Zahvaljujem predsedavajući.

Čini mi se da ipak kolega Petrović nije razumeo deo diskusije ili je mislio na nekog drugog.

Ja samo želim da podvučem jednu stvar. Moj je stav sa sednice Odbora i danas kada je u pitanju odluka koja je doneta na Odboru se nije promenio ni za milimetar i identičan je onome što je bilo na sednici Odbora, tako da, bilo bi zanimljivo čuti ko je to promenio stav, ali nije to toliko ni važno.

Sledeća stvar, ne znam zašto bih sada ja ovde čitao imena i prezimena svih kandidata i pozdravljao njihov izbor, ja se sa tim potpuno slažem.

Ali, nije posao Narodne skupštine da ove ljude izabere na funkcije zamenika tužilaca i sudija i time je rešena stvar. Neće samo od toga biti bolje građanima Srbije i neće samo zbog toga pravosuđe u Srbiji funkcionisati bolje.

Mi smo ovde dužni da se staramo i o mreži sudova, mi smo ovde dužni da se staramo i o uslovima u kojima će ti ljudi da rade, kako će se pratiti i obezbediti njihovo dodatno obrazovanje, kako će se pratiti njihov napredak, kako će ići njihovo karijerno napredovanje i to upravo daje meni za pravo da prokomentarišem da sam zaista apsolutno ubeđen da je mreža sudova koja je važila do 2010. godine, opštinskih i okružnih i Vrhovnog suda, bila daleko bolja, kvalitetnija, efikasnija i funkcionalnija, kada su građani Republike Srbije u pitanju, nego ovo što imamo i posle ove sanacije katastrofalne reforme iz 2010. godine.

Uopšte ne vidim da je uvođenje Višeg suda razrešilo probleme i ubrzalo funkcionisanje pravde u Republici Srbiji.

Isto tako, ne vidim ni potrebu da su se u mnogim mestima gde su postojali opštinski sudovi danas više ne postoje. Država Srbija mora da bude dostupna u svakom mestu i mislim da je ta mreža koja je građena decenijama, birana decenijama, bila daleko kvalitetnija od ovoga i što danas imamo.

Ne znači da sam ja u pravu, ali da je vreme za jednu ozbiljnu analizu posle 10 godina – jeste. Vreme je i za analizu da li nam je, šta nam je dobro donela ili loše donela tužilačka istraga? I o tome treba da se povede analiza. Da li je bilo bolje dok su bile istražne sudije ili nije bilo bolje?

Ako je ovo korak napred, treba da napravite analizu šta je sledeći korak koji se tim ljudima treba obezbediti? Ne vidim šta je sporno u tom predložiti da se uz sve ovo mora obezbediti i tonsko snimanje svih suđenja, ali obezbediti i drugi uslovi da sudije rade i tužioci rade svoj posao bez opterećenja koje im utiče na kvalitet rada, ne na njihov napor, nego na kvalitet rada.

Znači, više sudijskih pomoćnika, više tužilačkih pomoćnika, više saradnika sudijskih, više tužilačkih saradnika, neće doneti nikakvu štetu, ni budžetu, ni državi Srbiji, doprineće samo da u što više predmeta za kraće vreme dođemo do pravednijih i pravičnijih sudskih odluka.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke podržaće u danu za glasanje predloge koje ovim, na ovaj dnevni red predložila poslanička grupa SNS.

Imamo jednu rezervu kada su u pitanju zakoni koje je predložila gospođa Čomić, a to je da nismo sigurni da ako opstane ovakva zakonska odredba da će ona u krajnjem slučaju postići efekat onakav kakav i u obrazloženju ovog zakonskog predloga pomenut. Nisam siguran da će to zaista, za razliku od dosadašnjeg zakona, koji na precizniji način određuje raspored manje zastupljenog pola na listi kandidata, dovesti do situacije da se obezbedi učešće u radu parlamenta približno 40% manje zastupljenog pola koji, ako se ovo bude usvojilo, će morati da se nalazi na listi kandidata.

Ne bih to posebno objašnjavao svima je jasno. Šta ako hipotetički među prvih 10, na prvih šest mesta budu imena pretežno zastupljenog pola, a na ona poslednja četiri mesta od 10 budu predstavnici manje zastupljenog pola na toj listi, i recimo zbog prolaznosti male, dosta lista završi sa šestim poslanikom po redosledu u Skupštini. Na taj način može da se desi i nije nerealno očekivati da u takvoj situaciji čak manje zastupljeni pol bude manje zastupljen nego po sadašnjem zakonu, ali dobro, to je stvar predlagača, o tome ćemo još razgovarati verovatno u pojedinostima kada to dođe na dnevni red.

Što se tiče nepodržavanja izmena koje predlaže poslanička grupa SNS, a to je u suštini sniženje cenzusa sa 5% na 3%, ja zaista ne razumem takav stav. Takav stav može da ima samo onaj ko ne sme da učestvuje na izborima i ja zaista preko ovoga mogu samo da vidim da bi takve neke nezadovoljnike ili zlovoljnike, zato što se ovo predlaže i očekujem da će biti usvojeno, i zakon je verovatno trebao da glasi na drugi način, kada bi to u nekom košmaru ili ludilu moglo da se donese, a to je da se dekretom Đilas postavi za predsednika Srbije, Boško Obradović za predsednika Vlade, Vuk Jeremić ne znam za šta itd, ali to ne biva. Niti je bilo, niti će biti, a niti oni to na bilo kojim izborima mogu i da dostignu kao rezultat izbora.

Podržavamo i stojimo iza toga da treba smanjiti cenzus. On će jednostavno obezbediti bolju reprezentativnost parlamenta u ovom trenutku. Uostalom, nekada davno je to i bio cenzus i čini mi se da je podizanje tog praga, ako se ne varam 2008. godine sa 3% na 5% upravo bilo na uštrb reprezentativnosti samog parlamenta.

