Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, danas je očigledno neizbežna tema o kojoj su svi govorili, Zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, pa ću pokušati da ne ponavljam ono što su kolege pre mene rekle, ali mislim da još nešto treba o svemu ovome posebno istaći.

Do pre, koliko, mesec dana naši sugrađani, koji su bili korisnici ovih kredita i zaduženi u švajcarskim francima nisu imali nikakav izbor, osim da po svaku cenu nastave da plaćaju ove kredite, koje su svojevremeno uzeli, ili da dođu pod udar sudskih izvršitelja, prinudne naplate, prodaje nepokretnosti, namirenja itd.

Ono što je dobro, jeste da su se pojavila, ne jedna, nego dva moguća rešenja. Prvo je, da vas podsetim, sve ono što je danas takođe dotaknuto u raspravi, izašao je Vrhovni kasacioni sud sa stavom po pitanju eventualne ništavosti i uslova da bi se utvrđivala ništavost ovih ugovora i druga je ovaj zakon o kojem mi, kao parlament danas govorimo.

Ono što ja želim da podsetim jeste da razlog za donošenje ovog zakona leži u ovoj jednoj osnovnoj činjenici, a to je da prvo Srbija je za ovih prethodnih sedam godina dovoljno konsolidovala svoje finansije da ova ne mala i ogromna i značajna sredstva, od gotovo 100 miliona evra, može da uloži u sprečavanje da 16 hiljada porodica ili možda čak 60 – 65 hiljada naših sugrađana sutra postanu socijalni slučajevi, pokušavajući ili da ovaj kredit otplate, sa kojim su se zadužili, ili da ostanu bez nepokretnosti koju su kupili. To je ono što je važno. Važna je mogućnost koja je pružena.

Možda ovaj zakon nije, kako rekoše neki pre mene, ono što su se do kraja nadali koji su podigli kredite u švajcarskim francima, ali mislim da je jedno kompromisno rešenje koje se od strane države nudi, u kojoj se na jedan uravnotežen način štite interesi onih koji su podigli kredit, štite interesi države Srbije, dugoročno gledano i uklapaju se na neki način interesi banaka koje očigledno i one će bar ovolika sredstva izgubiti od nekog svog projektovanog profita u budućem vremenskom periodu.

Naravno da meni nije žao banaka, ali podsetiću vas, na žalost da mi ne živimo u nekakva vremena od pre 30 godina i da banke novac plasiraju da bi ostvarivale zaradu. Na nama je da vodimo računa kakve kredite uzimamo kao građani i da o tome se dobro informišemo, a na državi da vodi računa da ne postoji mogućnost ili da bude minimalna mogućnost zloupotrebe.

Ono što bih ja želeo da predložim, jeste kako bi građani mogli lakše da se odluče za koju će se varijantu opredeliti o svemu ovome, a to je da bi možda bilo dobro da Narodna banka Srbije ili Ministarstvo finansija izađe sa saopštenjem, informacijom da li su se banke zaista zaduživale u švajcarskim francima kada su plasirale ove kredite. Mislim da bi to u mnogome pojednostavilo situaciju i ne neku eventualnu neizvesnost onih koji možda imaju dilemu sutra da li će prihvatiti ove uslove koji im se nude ovim zakonom ili će ipak se odlučiti da vode sudske sporove, obzirom na stav Vrhovnog suda Srbije.

Time bih završio ovaj deo, kada se tiče oko ovoga. Mi ćemo podržati ovaj zakon, jer zaista smatramo da ne treba dovoditi u poziciju Srbiju da razmišlja o novih potencijalnih sedamdesetak hiljada mogućih socijalnih slučajeva i socijalnih problema, jer Srbija to sebi u ovom trenutku može da dozvoli zato što se ova Vlada i prethodne vlade, od 2012. godine, jako ozbiljno ponašaju prema finansijama i odnosile su se na takav način prema građanima Republike Srbije i sa onima sa kojima mora da sarađuje, počevši od MMF, banaka bez kojih naravno ne može da posluje privredni sistem, iako sam ja od onih koji je apsolutno ubeđen da nikada nije trebalo gasiti domaće banke, obzirom da imam podatke da je jedna od najsolventnijih banaka i dalje „Beobanka“ u stečaju, zahvaljujući svim onim plasmanima koje je neka ekipa koja je do 2000. godine rukovodila radom tih banaka ostvarila.

Ne želim da budem finansijski ekspert jer se u to ne razumem, a i ne bih sebi da dajem pravo da idem van okvira ovoga o čemu sam govorio kada su u pitanju ovi krediti.

Druga tema, o kojoj bih želeo da govorim, jesu izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Posebno bih obratio pažnju na član 17. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i to na deo koji se odnosi na deo zakona kojim se dopunjuju ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, a odnosi se upravo na segment koji kaže da ministar bliže propisuje. Citiraću nove tačke 20. i 21. gde se u tački 20. kaže – uslove, programe i način polaganja stručnog ispita u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, izrade tehničke dokumentacije, građenje energetske efikasnosti, obavljanje administrativno-stručnih poslova, organizacije polaganja stručnog ispita, sastav i način rada komisije za polaganje stručnog ispita i vođenje evidencije o položenom stručnom ispitu.

Nova tačka 21. u svom predlogu kaže da ministar propisuje i uslove i postupak izdavanja, oduzimanja i produžavanja licence za odgovornog prostornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova, kao i sadržinu svečane forme licence.

Posebno naglašavam u ovoj tački 21, koja se predlaže, reč – odgovorno. Zašto? Džabe je nama, što bi rekli moji seljaci iz Stublina to što mi imamo odgovorno ministarstvo, što imamo pojedine službe koje su jako odgovorne, kada imamo pojedince koji svojom neodgovornošću dovedu u pitanje rad kompletnog sistema koji u državi funkcioniše.

Ovde je bilo ogromnih primedbi zašto se oduzimaju ingerencije komori, preuzima ministarstvo na sebe ovlašćenja. Ja, iskreno rečeno, smatram da svako ko je svoj posao radio odgovorno nema nikakvog razloga da se plaši toga što će postati odgovorni i oni koji su se jako neozbiljno i neodgovorno ponašali prema svom poslu.

Okrenuću se opet svom Obrenovcu i zaista se zahvaliti ministarstvu na pomoći da se pre završetka deonice ovog puta od Obrenovca do Preljine završi. Asfaltiraju se svi lokalni putevi, ono što je lokalna zajednica vodeći računa unapred ono što su njene ingerencije ugovorila sa izvođačima radova, da bi zaštitila svoje stanovnike, ali je činjenica da bez ozbiljne pomoći, podrške iz ministarstva ne bismo bili sigurni da će to biti privedeno kraju. Završeno je.

