Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi kolega Krliću, naravno da ću prihvatiti vaš poziv i 11-og doći i reći mnogo više nego što imam prilike u ovom prenosu da se kaže. Ali, pitanje je da li ću to doći da uradim samo da bi mi savest bila potpuno mirna kada budem pokretao inicijativu za smenu rukovodstva RTS-a i njenog menadžmenta.

Sami ste u svojoj diskusiji pre desetak minuta rekli da je takvo nepoštovanje prema ovom domu iskazano nedolaskom generalnog direktora, glavnog i odgovornog urednika RTS-a u ovaj dom kada se razgovara o izuzetno važnom pitanju za Republiku Srbiju, a to su izborni uslovi, stvaranje ravnopravnih uslova za izbore koji nas očekuju u relativno kratkom roku. Je li to neka epidemija bezobrazluka? Šta su oni postali, ko? Iznad koga? Iznad čega?

Ja ozbiljno mislim da ne treba prihvatiti predlog za povećanje taksi. Meni je jako žao svakog zaposlenog u RTS-u i RTV-u, koji jako dobro odrađuju i čestito odrađuju svoj posao, uostalom i ovih ljudi koji ovde zajedno sa nama provode dane radeći svoj posao verovatno za daleko manje lične dohotke od mnogih drugih. Ali, sa menadžmentom se mora ozbiljno raspraviti da li je ovo javni servis koji mora da vodi računa prvenstveno o kulturi, obrazovanju, nacionalnim interesima Republike Srbije, nacionalnim interesima koji su iznad svega, a da se okrenu i vrate mladima, a ne da prave više svoje privatne kombinacije za koje misle da smo mi glupi i da ih ne vidimo. Vidimo ih jako dobro, a nadamo se da će ih uskoro videti i tužilaštvo, pa će pročačkati malo. A kada bude tužilaštvo ozbiljno počelo da radi svoj posao, nadam se uskoro po tom pitanju, svašta ćemo imati da čujemo. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje podneo sam amandman sa ispravkom iz jednog prostog razloga, jer mi sa ovim izmenama i dopunama uvodimo potpuno novi termin, novi pojam koji dosadašnja pravna praksa ne poznaje, a to je novonastanjeni obveznik.

U ovim izmenama i dopunama nije obuhvaćen član 6. gde se govori o definiciji pojmova i pošto se radi o jednom novom pojmu i novoj kategoriji koja do sada nema svoje ustaljeno poimanje šta predstavlja pojam novonastaljenog obveznika, našao sam za shodno da naravno u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak predložim dopunu, dodavanjem novih stavova koji bi ovaj pojam jasno i precizno definisali.

Kao što ste uradili u članu 45đ gde se pojam kvalifikovanog novozaposlenog u stavovima definisali dosta precizno, moje mišljenje je da bi to bila obaveza da se i u ovom zakonu, da li kroz baš ove stavove koje sam ja predložio ili na bilo koji drugi način, potpuno je nevažno, ali pojam novonastanjenog obveznika vrlo jasno i precizno definiše.

Upućivanje samo na neki drugi zakon, u ovakvim situacijama nije dovoljno. Može da izazove ozbiljne nejasnoće u budućoj primeni. To vam kažem iz ugla advokatskog, onog praktičnog. Potpuno mi je jasno da ovo može da izazove ukoliko ne bude preciznijeg definisanja, nedoumica u nekim budućim upravnim ili sudskim postupcima, a naravno da to nije niti interes, niti želja vas kao predlagača, niti nas kao narodnih poslanika.

Znači, da li ovaj amandman ili na bilo koji drugi način ovo jasno precizirati, mislim da je apsolutno nužno, bez obzira na ove druge činjenice koje sam pomenuo. Hvala.

Predsedavajući, član 27.

Ja naravno da nisam od onih koji vole bilo kakvu nervozu, ali ne volim ni kada jedna nervoza prouzrokuje još ozbiljniju nervozu.

Prema tome, mislim da ste adekvatno reagovali, u skladu sa vašim načinom vođenja sednice, tako da, zaista nema razloga da se ova situacija dalje proširuje, razgovara i potpuno podržavam to, ali bih zamolio da objasnite i kolegama da nema razloga da mimo momenta kada imaju reč, da tu kada im je mikrofon uključen, da i dalje nastavljaju glasno da ometaju nas da otpratimo ono što vi kažete.

Prema tome, šta ko radi sa svojom karticom, ovom kreditnom, to je njegova lična stvar. Tako da, ja mislim da je kartica isto onako kao što je i gospodin iz poslaničkog kluba SRS jednom prilikom tražio reč, pokušavajući da ubaci svoju kreditnu karticu, a izgleda nije bilo kredita, tako i naš kolega ima pravo da sa svojom kreditnom karticom radi šta hoće.

Ja se vama zaista zahvaljujem na jednom razumevanju. Izgleda da je danas čudan dan.

Zahvaljujem predsedavajući.

Taman sam hteo da tražim povredu Poslovnika. U jednom trenutku sam mislio da razumem vlaški bez prevoda, ali u slušalicama nije imalo prevoda i sada ne znam da li ja ne razumem vlaški do kraja, ali jednostavno ništa nisam shvatio iako bih rado debatovao o tome. Jedino što sam shvatio je da je ovo neki složeni pretres itd. Zaista ne znam šta je složeno u nekoliko tačaka dnevnog reda. Imate 20 minuta na raspolaganju, ali hajde da ne ulazim u debatu. Nije ni ozbiljno, ali vas molim sledeći put da omogućite da mi shvatimo o čemu naše kolege pričaju pa sad sa prevodom ili bez prevoda, kako god bilo.

Danas ne bih ni dolazio da radim obzirom da je danas 29. novembar i to je dan za koji sam duboko emotivno vezan i to je dok nisu došli DOS-ovci i 14. novembra 2002. godine ukinuli kao praznik bio praznik države u kojoj sam ja rođen, za koju su mnogi građani koji to pamte vezani pozitivno, pozitivnim mislima i ja svima onima koji današnji dan osećaju kao praznik čestitam, ali jednostavno nisam mogao da to ispoštujem na pravi način i danas da ne radim jer ovo bi bio neradni dan da onih kretena koji su 5. oktobra upali u ovu Skupštinu, verovatno bi bio praznik pa ne bi morali ni da radimo. Uživali bismo sa svojim porodicama, ali pošto se radi o jednoj važnoj stvari u ovoj jako jednostavnoj raspravi, ja ću se fokusirati isključivo i samo na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i isključivo i samo na član 1.