Prema tome, zamerke koje se još upućuju da se o ovome nije razgovaralo pod okriljem predstavnika EU, ja stvarno ne vidim zašto bi to bilo privilegija predstavnika EU da oni to predlože. Ko im je kriv što se toga nisu setili. O tome se moglo razgovarati jesenas da se toga neko u tom trenutku setio, o tome razmišljao.

Ja se bojim da samo ovim predstavnicima EU, sa načinom kako su učestvovali u razgovorima tokom jeseni, i kakav pristup svemu ovome imaju, nije interes da se u Srbiji izbori sprovedu na fer i pošten način, već da se stvore uslovi da se nakon izbora, izbori na svaki način proglase nelegitimnim iako za to zasigurno neće biti nikakvog osnova. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke, kao što sam i danas rekao podržaće predloge zakona koje je podnela poslanička grupa SNS u ovom izvornom obliku u kom su i podneti jer mislim da su poprilično dobri. Možda ima prostora za razmišljanje oko korekcije kada su u pitanju manjinske liste, kada su u pitanju pribavljanja uverenja od nacionalnih saveta tako da tu možda treba u danu kada budemo raspravljali u pojedinostima još razmisliti da li postoji jedan prostor da bi taj Predlog zakona bio još kvalitetniji.

Zaista sam ubeđen i mislim da predlog koji je podnela koleginica Gordana Čomić zaista u ovom delu tehnički je nužno doraditi. Ako smo krenuli već sa intencijom da nemamo dovoljno svesti da manje zastupljenog pola bude u dovoljnoj meri na listama za naredne republičke izbore, onda treba i obezbediti ovaj uslov koji očigledno nije sporan bio niti među poslanicima, niti u javnosti u Srbiji, a to je da manje zastupljeni pol na listama dobije 40% zagarantovanog prostora kada su u pitanju liste i na lokalu i republičke liste, znači, praktično u političkom životu.

Da bi to i tehnički bilo potpuno perfektuirano, kako to umemo da kažemo, mislim da zaista treba razmotriti i neke od amandmana koji su podneti i to ćemo u subotu, pretpostavljam, zbog uslova koje Poslovnik propisuje, ako sebi smem da dam za pravo, nastaviti da radimo i da pravimo jednu dodatnu analizu kako to obezbediti.

Ono što je jako zanimljivo jeste ovo o čemu je govorila i koleginica Mihajlovska, ali mislim da u ovom trenutku zaista spoznaja svih političkih učesnika jednostavno je dovoljno jasna da ljudi koji nažalost imaju određeni stepen invaliditeta treba da budu zastupljeni u parlamentu i da se čuje njihov glas.

Ono na čemu očekujem da će se poprilično lakše u nekom budućem sazivu, koji će bolje oslikati razmišljanje Srbije, upravo zbog ovog smanjenja cenzusa jer će više ideja moći da se čuje, da će građani biti i oni čije ideje nisu veće od 3, 3,5%, 4% biti zastupljene u ovom parlamentu uticati na to da nama jednog dana kvote bilo koje vrste ne budu potrebne ni kada su u pitanju manjinske grupacije, niti kada su u pitanju osobe sa invaliditetom ili kada su u pitanju neke druge stvari. To je nešto na čemu mislim da postoji ozbiljan prostor na kome treba i može da se radi.

Zašto? Zato što ovaj period od ovih osam godina do sada je obezbedio osnovne preduslove da je Srbija ekonomski stala na noge, da više to ne treba da bude osnovni prioritet, postoji jedan zamajac koji će nas nositi dalje i ne sme i da se zaboravi na taj deo, da nam Vojska više nije udruženje lovaca kao što je to bila 2012. godine, koju smo zatekli, već postaje ozbiljan faktor odvraćanja bilo kakvog pokušaja agresije na Republiku Srbiju jer to jeste njen osnovni zadatak.

Sada nam zaista ostaje mnogo više potrebe i prostora da upravo na ovakvim stvarima kada je u pitanju bolji život građana, kada je svaki pojedinac u pitanju u nekom budućem periodu i budućem radu parlamenta posvetimo svoju pažnju i angažovanje i ukoliko budemo o tome razgovarali na način na koji se u parlamentu u principu razgovara poslednjih nekoliko meseci, onda zaista ti preduslovi i postoje.

Bez mnogo žuči, ali sa ciljem da zakoni koji se donose zaista budu isključivo i samo na dobrobit građana Srbije, ako rasprava u parlamentu se bude vodila oko toga, a da bi se to obezbedilo moramo jednostavno izjasniti se na izborima koji dolaze čije ideje podržavamo, a usvajanjem ovih zakona i smanjenjem cenzusa na 3% zaista nećemo nikoga dovesti u dilemu kada bude zaokruživao listu koja mu je bliska da umesto da glasa za nju glasa za neku drugu, plašeći se da je to, hajde da tako kažem, kolokvijalno bačen glas.

Srbija usvajanjem ovih zakona zaista do kraja u ovom trenutku podiže izborne uslove na jedan ozbiljan maksimum u ovom trenutku, a od toga koliko će kampanja biti pristojna i prihvatljiva zavisi od nas samih kako se budemo ponašali u toj kampanji. Ako dozvolimo da nas i dalje stimuliše ulični rečnik, nepristojnost, pokušaj upada tamo gde nekome nije mesto, želje da se na vlast dođe bez izbora, onda Srbiji dobro biti neće. Upravo ovakve rasprave, ovakve ideje, ovakav način funkcionisanja parlamenta jeste nešto što to zaista stavlja na marginu i ovo jeste jedan od najboljih načina da Srbija nastavi posle izbora 2020. godine da napreduje i da bude bolje mesto za život. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, bilo je zadovoljstvo da za ova dva dane ne čujemo ni jedan ozbiljan argument koji bi govorio u prilog tome da nije na mestu predlaganje i usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja. Drago mi je što su kolege razumele, prevazišle, čak možda u nekom delu i svoje lične partijske interese i očekujem da ćemo zaista svi koji smo u ovoj sali podržati usvajanje ovakvog autentičnog tumačenja.