Očekujemo da ovih dana još ono što je preostalo, podvožnjaci ispod Čikovca i kod Grebače budu završeni i time bi se taj deo što se tiče lokalne infrastrukture i mogućnosti da se nesmetano komunicira krajevima koje preseca autoput gotovo priveli kraju. Ostaje još jedna stvar, a to je završetak pasarele pešačke u Misluđinu koja je predložena da bude urađena kod buduće privremene naplatne rampe, jer praktično autoput je presekao to mesto na dva dela i mora se obezbediti da naši sugrađani pre neko što bude konačno puštena ta deonica u rad, mogu bezbedno da stignu do svojih kuća. Zaista tu očekujemo da će se, jer ima dovoljno vremena, prema ovom tempu koji se sad vodi, da to bude pripremljeno i završeno.

Moram ponovo reći, zašto sam namerno pomenuo odgovornost i neodgovornost. Godine 2011. rađena je rekonstrukcija puta od Obrenovca do Uba. Godine 2010. je urađeno preprojektovanje na osnovu nekakvog projektnog zadatka. Na osnovu pitanja i odgovora koje sam ranije dobijao iz Ministarstva građevine, uvek uredno i blagovremeno i tačno, jednostavno sam došao do zaključka da, prvo, projektni zadatak koji je tada dat nije bio dobar, jer očigledno taj put nije isprojektovan za ovakvu vrstu saobraćaja teretnog koji danas funkcioniše tim putem.

To znači da neko ko je to tad radio verovatno treba da dođe pod udar ovoga i da ostane bez svoje licence. Oni koji su radili preprojektovanje, a zasigurno znam, samo ne mogu dokazati da nisu videli jedan metar trase između Obrenovca i Uba kada su radili preprojektovanje, nego su tek kada su nastali problemi na putu dolazili, ne bi li nešto ispravili u hodu, pa ni tad se nisu potrudili da mnoge greške koje su se pokazale nisu mogli da isprave, jer su projekti ipak samo deo svega toga i nadasve, očigledno nama nedostaje priča odgovornosti onih koji vrše nadzor.

Znači, ovaj put je posle samo šest ili sedam godina došao do toga, a rekonstruisan je iz posteljice, iz temelja, iz korita puta od početka do kraja. Zaista smo sa radošću trpeli godinu dana mučenje, prolaženje i razno raznim putevima da bi smo danas počeli da gledamo da taj put ponovo počinje ubrzano da propada. Bila je jako dobra i pravovremena reakcija ministarstva prošle godine kada sam ukazao na to da su se pojavila oštećenja. U roku od 24 sata, ako se ne varam komisija iz ministarstva je izašla, rekla šta treba da se popravi, zadala to, ali moram da vam kažem da je vreme da ministarstvo pošalje ponovo na teren ljude i da sada urade ekspertizu kvaliteta tih rekonstruisanih delova. Neki delovi bolje da nisu ni rekonstruisani. Ja kao laik mogu da tvrdim da oni koji su to radili letos nisu dobro radili. Put je utonuo i na nekim mestima gore izgleda nego što je izgledao. Obzirom da se saobraćaj nastavlja u dinamici u kojoj se nastavlja mislim da je vreme za ozbiljnu reakciju.

Nemam razloga, vi ste svi bolji stručnjaci u toj oblasti od mene, ali naravno taj put je daleko opterećeniji, raoubovaniji i zato što je došlo, do hvala bogu, izgradnja auto-puta i novih stvari. Prema tome i tu izvođači, odnosno investitori i oni koji su jednostavno opteretili taj put dodatno mimo onoga što je za njega projektovano, treba da pomognu ako ne i da istrpe, kompletnu promenu asfaltne podloge.

Prema tome dokle god ne bude, a ja očekujem da će zaista ovakvim postepenim menjanjem i uočavanjem propusta koji se pojavljuju dovesti do apsolutno niza odgovornosti, jer ako ministar može da preuzme na sebe odgovornost da propisuje u kakvoj proceduri će se polagati stručni ispiti ili oduzimati licence, onda je za očekivati da se uspostavi jedna potpuna hijerarhija odgovornosti u tom lancu.

Znam da nije lako nešto što u potpunom neredu i haosu do pre sedam godina bilo dovesti u pravu meru, ali ovo vam ukazujem jer jednostavno, ja imam utisak da neke deonice puta možda će biti i smešno koje su letos rekonstruisane, ja da sam šetao po onom tucaniku bolje bi bile sabijene nego ono što su radili putari, manje bi potonulo i manja šteta bi bila napravljena nego ovakva kakva jeste.

Zato vas molim da nastavite odgovorno, bez obzira što ste rastrzani i kao ministarstvo i kao ministar na mnogim gradilištima, naravno sa željom da se sve što pre i što brže i kvalitetno završi, ali bojim se da ovom treba posvetiti pažnju, jer uskoro ćete pustiti tu deonicu u promet. Kažem Obrenovčani su jako zahvalni i ministarstvu i izvođačima i lokalnoj samoupravi, jer kažem otklonjene su one stvari koje su bile uništene, svesno da bi se put izgradio. Jednostavno to jeste jedan ozbiljan motiv završetka ovog o čemu sam govorio i ovih podvožnjaka i ove pasarele da kada se bude od Obrenovca do Beograda sad putovalo bar za dvadesetak minuta duže kada se sav putni saobraćaj sliju na to, jeste da se ministarstvo zaista na način kako je to i do sada radilo angažuje i na pitanju puta Obrnovac – Ub.

Poslanička grupa Pokreta socijalista narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke glasaće za sve predložene zakone jer jednostavno svi su zaslužili da budu bezrezervno podržani. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministri sa saradnicima, danas je zaista jedan niz zanimljivih važnih zakona, ako ja sebi smem da dozvolim pravo da uopšte gradiram zakone po značaju, jer svaki zakon utiče više ili manje na živote nas običnih ljudi.

Danas sam, uvažavajući sve ono što su moje kolege u dosadašnjoj raspravi rekle o zakonskim predlozima, rešio da malo više pažnje posvetim Zakonu o turizmu. S obzirom da je zakon koji menjamo u osnovi donet 2009. godine, menjan u međuvremenu 2011. i 2015. godine, ako se ne varam, očigledno je da prethodni zakon nije bio dobra platforma za razvoj turizma u Srbiji, odnosno da ono što se u Srbiji dešava je prevazišlo zakonske okvire.

Moram da pohvalim jednu izuzetnu sistematičnost u pripremi ovog zakona. Ono što hoću posebno da istaknem i nominujem kao jednu ozbiljnu temu za razmišljanje, a to je kada je u pitanju Strategija razvoja turizma Republike Srbije, naravno, uz obavezu onih koji budu pripremali strategiju da to ne shvate kao samo puko ispunjavanje forme, već zaista kao ključno i suštinsko pitanje za realizaciju ovog zakona, uopšte i za razvoj turizma u Republici Srbiji.

Nije samo razvoj turizma to što će se stvoriti veća sigurnost za putnike preko turističkih agencija, načine kako se to organizuje, iznajmljuju vozila i ostalo. Turizam u Srbiji je ipak nešto mnogo više iznad toga.