Naime, mi sa ovim izmenama i dopunama u ovaj zakon uvodimo jedan potpuno nov termin i jednu potpuno novu kategoriju koja se zove novonastanjeni obveznik. Ja sam jako dobro propratio, pošto kažem ovo nije složena sednica i tekst nacrta Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji za razliku od zakona o kojem govorim dosta precizno definiše pojam novonastanjenog obveznika.

Mislim da bi bilo korisno, obzirom da u članu 6. postojećeg zakona, a izmenama i dopunama koje ste predložili, nije predviđeno jasno i precizno definisanje pojma novonastanjenog obveznika, se na tome poradi i kroz sam član 15.a, dodavanje novih stavova definiše pitanje, odnosno definiše pojam šta je to novonastanjeni obveznik.

Predloženim nacrtom izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, predlaže se član 15.v, koji to dosta precizno definiše, doduše iznijansirano onako kako je to neophodno kada su u pitanju finansijski zakoni, a moje mišljenje je da je i ovom zakonu to moralo biti učinjeno ili dopunom člana 6, kada su u pitanju definicije pojmova ili kroz član 15.a, definisati šta je novonastanjeni obveznik.

Iz tog razloga, to ćemo naravno u pojedinostima, sam se potrudio da u skladu sa nacrtom Zakona o izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, predložim dopunu ovog člana, jer jednostavno nije dovoljno da to samo u drugom zakonu bude precizno definisano, nego je nužno da i u ovom zakonu bude definisano na pravi način. Znam da u sledećih 20, 30 godina, pošto otprilike za to vreme se neće promeniti vlast, neće biti razloga za pogrešan pokušaj promene tumačenja ovog člana, ali mi zakone kada donosimo možemo i moramo da računamo, da mogu trajati i narednih 100 godina i ovo je detalj o kojem ipak treba povesti računa.

Ovo naravno nije iz bilo kakvog malicioznog razloga, meni je potpuno jasno šta je razlog za predložene izmene i dopune i smatrajući da je ovo jedna od stvari, kada su u pitanju lica koja rade ili treba da dobiju posao u Republici Srbiji, pogotovo pod nekim beneficiranim uslovima, a uvodimo jedan pojam koji dosad nije zaživeo u pravnom životu Republike Srbije, možda iz ekonomskog ugla, možda iz nekih drugih uglova, ovo je više nego dovoljno, ali obzirom da sam se bavio pravom u onom praktičnom i pragmatičnom smislu kada je advokatura u pitanju, kada je sudnica u pitanju, bojim se ukoliko ovaj pojam ne budemo do kraja definisali, može doći bez razloga do nekih pogrešnih primena u nekoj budućoj primeni ovog zakona.

Evo, to je razlog. Da nisu u pitanju prava i obaveze radnika, ja bih danas praznovao. Još jednom, svima onima koji misle kao ja, čestitam Dan republike, neka ga bar popodne ili večeras prijatno provedu sa svojim porodicama i da uživamo bar u nekim sećanjima, iako je danas možda mnogo bogatije, još uvek moramo mnogo toga uraditi da kada su u pitanju radnici, bude jednako za njih još humanije nego što je bilo pre nego što je ta država prestala da postoji. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postaviću nekoliko pitanja. Prvo pitanje – kakav je rezultat dao Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarcima? Znači, koliko je korisnika tih kredita iskoristilo ovu mogućnost koju smo usvajanjem ovog zakona omogućili, a koliko korisnika stambenih kredita se opredelilo za nastavak vođenja sudskih sporova i eventualno, ukoliko se znaju bar pojedine prvostepene presude u međuvremenu, kako teku ti sudski sporovi?

Sledeće pitanje – da li će radna grupa za poboljšanje izbornih uslova prihvatiti inicijativu koju je Pokret socijalista izneo tokom javnih rasprava i ovih razgovora koji su vođeni pod, kako da kažem, nije ni okrilje, ali hajde uz učešće predstavnika EU, a kojim je predložila da se izmeni zakonska regulativa u tom smeru kako bi se sankcionisalo bilo kakvo plaćanje komercijalnih usluga medijima, koji nisu registrovani u Republici Srbiji, od strane učesnika koji učestvuju u izbornoj kampanji u vreme kada se izbori sprovode?

Mi smo ovaj svoj predlog morali na ovakav način da koncipiramo, jer smo trenutno u situaciji da postoji nekakvo stanovište, sa kojim se mi doduše ne slažemo, a to je da REM nema ingerencija nad tzv. prekograničnim medijima i da komisija, odnosno odbor koji će formirati Skupština Republike Srbije, takođe neće imati ingerencije nad njima. Znači, jednostavno bilo kakav vid kontrole neće postojati na tome šta se pod komercijalnim uslovima emituje sa takvih medija, a iskreno rečeno ne vidim nikakvo opravdanje da se dozvoli da politički učesnici u političkoj trci, u Republici Srbiji, novčana sredstva, između ostalog i građana Republike Srbije, troše dižući budžet i rejting i podižući nivo efikasnosti onih koji nisu registrovani u Republici Srbiji i ne plaćaju porez Republici Srbiji. Hvala.

Pitanje je bilo u prvom krugu vezano za švajcarce, za Zakon o konverziji švajcaraca, a na koje nisam dobio odgovor, ali zato je nastao ovaj nesporazum između vas i mene. Naravno da imam još pitanja.

Interesuje me, obzirom da smo u decembru mesecu, koliki broj građana Republike Srbije je ostvario pravo i mogućnost, odraslih i maloletnih lica, da se leči u inostranstvu tokom ove godine i kakvi su nam planovi i projekcije za narednu godinu i očekivanja u tom pravcu?