Neću dužiti, juče sam dovoljno govorio i ponovo ću podsetiti sve uvažene kolege da je ovo jedan, možda, dobar momenat za neki budući period da malo više oslušnemo šta advokatura, kada su u pitanju pravosudni zakoni, misli o njima, jer ipak advokatura je najviše u prilici da iz jednog praktičnog ugla iz onog ugla koji je važan za građane Republike Srbije da svoje mišljenje šta je dobro i šta određene promene zakonske koje dolaze na dnevni red mogu da donesu i šta se iza toga, kao problem može očekivati.

Naravno, da osim energije koje su kolege advokati uložili da bi se ovo autentično tumačenje danas našlo na dnevnom redu ne treba zanemariti, naravno ni to što je ovaj predlog artikulisan na ovakav način od gospodina Martinovića, iako je Odbor za ustavna i pitanje i zakonodavstvo formalno predlagač, jer takav nam je Poslovnik. Naravno da i stav Vlade Republike Srbije znači mnogo, jer i njihova podrška za ovakvo autentično tumačenje, a verujem da zasluge za to što je ovo na ovaj način u Vladi Republike Srbije prihvaćeno, shvaćeno je isključivo i samo na ministru pravde, gospođi Neli Kuborović.

Neću ovde zaista ulaziti u hvalospeve prema bilo kome, ali ovo se jednostavno moralo napomenuti i ovo treba da predstavlja jedan dobar temelj za neki budući rad.

Juče smo govorili o raznim stvarima koje nas očekuju ili koje će očekivati kolege koje budu u novom sazivu posle aprilskih izbora. Pravosuđe kao sistem i kao stub vlasti u Republici Srbiji mora da dobije veću pažnju.

Zaista se moraju uraditi dobre analize, šta posle ovih desetak godina su nam donele institucije poveravanja javnih ovlašćenja fizičkim licima, kao što je uvođenje javnih izvršitelja i notara, oceniti i proceniti rezultate i efekte svega toga, šta nam je donela a šta smo izgubili sa uvođenjem instituta tužilačke istrage, da li je mreža sudova koju u Republici Srbiji trenutno imamo dovoljno dobra da je pravda dostupna na lak i odgovarajući način svakom građaninu Republike Srbije, da li je Republika Srbija prisutna u svakoj sredini kroz sudove i javna tužilaštva na odgovarajući način. A da li uopšte ovakav ne samo teritorijalni raspored sudova, već i praktično organizacioni sistem, gde imamo osnovne, više, apelacione, Vrhovni i Kasacioni sud nešto što je primereno i što je dalo dobre rezultate posle ovih deset godina? Da li treba ponovo razmišljati o novoj mreži sudova?

Naravno, to su sve ozbiljna i teška pitanja i to su pitanja možda za koja treba i više od buduće četiri godine da se dovedu na mestu, jer se ne sme napraviti nijedna jedina greška, nijedan jedini pogrešan korak, da bi ono što je dobro učinjeno za ovih osam godina na ispravkama katastrofalne reforme pravosuđa s kojom su se igrali oni pre nas, mogli da u što kraćem vremenskom periodu budu sanirani i da građani Srbije zaista imaju poverenje u pravosudni sistem i da pravosudni sistem radi na način kako je to Ustavom i propisano.

Ja vam se svima zahvaljujem, na svim sugestijama koje su bile u ovoj jednoj širokoj raspravi date. Naravno da očekujem da u narednom periodu to budu i smernice za rad budućeg parlamenta, ali da ne idemo toliko daleko i široko. Ja ću vas samo u ovom trenutku pozvati da usvojimo ovo autentično tumačenje kao jedan mali korak, ali jako, jako važan, i korak koji je isključivo i samo u interesu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na svojoj sednici od 31. januara 2020. godine doneo odluku da predloži Narodnoj skupštini, na osnovu člana 194. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, da razmotri predlog o donošenju autentičnog tumačenja, i to član 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ujedno je, radi sprečavanja nastupanja štetnih posledica ukoliko se ovo ne usvoji po hitnom postupku, predložio da se o ovom autentičnom tumačenju raspravlja po hitnom postupku, jer su ispunjeni svi uslovi iz član 167. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Naime, 15. januara 2020. godine ovlašćeni predlagač, gospodin Aleksandar Martinović, je podneo predlog za donošenje autentičnog tumačenja u skladu sa Poslovnikom i ustaljenim procedurama. Taj predlog je prosleđen Republičkoj vladi na mišljenje. Pozitivno mišljene Republičke vlade je stiglo u parlament i Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo dana 30. januara 2020. godine.

Naime, ja ću vam objasniti ukratko o čemu se radi, a ponavljam da se radi o odredbi člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Radi preciznosti citiraću taj deo zakonske odredbe koji kaže – kada izvršnog poverioca u izvršnom postupku zastupa advokat, naplata dosuđenih sudskih troškova i troškova izvršenja izvršiće se na račun advokata i bez ugovora o prenosu potraživanja, na osnovu zakona, overenog punomoćja kojim ga je izvršni poverilac ovlastio da naplatu troškova postupka zahteva i primi na svoj račun.

Odbor je prihvatio inicijativu predlagača u celosti sa čime je i Republička vlada saglasna, a to je da ovu odredbu treba razumeti na takav način da advokatu nije potrebno overeno punomoćje da bi primio sudske troškove i troškove izvršenja na svoj račun, osim i isključivo ako zakon kojim se uređuje sudski postupak u kojem je nastala izvršna isprava zahteva overu punomoćja.