Čini mi se, možda ću i pogrešiti u oceni, da je jedna od najslabije razvijenih oblasti turizma u Srbiji jeste nautički turizam. Srbija, koja ima izuzetne potencijale u svojim plovnim rekama, u Dunavu, u Savi, u Tisi, u Tamišu, u Begeju, pa možda i u manje plovnim rekama ali koje su atraktivne za drugu vrstu nautičkog turizma, kada je u pitanju Drina, Kolubara, deo Velike Morave, jezera u Srbiji, su nešto što je jedno izuzetno blago koje mi nismo naučili, niti počeli da koristimo na odgovarajući način.

Da bi se ova strategija sačinila u nekom budućem periodu, kako to zakon propisuje, mislim da je jako važna direktna i neposredna saradnja, kako ministarstva koje se direktno bavi turizmom, ali, isto tako, i Ministarstva infrastrukture, građevine, Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva ekologije, znači tih ministarstava prvenstveno, a onda, uključujući i sva ona druga ministarstva u onim segmentima koji manje dotiču ovu oblast i ova dešavanja. Zašto?

Mi moramo da, čuvajući ekologiju, dovodeći je na odgovarajući nivo, čuvajući naše vode, čuvajući naše reke, prvo od nas samih a onda od naše industrije, a i od onih koje želimo da dovedemo kao turiste, znači, ne samo državljane Srbije već i strance koji znaju da cene lepote Srbije, ali nekada nisu u situaciji da ih vide jer nisu ni čuli za njih, a i nisu zadovoljni onim što im je infrastrukturno pruženo.

Srbija u narednom periodu mora ozbiljno razmišljati o tome da kada je infrastruktura u pitanju, obezbedi, i to planski i sistematično, a ne ad hok, da se izgrade nova pristaništa, nove luke, novi privezi, da se obezbede za početak bar minimalni uslovi, a to je da oni koji se bave nautičkim turizmom i uživaju u njemu mogu nesmetano da napune gorivom, bezbedno po okolinu i reku na kojoj se nalaze ili jezero, da napune gorivom svoje plovilo, da mogu da se snabdeju pitkom vodom, hranom, da imaju bezbedan privez u svakom pogledu, kako od nevremena, od vremenskih nepogoda, tako i iz drugih bezbedonosnih razloga.

Ovo nije samo pitanje novca koji će Srbija obezbediti. Znate, pogled sa vode na Beograd, a činjenica je da je u poslednjih nekoliko godina umnogome uvećan broj pristajanja i dolazaka onih velikih kruzera i, ako se ne varam, negde sam čuo podatak da ih je više od 70 tokom prošle godine pristajalo, jeste ne samo potencijal da se zaradi nekakav novac u Beogradu ili u nekim drugim mestima gde ti kruzeri pristaju, već da se obezbedi uslov da se vide one lepote Beograda i drugih gradova ili netaknute prirode sa vode, jer to je opšti utisak o zemlji Srbiji.

Nemojmo da zaboravimo da je sve ponekad pomalo i politika i da oni koji prođu kroz Srbiju, i kada imaju priliku da vide sve ove lepote koje Srbija ima, da upoznaju gostoprimljivost i ljubaznost srpskog domaćina, a onda još ako uz to dobiju i ono što očekuju od nekih njima uobičajenih standarda o kojima sam malo pre govorio kada je infrastruktura u pitanju, a da se hrane poljoprivrednim proizvodima koje ostvare poljoprivredna domaćinstva, tzv. popularne zdrave hrane, onda to može da predstavlja jednu ozbiljnu i u celini zaokruženu priču.

Mi smo svedoci da mnoge lokalne samouprave, pokušavajući da se čuje za njihove opštine, pa tako, recimo, i Ljubovija i Mali Zvornik imaju svoje regate na reci Drini, somavijade, dešavanja i događaje, ali to je samo jedan od malih segmenata koji treba sastaviti u jedan ozbiljan mozak, da bi to za Republiku Srbiju, a ujedno i za te sredine dobilo odgovarajući značaj.

Nama reke moraju postati plovne, mora se posvetiti pažnja, mora se investirati u tome, moramo obezbediti da plovne puteve obeležimo, moramo obezbediti da kanal Dunav-Tisa-Dunav i kanali koji presecaju Vojvodinu, koji su takođe jedno veliko blago i jako velika zanimljivost, pa i za domaće a kamoli za strane turiste nautičare, bude prohodan u kompletnoj svojoj dužini.

Time što će se ti kanali očistiti, urediti, prevodnice srediti, neće biti koristi samo za nautički turizam ili turizam uopšte, već će to biti izuzetna korist i za samu poljoprivredu i za njenu primarnu proizvodnju kada je navodnjavanje tih područja u pitanju.

Prema tome, investiranje u nautički turizam u nekom budućem vremenu, kroz formu ribolovnog turizma, kroz formu još većeg i organizovanijih dolazaka velikih kruzera kroz individualne dolaske plovilima, zadržavanjem što duže kroz Srbiju, dobrim informacionim sistemom, ali, pre svega i obezbeđenom infrastrukturom, jednostavno je nešto što će, ako bude bilo urađeno na ovakav način, biti pravi efekat i svrha donošenja ovog zakona. Zakon je dobra podloga ali ovu temu ja zaista nominujem kao jednu od ozbiljnih tema o kojima treba razmišljati u budućnosti i pristupiti joj na takav način da se jednostavno planski i sistematski nešto zaokruži i privrede svrsi, da iskoristimo to bogatstvo koje imamo, a da ga, sa druge strane, sačuvamo da ne propadne. Hvala.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, iz današnjeg dnevnog reda ove sednice ja ću se posebno osvrnuti na ono što mislim da pokazuje jednu dužnu pažnju države prema učenicima i studentima, a to su izmene i dopune Zakona o učeničkom i studenskom standardu.

Naime, činjenica jeste da je nastala potreba za zakonskim usaglašavanjem ovog zakona zbog promena svih zakona koji su do sada menjani iz oblasti školstva, znači, od osnovnih sistemskih, do pojedinačnih zakona, ali je činjenica da ono što je važno, važno je da se usaglašavanje ne svodi samo na zakonsko usaglašavanje, već se učeničkom i studenskom standardu u praksi vrši usaglašavanje i sa porastom standarda u Republici Srbiji.

Činjenica je da se u poslednje vreme prema podacima koje ja imam, a oni su verovatno ministru daleko poznatiji nego meni, mnogo više sredstava polaže i ulaže kako u same objekte, tako i u uslove u tim objektima u kojima žive učenici i studenti. Naravno da je i zakonska regulativa, koja će stvoriti uslove i za određene pravilnike, poslovnike, itd, nešto što dodatno treba da stimuliše i obezbedi da pravo na najjeftinije, da ne kažem besplatno korišćenje svih ovih beneficija koje imaju učenici koje ispune određene uslove i studenti, dobiju za onoliko vremena koliko im pripada i u najvećoj mogućoj meri najviše onima kojima to najviše i treba, onim najslabijim i najmanje zaštićenim socijalnim kategorijama, koje su uspele da svojim radom i zalaganje sebi stvore poziciju da na konkursima, u raspodelama dobiju studensku ili učeničku sobu ili smeštaj u nekom od ovih kapaciteta.