Šta se čini na tome da se nastavi dalje ujednačavanje sadržine udžbenika, bez obzira na to što postoji mogućnost da se oni uzimaju od različitih, tako da kažem, štampara, proizvođača ili kako god ih u ovom trenutku nazvali? Mislim da svi učenici u Republici Srbiji zaslužuju da ono o čemu oni uče u školama bude zaista ujednačeno i, iskreno rečeno, moram tu dodati da je mnogo bila bliža praksa kada je postojao jedan Zavod za udžbenike, a ne sada ovaj galimatijas onih koji mogu da štampaju udžbenike i da se ipak pojavljuju određene razlike u tim udžbenicima, kada je u pitanju materija koju učenici u pojedinim školama imaju mogućnost da čine.

Sledeće pitanje je da li mislite da rad Javnog servisa ili RTS u proteklih godinu dana opravdava predlog za uvećanjem TV pretplate, obzirom da sam i ja lično, a i mnogi građani Republike Srbije, nezadovoljni radom RTS-a? Nezadovoljni kada je u pitanju deo programa koji se odnosi na kulturu, koji se odnosi na obrazovanje, koji se odnosi na obrazovanje mladih, na prenose utakmica koje su od interesa za sve građane Republike Srbije i na još jednu činjenicu, a to je da nam je prosto neshvatljivo da se novac građana Republike Srbije pa i Javnog servisa ulaže u neke velike projekte, podigne se nivo gledanosti određenih serijala i programa, a onda ne postoji navodno ekonomski interes da se oni prate preko Javnog servisa, već to preuzimaju neke druge televizije, neki drugi distributeri u nekom drugom ili trećem serijalu toga kada to nastavi dalje.

Ja kada se sve to uzme u obzir, voleo bih da čujem ocenu da li mislite da je opravdano uvećavati sredstva sa kojima RTS treba da radi u sledećoj godini?

Naravno da se ne mirimo ni sa čim što može da bude bolje u Srbiji, pa ni situacijom koja je u pitanju kada su mediji, kada je u pitanju kultura. Naravno da postoje inicijative da se, i koje mislim da treba podržati i prihvatiti, da se i na ostalim medijima koji imaju nacionalnu frekvenciju uvede obavezan deo programa koji će biti baziran na promociji kulturnog sadržaja, obrazovanje. Ne vidim ni jednu prepreku da bi se to uradilo ili zašto je neko dobio nacionalnu frekvenciju ako ne ispunjava nešto što je od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju.
Prema tome, to je očigledno nešto što je bilo omaška ranija, nije razlog da mi to u narednom periodu ne sankcionišemo, kao što naravno ni poslanici neće stati sa inicijativom da se definitivno raščisti pozicija nelojalne konkurencije na podneblju medija, a to je kada je u pitanju "N1" i druge kvazi prekogranične televizije. Namerno koristim ovaj naziv, jer ja sam apsolutno siguran da oni nemaju pravo da rade to što rade, na način koji rade u Republici Srbiji. Ne radi se ni o kakvom reemitovanju i iskreno rečeno, ježim se od odgovora koji dobijamo od REM-a kao narodni poslanici na pitanja, koji treba prvenstveno da štiti interese svih emitera u Republici Srbiji, a ne samo prekograničnih, koji pokušava da nas ubedi da je reemitovanje tehnički, a ne pravni problem.
Zaista očekujem da će državni organi napokon poslati forenzičare ekonomske, jer su oni ti koji prvi treba da zakorače tamo i utvrde da li tu postoji poreska utaja ili ne postoji, kako bi ovaj proces tekao dalje. Ukoliko to ne bude, naravno, preduzećemo korake koji su mi jako dobro poznati u svim ovim procedurama, da dođemo do konačne istine, jer nema razloga da oko toga trošimo ovoliku energiju. Ili je istina da oni nemaju pravo to što rade da rade na takav način, ili mi nismo u pravu. To treba jedanput za svagda zatvoriti i razjasniti do kraja. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre, razlog za podnošenje ovog amandmana jeste što će 1. januara 2020. godine biti tačno 10 godina od kada su sudije za prekršaje dobile status sudija u Republici Srbiji, ali im plate nisu izjednačene sa ostalim kolegama koji sude u redovnim ili drugim posebnim sudovima.

Cilj ovog amandmana jeste da budžet ne bude prepreka da se takav zakon usvoji i da se sudijama za prekršaje plate, odnosno sudijama koji sude prekršajnu materiju, plate izjednače sa njihovim kolegama onako kako je to trebalo uraditi još 2010. godine.

Naime, iznos koji je neophodan da bi se ovo moglo realizovati je iznos koji je četiri puta manji od razlike od sredstava koju u budžet Republike Srbije unese samo Prekršajni sud u Beogradu.

Dakle, mesta, razloga i potrebe za usvajanje ovakvog amandmana ima, jer beogradski Prekršajni sud je na ime novčanih kazni i naplatom istih, uneo u budžet Republike Srbije milijardu 222 miliona. Plate svih zaposlenih u tom sudu, ali samo u tom sudu, a gde su ostali sudovi koji sude prekršajnu materiju, je 465 miliona. Znači, cirka razlike 800 miliona dinara u 2018. godini između plata i naplaćenih novčanih kazni je obezbedio Prekršajni sud u Beogradu.

Da bi se svim sudijama u Republici Srbiji plate izjednačile sa njihovim kolegama, neophodno je 210 miliona. Iz tog razloga smo podneli ovaj amandman smatrajući da se ova jedna ozbiljna nepravda može na ovaj način ispraviti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, moram priznati da je prilično lagodno razgovarati u načelnoj raspravi o budžetu, odnosno Predlogu budžeta za 2020. godinu. Na svako pitanje, konstataciju, predlog, dobili smo potpuno adekvatan i jasan odgovor. Čak mislim da će neke od sugestija biti uvažene, ali, o tom-potom, u načelnoj raspravi.

Ovde je sad pitanje ličnih afiniteta, ličnih razmišljanja ili procena o kojima ima taman dovoljno vremena do ponedeljka, do rasprave u pojedinostima, da se napravi odgovarajuća procena, kada možemo neke stvari i korigovati kada je u pitanju budžet za 2020. godinu.

Svi smo zaista konstatovali da je ovo razvojni budžet, ali ono što ja moram da kažem, da se ovog trenutka, za razliku od atmosfere u ovom domu, kada govorimo o razvojnom budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, u gradu Šapcu vodi žestoka bitka da se spreči donošenje izbornog, fiktivnog, a u suštini lopovskog budžeta, koji je ponudila odbornicima grada Šapca vladajuća klika u gradu Šapcu.

