Prisutan.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, meni je zadovoljstvo da danas razgovaramo o Izveštaju koji je blizu onakvog kakvog Srbija zaslužuje da ima kada je u pitanju rad Zaštitnika.

Naime, gotovo do perfekcije izbalansiran odnos između rada Zaštitnika građana, njegovog prava da dostavlja preporuke praktično posrednim putem utiče i na rad svih drugih državnih organa, ali uprave do one crte i granice do koje to Zakon i dobra vera, kako to mi pravnici znamo da kažemo, dozvoljavaju. Tačno i jasno izbalansirano i definisano, bez mogućnosti da se ostavi bilo kakav prostor, bar za sada, što u radu, što u ovom izveštaju da se kaže da ovde postoji bilo kakva primesa politike, politizacije i namere za uzimanjem i zauzimanjem tuđih, tako da kažemo, ovlašćenja, misleći na one institucije čiji rad Zaštitnik prati.

Ono što su posebne oblasti koje mene zanimaju, za koje mislim da su dosta dobro pokrivene radom Zaštitnika građana, jesu iz oblasti prava deteta, prava osoba sa invaliditetom, prava nacionalnih manjina, pravde i pravosuđa, zaštite životne sredine, socijalne zaštite i penzijsko-invalidskog osiguranja, kada je u pitanju zaštita naših građana na KiM je nešto o čemu ću nešto malo kasnije posebno govoriti i oblast službene upotrebe srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Mislim da su jasno postavljeni ciljevi do kojih treba stići unapređenjem prava koje sve ove, posebno ranjive kategorije imaju, konstatacije šta je to što u ovom trenutku država ili državni organi ili pojedinci koji su zaduženi i ovlašćeni da odlučuju o nečijim pravima, mogu i treba da učine da bi se to poboljšalo i praktično jedno uputstvo i ukazivanje na koji način bi se do takvog rezultata u ovom trenutku došlo.

Nemamo ovde samo, ono što smo imali ranije, želje, čestitke i pozdrave, šta to zamišlja neko, kako treba da bude idealan život u Srbiji i politizacija, kakva je bila u izveštajima koje smo imali prilike da čitamo kada je u pitanju neko, čije ime ja i ne želim da spominjem više, bio Zaštitnik građana, pre gospodina Pašalića.

Kada govorimo o pravima nacionalnih manjina, jedna mala sugestija sa moje strane, gde mislim da Zaštitnik građana može da odigra jednu jako važnu ulogu. Potpuno se slažem sa ovim sugestijama, kada je u pitanju izrada kataloga imena, ili to je jedna od bitnih stavki i prava na koje nacionalne manjine imaju u Srbiji.

Na još neke segmente na koje ste ukazali, ali mislim da Zaštitnik građana može dosta dobro da utiče i sugestijama, pogotovo kada je u pitanju albanska nacionalna manjina, i da ukaže na potrebu i sa njihove strane da poštuju propise Republike Srbije, jer i to direktno utiče na mogućnost realizacije njihovih prava. Mislim da to da jednostavno bojkot učešća u popisu koji smo imali, je umanjio neke zakonske pretpostavke, ne obaveze, nego pretpostavke koje su morali da budu ispunjene da bi i Republika Srbija i njeni državni organi na kvalitetniji način imali uslova i mogućnosti da prava i Albanaca, koji žive u Preševu, Bujanovcu, Medveđi i širom Republike Srbije, budu na jednom malo boljem i na malom višem nivou.

Na tome treba ukazati na to da i neodgovornost nas samih kao građana kada ne poštujemo državu u kojoj živimo, može da dovede do toga da neka svoja prava na teži način realizujemo.

Ono što bih ja posebno pitao gospodina Pašalića, jeste i konstatacija kada je u pitanju KiM, gde je Zaštitnik građana samo konstatovao, praktično da nije u mogućnosti da svoju funkciju vrši na odgovarajući način. Ja bih zaista zamolio da Zaštitnik nam kaže šta, kada i kako je pokušavao da dođe u poziciju da svoje poslove obavi i na KiM, od koga je bio sprečen, od koga je bio onemogućen? Mislim da je jako važno da ova institucija pored svih drugih institucija u Republici Srbiji koje vode računa o svim građanima Republike Srbije, bez obzira na nacionalnu pripadnost na teritoriji KiM, ukaže i Međunarodnoj zajednici, jer upravo kapacitet koji Zaštitnik građana ima kao nezavisna institucija u ovakvoj situaciji zaista može potpomoći tome da ljudi iz EU, Velikih sila, svi oni koji žive van teritorije Srbije na ozbiljan i odgovoran način lakše shvate kakvom položaju žive građani Republike Srbije na KiM, a koliko su posebno u teškoj poziciji pripadnici srpske zajednice.

Zaista ne mislim da iko na KiM živi dobro, ni pripadnici albanske nacionalne manjine, koji su potpuno nezadovoljni ovakvom divljačkom vlašću, uslovno rečeno vlašću, bolje rečeno okupacionom vlašću trenutno koja tamo funkcioniše, ali to ne smeju da kažu, to su moja lična saznanja od mojih kolega advokata koji rade na teritoriji KiM. Zato mislim da je jako važno da i u ovom segmentu i Zaštitnik građana da još veći doprinos u odnosu na ovo što je bilo do sada. Hvala.

Zahvaljujem na drugom delu odgovora.

Nisam govorio o vašem predlogu kada je u pitanju zajednica života istopolnih brakova. Lično, neću podržati tu inicijativu ni ako dođe ovde u Skupštinu, iz jednog prostog razloga, zato što to može da poremeti mnoge zakone u Republici Srbiji.

Uvažavajući sve argumente koji ste rekli vezano za imovinu, ali mi imamo, jednostavno, jedan segment koji je bar do sada bio potpuno jasno definisan, a to je status vanbračne zajednice koji je izjednačen u svemu po pitanju sticanja imovinskih prava kada je u pitanju, tako da kažem, tekovina imovinska stečena u vanbračnoj zajednici, osim u situaciji kada postoji neotklonjiva bračna smetnja.

U ovom trenutku, prema Ustavu Republike Srbije, postoji neotklonjiva bračna smetnja, jer zna se kako je propisana definicija braka. Ukoliko bi se ovako nešto usvojilo, istopolne zajednice bi bile privilegovane u odnosu na vanbračnu zajednicu gde su partneri različitog pola.

Prema tome, da ne govorimo o nekim drugim stvarima gde zaista smatram da pripadnike LGBT populacije apsolutno treba zaštititi u svakom pogledu, pružiti im sve mogućnosti koje se tiču toga da nesmetano žive, napreduju, obrazuju se, žive kao svi mi ovde i takav pogled prema njima i imam, ali favorizovanje na ovakav način i uvođenje na mala vrata nekakvog u perspektivi budućeg zaključivanja braka između istopolnih, odnosno stvaranje isto polnih brakova, Pokret socijalista i ja lično nećemo podržati nikada. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi zastupnici Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zaista nije mi želja da upadamo u klopku i da današnji dan i svoj rad posvetimo liku i delu gospodina Šabića.