Jako je važno što je ova Vlada postepeno ali sigurno prekinula diskontinuitet onih, kako da kažem, večitih studenata koji su u Studenskom gradu bili ilegalci, poluilegalci, u stvari, oni koji su onemogućavali vredne i dobre učenike da mogu da žive i rade na jedan zadovoljavajući način u sredini koja nije njihovo prirodno okruženje, koja nije njihova porodica, da imaju uslove da se iskažu u potpunosti.

Čuli smo da pod ovaj zakon potpadaju 63 ustanove različitog karaktera. Ja se iskreno nadam da će Ministarstvo učiniti određene napore da pomogne Obrenovcu da u Obrenovcu nastane 64. ustanova. Naime, Poljoprivredno-hemijska škola, kao jedna od najboljih škola iz te oblasti u Republici Srbiji, ocenjena tzv. eksternom ocenom četvorkom, koja je sve standarde koji su postavljeni pred tu vrstu škole ispunila sa više od 75% zaista zaslužuje jednu dužnu pažnju, koju je i lokalna samouprava pokazala. Očekujemo i od grada Beograda, naravno, uz svesrdnu podršku i Ministarstva, jer to zaslužuje. Tako da je krajem 2018. godine, u cilju nastavka izgradnje i kompletnog zaokurženja te škole u kojoj danas uči više od 100 učenika koji nisu iz obrenovačke sredine, treba da se stvore još bolji i još povoljniji uslovi da dobijemo što kvalitetniji kadar vezan za poljoprivredu.

Podsetiću vas da sličan dom i škola postoje, da kažem, s one strane Save i Dunava, koje pripadaju tzv. PKB-u, ili toj oblasti, ali nemojmo da zaboravimo tradiciju a.d. „Dragan Marković“, koja je zahvaljujući onima koji su vladali do 2012. godine došla do stečaja. Ali, ono što je ostalo iza „Dragana Markovića“ kao firme koja je hranila takođe Beograd i Obrenovac i Srbiju i ostala jedna vrsta tradicije, koja je očigledno našla dobro tlo u izuzetno dobrom i kvalitetnom kolektivu koji postoji i radi u Obrenovcu.

Trenutno, mislim da bi Ministarstvo moglo da pomogne u tom delu kada je u pitanju ubrzanje same procedure oko proglašenja javnog interesa za zemljište koje je neophodno za eksproprijaciju, naravno, u okviru onoga što bi jedan deo učešća u finansiranju bio, a lokalna samouprava, onakva kakva jeste u Obrenovcu, koja prepoznaje potrebe i svog grada, ali i svih onih drugih gradova iz okruženja i potrebu da se ovoj školi obezbede što bolji uslovi za rad, zaista će učiniti sve što je moguće.

Ja se nadam da će to biti jedan od projekata kao pokazno zanimanje, kako ozbiljna lokalna samouprava, zajedno sa ozbiljnom vlašću u gradu Beogradu jednim odgovarajućim pristupom Ministarstvo obrazovanja može da reši problem koji je inače stajao od 2008. godine bez razloga. Činjenica je da su one poplave Obrenovac izbacile iz koloseka, da se dosta vremena izgubilo na rekonstrukciji sada postojećeg objekta Poljoprivredno-hemijske škole, ali da zaboravimo taj period kao nešto ružno i da upravo to bude motiv i razlog da ovde još nešto više ubrzamo, što se tiče procedura, naravno, sve u skladu sa zakonom, ali i sa voljom da se to što pre reši.

Što se tiče drugih zakona iz ove oblasti, samo moram dodati još jednu stvar, vide se u praksi pomaci, kada su u pitanju sadržine pojedinih udžbenika. Ono o čemu sam govorio na ranijim zasedanjima, moram da kažem da to jesu pomaci, ali iskren da budem, očekujem da se to još više stavi u prvi plan, pogotovo sad sa stvaranjem digitalnih udžbenika.

Znate, i dalje mislim da je potpuno nedopustivo da se određene stvari, pogotovo kada je u pitanju istorija srpskog naroda, istorija Republike Srbije na različite načine u različitim udžbenicima, koje koriste naši osnovci ili srednjoškolci, ne baš u jednakoj meri tretira. Najblaže rečeno, očekujem da Ministarstvo u tom delu posveti više pažnje, da se zaista poradi na stvaranju mehanizama, da sloboda koju prosvetne ustanove ili škole imaju prilikom odabira udžbenika koje će koristiti budu još više kontrolisane u smislu kvaliteta udžbenika koji se koriste, naravno ne u nekom drugom smislu koji bi nas odveo u potpuno suprotnom pravcu.

Osim ovih zakona, kada je obrazovanje u pitanju, zaista želim da podržim i poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke, pored ovih zakona, naravno svih ovih zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu, svesrdno će podržati izbor novih sudija koji se prvi put biraju na ovu funkciju. Nova, sveža, mlada krv, ako mogu tako da kažem, puna energije. Verovatno Visokom savetu sudstva uopšte nije bilo lako da izvrši odabir između najboljih, jer je previše bilo onih koji su izuzetno dobri, ali ja imam poverenja u predloge koji su stigli iz Visokog saveta sudstva da je to ono najkvalitetnije, što oni smatraju, iz oblasti struke, da sutra treba da se priključi, deli pravdu u Srbiji i da pravosuđe u Srbiji bude što efikasnije, ali što nezavisnije u svom radu, jer i znanje, pored svih drugih pretpostavki podrazumeva određenu nezavisnost.

Zahvaljujem se na pažnji. Toliko za ovaj neki prvi uvodni krug. U raspravi po detaljima imaćemo još nekih predloga i sugestija. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvaženi ministre, ja sam podneo amandman na član 1. sa namerom da se dodatno pojasni i precizira način primene već postojećeg zakona i stava 1. ovog člana, koji kaže da se pravo svojine, odnosno na pravo svojine na zemljištu površine do 10 ari ne naplaćuje porez na imovinu, jer ne predstavlja poresku osnovicu.

U tom smislu i jesam predložio da se doda stav 4. Praktično, to je izmena u odnosu na ovo što je Vlada predložila kroz izmene i dopune, da kada se porez plaća na pravo iz stava 1. tačka 1) i 3) ovog člana, predmet oporezivanja, ukupna površina tog zemljišta umanjena za prvih 10 ari, na koje se ne plaća porez na imovinu.

To bi, praktično, u primeni trebalo i moralo da znači da sve što je preko 10 ari je osnovica za plaćanje poreza na imovinu, a ono što je do 10 ari i kod onih sopstvenika koji imaju veće površine, jednostavno, ne podleže i ne predstavlja osnovicu za porez na imovinu.