Radi veće preciznosti i mogućnosti da i građani razumeju o čemu se radi, ukoliko u sudskom postupku iz kojeg je proistekla presuda, rešenje ili na bilo koji drugi način obaveza i pravo naplate troškova postupka, a da sam postupak, zakon koji uređuje upravo tu vrstu postupku, nije zahtevao advokatu, punomoćniku punomoćje bude posebno overeno, znači overeno kod notara u ovakvim situacijama, onda ni za naplatu takvih troškova postupka nije nužno da punomoćnik ima posebno overeno punomoćje.

Upravo ovo o čemu govorim je u skladu i sa ranijom odlukom Ustavnog suda iz septembra 2017. godine, tako da se procenilo da zaista postoji potreba da se izađe, da kažem, u susret već uočenim problemima u mogućem tumačenju ovog dela Zakona o izvršenju i obezbeđenju i da se kroz ovo autentično tumačenje obezbedi apsolutno jedinstvena primena zakona kada su svi građani Republike Srbije u pitanju.

Za sada toliko. Ako bude nekih posebnih pitanja, pružićemo odgovore. Hvala.

Predsedavajući, ja sam tražio kao ovlašćeni predlagač.

Pa, nisam baš siguran, ali ću prihvatiti i kao repliku…

Vi ste sigurni?

Hajte, kad ste vi sigurni, onda ću ja da se odjavim.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, kažu kod mene u selu - strpljen, spašen. Neću ja govoriti o autentičnom tumačenju člana 96. stav 1. Poslovnika Skupštine. Osvrnuću se na deo komentara koje su neke kolege u prethodnoj diskusiji imale vezano za Predlog autentičnog tumačenja koje je danas na dnevnom redu.

Moram da kažem jednu stvar, pa neka neko tumači subjektivno, ali to zaista sebi mogu da dam za pravo, jer 2016. godine stavio sam advokatsku kancelariju u mirovanje da bih mogao da se posvetim ovom poslu, a i to mi pruža jednu mogućnost da, čini mi se, malo nepristrasnije gledam na inicijative i ono što advokatura radi kada su u pitanju zakonodavne aktivnosti.

Podsetiću vas sve ovde, uvažene kolege, kojima su puna usta problema sa notarima, problema sa javnim izvršiteljima, da su jedini bili advokati koji su ozbiljno pokušali da utiču na to da se zakoni 2011. godine ne donesu. Advokati su štrajkovali 2011. godine, ali nisam nešto primetio, moram priznati, tad doduše nisam imao tu čast da budem poslanik u Skupštini Republike Srbije, da su baš naišli na neku veliku podršku građana i politike, jer jednostavno nisu shvatili ono što im advokati poručuju.

Iz tog razloga mislim da mnogo više sluha treba da postoji na ono na šta advokatura ukazuje. Raznorazni smo mi advokati, ali ima mnogo kolega uvaženih koji se bave na izuzetno visokom nivou i teorijskim proučavanjem svega, ali u praksi, u životu mi smo oni koji su praktičari, koji štiteći interese svojih stranka ove zakone, kakve donosimo, moraju da primene i one zakone koji su doneti pre nas. Prema tome, morate iskreno verovati da advokatura može, pre svih, da prepozna gde su potencijalne opasnosti u nečemu i da se o tome na jedan ozbiljan način razmisli.

Naime, u ovom trenutku advokatura, ono sa čime se ja slažem, ne bih sad čitao sve to što je napisano, nam govori dve stvari: da Advokatska komora Srbije ima stav da je neophodno unaprediti mehanizme ujednačavanja sudske prakse proširenjem nadležnosti najvišeg suda itd. Znači, ukazuje da mi imamo jako ozbiljan problem u praksi kada je u pitanju izjednačavanje sudske prakse ili, kako ja to više volim da kažem, jednake primene zakona na sve građane Srbije.

To nama u našem pravosudnom sistemu ovog trenutka ozbiljno nedostaje i ozbiljno škripi, a da je advokatura jako dobro prepoznala zašto je to tako jeste još jedna stvar koju ću ja ovde pročitati, a to je konstatacija da ustanovljena mreža sudova ne odgovara stvarnim potrebama građana i nužno je donošenje zakona u oblasti pravosuđa i nužno je ustanoviti drugačiju mrežu sudova, pre svega imajući u vidu i ravnomernu opterećenost nosioca pravosudnih funkcija, tako da i advokatura ovde na vreme, blagovremeno pokazuje da je odgovorna i ukazuje, kroz praksu, videvši šta se dešava, gde škripi, gde šta nedostaje, kada je u pitanju pravosuđe u Srbiji.

Prema tome, ne bih ja ni u kom slučaju nipodaštavao, ni na koji način omalovažavao jedan iskren pristup i želju advokata da pomognu u tome da zakoni koji se donose budu što efikasniji i primenljiviji, ali ja vam kažem iskreno, i pravičniji, kad su građani Srbije u pitanju.

Ovo autentično tumačenje jeste upravo iz tog razloga, jer za razliku od nas, advokatura je prepoznala gde u praksi može da nastane problem, da problem može da nastane upravo u različitom tumačenju odredbe člana 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Moram da kažem da ja lično, a učili su me pravu neki profesori tamo, kasnih osamdesetih godina, u vreme kad je pravnički jezik bio jasan, kad su pojmovi i termini koji su se koristili bili potpuno jasni i tačno se znalo šta se podrazumeva pod određenim terminom i kad nam nisu trebali ovoliki pojmovnici ispred svakog zakona, ne bih uopšte imao dilemu da pravilno tumačenje ovog člana jeste upravo ovakvo kakvim ga i predlažemo.

Nedostatak u radu pravosuđa, koji je sistemske prirode, i to nije samo u pitanju ravnomerne raspodele predmeta između sudija, nego uopšte kakvu mrežu sudova imamo. Treba u nekom budućem periodu, time će se verovatno baviti naredni saziv ovog parlamenta, da napravi jednu krajnje ozbiljnu analizu šta su promene u srpskom pravosuđu donele, gde su greške i šta treba uraditi.