Međutim, sav ovaj napor koje i moje uvažene kolege u prethodnim obraćanjima ulažu, jeste, podsećanje svih nas ovde u parlamentu, da kada budemo odlučivali o izboru novog Poverenika, sebi ne smemo da dozvolimo luksuz da napravimo grešku kakva se već desila.

Naime, ja zaista ne znam šta se dešava sa ljudima u zemlji Srbiji, koji budu izabrani od strane parlamenta ili na neki drugi način, kako procedura propisuje, koji dobiju ovakvu odgovornu, značajnu funkciju, koja je važna za građane Republike Srbije, a onda zaborave zašta su izabrani, čega su se prihvatili i praktično svojim ličnim postupcima i svojim ličnim ponašanjem, urušavaju i rad kompletne kancelarije.

Meni je potpuno jasno da Šabić nije bio sam u kancelariji, da postoji ogroman broj ljudi koji su ogromnu pozitivnu energiju uložili u rad tokom proteklog perioda, ali zaista zbog same koncepcije rada kancelarije u ozbiljnu sumnju i u ozbiljnu dilemu su dovedeni i njihovi rezultata rada, ponašanjem čoveka koji je koliko, ako se dobro sećam, decembra meseca bio na čelu te kancelarije.

Praktično, nama je zadatak da kada budemo razmišljali o ovome što je bilo u proteklom periodu, još jedanput dobro ocenimo i procenimo ko će doći na mesto, gospodina Šabića, jer u ovom trenutku ne treba da postoji kontinuitet u radu Kancelarije za informacije od javnog značaja, odnosno Poverenika za informacije od javnog značaja, već mora da se napravi jasan diskontinuitet sa onim kako je to Rodoljub Šabić radio, pogotovo poslednjih nekoliko godina.

O kom virusu, o kom problemu se radi, jer očigledno da ta neka vrsta virusa hara u zemlji Srbiji, kada je u pitanju prethodni Zaštitnik građana, pa se onda izgleda inficiralo i prenelo na Poverenika, je nešto što ne leči medicina, to mora da izleči ovaj parlament i odgovorna država, koja će takve greške koje je činila ranije prestati da čini.

Meni lično jeste, zaista, prihvatljiv predlog o kojima već danima već razmišljam za novog Poverenika, mislim da taj čovek može da nastavi kontinuitet onoga što je bilo dobro u radu ove kancelarije, a da upravo napravi diskontinuitet u ponašanju kakav je imao gospodin Šabić, koji je ozbiljno narušio ugled, značaj same institucije, tretirajući je, kao da je to isključivo samo njegovo delo i isključivo samo njegova svojina, a ja verujem da se tako neodgovorno ne bi ponašao, čak ni prema svojoj privatnoj svojini. Hvala.

Zahvaljujem.

Očigledno da moja diskusija nije bila ili dovoljno jasna, mada ja mislim da jeste i to zaključujem iz odgovora koji je sublimiran davala gospođa Mandić, a ujedno, sad vidim i od kolege Orlića da neke stvari nije na najbolji način razumeo i shvatio.

Pa, jedna, samo jedna od štetnih stvari je odluka koju je doneo bivši Poverenik za informacije od javnog značaja jeste rešenje koje je doneto na osnovu Zakona o zaštiti podataka izrečeno Ministarstvu pravde i državne uprave zabrana kojom je zabranjeno objavljivanje podataka o ličnosti stranaka i drugih učesnika u postupcima pred sudovima.

Sam gospodin Šabić je izjavio da je postupak nadzora otvoren po službenoj dužnosti a na osnovu više prijava u kojima mu je ukazivano na nedozvoljen obim obrade podataka o ličnosti koja se vrši u okviru internet portala sudova Srbije. Ovo sam pročitao da ne bi bilo zabune, jer ovo su citati dela izjave, koji je bitan za dalje objašnjenje.

Naime, građani Republike Srbije su imali mogućnost da provere preko portala sudova sve dok gospodin Šabić nije doneo zabranu, da proveri da li se protiv nekog vodi krivični postupak, da li je učesnik u parničnom postupku bilo fizičko lice, bilo pravno lice.

Gospodin Šabić, kako po sopstvenom priznanju kaže, na osnovu urgencije onih čija su se očigledno imena nalazila na tom portalu, se odlučio da po službenoj dužnosti zabrani Ministarstvu pravde da te podatke objavljuje.

Sad ja pitam – da li je slučajnost da je zabrana objavljivanja ovih podataka, koja je potpuno nelogična, jer sudski postupci su javni, osim u tačno određenim slučajevima? Znači, svako od nas može za vreme radnog vremena suda da uđe u sudnicu, da otprati suđenje, bez ikakve najave, bez posebnih dozvola. Znači, nema tajnosti protiv koga se vode postupci i ona je potpuno obezbeđena što se toga tiče. Ispred samih ulaznih vrata u sudnicu piše protiv koga se vodi postupak, ako je u pitanju krivični postupak, a ako je parnični postupak, ko su učesnici u tom parničnom postupku, bilo da su sudovi iz redovne nadležnosti ili privredni sudovi.

Šta je u stvari istina u svemu ovome? Apsolutno sam siguran da su ti pojedinci koji su inicirali gospodina Šabića imali žestok interes da se spreči objavljivanje podataka o onima protiv kojih se vode, recimo, krivični postupci za prevaru zbog prodaje gomile duplih stanova po Beogradu. Znači, do tog momenta običan građanin je mogao da uzme i da izvrši proveru da li onaj od koga hoće da kupi stan je pod udarom zakona zbog krivičnog dela prevare ili se vodi parnični postupak protiv njega upravo zato što je taj stan pod sporom ili iz nekih drugih razloga.

Na čiju štetu je direktno ovo rešenje doneto, a očigledno u potpunoj suprotnosti sa mnogim zakonskim propisima koji regulišu javnost suđenja? Čak je i suprotno Ustavu, slažem se, kolega Jojiću.

Prema tome, ovo je odgovor, gospodine Orliću, na vaše pitanje. Gospodin Šabić je navodno po službenoj dužnosti, po pravu nadzora zaštitio kriminalce, prevarante, lopove i one koji su to mogli nadalje da koriste da građane Srbije oštete prodajući im stanove po ko zna koliko puta ili da ih dovedu u zabludu. Ovim je onemogućio svakog poštenog preduzetnika da ne uđe u posao sa nekim protiv koga se vode postupci zbog raznoraznih prevara, privrednih prestupa, krivičnih postupaka ili parničnih postupaka. Ovde nije za ovako nešto dovoljno izvinjenje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dozvolili ste povredu člana 107. uz svo dužno poštovanje kolegi Martinoviću, koji je ovde na jedan fin način hteo da objasni nešto.