Obrazloženje koje sam dobio, koje kaže da amandman se ne prihvata iz razloga što se amandmanom predlaže uvođenje pojma koji nije jasno definisan, prvih 10 ari, mislim da nije odgovarajuće, jer upravo ovo je onakav termin kakav bi jasno determinisao da se površina do 10 ari ne uzima kao poreska osnovica i upravo se odnosi na stav 1. koji je i onako već postojeći u zakonu.

Znači, ovde se postavlja pitanje da li ćemo mi u praksi nastaviti da na dva različita načina primenjujemo ovaj zakon, a to je da ako neko ima 18 ari zemljišta naplaćujemo porez na imovinu na osam ari ili na svih 18? Mislim da je apsolutno pravično da se na upravo tih prvih 10 ari, koje inače i nisu poreska osnovica, ne plaća niko porez na imovinu, jer se i samo Ministarstvo opredelilo da zadrži to kao graničnu vrednost, te vas molim da još jedanput razmislite o ovom amandmanu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mislim da se ponovo nismo razumeli kada je rađena analiza amandmana od strane predlagača i ovde se nikako ne može raditi o tome da bi bilo dvostruko umanjenje pripadajućih poreza na imovinu ukoliko bi se ovaj amandman prihvatio. Ovde se upravo radi o tome da treba da se izbegne dvostruko oporezivanje jedne iste površine.

Znači, zemljište koje se nalazi ispod zgrade, ispod objekta na koji se plaća porez na imovinu ni u kom slučaju, po mom mišljenju, ne treba da bude osnovica za obračun poreza na imovinu i to je ovim traženo.

Naravno da je vrlo jasno i definisano s moje strane. Mislim da bi se ovim princip dvostrukog oporezivanja kao princip koji načelno želimo da primenimo u svim oblastima kada je u pitanju naplata poreza, ne samo kad je porez o imovini, bio na dogovarajući način primenjen i u ovom zakonodavnom delu. Hvala.

Amandman na član 3. je podnet iz razloga što treba da dovede u ravnopravnu situaciju sve građane Republike Srbije.

Ja mislim da je ovaj amandman čak i prihvaćen na sednici Odbora za prostorno planiranje, ako ne grešim, nisam imao vremena da to proverim, kao i prethodni amandman koji sam podneo na član 2. Nisam proveravao u zapisnicima, ali, radi se o sledećoj stvari.

Ako se već zakonodavac opredelio da se izvrši zabeležba, da se upis prava svojine vrši po ugovorima koji su zaključeni pre 1. septembra 2014. godine i da ta vrsta zabeležbe može od strane stranke koja je zainteresovana da bude izbrisana, ukoliko dostavi odgovarajuću potvrdu od nadležnog suda, amandman koji sam ja predložio je uperen na to, da se spreči mogućnost da zbog toga što sud ne poseduje arhivu i dokaze o nečemu, ne može da trpi stranka.

Naime, imamo situaciju da je arhiva obrenovačkog suda, zaključno sa otprilike 2013. godinom potpuno uništena. Građani Obrenovca ne mogu nikada pribaviti potvrdu da su ugovor zaključili, overili, pre ovog vremenskog perioda. Čak i da nije slučaj Obrenovca, da je slučaj da arhive i suda ne postoji dokaz o presudi, o ugovoru, o bilo čemu, nije greška stranke, greška i odgovornost je državnog organa koji je dužan da o tome trajno čuva podatke i dokaze.

Razlog i opravdanje koji se kažu da je moguće da se pojave falsifikovani ugovori nije posao niti katastra, niti nekog drugog da procenjuje da li se radi o neispravnim ugovorima. Zna se šta je obaveza bilo kog državnog organa ili zaposlenog u državnim organima, ako postoji sumnja da nešto nije overeno u skladu sa zakonom i nije podobno, dužan je da podnese odgovarajuću krivičnu prijavu na osnovu čega će nadležni organi to da rade i da utvrđuju.

Prema tome, cilj ovog amandmana je bio da se u ravnopravan položaj, barem čak i u ovoj situaciji kada se vrši upis i zabeležba, dovedu svi građani Republike Srbije i da ne mogu da trpe štetne posledice koje su mogle da nastanu ili dejstvom više sile ili neažurnošću i neodgovornošću državnih organa. Hvala.

Ista je situacija kao i oko prethodnog amandmana.

Radi se o amandmanu kojim je predloženo da se javni beležnici obavežu da pored sve ostale neophodne dokumentacije za upis prava svojine dostave i dokaz da su neophodne takse koje su propisane od strane katastra budu uplaćene i dokaz o tome bude zajedno dostavljen, sa svom ostalom dokumentacijom.

Mislim da je ovo amandman koji apsolutno ide u korist i građana, a i samog katastra, jer ne bi bilo situacije da građani naknadno moraju da odlaze u katastar, proveravaju koliki iznos takse treba da plate, dostavljaju to retroaktivno, odnosno da katastar opterećujemo dodatnim poslom koji je do sada morao da radi, a to je da pisanim putem obaveštava građane kakav je iznos takse, koliki i da čak zbog promene adresa koje nastaju posle toga ili nekih drugih problema dolazi do nepotrebnih postupaka prinudne naplate, a to nije u cilju niti katastra, niti građana koji žele da posao koji se zove upis prava svojine završe u jednom postupku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege, dodavanjem načela socijalne ravnopravnosti pored načela nezavisnosti, efikasnosti i ekonomičnosti Zakona o Centralom registru obaveznog socijalnog osiguranja, ovaj zakon bi dobio jasno definisanu i profilisanu obavezu da princip socijalne ravnopravnosti jeste razlog donošenja ovog zakona, a osim toga što bi to definisao, ovakva odredba bi za neka buduća vremena bila jasna odrednica da nam se ne desi ono što se desilo 2003. godine.

Naime, umesto da već imamo jasno izgrađen ovakav sistem, da smo iskoristili postojanje SDK, koja je svesno i namerno ugašena, da bi otvorila prostor pljačkaškoj privatizaciji. službe na kojoj su nam zavideli i Japanci, jer samo se u Republici Srbiji u tom trenutku, novac koji ovog trenutka pošaljete svom preduzeću, komitentu, saradniku i ostalo, istog sekunda mogao koristiti, obezbeđivao je i punu kontrolu uplaćenih poreza i doprinosa.

Očigledno da to onima koji su 2003. godine, ne samo uništili ovakav sistem na kojima su nam svi pozavideli, već su uništili i domaće banke da bi obezbedili pljačkašku privatizaciju, omogućili da samo u jednoj godini više od 400.000 radnika ostane bez posla, završe na ulici, nisu vodili računa o socijalnoj ravnopravnosti. Da je tada postojala bilo kakva odrednica na koju se možemo pozvati imali bismo mnogo više elemenata i načina da povratimo mnoge stvari koje su uništene, ali iskustva makar i ružna, treba primeniti i razlog za usvajanje ovakvog amandmana jeste upravo ovo o čemu sam govorio. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministri, zaista komponenta socijalne ravnopravnosti, socijalne pravde jeste jako važan elemenat koji jeste ugrađen u ovaj zakon, ali mislim da njegovo isticanje u opštim odredbama i prihvatanje ovog amandmana može da donese samo na kvalitetu u primeni ovog zakona, kao i u donošenju budućih podzakonskih akata koji treba da proprate realizaciju svega ovog.