Na pitanja našeg odbornika iz Pokreta socijalista Branka Tomića i svih odbornika SNS i svih onih koji su u opoziciji u gradu Šapcu, gde su završili novci dobijeni iz budžeta Republike Srbije cirka pet miliona za izgradnju garaže na trgu, gde su završili novci koji su prethodno povučeni iz EU za tu garažu, a dobijen je samo betonski plato, Zelenović i klika nemaju nikakav odgovor.

Nemaju ni odgovor zašto građani Prnjavora od 600 miliona, predviđenih u tom budžetu, ni projektnu dokumentaciju za dobijanje zdrave pijaće vode nisu dobili i zašto se ta klika sveti mesnoj zajednici Majur, verovatno zato što je jedna od najvećih mesnih zajednica u kojoj vladaju ljudi koji su predloženi od strane SNS i Pokreta socijalista i vode tu mesnu zajednicu.

Ja mislim da ćete vi, uvaženi ministre, morati da pošaljete budžetsku kontrolu u grad Šabac, jer mislim da će ovakav budžet biti izglasane, uz sve napore koje naši odbornici čine da to spreče i da taj budžet i u Šapcu bude razvojni, a ne lopovski.

Verovatno tu posla ima i za državnog revizora, kao i na mnogim drugim mestima, ali o ovakvim stvarima se mora ozbiljno posvetiti pažnja u nekom budućem periodu.

Ja nisam ekspert za ovu oblast i ono što ja moram da izrazim kao svoju nadu, iako to nominalne brojke ne govore, jeste da je u ovom budžetu, u planu budžeta predviđeno za narednu godinu mogućnost ili ostavljena rezerva da se plate sudija za prekršaje dovedu na potrebni nivo, odnosno usklade sa platama sudija ostalih sudova.

U tom smislu smo, kako mi to pravnici kažemo, opreza radi podneli i amandman kojim bi se tako nešto zaista moglo i na jednostavni način verifikovati. Odgovor bi značio mnogo i nama i sudijama za prekršaje, ako ovog trenutka možete da nam kažete šta u stvari ovaj budžet predviđa oko svega toga?

Ono što smatram, ministre, jeste da Republika Srbija je dovoljno stala na noge i ekonomski i vojno i kao uređena pravna država i da konačno treba sada da porazmisli o još nekim izvorima poreskih prihoda, a to je da konačno uz pomoć ekonomskih forenzičara, iliti budžetske inspekcije, poreske policije, finansijske policije, razjasnimo ima li i ako ima kolika je poreska utaja ostvarena nezakonitim radom prekograničnih televizija.

Ono što smo mi poslanici grubo računali, mislimo da se preko te perionice para godišnje iz Srbije izvuče preko 700 miliona evra i ja ću samo podsetiti ovde da Republika Srbija nije preuzela obavezu da dozvoli emitovanje bilo čijeg programa, nego reemitovanje u skladu sa evropskim konvencijama. Razlika je drastična.

To što neki pokušavaju da nas ubede da je reemitovanje samo tehnički pojam, jednostavno nije istina. Da bi nas ubedili da „N1“ televizija i još neke prekogranične televizije rade u skladu sa zakonima Republike Srbije, očekujemo da najsposobniji, najkvalitetniji ljudi iz Ministarstva finansija, odnosno oni koji rade u poreskoj upravi i poreskoj policiji obave svoj deo posla i kažu nam, jednostavno, da li smo mi u pravu ili nismo. A da nismo ubeđeni da smo u pravu, ne bi smo ovo stalno nametali kao odgovarajuću temu.

Još nešto, gospodine ministre, pošto nas čeka jedan set zakonodavnih projekata vezanih za finansije, mislim da Ministarstvo finansija sa nama poslanicima zajedno treba da uradi još jednu stvar, a to je da se po hitnom postupku pripremi, kad kažem „hitni“ ne mislim na formalno hitni, nego jednoj ubrzanoj proceduri, zakonski tekst kojim će se zabraniti i sankcionisati bilo kakvo plaćanje komercijalnih reklama medijima koji nisu registrovani u Republici Srbiji i koji Republici Srbiji ne plaćaju porez. To mora biti najstrože sankcionisano, bilo da su u pitanju da su u pitanju budžetska sredstva ili bilo koja sredstva.

Podsetiću, o tome se razgovaralo i na pregovorima, ovo jeste inicijativa Pokreta socijalista, mi ćemo na tome istrajavati, jer jednostavno ne možemo da dozvolimo da se novac građana Republike Srbije troši na reklamu u medijima na kojima Republika Srbija, navodno, nema pravo da vrši kontrolu. Mi smatramo da ima, preko REM-a i preko budućeg skupštinskog odbora, ali samo treba do kraja da razjasnimo ovu situaciju – jesu li oni stvarno prekogranična televizija ili ono što mi mislimo da su oni samo fiktivno prekogranična televizija koja jednu malu nekoordinaciju u radu ministarstava koristi već previše vremena.

Dakle, nema ovde ničeg što je ograničavanje bilo koga u njegovim pravima, ovo je upravo želja da sva sredstva koja treba da se sliju, sliju se u budžet Republike Srbije. Kada ovo budemo kanalisali na odgovarajući način, tih 700, 800 miliona evra zasigurno možemo od toga pružiti građanima Republike Srbije mnogo kvalitetnih stvari ili umanjiti neke obaveze koje građani imaju, koje su sada uspostavljene i koje će postojati kada je u pitanju bilo koja vrsta poreza da bi se budžet Republike Srbije smatrao razvojnim, bio stabilan i funkcionisao besprekorno.