Znate, paušalne ocene ili predlozi da treba ukinuti javne izvršitelje bez duboke analize kakvu to posledicu može da ostavi na pravni sistem, moram da kažem – jeste nešto što možda donosi popularnost, jeste, na neki način, poistovećivanje sa dužnicima, ali može da dovede pravni sistem Republike Srbije u ozbiljan problem.

Neću da budem niti advokat javnih izvršitelja, niti nekih drugih lica kojima su poverena javna izvršenja, ali ono što moram da kažem činjenica jeste, da šta god mi hteli da priznamo ili ne u ovom trenutku izvršenja se sprovode daleko efikasnije nego što je to bilo rađeno u periodu dok javnih izvršitelja nije bilo. Da li su to mogli da rade i službenici suda i da to bude manji teret za dužnika? Slažem se da su mogli, ali mi sad imamo nasleđenu instituciju javnih izvršitelja i ono na čemu mi moramo da radimo jeste da to bude ili prihvatljivo za građane Republike Srbije ili da donesemo odluku u nekom budućem sazivu, nakon ozbiljne analize, šta uraditi.

Upravo zato što nam se pre 2012. godine dešavalo da nam se sistemski remeti funkcionisanje sistema koje je do tad postojalo, bez odgovarajućih procena, bez odgovarajućih analiza, bez analize kakve sve posledice može da proizvede, danas mi ovde posvećujemo pažnju nečemu što ne bi ni trebalo da bude predmet rasprave.

Međutim, slažem se ja da o svakom problemu treba razgovarati i svaki problem zavređuje pažnju ovog Doma. Danas je ovo na dnevnom redu i treba ovo što efikasnije i što korisnije po građane Republike Srbije rešiti.

U prilog ovog autentičnog tumačenja, dodaću samo još jednu stvar, ovo jeste čak, ne samo povoljnija varijanta za dužnike, ovo je povoljnije za poverioce i za dužnike, jer u krajnjem slučaju to je trošak koji bi ušao u ukupan iznos dugovanja, samim tim podigao bi i osnovicu za obračun naknade javnih izvršitelja, takse koje su dužni prvo poverioci da predujme kada je postupanje suda, odnosno javnih izvršitelja u pitanju, ali na kraju balade to sve opet dođe na teret dužnika. Nama nije cilj da dužnika još više opterećujemo.

Moram samo da pitam jednu stvar – hoćemo li bar jedanput pokušati da izađemo iz kože dužnika u kožu poverioca? Hajde da za momenat zaboravimo potraživanja javnih preduzeća za komunalne usluge, za TV pretplatu, za „Infostan“, za šta bilo gde je bilo u onome da je država poverilac. Da li mislite da onaj ko ima pravo, po osnovu sudske presude i po pravdi da naplati nešto, nije neko ko zavređuje našu pažnju? Da li on treba da čeka godinama da svoje potraživanje naplati?

Nemojte da sklanjamo pogled sa istine u kojoj živimo. Nažalost, danas u Srbiji važi jedna uzrečica koju mi mnogi neće oprostiti jer ću je izgovoriti, ali ona kaže ovako – ako hoćeš da izgubiš prijatelja, pozajmi mu novac.

Kada sam ja bio mlađi, u neka druga vremena, kada neko od komšija reši da zida kuću, nije morao da razmišlja da li će imati novca da je završi. Ljudi su se nudili da pomognu, a znali su da će taj isti učiniti sve da što pre vrati i njima, a i da pomogne nekom drugom kada bude bio u prilici.

Nažalost, pustili smo da se pokvarimo, da ne budemo ono što smo bili pre 30-ak godina i mi na tome moramo ozbiljno da radimo. Da li je veća šteta da onoga ko je krajnje iskreno u želji da pomogne nekome dao novac, a u stvari bio u samom startu prevaren, da ga mi onemogućimo da ne može da naplati svoje potraživanje koje je kroz mučan i dugotrajan sudski postupak uspeo da utvrdi da postoji, zato što nam je žao prevaranta?

Znate, ne možemo stvari da gledamo jednostrano, ima i ovakvih ima i onakvih situacija. Ja mogu sa vama da se složim da treba napraviti određene barijere da mi od dužnika ne bismo napravili socijalne slučajeve, a jesmo li u nekim situacijama od poverilaca skloni da napravimo socijalne slučajeve? Pričam opet o čoveku, pričam o ljudima, ne pričam o državi, ne pričam o komunalnim preduzećima, ne pričam o javnim institucijama.

Bili smo ljuti, da napravim jednu digresiju sad, u vremena kada je građevinsko zemljište proglašeno društvenom svojinom, upisano pravo korišćenja i mogli ste na njemu da zidate kuću samo pod određenim uslovima, a niste mogli da ga prodate. Bili smo s pravom ljuti. Sada ćemo se složiti svi ovde, ja verujem, da je država tada bila dužna da ako kaže da je nešto od interesa za državu da isplati tržištu naknadu štete za tako nešto, kada je već stavila šapu na nečiju imovinu rekla - ne možeš da je koristiš itd. itd.

Da li je sada analogno tome izvodljivo da država kaže – opraštamo do nekog iznos dugove dužnika koje imaju prema drugim ljudima, a onda država treba ako je to učinila da kaže – da, država će to da plati. Prvo, imamo li pravo na tako nešto, imamo li mogućnosti za tako nešto? To bi bilo pravedno prema poveriocima.

Uvažene kolege, meni je drago što nije bilo mnogo komentara da li ima ili nema osnova za ovo autentično tumačenje. Ja ću samo podsetiti, i ovo stvarno nije stepen sujete i odgovornosti, slušajući moje kolege advokate upravo na ovu primedbu odmah nakon usvajanja izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ja sam podneo Predlog zakona da se upravo ova odredba promeni i glasi na drugačiji način. Nisam primetio da ste obratili pažnju na to u toku redovnog jesenjeg zasedanja i da ste na bilo koji način podržali tu inicijativu. Mogu da prihvatim da tekst toga možda i nije bio dobar, nije bio lepo napisan, da sam ja to loše uradio, ali nismo čak razgovarali na temu da to na bilo koji način i popravimo.