Naime, pitanje socijalne ravnopravnosti svih građana kroz stvaranje Centralnog registra je vrlo jasno profilisano interesom svakog od nas da svako prema svojim prihodima, ravnomerno, blagovremeno, bude opterećen, bude obavezan, plati poreze i doprinose državi koje je dužan da da, jer samo apsolutnim obuhvatanjem svih korisnika koji treba da budu obavezani i propraćeni da li poštuju svoje obaveze, teret davanja može da bude pravično raspoređen, srazmerno prihodima koje građani imaju.

Širenje obuhvata i praćenja blagovremenog jednostavno će obezbediti da se poreske obaveze, socijalna davanja koja su svi obavezni kroz prihode koje imamo da uplaćujemo državi, budu smanjena, da mi lično budemo manje opterećeni, a da teret bude ravnomerno podeljen.

Ono što je problem, problem je što mi ovaj sistem koji smo nekad imali jako dobro razrađen, ne ovako, u elektronskom obliku, brzom i efikasnom, kakav ovaj treba da bude, smo imali, nažalost, posle 18 godina od razaranja tog sistema krećemo ponovo iz početka, ali bolje ikad nego ikad.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 27. i on se konstantno krši celoga dana danas.

Ja mogu da razumem da vi, i oni koji su pre vas predsedavali, ne želite da uletite u klopku i zamku, koja su gospoda dobila domaći zadatak da danas postave, ali zaista treba podsetiti uvažene kolege da je danas 3. decembar 2018. godine, da ovo nije 5. oktobar 2000. godine, da ponašanje iz oktobra 2000. godine neće nikada imati prilike da ponove.

Onu grešku koju je gospodin Milošević sebi dozvolio, a to je da po svaku cenu ne brani demokratska prava građana Republike Srbije i obezbedi ponavljanje drugog kruga, ni jedna druga vlast, pa ni ova više nikada takvu grešku napraviti neće.

Čopor i horda koji dođu sa ulice, kada pojedu koske koje su kao psi zakopali po svojim dvorištima, vinogradima, po porušenim domovima JNA, kada ih poglođu, pojedu, onda bi ponovo, kao čopor hijena, sada više ne kao čopor pasa, nego čopor hijena da izmisle ponovo ulicu 5. oktobra, a danas je 3. decembar 2018. godine, da opet te svoje rupice, koje su natrpale kodžanjama, nekako dopune, da se opet malo preživi.

Nije im dovoljno one hrane što im pare za njih dadoše ovi sponzori spolja, iz Katara, iz ovih čuvenih divnih zemalja, koje ne finansiraju islamski terorizam, nego izgleda da moraju ponovo da se vrate, da uzjašu na budžet Republike Srbije, na grbaču građana Republike Srbije, da ponovo prodaju tenkove i avione za proviziju od hiljadu i po do dve hiljade evra, za cenu manju nego što se prodaje kilo otpadnog gvožđa.

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega.)

Prema tome, ja vas molim da vi napokon danas počnete da primenjujete Poslovnik ili prekinete ovu sednicu, jer ovo apsolutno više smisla nema.

Trpilo je popustilo. Ceo dan mi ovde uzimamo čak i lekove za smirenje da bi ovakvo ne vaspitanje, bezobrazluk i laži mogli da istrpimo. Kraj je, jednostavno, svemu tome. Objasnite im da su davno, davno potrošili sve te kriminalne načine kojima su se dočepali vlasti.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre sa sardnicima, moja pažnja je, pored svih ovih zakona o kojima su moje kolege diskutovale, bila usmerena i na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.

Naime, Pokretu socijalista i meni je, naravno, uvek u fokusu pažnje pitanje pravičnosti i u tom pravcu su bile i biće i dalje rasprave kada dođemo do dela rasprave u pojedinostima kada su amandmani u pitanju, jer smo podneli i određene amandmane na ovaj zakon.

Naime, ono što bih ipak u ovoj načelnoj raspravi želeo da napomenem jeste da je ostala malo nerazjašnjena jedna odredba koja je još u ranijem zakonu, koji se sada menja, bila, a to je da se porez na imovinu ne plaća na zemljište do površine od 10 ari.

Naš stav jeste i mislim da to čak i proističe iz starog zakona, ali smo to amandmanom predložili da se definiše, da se na prvih 10 ari zemljišta ne plaća porez na imovinu od strane bilo kog poreskog obveznika.

Znate, ako neko ima 11 ari, onda je podlezao obavezi da plaća porez na imovinu, a ako je imao 9,99 onda nije. Zašto je ovo još jedan od razloga pravičnosti? To je što je 2014. godine, promenom načina računanja zemljišta, određeni broj građana u Srbiji, prelaskom na digitalni preračun površine zemljišta parcele koje su bile ispod 10 ari su odjednom dobile više od 10 ari, pa ljudi koji su svojevremeno kupovali parcele od 9,5 danas možda imaju i više od 10 ari pa to ne znaju.

Mislim da je apsolutno pravično da svako od imaoca zemljišta na prvih 10 ari, ako je to granična vrednost, a jeste, za koju se ministarstvo opredelilo da je zadrži, ne treba plaćati porez na imovinu, nego samo na ono preko te površine.

Kada sam se već dotakao katastra, zanimljiv je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti vodova. Ovaj zakon je doneo mnogo zanimljivih rešenja osnovnih zakona, a vidimo i neka nova rešenja kada su u pitanju ove izmene i dopune.

Naime, kada govorimo o pravičnosti, i tu se amandmanski reagovalo. Određene vrste potvrda više ne mogu da se dobiju u Republici Srbiji, a koje su državni organi dužni da poseduju, i to su određene potvrde koje se odnose na to da li je nešto bilo predmet overe ili utvrđivanja sudskom presudom u pojedinim sudovima.

Naime, ono što mi je apsolutno, zasigurno poznato, to je da arhiva suda u Obrenovcu ne postoji, tako da je nepravično da građani Obrenovca, bez svoje odgovornosti, na bilo koji način trpe štetne posledice toga što te arhive nema. I u tom delu se reagovalo.

Reagovalo se i u delu za koji mislim da je jedan, uslovno rečeno, sitan ustupak koji će morati da učine notari, a pojednostaviće postupak i građanima i katastru, a to je da predlažemo da su javni beležnici ili kako je to popularno i lakše reći – notari, u obavezi da pored sve dokumentacije koju prilažu da bi neko upisao pravo svojine, su dužni da dostave i potvrdu da su plaćene takse za upis. Time bismo izbegli da građani odlaze u katastar, posebno plaćaju te takse, a samim tim rasteretili katastar obaveze da vodi računa o tim taksama.