Mislim da se u Skupštini ovde zarad dostojanstva ovog doma stvari moraju nazivati pravim imenom, pa se ne može tako tretirati ono što je Rodoljub Šabić tražio kao informaciju od vojske otprilike kao neka prekogranična saradnja sa Poverenikom za informacije od posebnog značaja Republike Hrvatske ili nekih drugih zemalja koje uopšte nisu dobronamerne prema Republici Srbiji jeste da mi ovde imamo prekogranične kanale koji rade za iste te službe, strane, rade ovde šta hoće, a mi iskreno rečeno, ne znam zašto im to gledamo kroz prste. Ali, ovakve stvari ukoliko se uvažio ono što je kolega Jojić predložio Tužilaštvo pronađe da ima elemenata saradnje i da je ovo traženo zbog interesa drugih jasno i svesno se zove jednom prostom rečju u srpskom jeziku – izdaja.

Glasati za ovaj izveštaj ili ne glasati ostaće dilema da li ovo treba da ostane trajno kao jedna vrsta udžbenika kako Poverenik za zaštitu informacija ne treba da radi i kao jedno dobro uputstvo i nama da moramo mnogo ranije da reagujemo kada uočimo propuste u radu, na jedan mnogo odgovorniji način, a to je tražeći i smenjujući one koji svoj posao ne rade kako treba i ne rade u interesu Republike Srbije, nego ga, danas sam čvrsto uveren posle ove diskusije, rade u interesu nekih drugih kojima Srbija nije na srcu i koji Srbiji ne žele dobro. Kako drugačije objasniti da Poverenika više zanimaju informacije koje su interesantne za strane obaveštajne službe i za poverenike nekih drugih susednih zemalja, kada je u pitanju raspored vojnih jedinica i one stvari koje su bitne za bezbednost Srbije, nego što ga interesuju informacije koje su važne za obične građane.

Kako to da reaguje i po službenoj dužnosti zabranjuje objavljivanje imena na portalu suda, na osnovu inicijative prevaranata i kriminalaca i time štiti njihove interese i direktno onemogućava građanima Republike Srbije da provere s kime sklapaju poslove, od koga kupuju stanove, s kime ugovaraju poslovnu saradnju i time im pričinjava direktnu štetu?

Da nema jednog aršina pokazuje i to što nikakva inicijativa, pa ni po službenoj dužnosti ga nije naterala da zatraži informacije o tome kako je Predrag Stevanović u vreme gazdovanja opštinom Trstenik od Miroslava Aleksića, koji je inače ogroman poreski dužnim, dobio monopol na uvođenje gasifikacije, dobio priliku da ono što je već imao izgrađeno bez ikakve dozvole naplati ponovo od građana opštine Trstenik i da može da legalizuje.

Zašto nikada nije pitao tog Aleksića zašto je Stevanović omogućio sticanje profita i opštinu Trstenik zadužio za 100 miliona dinara na ime kupovine četiri kontejnerske gasne centrale i 12 kondenzovanih gasnih blokova. Zašto nikad nije tražio informaciju o radu Fonda za unapređenje resursa građana, koji je osnovao Aleksić sa svojom ženom i tastom i poslovanje ove nevladine organizacije sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, u kojoj je tast prešao posle da radi i prelivao ogroman novac iz Nacionalne službe za zapošljavanje u ovu nevladinu organizaciju.

To ga nije zanimalo. Nije ga zanimalo, a moram tražiti razloge zašto ga to nije zanimalo. Očigledno ga je ova vrsta preko granične saradnje mnogo više zanimala. Mnogo ga je više zanimalo kako da izađe u susret Gvozderčevim sledbenicima, proverenim korupcionašima koji finansiraju zemlje koje finansiraju džihad i islamske teroriste, nego što ga je interesovalo da postupa po zahtevima običnih građana, prvenstveno njima izlazi u susret.

Ako je tačno, a proveravao sam, da najveći broj ne postupanja po rešenjima i zahtevima Poverenika je upravo iz najosetljivijih sektora u Vladi Republike Srbije, a to su iz ministarstava koja su zadužena za bezbednost, onda moram da im čestitam na tome što su bili dosledni i rizikovali da odgovaraju i da se protiv njih pokreću i prekršajni i krivični postupci, da se protiv njih pokreće hajka preko graničnih kanala, preko onih koji ne žele dobro Srbiji i to je ono na čemu budući Poverenik za zaštitu informacija mora da vodi računa, da ne dođe u takvu situaciju da ugrožava bezbednost Republike Srbije zarad nekih svojih sopstvenih ličnih, ružnih interesa, a ovaj izveštaj, ako i budemo glasali za njega, će biti samo dobar udžbenik i dobar pokazatelj kako ne treba raditi ovaj posao. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi predstavnici predlagača iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, moram da kažem da sam uvek izuzetno obradovan i da mi je uvek drago kada je na dnevnom redu parlamenta izbor sudija, tzv. prvi izbor sudija i prvi izbor zamenika tužilaca, jer to pokazuje samo da Srbija, a i vlast i Vlada kojoj podršku daje poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke stvara uslove da nov, mlad kadar uđe i u sudove i u tužilaštva i da radi uspešno barabar sa starijim, iskusnijim kolegama, crpi njihova iskustva i znanja, stekne, tako da kažem, one zanatske potrebne kvalifikacije i ovaj posao nastavi da radi daleko bolje u budućem periodu.

Naime, ako se ne varam, grubo rečeno, više od 400 i nešto mladih ljudi je u poslednje tri godine izabrano po prvi put kao vršioci sudijske i javno tužilačke funkcije, odnosno zamenika javnih tužilaca i to govori i pokazuje jasno opredeljenje i odnos kako i institucija u kojima vi radite tako i ukupno stvorenih uslova za povećanjem broja angažovanih u ove dve jako važne oblasti kada je u pitanju funkcionisanje Republike Srbije.

Iskreno rečeno, za mene najvažniji ugao gledanja jeste onog običnog građanina, koji apsolutno očekuje da živi u državi koja je sigurna, da zna šta je izvesno, šta je dozvoljeno, šta nije dozvoljeno, da bude zaštićen, da odluke koje se donose u tim postupcima budu pravedne, pravične i na zakonu zasnovane, iako mi svi znamo da ponekad pravda i ono što je u skladu sa Zakonom nije uvek potpuno isto, ali naravno da se mora težiti tom jednom apsolutnom idealu svega toga.

Činjenica je da još uvek ne postoji dovoljan broj, po mojoj slobodnoj proceni, angažovanih zamenika javnih tužilaca i javnih tužilaca u Republici Srbiji, upravo iz jednog razloga, a to je jer je pre već previše godina jedan ozbiljan deo posla u vođenju krivičnog postupka prenet u isključivu nadležnost javnog tužilaštva, a to je tužilačka istraga. Ne možemo mi efikasnost dobiti tako što ćemo nekome propisati koliko presuda mora da donese, koliko predmeta mora da reši, jer time na jedan zaista ozbiljan način možemo da ugrozimo kvalitet odluka koje se donose, odnosno možemo jako loše uticati na kvalitet postupaka koji se provode.