U svakom slučaju, u Danu za glasanje podržaćemo ovaj budžet, jer ovo odražava jednu apsolutnu stabilnost Republike Srbije i besprekornu mirnoću za 2020. godinu i naredne godine. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Više bih voleo da ste mi dali reč pre gospodina ministra da ne ispadne sada plagijat, ali mi u Odboru nismo gledali ni Word ni Excel. Mi smo sabirali na olovku i došli do toga da je ovo u skladu sa Ustavom i zakonom. Kada se sve uzme u obzir preko 5% ide za poljoprivredu. Prema tome, vratite se proverenim starim metodama pa ćete videti da ipak niste u pravu. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvog januara 2010. godine u zakonodavni sistem Republike Srbije uvedeni su prekršajni sudovi. Sudije prekršajnih sudova sude predmete iz oblasti borbe protiv korupcije, carine, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, radio-difuzije, promet eksplozivnih materija, vojnu i radnu materiju, zaštitu od požara, bezbednost saobraćaja, javni red i mir, prekršaje iz nadležnosti DRI i još iz mnogo drugih oblasti.

Raznovrsnost predmeta i broj propisa kojima se oni služe ne može se porediti ni sa jednom drugom materijom u drugim sudovima, što im daje posebnu težinu. U radu koriste približno 270 zakona i oko 800 podzakonskih propisa, što od sudija zahteva posebnu veštinu u primeni, praćenju i tumačenju zakonskih i podzakonskih akata.

Osnovanost ovog predloga se takođe zasniva na činjenici da su stručnost i osposobljenost za obavljanje sudijske funkcije, koje pri izboru na sudijsku funkciju moraju da ispune, potpuno identični sa uslovima koje moraju da ispune sudije drugih sudova, a vrednovanje i ocenjivanje, po osnovu Pravilnika o kriterijumima, merilima, postupku i organima za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, kao i kod svih ostalih redovnih sudova.

Domaće zakonodavstvo sudijama prekršajnih sudova daje status sudija sa svim obavezama, ali ne i pravima. Izuzev zarade prekršajnih sudija, sve ostale kategorije zaposlenih u prekršajnim sudovima imaju na isti način obračunate zarade sa svojim kolegama koji rade u drugim sudovima.

Ustavom Republike Srbije predviđena je jednakost svih građana i zakonom, te stoga sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću.

Plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice. Samo poštovanje navedenog može da bude garant samostalnog i nezavisnog obavljanja sudijske funkcije.

I još nešto, uvažene kolege, ali ne manje važno, samo Prekršajni sud u Beogradu u prethodnoj 2018. godini, naplatom novčanih kazni, u budžet Republike Srbije uneo je 1.222.000.000,00 dinara. U istom periodu za zarade sudija i sudskog osoblja sa sve doprinosima, isplaćeno je tri puta manje sredstava ili, preciznije rečeno, 465 miliona dinara.

Uvažene kolege, sudije prekršajnih sudova nisu teret ovog budžeta, za razliku od nekih drugih nevladinih organizacija, koje bez razloga crpe novac iz budžeta. Oni svoje plate trostruko opravdavaju i ja vas molim da podržite ovaj predlog. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upereno Vladi Srbije, MUP-u, posebno adresirano na BIA.

Naime, ovo smo već kao pitanje hteli da postavimo, ali je lepo što se poklopilo i sa današnjim natpisima u štampi, a pitanje je, obzirom da su meni kolege prevele sa engleskoga i napisali kako se to čita, da ne bih pogrešio, pošto ja engleski ne znam, vezano za firmu „Key connection media“.

Da li će BIA ispitati, vrlo zanimljivo kada se prevede sa engleskog naziv ove firme na sprski rekoše mi da on glasi „ključna veza“, da li postoji ključna veza između 1,4 miliona evra koji su uplaćeni na račun firme „Ki konekšn media“ čiji je jedan od osnivača gospodin Jugoslav Ćosić? Da li postoji ključna veza između toga kako funkcioniše N1 televizija u Republici Srbiji? Kakav je njen programski i urednički stil kada su u pitanju interesi Republike Srbije?

Naime BIA, po meni, treba da proveri sledeću stvar – da li su sredstva koja su uplaćena iz Albanije na „Ki konekšn mediu“ stigla prvo sa Kosova i Metohije, tako da je praktično iz Albanije taj novac samo reemitovan na žiro račun „Ki konekšn medie“? Vrlo zanimljivo da je ostatak sredstava uplaćen od strane američke ambasade.

Posebno što treba da bude zanimljivo jeste i Poreskoj upravi i poreskoj policiji, a to je neevidentiranje transakcija sa ovog preduzeća na fizička lica, gospodina Jugoslava Ćosića i još jedno drugo lice čije ime ne želim da pominjem, ali državnim organima će to biti vrlo jednostavno da utvrde.

Gospodo draga, došlo je krajnje vreme da mi prestanemo da zatvaramo oči pred istinom i očekujem apsolutno odgovor da li postoji direktna veza između programske politike, odnosa prema „Srpskoj listi“, istupima na televiziji N1 i svemu tome, da li postoji nekakva ključna veza o novcu koji je preko Kosova, koji je sa Kosova i Metohije preko Albanije stigao u preduzeće „Ki konekšn media“? Kao građani Republike Srbije imamo pravo na jasan, precizan i tačan odgovor, jer od istine nema razloga da iko beži.

Možda bi usput BIA mogla da se pozabavi i sa sledećim činjenicama, a to je da se nešto jako čudno dešava u preduzeću „Telekom“. Naime, dešava se u poslednjih godinu dana da kablovska veza prema korisnicima, pogotovo u Beogradu i određenim stambenim zgradama bude fizički prekinuta, da danima niko iz „Telekoma“ ne reaguje, ne dođe na lice mesta, a onda se pojave iz SBB-a koji im ponude usluge i u najkraćem mogućem roku oni postanu pružaoci usluga umesto „Telekoma“.

Možda ovo sve ne bi bilo zanimljivo kada ne bi bilo činjenice da ljudi koji su odgovorni za pravovremeno reagovanje u „Telekomu“ jedan po jedan polako ne prelaze i postaju zaposleni u SBB-u.

Ovo možda jeste krajnji trenutak da se ova Pandorina kutija razreši, utvrdimo kako sve ovo funkcioniše, da li je reemitovani novac iz Albanije, sa Kosova i Metohije preko Albanije imao direktnog uticaja na neistine koje iznose N1 televizija i oni koji je prate i očekujemo odgovor u najkraćem mogućem roku, jer bezbednost Srbije je očigledno izuzetno ugrožena. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, jeste najinteresantnija tema izmena i dopuna Zakona o putnim ispravama, jeste moj uvaženi kolega dosta toga rekao, ali treba sagledati još neke stvari iz jednog malo drugačijeg ugla kada su u pitanju izmene i dopune ovog zakona.