Tema, između ostalog, i toga predloga o azilu je bila ono o čemu smo imali jednu raspravu, a to je, kad sam pokušao amandmanski da reagujem na to, da se ne može blokirati preko jedne polovine zarade kad su u pitanju potraživanja za izdržavanje po osnovu izvršnih isprava. Ja vama tvrdim, a i advokatura vam tvrdi, uskoro ćemo ozbiljno razmišljati da i to promenimo, jer će vreme vrlo brzo pokazati da ćemo tim odredbama populističkim onemogućiti neku decu, neke nemoćne da potraživanje zasnovano na pravdi, na pravičnoj sudskoj odluci ne mogu da naplate.

Neću ovde danas pričati o manifetlucima na koje su sve spremni izvršni dužnici, nažalost pogotovo nesavesni roditelji, na šta su sve spremni da izbegnu da pomognu toj svojoj deci kad već odrastaju bez njih da bar to materijalno ne osete kao preterani nedostatak.

Prošao sam svašta kroz 20 i nešto godina advokature, video. Ne bih da nekome ovde još dam neku ideju kako bi mogao da pokuša da to izbegne i eskivira. Nažalost, postali smo takvi ljudi.

Zato vas molim kolege, da kada kritikujemo javne izvršitelje da kažemo – da, da, i mi smo krivi ovde u ovom domu svi, jer nismo usvojili amandmanom kojim je trebalo da se promeni odredba i da kaže – nečija nepokretnost se ne može prodati ispod 80% tržišne vrednosti. Time bismo zaštitili izvršnog dužnika, time bismo zaštitili izvršnog poverioca, ne pričom o tome da se ono uopšte ne može prodati.

Ako hoćemo da budemo iskreni i pošteni sami prema sebi, i da pogledamo sebe iskreno u ogledalo i da shvatimo gde smo ponekad i sami odgovorni, ovo jeste mesto na kojem o ovome treba razgovarati. Možda sam ja otišao malo preširoko u odnosu na ovo autentično tumačenje, ali valjda to još ne možete iskoreniti, onaj advokat budi se iz mene i ono iskustvo koje imam i želim da vam ukažem na moja razmišljanja koja su vezana za iskustvo, a potvrđena je i mnogim porukama koje sam dobio danas od kolega koje su još uvek aktivne i rade i bave se ovim poslom. Rade ga izuzetno časno i pošteno.

Iskreno rečeno, ono što mi je drago, ovo autentično tumačenje će u mnogome pomoći i jako je važno da se ona advokatura koja se zove malom, individualnom advokaturom, lakše održi, a samo individualna advokatura, samo advokat pojedinac s kojim imate jedan više prijateljski, jedan zaštitnički odnos može da vam garantuje da će se neko za vaše pravo boriti i izboriti na pravi način, nego velike kancelarije koje nastaju ovde pod uticajem i utiskom koji nam dolazi odande odakle se meni ne sviđa, a to je zapad. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Trudiću se da ostanem u okviru načina na koji sam pokušao da to govorim i u prethodnom javljanju i sada ću reći samo – znate li koliko onu bebu od osam meseci kojoj majka ne može da radi, jer mora da je gaji, a otac neće da joj isplati izdržavanje nego je dao otkaz na radnom mestu samo da ne bi plaćao izdržavanje, koliko njoj znači da li će ovaj ići da čisti ulice i društveno koristan rad?

Pa ne znači joj ništa ni da ta bitanga ode u zatvor, gde mu i jeste mesto, na žalost. Prema tome, taj deo jednostavno ne stoji. Nemojte sebe prepoznavati i svoje lične probleme iznositi kao univerzalnu stavku.

Deca imaju pravo na pristojan život i kada govorimo o izdržavanju i zapleni dve trećine zarade, govorim isključivo i samo o izdržavanju dece i onih starih, najugroženijih. Prema tome, ako će zbog toga neko ko svoju decu ne izdržava, on da bude gladan umesto dece, ja nemam nikakvu dilemu.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, meni je veliko zadovoljstvo da čujem da je nešto u komunizmu bilo bolje nego što je počelo 2011. godine da se stvara, pa smo mi ovde danas dočekali i treba da pravimo boljim i humanijim. Tako da tu možemo da se složimo da iz jednog humanog ugla, iz iste ravni prema izvršiocima i poveriocima treba posmatrati dovođenje ovog zakona na pravo mesto gde mu jeste.

Drago mi je da ste se složili, ali se niste složili samo samnom, složili ste se sa većinom advokata u Republici Srbiji koji kažu da mreža sudova nije odgovarajuća. Ne samo po svom mesnom rasporedu, odnosno u mestima i sedištima gde sudove imamo, nego čak i u načinu organizacije samih sudova i tu ću biti sklon pa reći da ono što je promenjeno, po meni je daleko bolje bilo i o tome treba takođe napraviti jednu ozbiljnu analizu.

Mislim da je mreža opštinskih i okružnih sudova bila daleko bolje efikasnija, pravednija, pravičnija i dostupnija građanima Srbije, omogućavala bolje funkcionisanje primene ujednačene sudske prakse i jednake primene na svakom mestu.