Iz tog razloga, osim uvećanja broja ljudi, odnosno mojih uvaženih kolega pravnika i u javnom tužilaštvu i u sudu, treba da pomognu i efikasnosti i bržem donošenju dobrih i pravičnih odluka. Moramo da sagledamo i gde se mi nalazimo u odnosu na neke druge zemlje u okruženju ili zemlje EU i da neke novitete koji su uvedeni u poslednjih petnaestak godina, tako da ih nazovem, kolokvijalnim izrazom, a to su postojanje sudijskih pomoćnika, stručnih saradnika, odnosno tužilačkih pomoćnika i tužilačkih saradnika, sagledamo na pravi i odgovarajući način.

Ono što ja imam kao lična saznanja, to jeste da sudije u evropskim sudovima, kojih i nema baš mnogo manje nego što ih ima po glavi stanovnika u Srbiji, ako je to ikakav parametar, pored sebe imaju barem tri do pet saradnika, da li su to ranga sudijskih pomoćnika ili stručnih saradnika koji praktično ceo postupak i celu proceduru pripremaju sudiji, kojem je jedini posao, praktično da održi suđenje, donese odgovarajuću odluku tamo gde porota ne odlučuje isključivo o presudi kakva će biti, da pogleda presudu, odnosno otpravak presude, koji i kakav je urađen i time se zaista dobija mnogo toga na kvalitetu.

Mi ovog trenutka možda i dostižemo taj neki potreban broj sudija koji mogu da praktično izvrše svoju zakonsku obavezu i obavezu funkcija koje imaju, a to je da efikasno rade, ali samo ukoliko nastavimo i dalje da radimo na povećanju broja sudijskih pomoćnika, stručnih saradnika i jasno preciziranju moguće uloge sudijskog pomoćnika ili javnotužilačkog pomoćnika, ne bih da razdvajam iako su to dve različite vrste postupka u nekim čak i bitnim razlikama, ali suštinski nisu toliko različiti da se ne može objedinjeno govoriti.

Znači, njihova uloga u samom postupku koji se vodi. Da li je parnični, da li je tužilačka istraga, da li je bilo šta od svega toga, mislim da neko naredno sagledavanje izmena zakonskih, proceduralnih prava treba da omogući i direktnije učešće ovih kategorija u samom postupku. Da li će se to svesti samo na uzimanje izjava na zapisnik koje će se kasnije služiti u postupku, znači ne treba svesti posao sudijskih pomoćnika ili saradnika ili javnotužilačkih saradnika samo na onaj jedan deo, kako da kažem, nevidljivi, marginalizovan u potpunosti, a to je da tamo negde u senci pripremaju onoliko koliko mogu da stignu, jer znamo da imamo sudova u kojima jedan sudijski pomoćnik pomaže u radu i četvoro i petoro sudija i to je jednostavno nešto što utiče na kvalitet odluke koje se na kraju donose.

Naravno da je materijalno pravni status i sudija i tužilaca nešto što je jako važno. Davno je neko mnogo pametniji od mene rekao da je najbolja država ona koja ima jako dobro plaćene sudije, tužioce, policajce i lekare koji nemaju nikakva posla. To je najbolja država, jer vodi računa da obezbedi svoj sistem funkcionisanja, a rezultat da su ove kategorije ljudi bez preteranog posla i opterećenja govori da su svoj posao odradili korektno i kvalitetno.

Neću govoriti o nekim stvarima sa kojima se svakodnevno susrećemo, o natpisima u štampi, o razno raznim komentarima koji su potpuno neprimereni, ali moram da podsetim da i pravosuđe, pa i tužilaštvo mora povesti računa o jednom detalja ili ga predložiti za promenu, a to je da ipak i sudije i tužioci ne mogu istupati u javnosti bez saglasnosti predsednika sudova ili nadležnog javnog tužioca, osim onih kojima je to isključivi posao. Jednostavno na taj način dovode u poziciju kompletno pravosuđe i kompletno tužilaštvo da neko daje sebi i ozbiljnog razloga da se upušta u polemiku i komentare koji i ne treba da budu tema, kada je u pitanju svakodnevnica koju imamo.

Na tome, u tom delu i samo pravosuđe mora dosta da poradi, jer čini mi se da se ne vodi računa o tome kako pojedinci izuzev u strukovnim organizacijama koje naravno treba da postoje, imaju i određene vrste angažmana u nevladinom sektoru koji zaista može da dovede u ozbiljnu sumnju i razmišljanje njihov kredibilitet kada je u pitanju postupanje u sudskim predmetima.

Ja mislim da to nije potrebno niti kolegama koje to rade, a niti je potrebno građanima Republike Srbije, ukoliko postoji jasno razgraničenje, ako tako mogu da kažem, i distanca između poslova kojima se bave oni koji se bave politikom i poslova koji rade oni koji su imali čast da budu od parlamenta Republike Srbije izabrani za sudije ili tužioce, da im ta vrsta vlasti bude poverena u ruke i da ga, naravno, kao što jeste činjenica, gotovo svi maksimalno dobro, časno i pošteno ispunjavaju.

Još jednu stvar, iako možda nije tema današnje rasprave, ali uslovno rečeno jeste, jer danas na spisku onih o čijem se prvom izboru govori jesu i buduće sudije za prekršaje, a to je činjenica da je se moglo u nekom prethodnom periodu, ja očekujem da će i to biti učinjeno, kad je u pitanju materijalni status i sudija za prekršaje, izjednačiti sa svim ostalim sudijama u Republici Srbiji, jer je još taj mali korak ostao da se njihov status potpuno izjednači sa kolegama sudijama, jer su po svim obavezama koje imaju i u postupcima kojima postupaju apsolutno izjednačeni.

Mesto na kojem se sučeljavaju različita mišljenja kada su u pitanju predlozi za izbor sudija, za prvi izbor sudija i prvi izbor zamenika tužilaca zaista jeste parlament. Ja uvek uvažavam mišljenje struke, ali uvek moram da ostavim mogućnost da ni struka ne može baš uvek sve da zna i dobro da proceni. Nije samo dovoljno da je neko završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, čak bio i uspešan na pojedinim testovima i svemu tome, da bi mu građani Republike Srbije posredstvom parlamenta poverili zaista jednu veliku odgovornost, samim tim i jednu ogromnu vlast preneli u njegove ruke, a to je da sudi u ime naroda.

Mi ćemo podržati ove predloge, koji nisu sporni. O ovome što je osporeno, ozbiljno ćemo razmisliti. Čućemo u narednoj diskusiji verovatno još argumentacije i stavova i sa jedne i sa druge strane o tome šta se zaista može i mislim da se iz takve diskusije može samo izroditi jedna još kvalitetnija odluka od one koja bi bila doneta da ne postoji mesto na kojem se ovakva mišljenja mogu sučeliti. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da je jako grubo povređen član 107. Poslovnika, povređeno je dostojanstvo ovog doma.

