Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poslanička grupa Pokret socijalista Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke će u celosti podržati Predlog za izbor sudija i državnih tužilaca koji se biraju po prvi put na ovu funkciju.
Iskreno sam se nadao da će ova diskusija proteći tako da ne ostavi nikakvu ni dilemu, ni traga na kvalitet izbora koji je očigledan, vidi se iz biografija, vidi se iz obrazloženja koja su data. Ono što zaista ja lično podržavam, a vidim da se neke kolege barem u tom delu slažu sa mojim stavom, a to je jako važno, da je najveći broj onih koji su ovde predloženi došao upravo iz pravosuđa i iz tužilaštva, ni malo ne potcenjujući ni umanjujući vrednost i značaj Pravosudne akademije.
Ponoviću za trenutak ono što sam i na odboru rekao kada je u pitanju izbor ovih ljudi. Zaista smatram da su Visoki savet sudstva i Državni savet tužilaca imali jako težak, ali verovatno i jako sladak zadatak, a to je da među najboljima odaberu one koji su najbolji. Siguran sam da nisu napravili nijednu grešku, upravo iz svih ovih razloga koje sam naveo. Nekorektno je ovde ostavljati bilo kakav trag i bilo kakvu sumnju u nepristrasnost, kvalifikovanost ljudi koji su prvo radili u tim komisijama, a ujedno i samih kandidata.
Nisam želeo da ovo kažem, ali zaista ne može da se to ne pomene, da sam zaista ostao u trenutku bez teksta, što mi se jako dešava, slušajući uvaženog kolegu Balšu Božovića, kako on priča o ugroženoj nezavisnosti sudstva. Možda i nije slučajno što je stranka kojoj pripada upravo odabrala njega da takve kvalifikacije ovde danas deli, jer u neka vremena je bio maloletan ili nije bio u politici, pa možda on i može jedini da skupi hrabrosti da ovakve neistine govori građanima Srbije i da ih govori ovde u ovom parlamentu.
Ono što je nesporna istina, a to je da je najveća nesreća koja je ikada mogla da zadesi pravosuđe u Srbiji upravo reforma koja se desila 2009. godine, kada je 31.12.2009. godine prestao mandat 837 sudija u Republici Srbiji. Da li postoji gori udar na nezavisnost i samostalnost sudstva od toga što je učinjeno krajem 2009. godine u istoriji srpskog pravosuđa? Do tog trenutka niko nikada nije postavio na brutalniji način pitanje nezavisnosti sudstva.
Ono što ću slobodno da izgovorim ovog trenutka, poznajući mnoge kolege koje su tog dana prestale da budu sudije jednim bahatim, bezobraznim, nevaspitanim ponašanjem, imamo i gore izraze, ali ovaj dom ne zaslužuje da ih čuje, 837 najkvalitetnijih sudija, najpoštenijih sudija u Srbiji je ostalo bez posla, ostalo je sudstvo bez 837 ljudi u koje je decenijama ulagano, u njihovo iskustvo, u njihovu znanje, u njihovu nezavisnost. Na osnovu kojih kriterijuma to, gospodine Balša, ste odabrali 2009. godine da ovi ljudi nisu dostojni, da ne znaju svoj posao i izložili ih stubu srama?
Srpsko pravosuđe, od kojeg ne odvajam ni tužilaštvo kada govorim da u tome budemo jasni, i danas trpi posledice te gluposti koja je napravljena ne znam u čije ime i za čiji račun. To najbolje znate vi. Da imate i malo poštenja, rekli biste ko vas je naterao da srpsko pravosuđe unazadite za narednih 50 godina. Desetine hiljada predmeta se danas vuku po sudovima zato što je upravo 2009. godine mnogima prestao posao, napravili ste mrežu sudova koja je bila potpuno disfunkcionalna, koja nije imala veze sa životom, nije imala veze sa realnošću. I vi danas pričate o nekakvom uticaju na nezavisnost sudstva?! Pa, kako vas nije sramota? Ali stvarno, iskreno vas pitam, kako vas nije sramota? Da li mislite da ćete ponavljati jednu laž hiljadu puta u ovom domu, na televiziji, u Skupštini i gde god stignete, i da će neko poverovati da je to istina? Pa neće.
Danas je srpsko pravosuđe preopterećeno predmetima koji su nasleđe gluposti koju je napravila ekipa na čelu sa tadašnjom ministarkom Malović, sa Homenom i svim onima koji su joj pomagali u svemu ovome. Da li vi mislite da možete sada da uzmete gumicu, da obrišete i kažete – puj pike, to ne važi? Sada će neko za godinu dana da ispravi nešto što ste vi vratili vekovima unazad? Sramota! Stvarno sramota.