Naravno da ni malo ne sme da se smanji kontrola katastra, niti pravo i odgovornost katastra kada vrši kontrolu onog što dobijaju od notara, jer smo u prethodnom periodu, verovatno će to biti još neko vreme dok se stvari ne uhodaju i ne ujednači praksa, bili svedoci da je mnogo zahteva za upis odbijeno, jer notari nisu dostavljali svu onu dokumentaciju koju su dužni da dostave – dokaze o postojanju braka, izjave bračnih drugova, podatke o njima. Vidim da se deo toga ovim zakonom ponovo reguliše.

Ja se samo nadam, kada je budžet za 2019. godinu u pitanju, nisam dovoljno stručan i nadam se da ću ovih dana na to dobiti odgovor, pobrinuo da obezbedi dovoljno sredstava da se usklade i zarade sudijama za prekršaje, odnosno da se te zarade usklade sa iznosima zarada koje primaju ostale sudije, jer svim ostalim pravima i oba-vezama te sudije su izjednačene sa ostalim sudijama redovnih sudova, osim u ovom segmentu.

Čuli smo da je ovaj budžet i vojni budžet, pa jednu nakaradnu konstrukciju da je ratni budžet. Meni je veliko zadovoljstvo da se od 2012. pa do kraja 2018. godine stalo na noge, da se ne mora restriktivno odnositi prema ovim segmentima bezbednosti koji su jako važni za Republiku Srbiju, već se u budućem periodu od plata, od drugih socijalnih pomoći kada su u pitanju pripadnici bezbednosnih snaga, ali i naoružanja, ulaže u Vojsku Srbije. Znate, nije ova Vlada kriva što ta sredstva mora da utroši u to, krivi su oni koji su nas doveli u poziciju da ponovo sada kupujemo neke stvari koje smo imali, a koje su oni, zbog sitnih provizija, prodali budzašto. Danas tome mi plaćamo veliku cenu, ali razlog za to jasno pokazuje ono što se desilo danas.

Mi možemo da kažemo da smo jako ponosni i živimo u Republici Srbiji koja je obezbedila pravdu svima. Znači, svi koji su procesuirani i pred sudovima u Srbiji su tamo gde god su postojali dokazi oglašeni krivim i odgovarali za zločine gde god da su ih počinili.

Danas smo svedoci da je osvedočenom zločincu, dokazanom zločincu, u Bosni i Hercegovini izrečena oslobađajuća presuda. Ovo je pokazalo da životi Srba van Srbije nisu jednako vredni i da nikada više ne bismo došli u situaciju da se i ovako dodatno osećamo poniženima, Vojska Srbije, bezbednosne snage Srbije, ekonomija Srbije mora biti dovoljno jaka da više nikome nikada ne padne na pamet da ugrozi bilo koje pravo bilo kog građanina u Republici Srbiji, ali i bilo kog Srbina koji živi van teritorije Republike Srbije. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovana gospođo ministre, uvažena predsedavajuća, za početak bih samo rekao, ukoliko prekoračim amandmansko vreme, ja bih molio da se omogući korišćenje vremena koje pripada šefu poslaničkog kluba.

Naime, nama zaista usvajanjem ovog zakona i budućem radom cilj, osim prevencije, kada je u pitanju uklanjanje od posledica poplava, jeste da dostignemo nivo sposobnosti, efikasnosti, opremljenosti i uvežbanosti ruskih spasilačkih službi. To je najbolja spasilačka služba koja postoji na svetu. Ona ima svoju posebnu školu, ta škola postoji više od 111 godina i rezultati njihovog rada su bili više nego evidentni 2014. godine.

Naime, Obrenovac neće zaboraviti, a ni Srbija, generala Edurda Nikolajeviča Čižikova, koji je sa svojom ekipom spasilaca stigao u Srbiju za manje od 12 sati. Jedan elemenat svega toga je njihova sposobnost, obučenost, opremljenost, ali jedna od ključnih razloga zbog kojih su oni prvi stigli da pomognu našoj policiji, Vojsci koja se uključila u aktivno spašavanje i evakuaciju građana Obrenovca jeste i postojanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu koji je bio logistika njihovog dolaska, obezbedio sve dozvole u saglasnosti, naravno sa Vladom Republike Srbije za premeštaj grupe spasilaca, za njihov transport opreme, kako drumskim tako i avio putem.

Građani Obrenovca su svojim ponašanjem pokazali da jednostavno to poverenje koje su imali u ruske spasioce je nešto što je zaista nezapamćeno. Jedan od detalja o kojem su i mediji pisali, koji se desio tokom evakuacije jeste bio, kada su ruski spasioci svojim čamcima prišli jednoj zgradi, na drugom spratu se nalazila žena sa malim detetom, gotovo bebom i kada su zatražili od nje da im preda dete u ruke, pitala je – Da li ste vi Amerikanci? Kada su objasnili da su Rusi, onda je rekla da je to u redu, sada imam poverenja, predala je bebu, a potom su i nju prebacili u taj čamac i evakuisali.

Ovo je jednostavno osećaj sigurnosti koji njihova sposobnost i spremnost, a i skromnost se da osetiti ali i jeste nešto što treba da bude cilj. Kao što su brzo i efikasno stigli u Srbiju tako su neprimetno i skromno otišli na drugu lokaciju kada su svoj deo posla obavili, kada je ono što je najkritičnije bilo u Obrenovcu prošlo. Obrenovac to neće zaboraviti. Obrenovac će to uvek poštovati, kao i Srbija, ali Obrenovac neće zaboraviti bitange koje su vladale do 2012. godine, koje su potpuno uništile sistem civilne zaštite, koji su ugasili, uništili Vojsku Srbije, koji su kasarnu u Obrenovcu, gde je bila smeštena jedna od najvećih inžinjeriskih jedinica u bivšoj Jugoslaviji očigledno ne slučajno, jer u Obrenovcu se ne samo od poplava brani Obrenovac, već se brani i Beograd. Jednog dana kada im se to prohtelo, da bi sve rasprodali, uništili i uradili sa vojnim efektivima Vojske Srbije, izveli kompletni garnizon na vojnu vežbu i nikad ga vratili nisu.

Zamislite da je od 12 amfibija koje je bilo u Obrenovačkoj kasarni, opstalo više od te jedne koja je bila ispravna i koja je izuzetno mnogo značila za evakuaciju na najkritičijim mestima, opstalo svih 12. Nisu opstale, već su završile u starom gvožđu za sitne pare i za debele provizije koje je bivši ministar koji je vladao do 2012. godine strpao sebi u džep da bi završio za plac i zgradu na Vračarskim pašnjacima.

Iz tog razloga i postoji inicijativa Obrenovčana koji pamte 2014. godinu, razumeju migrantsku krizu i potrebu da se ovog trenutka u kasarni u Obrenovcu smešteni migraniti, ali obzirom da ta kriza, po onome što mi vidimo, jenjava, da se njihov broj smanjuje, s pravom očekujemo da budući centar za obuku spasilačkih jedinica, njihov smeštaj, a i kad se steknu uslovi vraćanje barem delimično ozbiljne inžinjerinske jedinice u kasarnu u Obrenovcu ova Vlada realizuje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je jedna jako važan zakon koji kamo lepe sreće da je u ovakvom tekstu postojao pre desetak godina.