Na ovakav način govoriti o navodnoj sprezi kriminala, pravosuđa, tužilaštva, da se takve reči čuju iz ovog doma zaista je apsolutno nedopustivo. Ako postoje konkretna imena, konkretna lica i osobe, to je jedno, ali generalizovati i na taj način vređati kompletno srpsko pravosuđe je potpuno neprimereno. Zaista, ja mogu da razumem svačiju bol, ali ja prosto, niti mogu da verujem, niti želim da verujem da srpsko pravosuđe može da pravi bilo kakvu razliku između nacionalnosti bilo koje žrtve koja je postala žrtva na bilo koji način.

Prema tome, mislim da je Poslovnik apsolutno povređen i ja vas molim da ubuduće na vreme i blagovremeno reagujete o ovakvim stvarima, jer jednostavno ako se to čuje iz ovog doma, na ovakav način, onda to zaista dobije neku 25. dimenziju, koja nikakve veze sa realnošću nema. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, obzirom na već više puta postavljena slična pitanja na koja nismo dobili, čini mi se, odgovarajuće odgovore, prinuđen sam da ta sva pitanja pokušam da sublimiram u jedno i da bude malo preciznije nego što je to do sada rađeno.

Pitanje postavljam republičkoj Vladi, Ministarstvu pravde, odnosno Republičkom javnom tužilaštvu, MUP, Ministarstvu finansija, Ministarstvu kulture i REM-u.

Pitanja su – da li su N1, Nova S i Sport klub domaći kanali? Da li su N1 i Nova S i Sport klub pribavili sve neophodne dozvole za rad u Srbiji u skladu sa svim pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije? Da li N1, Nova S i Sport klub plaćaju propisane nadoknade kome i u kom iznosu? Da li su N1, Nova S i Sport klub upisani u Registar javnih glasila? Da li su N1, Nova S i Sport klub poreski obveznici u Srbiji i da li ispunjavaju sve svoje obaveze u celosti? Da li su ovi kanali revnosne platiše nadoknade SOKOJ-u, OFPS-u i u kojem to iznosu na godišnjem nivou čine? Gde se nalaze masteri ovih televizija? Da li su nadležni organi uključujući i REM izvršili proveru navoda da su sedišta i masteri u Luksemburgu? Da li se ti programi izvorno emituju u Luksemburgu, na kom jeziku? Da li se u Luksemburgu emituju reklame na srpskom jeziku? Da li se takav originalni program iz Luksemburga distribuira u kablovsku mrežu SBB gde se reemituje.

Na koji način je REM utvrdio da N1, Nova S i Sport klub nisu domaći kanali, odnosno da su prekogranični i da na tim kanalima nema domaćih reklama? Da li su nadležni organi, uključujući REM, izvršili proveru da li „Kas medija“ prodaje oglasni prostor na televizijama u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se ovi programi emituju iz studija u Beogradu i da li REM vrši monitoring ovih kanala, odnosno operatora koji reemituju ove programe?

Da li su nadležni organi, uključujući i REM, izvršili proveru navoda da se na TV N1, Nova S i svim kanalima Sport klubova emituju srpske reklame i kakvi su rezultati tih provera?

Da li su nadležni organi preduzeli korake, i ako nisu kada će to učiniti, da utvrde da li se na prekograničnim kanalima, čija su sedišta u inostranstvu citiranih i navedenih televizija eventualno prekida izvorni kanal, odnosno signal koji ide iz mastera iz inostranstva i ubacuje u reklame na srpskom jeziku, ako se to dešava, ko to čini i kada će se preduzeti odgovarajući koraci i pokrenuti postupci protiv odgovornih lica?

Sve ovo iz sledećih razloga i podsetiću i građane Srbije i vas uvažene kolege na samo deo zakonskih propisa koji regulišu ovu oblast. Zakonom o elektronskim medijima je regulisana oblast reemitovanja i prema odredbama ovog zakona reemitovanje znači preuzimanje istovremeno emitovanje programskih sadržaja bez menjanja, prekrajanja, ubacivanja bilo kojih drugih sadržaja, računajući u to i priloge, rubrike, reklame, oglase, reportaže.

Članom 46. istog zakona garantuje se sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga iz drugih država, koja u Republici Srbiji je zajamčena, potvrđena je međunarodnim ugovorima.

Članom 100. istog zakona određene su sledeće stvari da nadzor nad operatorima vrši REM, da je operator dužan da distribuira medijske usluge, radio ili TV emitovanja istovremeno i u potpunosti i bez ikakvih promena, da regulator vrši nadzor i stara se o izvršenju obaveza operatora propisanih odredbama ovog člana u saradnji sa RTL.

Po Zakonu o oglašavanju, članom 74. stav 2. određeno je da nadzor nad primenom Zakona u pogledu oglašavanja vrši REM. Konvencija o prekograničnoj televiziji precizno reguliše oblast reemitovanja prekograničnih kanala itd.

Kako eventualno kršenje ovih propisa, kao i propisa kojima se reguliše pitanje poreskih i drugih obaveza, može predstavljati radnju niza privrednih prestupa i u sebi ima sadržaj bitnih obeležja niza krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, očekujem da ukoliko se nije pristupilo proveri svih do sada saznanja koja imaju nadležni organi, a između ostalog i na osnovu pitanja narodnih poslanika i utvrđivanja činjeničnog stanja i ocene da li ima ili ne elemenata za pokretanje prekršajnih i krivičnih postupaka, da se to učini u najkraćem roku koliko odmah. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uz svo uvažavanje argumentacije koja se iznosi, mislim da je ono što je predloženo u članu 13. stav 3. da je daleko preciznije, sveobuhvatnije i povoljnije po građane Srbije, odnosno po one kojima se ekspropriše nepokretnost.

Naime, suštinska razlika između termina sporazum i poravnanje ne postoji, ali u pravničkom žargonu, da pojasnim, poravnanje podrazumeva postojanje nekakvog spora apriori. Polaziti od činjenice da postoji spor između dve strane, a da se to ne zna, zaista bi dovelo u pitanje sve ostale postupke i procedure.

Možda neće postojati nikakav nesporazum i nesaglasnost između korisnika eksproprijacije i onoga čija se nepokretnost ekspropriše, prema tome nema razloga unapred postavljati takvu tezu da tu mora da postoji obavezno sporni odnos.

Zaista sam saglasan da neko mora da utvrđuje merila i kriterijume na osnovu kojih se i taj sporazum može postizati. Zašto? Zato što ne sme da se dozvoli da niko od onih kojima se nepokretnost ekspropriše bude oštećen time što bi eventualno organ koji vodi postupak mogao da mu ponudi nižu cenu, a da on to prihvati, jer to, jednostavno, ne bi bilo korektno u odnosu na sve one druge korisnike eksproprijacije, ali se isto tako ne sme dozvoliti da se bilo kome privilegovano ponudi bilo šta više.

U stavu sledećem ovog člana 13. je jasno rečeno da visinu i procenu te vrednosti vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava. Da li je postojala mogućnost za još nekakvo drugo rešenje? Postojala je, ali iz iskustva i prakse, a ovde ima dosta kolega advokata, ja bih lično moju kuću u Stublinama danas odmah prodao upola cene za ono što proceni Uprava prihoda u Obrenovcu kao njenu tržišnu vrednost, bez razmišljanja, i tako bih najbolje prošao.