Zašto se, gospodine Božoviću, kada već pominjete amnestiju i gospodina Tomislava Nikolića, ne setite 10. aprila 2001. godine? Ako ste bili maloletni, mogli ste pročitati.
Zakonom je amnestirano 229 zatvorenika, od toga samo 16 iz opšteg kriminala, ostali su svi bili osuđeni za neprijateljsku delatnost protiv ove države. Svaka vam čast, i vama i onima koji su tad bili ispred vas u ovom parlamentu. Godine 2001. Albin Kurti je amnestiran, koji je osuđen na 15 godina zatvora i pušten od strane tadašnjeg tzv. predsednika Jugoslavije gospodina Vojislava Koštunice, velikog legaliste. Gde su braća Mazreku i 143 člana Đakovičke grupe? Zašto o tome niste pričali, ako pričate o udaru na nezavisnost i spoljnim pritiscima i uticajima? Zaista, da li je za vas kriterijum koji ste primenjivali u „Sablji“ kriterijum bio i 2009. godine? Izgleda jeste. To je vaš manir. Tu ste vi pokazali da je to jedini način kojim vi tretirate pravosuđe u Srbiji. Ako nije onako kako vi mislite, onda znači ne treba ni da postoji.
Uvažena gospodo, ovo je strašno čuti u ovoj Skupštini. Gospodo draga, ja zaista retko kad izgubim nit, ali ne znam i ne razumem o kakvom dijalogu mi sad ovde pričamo koji će neko voditi o funkcionalnosti i efikasnosti pravosuđa. Pravosuđu treba da se stvore uslovi i pretpostavke za njegovu apsolutnu nezavisnost. Ovo što danas radimo, ispravljamo lagano greške da ne bismo upali u zamke u koje su upali 2009. godine. Dobro je što nijednog trenutka, iako su mogli, i Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, nisu posegli za jednim pragmatičnijim rešenjem koje bi vrlo brzo razrešilo nagomilane predmete, i to enormnim zapošljavanjem ili zahtevima za ogromnim uvećanjem broja sudija, ali mislim da će i to morati da dođe na red, sa još jednom procenom, jer ljude koji rade u pravosuđu smo preopteretili ovim nasleđem koje imaju i ne može se samo propisati određeni broj predmeta koji neko mora da reši i time reći – pravosuđe će zbog toga biti efikasno.
Očigledno je da je Visoki savet sudstva dobio jednu novu i svežu krv, kao i Državno veće tužilaca, koje je ovaj posao izgleda rešilo da radi temeljno i odgovorno, osim u personalnom delu. Mislim da mnogo prostora postoji i u poboljšanju i samih procesnih zakona na kojima treba raditi, pojednostaviti postupke, rasteretiti sudije, rasteretiti tužioce, barem onih banalnih stvar. Znate, možda je pre 20 godina to bila samo imaginarna misao, ali danas je to vrlo jednostavno i efikasno. To je uvesti snimanje toka suđenja i u krivici i u parnici i time rasteretiti sudije i fizičkog napora i omogućiti im da se skoncentrišu i budu apsolutno posvećeni onom delu koji je najbitniji, a to je utvrđivanje nespornih i bitnih činjenica i deljenje pravde. Ne bi time ljudi koji rade u sudu kao daktilografi ostali bez posla jer bismo omogućili da kroz stenobeleške nijedna jedina reč koja je izrečena u sudnicama ne bude tačno uneta, preneta i posle toga korišćena.
Mnogo toga još ima što bi se moglo pojednostaviti u procesnim zakonima. Mislim da treba raditi i dalje na edukaciji, kako ovih novih, pratiti ih, koje ćemo, nadam se, zasigurno i izabrati ovako kako ste vi predložili, ali tako i ljudi koji već rade u pravosuđu. Znate, to je neophodno jer zakoni se svakodnevno menjaju i tim ljudima treba stvoriti mogućnost da budu svakodnevno informisani i omogućiti im da ne moraju da razmišljaju ni o čemu drugom, osim o bavljenju svojim poslom, da ne budu opterećeni egzistencijom onoliko koliko to u državi Srbiji je danas moguće i izvodljivo.
Ponavljam još jednom, sa zadovoljstvom, u danu za glasanje glasaćemo za predložene kandidate. Siguran sam da ste svoj zadatak ispunili i verujem da ovi koje ste odabrali i predložili će opravdati naše poverenje. Hvala.