuje.

Koliko su ti interesi niski govori i sledeći stav, ne očekuje se u politici previše iskrenosti i poštenja, ali je obrazlagač ovog predloga mogao da kaže i ono što je bio njegov stav, kada mu je kolega koji je takođe u opoziciji sugerisao da ovo nije baš u skladu sa Ustavom i da može da proizvede i sudske sporove moguće i naknadu koju bi platila Republika Srbija, apsolutno u maniru stranke čije tradicije baštini rekao da ga to uopšte ne zanima, da je ovo politička odluka i da ga pravo uopšte ne interesuje, da ga Ustav uopšte ne interesuje i da će u krajnjem slučaju država da plati štetu ako bude morala, jer je ovo način da se stekne poverenje u birački spisak. U stvari, ovo je samo način da oni izmisle alibi za neuspeh 17. decembra, a i za neuspeh 2. juna. I nemojte da sumnjate, ako smo vas onako maestralno pobedili 2012. godine, kada sem radio „Fokusa“ o našem programu, o našim idejama, o našem postojanju je neko mogao u medijima da pronađe samo ako, ne daj bože, neko umre, pa mu se objavi umrlica, ali građani Srbije su prepoznali da je krajnje vreme da vi koji biste ponovo da se vratite na vlast morate da odete, da bi Srbija preživela.

Izmene biračkog zakona koje predlažete će mnoge ljude povrediti i vas je apsolutno baš briga za to. Tako ste i rekli. Tako je i gospodin koji je ovde obrazlagao ovaj predlog rekao da ga uopšte ne interesuje kome će to biti pravo uskraćeno da glasa. Ja lično, sticajem okolnosti, poznajem ljude koji su se vratili iz inostranstva, vratili su se iz Kanade jesenas, prijavili se uredno u Obrenovcu i njima će, ako ovo bude izglasano, biti uskraćena mogućnost da glasaju. Nisu ljudi promenili prebivalište, nisu promenili mesto života, oni su se vratili u Srbiju i jasno u svemu, u skladu sa važećim zakonima stekli biračko pravo.

Sledeća stvar, oni koji su imali pravo 2023. godine da glasaju na beogradskim izborima, neki na osnovu ovog zakona neće imati pravo. Da li ste se jednog trenutka upustili u analizu koliko je ljudi u pitanju koji će zbog toga doći u poziciju da ne mogu da ostvare svoje pravo? Ma na kraj pameti vam nije palo. Vi imate samo obaveze prema svojim sponzorima, imate obaveze kako da opravdate svoj neuspeh i upravo se tako i ponašate.

Ja neću glasati za ovaj zakon, glasaću protiv, jer jednostavno politički dogovor koji je postignut za mene nije prihvatljiv, jer je za mene više nego dovoljno da povredim pravo jednog čoveka nego što ću poštovati to što neko želi da vama izađe u susret da prestanete da kaljate ovu zemlju po Evropi, da izmišljate laži, da unižavate Srbiju, da pokušavate da zavadite Srbe sa ove i sa one strane Drine. Bez obzira na to, i jednima i drugima, svima nama je jasno šta želite, jasno mi je, jasno je i građanima Srbije da je ovo sinhronizovano i sa pokušajem da se destabilizuje Srbija, sa pokušajem da se u toku izbornog procesa realizuje rezolucija koju su neki ovde čak predlagali i sanjali, kojom će se Srbi okarakterisati kao genocidni narod, koja treba da stvori klimu i ovakav pristup o izmišljenim fantomskim biračima, da nas otkloni od empatije prema našoj braći sa druge strane reke Drine.

Prema tome, to su stvari koje radite uzalud. Građanima je jasno, građani više neće one koji će u drugu dvojke malo da se šetaju, troše pare Obrenovčana, ljudi iz Vukičevice, da se ovde voze, mislim malo sa kašičicom da piju, kafići i to zato što znaju da za vreme vaše vladavine jedan kilometar puta, jedan metar vodovoda, ni santimetar kanalizacije, nije stigao ni do Obrenovca, a kamoli do Ljubinjića, Orašca, Vukićevice, Drena i da ne nabrajam sva sela koja su u okolini i Mladenovca i Lazarevca i u drugim mestima.

Čak je vaš veliki lider kojeg ste se postideli, pa ga ovako sklanjate svoje terijere slao da biju čoveka u Ralji zato što je pitao – a kada će i Ralja da dobije vodu?

Gospodo, ja pozivam, bez obzira kako će izaći glasanje danas po pitanju ovog zakona, sve građane koji znaju šta je rad, šta je red, šta je budućnost, šta je sutra, da glasaju za listu Aleksandar Vučić – Beograd sutra, Obrenovac sutra, jer to je jedino što nas vodi u budućnost. Realizovaćemo sve što treba, sve što smo započeli. Ako, hoćete da se vratite unazad u vreme beznađa, 2003, 2004. i 2005. godine imate širok dijapazon gospode sa desne strane. Hvala.

Zahvaljujem.

Da li ste za 20 minuta ovih bljuvotina čuli ipak jednu jedinu reč o Kosovu i Metohiji? Ništa smisleno, ništa pametno. Znate zašto? Onaj koga podrži šiptarski lobista Danijel Server, deklarisani lobista, koji je tražio, molio građane Srbije da glasaju za Đilasa na izborima, nema pravo nikakvo da govori o Kosovu i Metohiji.

Isti taj Dragan Đilas nema pravo da priča o radnicima i radničkom pravu. U vreme kada je bio gospod bog u Beogradu, njegova firma je imala njegov nalog da svim honorarcima isplaćuje honorar preko raznoraznih preduzetničkih radnji, kako ne bi platili poreze i doprinose na njihov rad. Oni koji nisu mogli da se snađu ili nisu, smej se, imam dokaze, oni koji to nisu hteli, umanjivan im je honorar za više od onoga koliko su bili porezi doprinosi.

Ja se stvarno trudim da ovo nežno kažem, da se čovek ne rasplače. Ima valjda u psihijatriji neki termin za to kada se neko ko tuče tasta, ko tuče čoveka u Ralji samo zato što ga pita gde je voda koja je obećana, kada se rasplače nad svojom tužnom sudbinom jer mu neko kaže da je lopov. Evo, ja vam to ne govorim ni brutalno, ni agresivno. Vi niste lopov, vi ste otac rijalitija u Srbiji i vi ste jedna obična lopurda.