Ne tvrdim da je to po svim opštinama tako, ali tu jednostavno merilo i kriterijum postoji. Stranka u postupku, onaj kome se nešto izuzima je apsolutno zaštićena na više načina. Znači, prvo, ne može mu se ponuditi manje od onoga što je odgovarajuća procena koja se utvrđuje prema predviđenom standardu i kriterijumu, ako su stranke saglasne, a na osnovu eksproprijacije koja je vršena na teritoriji Obrenovca u 95% slučajeva nije bilo nikakvog nesporazuma u odnosu i ne saglasi u odnosu na ponuđene parametre i kriterijume.

Onda, postoji ona druga instanca gde je stranka takođe zaštićena da ne može biti oštećena, gde će umesto Uprave prihoda, procenu tržišne vrednosti nepokretnosti ili građevinske vrednosti nepokretnosti, ako se radi o objektima koji nisu ozakonjeni ili nisu legalno izgrađeni ići putem veštačenja i veštaka i naravno, zna se ko snosi troškove postupka u toj celoj poziciji.

Ukoliko opravdano tražite više, naravno da će onaj ko vam nije ponudio dovoljno, na kraju morati da plati te troškove postupka.

Prema tome, postavljati sporazum ili poravnanje kao prethodno pitanje ispred mogućnosti da se postupak eksproprijacije i izgradnje nastavi, nije svrsishodan, ostavlja određeni prostor za zloupotrebu od strane onih kojima nepokretnost treba da bude izuzeta.

Mislim da je tu jedna mala začkoljica u svim ovim raspravama, koje trenutno imamo oko svega ovoga. Mislim da su sa ovim lek specijalisom, kao što sam govorio i u načelnom delu, a sada i u ovom članu 13. ono što je najvažnije i državni interesi ali i pre državnih interesa, interesi onih čije se nepokretnosti izuzimaju i isplaćuju, apsolutno zaštićeni na najbolji mogući način, kako se to može zakonom predvideti. Hvala.

Zahvaljujem.

Mislim da me je koleginica Radeta dobro razumela, ali bojim se da način na koji je nešto interpretirala da ne bude pogrešno shvaćen. Ne prodajem ja kuću u Stublinama gde živim i ne bih to radio, ne nalazi se na Koridoru puta, niti auto-puta, ni Moravskog. Nije se nalazila, srećom, ni na koridoru auto-puta koji se završava uskoro i deonice koja će biti puštena od Obrenovca do Preljine.

Moj komentar je vezan za Upravu prihoda bio samo takav da sam rekao da gotovo da nemam nikakvu sumnju da će procene Uprave prihoda, jer je ona nadležna za procenjivanje vrednosti osnovice za obračun apsolutnih prava, biti daleko povoljnije po korisnike eksproprijacija.

Što se tiče ovoga, zaista kažem nisam imao lična iskustva, osim profesionalna kada su u pitanju naknade za eksproprijaciju na delu Koridora koji se završava. Nisam imao lična iskustva, iako sam znao mnogo ranije kuda i kojom trasom će proći Koridor, ali za razliku od nekih kolega, poslanika, koji danas nisu u svojim klupama, koji danas drže predavanja na konferencijama za štampu, a kupili su ogromna zemljišta na trasi Moravskog koridora, pa su izgleda jako jako nervozni, jer koliko čujem, neke izmene trase tog Koridora im upravo ne idu u prilog i neće moći da zaključuju ni poravnanja, ni sporazume.

Otprilike, mnogo zemljišta će im ostati, pa će stvarno morati da se bave poljoprivredom, iako im to nije bila namera, mi je dodatno zadovoljstvo koje zaista nisam mogao da ne podelim danas sa vama. To što je neko nekada bio predsednik opštine Trstenik, pa je onda mislio da neće doći ni do kakve promene trase po kojoj ide autoput, izgleda da se grdno prevario i moram da priznam da mi je jako veliko zadovoljstvo zbog te njegove zablude. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povredili ste čl. 27. i 107, dozvolivši da se nastavi diskusija, a da ne prekinete gospodina Vukadinovića koji je ovde uvredio sve poslanike i ovaj dom rekavši da samo ako gospodin Fabricio bude konstatovao ono što je on ovde priznao, da je nepristojno obučen, da bi se on onda pristojno obukao. Jasno je iskazao nepoštovanje i vas kao predsedavajućeg i ovog doma, jer to je jednostavno apsolutno nedopušteno da se na takav način u ovom domu govori i ponaša.

Po sopstvenom, znači, shvatanju on nije pristojno obučen, ali ga to uopšte ne zanima, osim ako gospodin Fabricio to u svom izveštaju ne bude konstatovao, jer je rekao da će u tom trenutku da koriguje svoje način oblačenja, a verovatno i ponašanja u ovom domu.

Slažem se sa kolegom Neđom Jovanovićem da mi odgovore na pitanja koje je postavio gospodin Martinović, a i građani Srbije, dobiti nećemo. Možda postoje neka lakša pitanja, obzirom da je on rekao da mi ovde glasamo za zakone protiv kojih smo intimno. Samo bih želeo da čujem ko je to ko intimno glasa za partiju kojoj on pripada, grupaciju kojoj on pripada, ko intimno stoji iza njih, a najviše bi građane Srbije interesovale kada bi nam rekao koja je dobitna kombinacija na lotou, jer je on jedan od retkih koji je uspeo da dobije na lotou, a da ne uplati tiket? Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ja ću podržati kao i poslanička grupa ovaj zakon koji ste predložili iz jednog jednostavnog i prostog razloga.

Ovaj zakon omogućava da se na potpuno jasan, definisan, precizan i odgovoran način kako prema građanima Srbije, tako prema budžetu Republike Srbije posao oko izgradnje Moravskog koridora završi u najkraćem mogućem roku, onoliko koliko to naravno dozvoljavaju svi tehnički preduslovi koje treba pripremiti da bi se to uradilo.

Možemo mi da komentarišemo iz svojih uglova šta je dobro, a šta nije dobro, šta ostavlja nekakvu sumnju, šta ne ostavlja nekakvu dilemu, da li javne nabavke daju veću garanciju da neće biti nekih stvari koje nam se ne sviđaju ili ovakav sistem direktne odgovornosti, gde praktično Vlada Republike Srbije, odnosno vaše ministarstvo, koje vodi celokupan posao, apsolutno na sebe preuzima potpunu odgovornosti da će izabrati najpovoljniji način, najbolji način izgradnje tog puta, najjeftiniji način, apsolutno odgovarati ispred građana Srbije za svaku radnju koja bude preduzeta od izbora do finansiranja do potpunog završetka Moravskog koridora.

Preuzimati odgovornost u današnje vreme je jako velika hrabrost, ali to i pokazuje da Vlada Republike Srbije ima znanje i kompentencije da se sa ovim stvarima uhvati u koštac.