Ono što moram da istaknem jeste moje zadovoljstvo sa ovim izmenama i dopunama koje samo upotpunjuju jedno funkcionalno ponašanje i rad Ministarstva unutrašnjih poslova kada su u pitanju zaštita interesa naših građana, a prvenstveno kada je u pitanju zaštita maloletne dece.

Naime, kada govorimo o izdavanju putnih isprava maloletnim licima, ja ne mogu da se složim da treba preko ovoga što je već predviđeno ovim zakonskim izmenama uvoditi nekakve dodatne mere kada je u pitanju izdavanje pasoša maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja.

Naime, mi smo kroz dosadašnju praksu dugo godina imali situaciju da, upravo, roditelj kome nije povereno starateljstvo ucenjujući i izluđujući svoju saglasnost roditelju kojem je maloletno dete povereno na starateljstvo, čuvanje, brigu i negu kako to Zakon o porodičnim odnosima kaže, da bi dobilo putnu ispravu i ucenjivao raznoraznim ustupcima, pa između ostalog su ustupci morali da budu da se tom drugom roditelju potpiše saglasnost da deca sa njim mogu da izađu u inostranstvo što u pojedinim situacijama, da je moglo da se obezbedi davanje pasoša maloletnom licu bez saglasnosti drugog roditelja bi smanjilo rizik, čak verovatno i ovakve situacije koja se desila kada su u pitanju deca koja su skoro vrćena iz Irana.

Ja znam da je ovo dobilo jedan ogroman publicitet, ali to je samo razlog za jednu dužnu pažnju više. Moram da pohvalim period u kojem je gospodin Stefanović na čelu ovog ministarstva, a to je ponašanje naših radnika Ministarstva unutrašnjih poslova na graničnim prelazima kada maloletna deca izlaze iz Republike Srbije, bilo drumskim, bilo železničkim, bilo avionskim saobraćajem i ovo zaista govorim na osnovu informacijama koje su dobio od ljudi koji su to doživeli.

Znači, bez svih potrebnih saglasnosti, čak i kada je dete koje nije povereno na starateljstvo, nego supružnici žive zajedno sa tim detetom bez saglasnosti drugog roditelja, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova vršeći svoju dužnost nisu dozvoljavali da bez pisane saglasnosti, čak ni takvo maloletno dete napusti Republiku Srbiji.

To je onaj jedan praktičan i pragmatičan deo koji do 2014. godine i nije bio baš toliko u praksi primenjivan, pa se dešavao da su babe, dede i poznanici vodila maloletnu delu van Republike Srbije, naravno, uglavnom uz saglasnost roditelja, ali bez ovih formalnih svari koje zakon propisuje. Ono što se primetilo 2014. godine na ovamo da se i taj deo mnogo više poštuje i o tome mnogo više vodilo računa.

Upravo ove odredbe koje se tiču člana 23. Zakona o putnim ispravama, čini mi se da predstavljaju jednu pravu meru da se isključi samo diskreciono ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova, već ispoštuju odluke nadležnih organa, a to su sud ili centar za socijalni rad kada on odlučuje o starateljstvu kada je dete u pitanju, znači da na osnovu njihovih odluka, njihovog prethodnog rada, tako da kažem, njihovih provera i njihovih odluka na koje Ministarstvo unutrašnjih poslova, u principu, dužno da se osloni i da ih prihvati bar načelno sa predispozicijom da su one tačne i dobre procene, izda slobodno putnu ispravu maloletnom detetu kako bi moglo da putuje u inostranstvo.

Bilo je vrlo čestih situacija da drugi roditelji kojima dete nije povereno, ucenjuje da li će dete moći na letovanje, na zimovanje, da li će čak možda i otići na lečenje u inostranstvo. Ne bih o tim ružnim stvarima previše da govorim i da o nekome možda dajem ideje i temu za razmišljanje za nešto što ni sami ne želimo da se u praksi dešava, ali smatram da je ono poštovanje dosadašnjih zakonskih odredbi pokazalo da Ministarstvo unutrašnjih poslova obavlja svoj posao u ovom segmentu na način kako to i zakon propisuje i kako se to očekuje.

Ovo će jednostavno omogućiti da nam relaksiraniji i sigurniji način za dobijanje putne isprave i jednostavniji u krajnjem slučaju kad su deca u pitanju, jer nekada, morate priznati, su i dani važni da li će dete dobiti putnu ispravu zbog lečenja, a za godišnji odmor manje-više u životu, pa i ako se propusti, nije tako strašno, ali zbog nekih drugih stvari je jeko važno da ove odredbe ovako kako su koncipirane budu i prihvaćene.

Ovo Ministarstvo jako dobro reaguje na praksu koja je u životu. Jedna je od činjenica da smo mi Srbi jako dovitljivi kad su u pitanju zaobilaženje zakonski propisi, ma koko dobro bili napisani.

Ono što ja vidim u ovom predlogu zakona jeste jedna reakcija koje je direktno vezana kad su u putanju članovi 23, 27. i 33. osnovnog zakona. Zaista smatram da je krajnje vreme bilo da se oni koji su zbog ličnih interesa, praktično namerno uništavali pasoše, dovoljno je bilo da ga bacite u veš mašinu ili pocepate i kažete da vam je oštećen, mogli da vade nove putne isprave. Sada će, praktično, izgubiti svaki interes da tako nešto radi, jer putna isprava prema ovim izmenama koje se predviđaju licu koje ne pažljivo rukuje sa svojim pasošem izgubi više putnih isprava u toku perioda od pet godina, ako sam dobro zapamtio ovde, može se izdati nova putna isprava, ali samo u roku od godinu dana.

Zašto se ovo dešavalo? Dešavalo nam se upravo i zbog ove promene koju ste predložili, a to je da se pasoš može izdati šest meseci pre isteka roka, vezano je za putovanje naših građana. Nije uvek u pitanju bilo da je to samo hir ili samovolja, nego nekad su naši građani i bili prinuđeni da zbog putovanja pribegavaju nekim stvarima koje nisu baš primerene.