Znate, racionalizacija po svaku meru protiv koje sam ja, ne sme da bude primenljiva i primenjivana tamo, kada je u pitanju pravosuđe i kada je u pitanju dostupnost pravde građanima Republike Srbije. Uostalom, ozbiljnost države meri se prema i njenoj prisutnosti u svakoj sredini u kojoj je to moguće. Znači, ne treba to meriti samo ekonomskom isplativošću, da li u Ljuboviji treba da ima sedište sud i da se tamo nalazi sud ili ne treba da bude ili treba da ima samo sudeće dane. Po meni treba da ima sud, kao što je bilo po staroj mreži, ukoliko se ja ne varam, davno je od toga prošlo, ali je vreme takođe da mi preispitamo mnogo toga vezanog za pravosuđe. Ja se nadam da smo u dovoljnoj meri u dosadašnjem periodu od 2012. do 2020. godine, Srbiju stavili ekonomski na noge, ojačali je, stabilizovali je kao državu, stabilizovali njenu vojnu snagu da smanjimo rizike. To je ipak morao da bude prvenstveni zadatak kojim se i ovaj parlament i ova Vlada bavila do sada. Ali, sada treba preispitati sve te novotarije koje su nam se loše pokazale, a ja jednu od tih novotarija, protiv kojih sam takođe ja lično bio, to je tužilačka istraga. Istražene sudije su bile daleko efikasniji sistem rada, ali ovako ako krenemo možemo poprilično dugo da razgovaramo na tu temu tražeći sve što je bilo bolje i sve što bi trebalo da bude bolje, naravno da ne postoji ništa idealno. Ulaženje zakona u svaku pojedinačnu situaciju, otvara još mnogo više prostora za ono što nije dobro, znate.

Mene su na fakultetu naučili, to je jedna od retkih lekcija koju sam zapamtio, da je zakon od 12 tablica, a to je u stvari zakon koji sadrži samo 12 osnovnih pravila, sve ostalo je bilo na svesti i savesti, sudija je bio najbolji zakon. Tu nije bilo nečega što nije bilo pokriveno načelima na osnovu kojih se u to vreme postupalo. Naravno, ne treba se vraćati u to doba, ali da radimo zajednički na jednom ozbiljnom unapređenju bez obzira na to kojoj političkoj grupaciji, čak i na ideološke prefikse u svemu tome, to nam jeste zadatak za neki budući period. Ja se iskreno nadam da će to biti prioritet u radu nekog novog saziva parlamenta posle izbora koji nas čekaju u aprilu mesecu kakav god mu sastav bio i ko god bio u njemu imaće jednostavno obavezu da ovom delu života građana Srbije posveti pažnju i da radi na njenom unapređenju bez obzira kome pripadao u poslaničkim klupama. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, gospođo ministre sa saradnicima, potrudiću se da budem kraći od onoga što sam nameravao da kažem u ovom vremenu koje je preostalo našoj poslaničkoj grupi, odnosno, vremenu ovlašćenog predstavnika grupe. Nekako za sve četiri godine smo skupa ovde u parlamentu pratili završetak Koridora, autoputa Miloš Veliki, na deonici koja prelazi preko teritorije gradske opštine Obrenovac, razgovarali, dogovarali se, pratili izvođenje tih radova, i jednostavno moram da kažem da koordinacija sa Ministarstvom, ali i dobrim radom lokalne samouprave u pripremi svog tog posla je omogućila da ono što je ugovoreno bude i ispoštovano.

Naravno da od toga koliko svi poštujemo date termine poštujemo garancije koje dajemo i pisanim i usmenim putem građanima Srbije, a u ovoj situaciji građanima Obrenovca su značile mnogo.

Naime, sami ste bili svedok, verovatno i u drugim sredinama je to tako, šta se sve moralo istrpeti od strane građana Obrenovca, odnosno njegovog dela u Piromanu, Velikom Polju, Belom Polju i Mislođinu, dok su korišćeni pristupni putevi kroz ta sela na izgradnji autoputa.

Ono što je važno, važno je bilo da ono što ste vi izgovorili ovde u Skupštini, a što je prethodno i lokalna samouprava obezbeđujući uslove za tako nešto, jer je snimila pozicije i stanje puteva lokalnih, pre nego što je počela izgradnja autoputa, da ispoštujemo ono o čemu smo razgovarali i ovde u parlamentu, a to je da pre avgusta meseca kada je puštena deonica od Obrenovca do Preljine, praktično u celom tom potezu budu ovi svi putevi sanirani, popravljeni u celosti, onako kako je i rečeno.

Naravno da je to mnogo značilo kao garancija da će i auto-put biti završen i pušten u rad do Svetog Nikole, do praktično 18. decembra, dana pred Svetog Nikolu i to je olakšalo na neki način da trpimo i onaj deo zagušenja koji je nastavo na tom delu Koridora.

Zaista, svaki dinar koji je potrošen je kontrolisan, nadziran i to je jako, jako dobro i ostao je jedan segment koji nismo rekli do kraja kada ćemo završiti, vezivali smo za dovršetak auto-puta do Surčina, a to je praktično, sada već nužna rekonstrukcija puta od Obrenovca do Uba, koji je, takođe poprilično korišćen za izvođenje radova na samom Koridoru auto-puta.

Ono što je dobro u ovom trenutku jeste da se jedna inicijativa lokalne samouprave prihvatila od strane Ministarstva, a to je da se putarina na deonici od Obrenovca ka Beogradu, ne naplaćuje ne samo zbog građana Obrenovca već iz tog razloga što je smanjila interes onih koji voze teške kamione da silaze sa auto-puta i koriste puteve koji su i ovako preopterećeni. Očigledno 2010. godine, kada je rađena priprema za rekonstrukciju, ona je 2011. godine ponovo rekonstruisana, koja očigledno nije bila dobro urađena, nas dovede situaciju da sada ponovo moramo da razmišljamo o tome da taj put bilo krajnje vreme da uđe u obzira i kaže se kada može da bude rekonstruisan.

Činjenica je da 2018. godine, nakon moje molbe i zaista izuzetno brze intervencije i kako to kažu vanredne inspekcije i nadzora ministarstva urađena određena sanacija tog puta, ali ono što moram da kažem, na čemu se generalno radi kada su svi ovi zakoni u pitanju i da ukažem da se na tome još mora poraditi, a to je pitanje nadzora.