Meni je apsolutno jasno, ukazaću samo na par nekih sitnica i detalja koje su u ovom zakonu zaista bile potpuno logične, jer da vi niste predvideli i predložili član 4. stav 2. mi bismo imali problem i dalje sa lokalnim samoupravama kako će tumačiti sprovođenje postupka eksproprijacije.

Vi ste ovde predložili, citiram – kada je predmet eksproprijacije nepokretnost na koje je vlasnik upisano lice čije prebivalište, odnosno boravište je nepoznato, a koje nema punomoćnika, organ koji vodi postupak eksproprijacije postaviće tom licu privremenog zastupnika koji ima prava i obaveze utvrđene zakonom koje uređuju opšti upravni postupak.

Ovo ne postoji kao odredba u ranijim zakonima. Ovo je bila stvar tumačenja i analogne primene nekih drugih odredbi koje su se nalazile u tim zakonima. Jedna lokalna samouprava je tumačila na jedan način, druga lokalna samouprava na drugi način i bilo je situacija gde su primenjivale na ovakav način, što je pravilno tumačenje tog zakona, jer time su omogućavale eksproprijaciju, da ona bude uredno i na vreme i blagovremeno sprovedena, onako kako se to i očekuje, naravno posle proglašenja javnog interesa za određeno zemljište, a da stranke koje su u poziciji da im se postavlja privremeni zastupnik ne budu ni na koji način oštećene, da li će naknadu ostvariti u ovom trenutku ili bilo kojem budućem drugom trenutku, ne dolazi do bilo kakve zastarelosti prava na naknadu za naknadu tržišne vrednosti nepokretnosti koja im se ekspropriše.

Na žalost, bilo je i onih lokalnih samouprava koje su to tumačile na drugi način, prekidale postupak eksproprijacije dok se ne pronađe vlasnik po bilo koju cenu tog zemljišta i jednostavno nešto što je javni interes Republike Srbije je stajalo u zapećku i gubilo se dragoceno vreme, jer nije u pitanju samo tih mesec, šest meseci, godinu dana. Znam za neke predmete koji stoje i po pet godina u prekidu zato što nisu uspeli da pronađu vlasnike koji su se odselili negde i ne vode računa o svojoj imovini.

Sami kažete ono čega smo svi ovde svesni, da se tržišni uslovi, da se tehnički uslovi iz dana u dan menjaju tako da ono što je bilo aktuelno pre tri meseca kao moguća metodologija danas je već prevaziđena stvar.

Isto tako, postupak obezbeđivanja finansija. Na žalost, nismo dovoljno bogati i naš budžet nije toliko veliki da mi direktno finansiramo, nego smo dužni da novčana sredstva pribavljamo i siguran sam da je zbog ovakvih propusta u proceduri, koji su se dešavali, dolazilo do toga da neke povoljnije kreditne aranžmane koje smo bili u situaciji da moramo da uzmemo izgubili.

Prema tome, ovo je potpuno logično i ovakva odrednica, tako da ga nazovemo, leks specijalisa, koja ovde praktično, onako žargonski, tako danas vole da kažu, je tri u jedan, tri oblasti vrlo bitne definiše, a to su ciljevi o kojima vi govorite pored izgradnje autoputa, uređenje sliva i obezbeđenje telekomunikacionog koridora. Ovde je sasvim dobro i u skladu sa svim postojećim zakonima otklonjena svaka moguća smetnja da javni interes Republike Srbije, koji inače treba da bude nezaustavljiv, moram da podsetim i uvažene kolege i građane, da ono što se proglasi javnim interesom, određena trasa prolaska, konkretno gde je koridor, ona će biti izuzeta, ona će biti isplaćena i ne postoji način, niti postoji postupak kojim se to može sprečiti i pustiti na volju pojedinca da jednostavno onemogući građane Srbije da se nešto što je od interesa za celu državu ostvari.

Prema tome, ovo je jedna od ključnih stvari, samo jedna od ključnih stvari koja ovim zakonom treba da bude regulisana na odgovarajući način. Isto tako je bilo pitanje i tržišne naknade, odnosno građevinske naknade za objekte koji nisu izgrađeni u skladu sa zakonom. To je takođe u skladu sa propisima, ali ovde je praktično napravljen jedan siže iz nekoliko zakona koji omogućava onome koji bude radio na eksproprijaciji da pred sobom ima jednu potpuno jasnu sliku i zakonski osnov po kojem će postupati na način da se posao dovede do kraja sa potpunom odgovornošću prema onima koji treba da dobiju naknadu za eksproprisanje nepokretnosti, bile one izgrađene u skladu sa zakonom, da li su u postupku ozakonjenja ili ne, naravno, da ne trošim o tome više vreme, ali i ispoštovati rokove koji se postave.

Što se tiče javnih nabavki ili direktno pregovaranja, hajde da to kolokvijalno kažem, ja sam uvek bio za to da su direktna pregovaranja i direktna ugovaranja uvek bila daleko korisnija, jer apsolutno podrazumevaju mnogo veću odgovornost onoga ko kao potpisnik na strani investitora, odnosno Vlade Republike Srbije u ovoj situaciji stoji iza svega toga.

Znate, u praksi kroz javne nabavke smo imali sve i svašta, kriterijum najniže cene ili izmišljenog najbolje ponuđenog roka koji nam svima posle izađe na nos, jer ne znamo šta ćemo da radimo sa tim izvođačima, pa dok se raskine ugovor, pa eventualna arbitraža, pa sudski sporovi, da li je sa razlogom ili bez razloga raskinuto. Znate, mi polazimo u ovim nekim našim pričama od toga da je sve idealno, da su ti svi koji nude svoje usluge na gradnji dobronamerni, oni razmišljaju o tome. Ne, oni gledaju da dođu do posla. Naravno, tu treba napraviti selekciju između ozbiljnih firmi, ali ozbiljne firme koje daju adekvatnu ponudu i što se cene tiče i što se rokova tiče u nekom trenutku budemo prinuđeni da ostavimo sa strane zbog neodgovornih koji su zvanično ponudili daleko kraći rok, daleko nižu cenu, a onda u građevini, to su neka moja iskustva iz advokature, na nepredviđenim naknadnim i ostalim radovima pokušavaju da izvade trošak razlike zato što su dali damping cenu.

Mislim da će ovo jednostavno sprečiti da do toga dođe.

Kada pričamo o obećanjima, postavlja se pitanje – šta je sada nekakvo obećanje koje čovek može realno da da o svemu tome? Od 1978. godine slušam da će Obrenovac biti povezan autoputem od Obrenovca do Beograda. Načekao sam se poprilično i od one vlasti koja mi je bila mnogo bliža i draža i onog sistema koji je važio do ranih devedesetih godina, a u međuvremenu tek čega sam se naslušao do današnjeg dana ne bih ni pominjao.

Uskoro ćemo imati završen koridor. Prema tome mora se verovati onima koji sa svojim rezultatima pokazuju da su odgovorni u svemu tome.