Ono što je dobro, to je da ste ostavili prostor u osnovnom članu 33. da se na zahtev lica novi pasoš može izdati i pre ovog roka od šest meseci. Činjenica je da mi u praksi imamo situaciju da pojedine države kada izdaju vize našim građanima, pogotovo kad je duži boravak u pitanju, upravo uslovljavaju to dobijanje viza na godinu ili dve godine, pa se može doći u situaciju da nam neko od građana Republike Srbije bude limitiran u ostvarenju svojih prava.

Pretpostavljam i verujem da je upravo ova odredba ostavljena za tu situaciju da se uz odgovarajuću dokumentaciju i diskreciono ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova da proceni tu odgovarajuću dokumentaciju koju je osoba osim pasoša koji treba da vrati, a koji je važeći i ispravan, da bude poništen može da dobije novi pasoš i da na taj način ostvari svoje pravo.

Ovo je jedan deo koji je restriktivniji, ostavljen je i mislim da je i ovo odlično sagledano i stavljeno, upravo u kalup one granice koje su odgovarajuće prema potrebama građana, a da se spreči bilo kakva mogućnost zloupotrebe.

Još jedna od važnih stvari u svemu ovome jeste odredba člana 39, a to je da o činjenicama koje mogu i treba da budu razlog da se nekom licu ne izda nova putna isprava ili ne produži putna isprava, sada to praktično mogu da učine, osim državnih organa i suda, i stranke koje su za to zainteresovane.

Ne bih nabrajao sve situacije koje mogu da budu ovde interesantne, ali ukoliko javna isprava, znači, odluka Suda ili nekog drugog državnog organa koja je dovoljna i potrebna MUP-u da bi došlo do toga da se nekome stvore razlozi da mu se ne izda nova putna isprava, nije važno da li stižu nekom redovnom poštom koja zna ponekad da traje i nekoliko dana, čak i u hitnim slučajevima ili je takav originalni dokument sa tim dokazima stigao od stranke koja je zainteresovana za taj deo posla da bi Ministarstvo imalo uslove i mogućnosti, naravno, uz naknadnu proveru koja je za očekivati prema organu koji je izdao tu dozvolu i učini ono što mu je dužnost u ovakvoj situaciji.

Ja samo mogu da kažem da će PG Pokret socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati i ovaj predlog zakona i ovih sporazuma iza kojih stoji MUP, koji su danas u pretežnom delu i na dnevnom redu i da vas podržim u naporima da sve ono što se kroz praksu sagleda i vidi kao nekakva smetnja blagovremeno, kao i ovo predlozima koji su odgovarajući, dođemo u situaciju na zadovoljstvo građana Republike Srbije a u interesu Republike Srbije blagovremeno jednostavno pretočimo u zakonski tekst. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja sam se davno javio za repliku, ali sam jako, jako strpljiv.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, pošto sad pomenu jedan moj uvaženi kolega ovde i 1945. godinu, čuh ovako, ja stvarno moram da kažem da onaj ko nije primetio i nije sposoban da primeti da nam je privreda 2012. godine bila kao 1945. godine, kad se završio rat, mora malo da porazmisli o svojim stavovima.

I 1945. godine pa nadalje, a i 2012. godine na ovamo smo se iz tog stanja privrede i, da ne kažem, predbankrota ili sa razorenom kompletnom privredom izvlačili na dobrovoljnom radu, na trudu, na stezanju kaiša, na stranim kreditima, ulaganjima, požrtvovanju. Prema tome, ne bismo ni danas razgovarali o mogućih 500 evra prosečne plate u Srbiji da nismo koristili slične principe kao i 1945. godine.

Pokret socijalista, kao što je svima poznato, se ne zalaže sa ulazak u EU, ali će poštovati ono što građani Republike Srbije jednog dana na referendumu budu odlučivali.

Ponoviću ponovo da su naš stav i interes da ovo što se zove putem ka EU doživimo kao oporavak srpske privrede, stajanje na noge, a da punog stomaka, mirne ruke građani Srbije jednog dana odluče hoće li jednog dana u EU ili neće, a ne da, kao neki naši susedi, puzeći ulaze u EU i žive lošije nego što mi danas živimo.

Prema tome, vratiću se na nešto što stalno čujem u poslednje vreme, sve češće, a to je, kaže, dok smo bili drugovi živeli smo kao gospoda. Mislim da to svima vama dosta toga govori. Prema tome, jasno mi je zbog čega ovolika i potreba da se vrlo čestim kontaktima, pa i direktnim kontaktima poslanici uvere u to kako funkcionišu i Rusija, kao velika zemlja, ali i Kina, kao jedan od najvećih strateških partnera Srbije u ovom trenutku i jedan od važnih oslonaca našeg razvoja.

Podsetiću vas, a nadam se da ću to osetiti i po povratku velike delegacije srpskog parlamenta koja odlazi u Kinu da ćete razumeti da je Kina uspela da bude ovo što je danas, zahvaljujući što se tamo još uvek vezuju marame oko vrata, nose petokrake na čelu, ali vrlo uspešno Komunistička partija Kine rukovodi celokupnom privredom, svojom stabilnošću i njenim razvojem.

Prema tome, očekujem da će moje uvažene kolege koje putuju u Kinu imati priliku da to osete, shvate, razumeju, a pošto u toj delegaciji nema nikoga iz Pokreta socijalista, ja to razumem na taj način da jednostavno Pokret socijalista, koji ima izuzetnu saradnju sa Komunističkom partijom Kine, nema potrebe za takvo doobukom i razumevanjem kako funkcioniše sistem privrede u Kini, kako sistem državnosti funkcioniše u Kini, tako da i ne zameramo što nismo uključeni u tu delegaciju. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući, drugarice i drugovi, dame i gospodo, poslanička grupa PS, NSS, USS će sa zadovoljstvom podržati i glasati za ovaj predlog odluke.

Naime, moje uvažene kolege, koje su govorile pre mene, a i gospodin ministar Đorđević, su na jedan vrlo precizan način i stručan objasnili i osnov i razloge i iz kojih prostora su obezbeđena ova sredstva koja će biti iskorišćena za jednokratnu pomoć, za od prilike milion i 700 hiljada penzionera.