Mislim da je prilikom te sanacije nadzor zakazao i ukoliko bi se danas izašlo na teren i pogledalo kako je to što je sanirano 2018. godine, danas izgleda, posle nepunih dve godine, zaključilo bi se da je tu neko otprilike ponovo žmurio i čekao da ne dođe neki trenutak da se kompletan put rekonstruiše.

Mislim da je to ono što nije dobro i mislim da na tome zaista treba nastaviti dalje da se radi. Sve ono što je rađeno izmenama mnogih zakona za ove četiri godine, kada je u pitanju licenciranje i nadzor itd. je zaista nešto što daje rezultate, ali ovaj deo, čini mi se, da je na ovom mestu, kada je u pitanju nadzor, zakazao i da ta sredstva koja su tada uložena u sanaciju, bar po meni nisu dala očekivane rezultate.

Iz tog razloga ja vas praktično sada u ime građana i Obrenovca, i Uba i celog tog poteza pitam i jednostavno nadam se da imate bar približan odgovor kada bi mogli da očekujemo da će se to što je bilo sanirati? U svakom slučaju razmišljanja o traženju načina da se destimuliše korišćenje regionalnih puteva, pogotovo tamo gde ima auto-puta od onih, kako mi to kažemo, preopterećenih kadica koje i uništavaju putnu mrežu, ali ugrožavaju bezbednost saobraćaja se odvija auto-putevima. To mislim da je zaista još jedna stvar koja zavređuje ozbiljnu pažnju, zavređuje dodatnu uloženu energiju i da je to nešto što treba u najkraćem mogućem roku rešavati, jer time ćemo dosta toga rešiti.

Naravno, ne treba posebno isticati da će poslanički klub Pokret socijalista narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati sve ove predložene izmene.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, drugarice i drugovi, dame i gospodo.

Gospodine ministre vidi se da ste vi dosta dugo bili u prosveti, radili neposredno, jer ovo je jedno skraćeno predavanje od ovih 11,5 minuta nije samo presek današnje rasprave u Skupštini koja očigledno nekome ko nije prošao domaći zadatak ili ne shvata i neparticipira dovoljno dobro svoje okruženje i državu u kojoj živi može ozbiljno da pomogne ukoliko ga bude ozbiljno i čuo i razmislio o njemu da shvati da je ovo ipak 2020. godina 20. januar ne 2012. godina 20. januar.

Srbija će nastaviti da diže svoju ekonomsku stabilnost. Mora nastaviti da jača Vojsku jer smo rekli da hoćemo da budemo zemlja vojno neutralna, da ne zavisimo ni od koga. Da to nije rađeno u prethodnih osam godina, da je ostalo ono što je trebalo da nam sledi posle 2012. godine kako su ranije radili verovatno danas ne bi pričali ni o čemu drugom nego verovatno samo o tome kako raspodeljivati humanitarnu pomoć i kako građani Srbije da prežive bez posla, bez zdravstvene zaštite, bez mogućnosti da se školuju. Srećom to nije tako.

Nije danas potpuno sve idealno, ali u odnosu na 2012. godinu daleko, daleko bolje. Ako ništa drugo u Srbiji je nekoliko stotina hiljada radnih mesta otvoreno. Na prste se mogu izbrojati radna mesta koja su prestala da postoje od 2012. godine do danas.

Građani Srbije imaju mnogo veći izbor kada je u pitanju rad, a kada je u pitanju školovanje tek o tome ne treba posebno govoriti. Vraćanje starih dobrih vrednosti gde se rad i poštenje ceni iznad svega je nešto što jeste deo rada vašeg ministarstva.

Na šta želim da skrenem pažnju, uz maksimalnu podršku i ovom setu zakona, kao i svih onih zakona koje ste ranije predlagali u ovom domu jeste da još jednu ozbiljnu kategoriju morate da uvede kada su u pitanju učitelji, nastavnici, profesori, a pogotovo sada kada bude prilika da zasnuju stalni radni odnos, obzirom na ova dešavanja koja jesu. A to je koliko ko od njih voli posao kojim se bavi. Ne znam kako ćete to da izvedete.

Da li će eksterno ocenjivanje biti dovoljan pokazatelj za tako nešto, ali svi mi stariji manje ili više znamo da je upravo to što su naši učitelji, naši nastavnici, naši profesori, pre svega voleli zanimanje kojim su se bavili nama bila osnovna stvar koja nam je bila podrška da što lakše, što lepše prođemo školske dane, naučimo nešto i da nadam se postanemo korektni i dobri ljudi koji znaju da cene rad i poštenje.

Ovo je ozbiljan zadatak koji vas čeka očigledno u vrlo bliskoj budućnosti, u narednim danima i ja moram da vam kažem od toga koliko dobro proberete ljude koji vole da rade svoj posao i oni budu nagrađeni zbog svoje ljubavi koju imaju prema prosveti i prema učenicima kojima prenose znanje, zavisi i budućnost Srbije. Izbor nije lak. Iako ikako možemo da pomognemo tu smo. Hvala.

Zahvaljujem.

Malo pre ste propustili da mi date priliku da govorim po Poslovniku, ali ne zameram, naravno svi smo se pomalo uzbudili zbog svega što se dešava.

Hteo sam da vas zamolim i da posavetujem da onome ko nema pravo da koristi šefovsko vreme, ipak date mogućnost da nastavi da provocira kao što je to radio i pre ovog pokušaja izazivanja incidenta u parlametnu.

Svojim očima sam gledao kada je zajedno sa Boškom Obradovićem, kako to deca kažu, overio pet i čestitao mu jer su uspeli da urade ono što su bili planirali da urade u Skupštini, ovde, da izazove malu pometnju. Ono što nisu uspeli to je da nisu uspeli da izazovu incident koji bi mogao da bude sramota za ovaj Dom.

Još nešto, molim poštene nalazače koji su probali ovde da izazovu incident, da vrate telefon mom kolegi Bojanu Torbici, kojeg su izgleda u onoj gužvi uspeli da ukradu.

Hvala.