Znate, projektovanje Koridora 10 i izvođenje radova nije počelo prekjuče, nije počelo pre dve godine i ne znam tu detalje, ali znam za detalje, sada će reći – ko o čemu, baba o uštipcima, o putu Obrenovac-Ub, Znam da je počela rekonstrukcija 2007. godine, pa nije urađeno gotovo ništa, pa je onda rađeno predprojektovanje koje nikakve veze sa realnošću na terenu nije imalo 2010. godine.

Na osnovu takvog preprojektovanja o kojem sam govorio i za koje sam molio da ispitate, i pošto smo već učinili to što smo učinili po pitanju Inženjerske komore, odgovornosti projektanata, zaista molim da ispitate odgovornost tog ko je sebi dozvolio da radi projektovanje takvog puta a da nije izašao da vidi deonicu puta uopšte, ni jedan jedini put se nije pojavio na licu mesta. Ja to ne mogu da vam dokažem, ali sam apsolutno siguran u ovo što vam govorim. Takve ljude treba postaviti na stub srama, ukinuti im licence i jednostavno treba sprečiti da se igramo sa tim.

Šta sad da radimo? Ko je kriv za to što taj put danas ne može da trpi opterećenje koje trenutno trpi? Ko? Današnja Vlada? Današnje ministarstvo? Nije tačno. Došao je red da neko preuzme na sebe odgovornost danas da vrši rekonstrukciju tog puta za kojeg ja pretpostavljam da nije ni u najružnijim snovima sanjao da će morati Republika Srbija ili izvođači na auto-putu da ulažu novac kad se bude koridor završio da ga rekonstruišu u potpunosti. To se sigurno desilo i na Koridoru 10, dole, kroz Grdelicu, gde smo svi svedoci nečega što je bilo dramatično u nekom trenutku, doživljeno dramatično, kroz medije propraćeno, ali ono što ja znam, kakvih se sve problema naišlo prilikom izvođenja radova kroz Grdelicu, možda je čak ono obrušavanje potpornog zida jedna sitnica u odnosu na sve one druge probleme koji su u hodu morali da budu rešavani.

Prema tome, nema razloga da se ovaj zakon ne donese. Ovakve zakone treba donositi. Naravno, ne smeju da postanu pravilo, ali potreba da Srbija poveže Koridor 10 i Koridor 11, da jednostavno otvorimo put i investitorima i njihovoj zainteresovanosti da dođu u Srbiju, da centralnu Srbiju otvorimo i da investitore zainteresujemo za nju, je jako važno i izuzetno je važno da se ne izgubi ni jedan jedini dan zbog toga što postoje bilo kakve nedoumice u proceduri ili tamo možda neki činovnik ima različito mišljenje od nekog drugog činovnika u nekoj drugoj opštini, a prepustili smo lokalnim samoupravama da rade eksproprijaciju, jer, jednostavno, svaki dan gubitka u završetku ovog posla može dovesti do toga da neko od investitora koji bi želeo da dođe, nezavisno od svega ovoga, odustane od tog posla.

Izgradnja auto-puta koji prolazi pored Obrenovca i vezuje ga s Beogradom i zainteresovanost investitora koji su već otvorili fabrike u Bariču i neposrednom okruženju Obrenovca i interesovanje koje se sad pokazuje, jasno govore koliki je značaj ulaganja u infrastrukturu, u putnu infrastrukturu, u auto-puteve, jer jednostavno to jeste budućnost. Investitora u svetu ima jako malo, ozbiljnih, i u toj borbi oni su u poziciji da svaka sitnica koja se njima svidi ili ne svidi odlučuje o tome hoće li doći, hoće li negde investirati svoj novac i hoćemo li mi dobiti nova radna mesta.

Ja neću da napominjem i sledeću stvar, ovo rešavanje vodnih problema, uređenje toka Morave, ja samo kažem koliko sada u Obrenovcu se čovek može osećati bezbednije, iako je Obrenovac jedan od najugroženijih velikih gradova koji su uvek u potencijalnom riziku od poplava, praktično, auto-put nama sada predstavlja još jedan zaštitni bedem od Kolubare, Tamnave i drugih bujičnih reka koje su praktično Obrenovac 2014. godine i potopile.

Prema tome, meni su potpuno razumne i jasne ove izmene i čekanje do kojeg je došlo. I bolje što se pokazalo gde su kritične zone koje, praktično, sa ovim poslom tri u jedan možemo otkloniti. Ako treba izmestiti trasu koridora auto-puta da bi se istovremeno rešio i problem plavljenja i regulisanja Morave, onda je to zaista nešto što je potpuno svrsishodno i naravno da će usvajanjem ovakvog zakona biti daleko ubrzanija procedura da mi stignemo do tog konačnog cilja, a to je da jednostavno Srbija bude premrežena auto-putevima i dobrim lokalnim putevima, jer će lokalni putevi biti mnogo bolji nakon toga, zato što više neće biti opterećeni količinom saobraćaja za koju nisu predviđeni.

Mogu nabrajati ja još mnogo razloga, ali mislim da je sasvim dovoljno, da bi građani Republike Srbije shvatili zašto treba podržati ovaj zakon. Naravno, u danu za glasanje, poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću postaviti pitanje Vladi Republike Srbije, znači, Ministarstvu ekologije, Ministarstvu poljoprivrede, ali prvenstveno gradu Beogradu – iz kog razloga se došlo u situaciju da građani od komaraca ne mogu da izađu na ulicu, parkove, u baštu, u njive i zbog čega se kasnilo sa pravovremenom reakcijom kada je u pitanju suzbijanje larvi komaraca i nije iskorišćeno vreme koje je bilo pogodno za tu vrstu akcije?

Osim toga, ono što kao neko ko živi u Obrenovcu, odnosno u Stublinama i u selima, moram da kažem da nam je zaista nerazumljivo i nejasno iz kog razloga od 2014. godine nije bilo ozbiljne akcije suzbijanja komaraca iz vazduha, jer ono što možda može da da efekat ovde u gradskom jezgru, kada je u pitanju Savski venac, Stari grad ili centar Obrenovca, tzv. zaprašivanje iz vozila kojim se vrši zamagljivanje tih određenih zelenih površina, kada su u pitanju teritorije seoskih područja koja su ogromna, razuđena, osim prskanja iz aviona, jednostavno, ništa ne daje nikakav rezultat.

Prethodnih dana smo imali i to da su zaprašivanja komaraca obavljana na teritoriji Obrenovca, međutim, rezultat gotovo da nije nikakav postignut. Interesuje me hoće li se, po nekom hitnom postupku i skraćenoj proceduri, angažovati poljoprivredna avijacija koju Srbija ima i uz upotrebu ovih sredstava, iz aviona zaprašivanja, zaista reagovati, jer ljudi nisu u mogućnosti u selima u okolini Obrenovca da izađu na njivu, da izađu u baštu, da obave poljoprivredne radove. Jer, ovo što je zaprašivano sa zemlje je zakasnelo i nije dalo nikakve rezultate. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovana predsednice...
(Aleksandar Vučić: Đorđe, samo da zamolim za jednu rečenicu.)