Ja ću o ovome govoriti iz jednog drugog, meni mnogo bližeg, a i lakšeg ugla za diskusiju, a to je stav PS da ova država zaista mora da vodi računa, prvenstveno, o najranjivijim i najugroženijim kategorijama. To se kroz politiku, od 2012. godine, u kojoj mi onoliko, koliko god možemo doprinosimo, da bude još kvalitetnije i bolja, jasno pokazuje i jasno iskazuje.

Devet milijardi dinara, odnosno više od devet milijardi dinara, uopšte nisu mala sredstva. Kada shvatimo da to nisu sredstva koja su pozajmljena, da to nisu sredstva koja dolaze iz nekog kredita, da to nisu izmišljena sredstva, već su sredstva koja su se pojavila kao višak u odnosu na projektovane prihode, upravo angažovanjem, kako Ministarstva finansija, tako i svih onih stručnih službi republičkih organa i uprave, koji radi na pribiranju sredstava, ali oni su mogli da budu efikasni i dobri i da obezbede ova sredstva samo pod uslovom koji je ispunila Vlada Republike Srbije, a to je da se podigne na nivo finansijske stabilnosti, da se podigne privredni rast i da se podigne obim proizvodnje.

Bilo bi demagoški reći da penzije treba podizati mnogo brže i mnogo više. Naravno da je to tačno i naravno da to treba, ali mislim da je potpuno jasno i penzionerima i svim građanima Republike Srbije da ovaj saziv parlamenta, srećom, nije u poziciji da donosi zakone koje bi predlagala Vlada, a koji bi ugrozili finansijsku stabilnost Republike Srbije. Dovoljno smo se ovih sedam godina odricali koje čega da bi se dostigla jedna ozbiljna stabilnost, jedan ozbiljan način finansiranja budžeta, da bismo dopustili da se tek tako populistički popusti, upropasti ono sve što je urađeno.

Znate, 2012. godine to je ličilo na nemoguću misiju, a bojim se, kada bi se tako nešto ponovilo i kada bi se delila nekakva sredstva koja nisu zarađena i koja nisu realna, onda povratka Srbiji, kada je u pitanju ekonomija, privreda, razvoj, a samim tim jedan normalan život ovoj Republici ne bi bio moguć.

Neko će reći da pet hiljada dinara nije ništa. Ja to tako ne mogu da posmatram. Ako neko prima penziju od 24, 25 hiljada dinara, onda pet hiljada dinara najbolje on zna koliko će mu značiti, a ne samo što će znati koliko mu to znači, što mu to pomaže, već jednostavno to je kategorija stanovništva koja apsolutno razume potrebu za racionalnošću, za jednim ozbiljnim pristupom, za jednim stabilnim načinom finansiranja, i to je upravo ona kategorija građana Republike Srbije koja je morala da plati ceh zajedno sa svima nama ovde, u najvećem delu, a Srbija 2012. godine ne bi bankrotirala.

Najglasniji protivnici ovakve fiskalne politike, ovakvog pristupa rešavanja socijalnih problema, ovakvog načina rešavanja isplate, uredne isplate penzija i njihovog povećanja su upravo oni koji su najmanje osetili ono što su bile mere štednje i stabilizacije koje su sprovođene. Njih je potpuno bilo briga, jer su se do 2012. godine dovoljno napljačkali, završili sve što su hteli i umeli, tako da jednostavno njih mere štednje nisu ni doticale, a oni su nas upravo doveli na ivicu ambisa. Sada su najglasniji protivnici načina na koji se jednim odmerenim i stabilnim korakom poboljšava situacija u Republici Srbiji.

Mi ne možemo da kažemo da je u Srbiji sad sve divno, bajno, da je ovo zemlja u kojoj je svako bez ikakvih briga, ali ono što možemo sa sigurnošću da kažemo, posle ovih sedam godina, jeste da je Srbija zasigurno zemlja u kojoj se mirnije, stabilnije, normalnije živi, zemlja koja je stala na noge, zemlja koja sigurnim korakom kreće napred.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, napraviću sad jednu malu digresiju koja za momenat izgleda da možda i nema veze sa ovom tačkom dnevnog reda, ali vozeći kola pre neki dan kroz Beograd, na jednom semaforu koji dosta dugo traje, jedna osoba je prilazila od automobila do automobila i molila za finansijsku pomoć.

Moram da kažem da sam primetio da su se jedino otvarali prozori kod onih koji su vozili „Juga“, „Zastavu“, neki stari automobil. Na besnim automobilima nisam primetio da je iko otvorio prozor, pokazao solidarnost, pokazao samilost, a verovatno za njega je to bilo daleko bez značajnije u odnosu na one koji su to činili.

Ovo govorim iz jednog prostog razloga, da oni koji se džabe dernjaju, bez razloga tvrdeći da su ovo nekakve populističke mere, da penzije moraju mnogo brže da se uvećavaju i isplaćuju po ne znam kakvom modelu, moraju da razumeju da u Srbiji postoje ljudi koji znaju šta je solidarnost, koji znaju šta je stabilnost, koji su potpuno svesni da su njihove penzije jednim delom danas male zato što do 2012. godine ogroman broj firmi nije uplatio radni staž, jer su mnoge firme bez razloga završile u stečajevima, likvidacijama, pljačkaškim privatizacijama i umesto da su im radni staž i drugi osnovi uplaćeni u onoj meri u kojoj su oni to zaslužili srazmerno svojim platama, mnogi i nemaju kompletno povezan staž, a mnogima je povezivan staž na bazi minimalne zarade.

Sve se to odražava na ove ljude koji su apsolutno uz ovu Vladu, znajući da štedljivost, marljivost, rad i zalaganje su jedini način da se dođe do stabilne države, do stabilnog penzionog fonda i mi ćemo nastaviti da se u nekom budućem periodu apsolutno zalažemo i podržavamo metodologiju kojom će se prvenstveno i postepeno uvećavati ove najniže penzije, da se njima obezbedi način i mogućnost da žive bolje.

Ovi koji imaju velike penzije moraće da budu malo strpljivi, ako mi budemo imali uticaja na sve to, da bi svi u Srbiji jednog dana zaista mogli da živimo dobro i zadovoljno. Hvala.