Međutim, ne vredi za prosutim perjem se ne plače i ono što smo morali da istrpimo 2014. godine je očigledno uticalo na kvalitet ovog zakona koji se donosi. Ono što je možda jedno od apsurdnih situacija koje moram da pomenem jeste da je opština Obrenovac imala plan odbrane od poplava i to je možda jedna jedina ili jedna od retkih opština u Republici Srbiji koja ga je imala i on je donet još 2010. godine. Ono što nismo imali, nismo imali ono što član 4. treba da definiše u nekom budućem periodu, a to je zaista upravljanje rizicima i katastrofama potpuno definisano i precizno razrađeno kada su u pitanju koordinacije, usklađivanje procedura, usklađivanje planova delovanja svih institucija i subjekata koji treba u tom segmentu da deluju.

Ovaj zakon to otvara kao mogućnost, zaokružuje na odgovarajući način i jednostavno moramo biti svesni da postoji neko vreme za koje treba i ovaj zakon i ostvari svoju funkciju u punom obimu. Znate, zasnivati reakcije pojedinaca i učešće njihovo i u procenama rizika i otklanjanja posledica koje nastanu posle katastrofa na onome što smo naučili u neka davna vremena služeći redovne vojne rokove ili dok je postojala organizovana civilna zaštita, koju su praktično 2000. godine kada su došli oni koji predstavljaju najveću elementarnu katastrofu koju je Srbija ikada pretrpela, oni dosovski pučisti, potpuno razorili, je jednostavno nešto što se ne sme više prepustiti budućem vremenu.

Stigle su nove generacije koje nisu obučene, koje nisu naučene kako treba u određenim situacijama postupati i kako određene zahteve onih koji su ovlašćeni da izdaju naredbe kako ih ispuniti na odgovarajući način da bi se ili preveniralo nešto što se očekuje kao mogući rizik ili katastrofa ili kako se ponašati za vreme rizika, odnosno rizičnih situacija, odnosno kako postupati kada se posledice otklanjaju.

Nama jeste cilj da zaista jednog dana imamo službu koja će se baviti spašavanjem biti efikasna i sposobna kao što su to ruski spasioci, ali najvažnije je i najbolje bi bilo da sve od sredstava što uložimo u to nam nikada u praktičnom životu ne zatreba. Najbolje uložen novac jeste novac koji se ulaže u prevenciju i za koji nikada ne bude potrebe da se u praksi potroši i realizuje. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre sa saradnicima, više je nego očigledno da je ovaj predlog zakona zasnovan zaista na dobroj analizi svih onih nedostataka koje je imao Zakon iz 2009. godine, iako popravljan 2011. i 2012. godine, očigledno nije izdržao poplave 2014. godine koje su zadesile Obrenovac. Dobro je što ovaj zakon stvara osnove za postojanje i funkcionisanje sistema i to je upravo nešto što je glavna karakteristika ovog zakona.

Znate, ne možemo mi uvek da se oslonimo na to da će kao kada se desilo 2014. godine, posvećenost ljudi, pojedinaca, kako običnih građana, tako i najvišeg rukovodstva Republike Srbije nadomestiti nedostatak sistema i propuste koji su nastali od 2000. do 2012. godine potpunim uništenjem civilne zaštite, Vojske Republike Srbije i ostalo. Posvećenost građani Obrenovca jako dobro pamte, pamteći situaciju u kojoj je i ovde prisutan ministar, Nebojša Stefanović, zajedno sa Aleksandrom Vulinom lično nadgledao, evakuaciju majki sa decom iz osnovne škole „Jefimija“ koje su evakuisane u poplavnom talasu jedinom amfibijom koja je preživela prethodni režim. Jedina amfibija u Srbiji koja je bila ispravna, koju ove bitange nisu uspele da prodaju, raščerupaju i za to uzmu sitnu proviziju, ne vodeći računa o građanima Srbije.

Znam dobro da ste bili tamo, sačekali cele tri, tako da kažem, ture, da ljudi budu evakuisani. Ali, znate, ne smemo da se uvek oslonimo na to da će posvećeni ljudi nadomešćivati nedostatak sistema i zakona. Ja samo, ni u najluđim snovima i najgrađim snovima, ne smem da zamišljam kako bi prošao Obrenovac u evakuaciji, a i u obnovi da je nekim slučajem u tom trenutku predsednik Srbije bio, ne daj bože, Boris Tadić, da je umesto Bate Gašića na funkciji bio Šutanovac, da je umesto Dikovića bio načelnik Generalštaba Ponoš, i nekom nesrećom, ne daj da nas je zadesila, da je umesto Aleksandra Vučića, kao premijera, bio Mirko Cvetković na čelu Vlade Republike Srbije.

Ovaj zakon je zato jako dobar, ne otvara prostor za greške i nadam se da će njegovo doslovno sprovođenje raditi kako na preventivi, tako i u svakom otklanjanju posledica od bilo koje katastrofe koja može da se nadvije nad Srbijom. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Drugarice i drugovi dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, apsolutno je jasno da stari zakon o smanjenju, sada već možemo da kažemo, stari, smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednih situacija koji je donet 2009. godine, menjan 2011. godine, dopunjavan 2012. godine, jednostavno nije izdržao pred nesrećama i katastrofama koje su se u Srbiji desile u međuvremenu.

Očigledno je da je ovaj predlog zakona koji se nalazi pred nama, jedan zaista kvalitetan predlog da se prevaziđu svi nedostaci koji su uočeni nažalost na praktičnim primerima i koji su možda uticali da šteta od katastrofa koje su zadesile Srbiju u ovom periodu, bude i veća nego što je morala da bude.

Naime, dobro je što ovaj zakon, za razliku od prethodnog zakona i situacije kakvu smo imali u Republici Srbiji, na vrlo jasan i precizan način definiše šta su čije obaveze, šta su čija prava.

Ono što je važno, važno je da postoje jasno definisani prioriteti, a to je da se život građana stavlja na prvo mesto, da se prevencija ponovo uključuje i vraća u sistem, a uspostaviti sistem kada ga neko jednom praktično uništi i rasturi je jako ozbiljan, težak i mukotrpan posao.

Naime, paralelno sa materijalnim sredstvima koja treba da potpomognu i olakšaju da se preduprede katastrofe ili kada do njih dođe, da štetne posledice budu što manje, ujedno se mora raditi ponovo na obuci građana, na podizanju svesti i jednostavno, prihvatanju jedne činjenice da bez dobro organizovanih građana na nivou lokalne samouprave koji će biti jasno koordinisani, svesni i učestvovati u svim postupcima i procedurama koje budu predviđene za pojedine elementarne nepogode, nema dobrih rezultata ni na prevenciji, ni na smanjenju štete, a ni na otklanjanju posledica. Hvala.