Zahvaljujem, predsedavajući.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, pre nego što krenem po amandmanu, nećete mi zameriti zasigurno da obavestim i članove ovog parlamenta i građane Srbije koji do sada to nisu saznali, da je Vlada Republike Surinama dana 27. oktobra 2017. godine donela odluku o povlačenju priznanja republike Kosovo i istu notu uputila tzv. republici Kosovo.

Što se tiče zakona o dualnom obrazovanju, sve pohvale za nameru iskazanu kroz ovaj zakon i za ono što se može naslutiti da će ovaj zakon u budućem periodu doneti. Apsolutno je neprimereno dovoditi građane Srbije u zabludu svojim istupima iz ovog doma, nastupajući kao da se zakonom o dualnom obrazovanju, kojim se u stvari naše školstvo samo dograđuje, otvara i pruža mogućnost za jednu dodatnu praktičnu, kvalifikovanu obuku budućih majstora proizvodnih radnika, kao da se time ukida sve ostalo srednjoškolsko obrazovanje u Srbiji i da više neće biti gimnazije niti bilo kojih drugih škola.

Građani Republike Srbije, to jednostavno nije tačno. Niko na silu neće morati da ide u školu u kojoj će se obavljati dualno obrazovanje. Potpuno je bezobrazno i neprimereno da se to na takav način građanima Srbije prezentuje. Verujem da građani Srbije to apsolutno znaju i da su svesni toga, ali mislim da to treba podvući zbog jednog neprimerenog stava opozicije. Dobri majstori ne nastaju tako što čitaju knjige, tako što o tome čitaju sa interneta, već praksom, na radnom mestu, u radionici školskoj, a u Srbiji definitivno kao posledica načina na koji smo bili školovani poslednjih dvadesetak godina mi danas nemamo kvalitetnog majstora.

Građani Srbije, zapitajte se samo ko danas kao priučeni majstor kreči vaše stanove, popravlja vaše veš mašine, popravlja uređaje, belu tehniku i sve ostalo. Da li je sramota biti radnik, od svog rada živeti? Ovo je čista demagogija, građani Srbije, uvažene kolege. Ja ne znam dokle će nastaviti kolege iz opozicije da na ovakav način vređaju jednu časnu i dobru nameru?

To što će učenici koji stiču znanje, osposobljavaju se sutra da budu dobri radnici, kvalitetni, osposobljeni da se uključe u proces rada, će imati mogućnost da za to budu još i plaćeni i da se to kritikuje, to je stvarno nonsens svih nonsensa. Hvala lepo.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti iz jednog prostog razloga jer dualno obrazovanje je samo još jedna u nizu mogućnosti koju će naši učenici dobiti kao mogućnost i prostor da odaberu na koji način će trasirati svoj dalji životni put.

Jako je licemerno kada o stvaranju jeftine ili robovske radne snage govore oni koji su to sprovodili u delo dok su bili na vlasti. Robovska i jeftina radna snaga je stvarana pljačkaškom privatizacijom jer ne postoji jeftinija radna snaga nego kada zbog gubitka gotovo milion radnih mesta u zemlji Srbiji diplomirani pravnik mora da ide da radi na građevini, kada poslodavac dođe u priliku da ucenjuje diplomiranog pravnika, umesto da angažuje kvalifikovanog zidara koji zna koliko vredi njegov rad. Na taj način se stvara robovska pozicija bilo kome, kada diplomiranog inženjera ili mašinskog inženjera dovedete u poziciju da uzima hleb i posao nekome ko je moler. Tako je stvarana robovska radna snaga.

Ovo sa dualnim obrazovanjem je prava mogućnost da onaj ko želi da se bavi poslom, da bude majstor, da živi od svog zanata, može da stekne odgovarajuće obrazovanje, da nastavi da radi i ni na koji način nije uskraćivanje mogućnosti za dalje školovanje ili mogućnosti bilo kome za školovanje. Dragi građani Republike Srbije, ove laži koje slušamo već su zaista prevazišle svaku meru. Verujem da ćete vi to znati da ocenite na izborima. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zaista je krajnje drsko i neprimereno da o radu Aleksandra Vulina i o najuspešnijem periodu rada Republičke inspekcije rada govori neko ko je podržavao i učestvovao direktno u vlasti koja je ostavila milion ljudi bez posla, milion porodica gladnih, ko zna koliko stotina hiljada građana Srbije bez overenih zdravstvenih knjižica, bez mogućnosti da se leče, onaj ko je podržavao ministre odbrane koji su uništavali vojne efektive, a ne znamo kako su se ti poslovi na uništavanju efektivne odrazili na njihovu ličnu efektivu, na njihovo ubrzano sticanje imovine, na vračarske pašnjake, na zgradama na vračarskim pašnjacima, i pitamo se da li postoji direktna veza između jednog i drugog. Hvala.

Verujem da ćete imati prilike da čujete što šta pametno.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi članovi Vlade, poštovani premijeru gospođo Brnabić, najpre želim da vam čestitam više nego uspešnih prvih 100 dana rada ove Vlade.

Kada smo glasali za vas kao premijera i vaš predlog sastava Vlade Republike Srbije, apsolutno smo bili sigurni da ćete nastaviti uspešan put oporavka Srbije koji je počeo 2012. godine. Ono na šta mi iz Pokreta socijalista posebno ponosni jeste vaša odluka da jedno od najvažnijih ministarstava, Ministarstvo odbrane poverite našem predsedniku Aleksandru Vulinu. Naša ocena je da je pored izuzetno pozitivnih rezultata u oblasti privrede, finansijske konsolidacije, stvaranje uslova za nove investicije, za očuvanje političke stabilnosti, za očuvanje stabilnog kursa, očuvanje političke i vojne neutralnosti, izuzetno značajno jačanje snage Vojske Republike Srbije i podizanje njene borbene gotovosti i ispunjavanje svih očekivanih obaveza koje su pred nju postavljene.

Od tih prioritetnih zadataka posebno je uočljivo da Vojska Srbije je uspešno angažovana na obezbeđenju administrativne linije prema AP KiM i kontroli kopnene zone bezbednosti. Nadasve je izuzetna kontrola i suvereniteta vazdušnog prostora Republike Srbije, zaštita bezbednosti državne granice Republike Srbije prema Republici Bugarskoj i Republici Makedoniji, koje zajedno realizuju Vojska Srbije i MUP.

Vidi se da jedan od ključnih prioriteta na kojima se radi jačanje operativnih sposobnosti Vojske Srbije, a to jasno ukazuju realizovane vežbe komandi jedinica logorovanja Vojske Srbije, sprovedena je osnovna i specijalisitčka obuka za više od 1.000 vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka, opremanje i modernizacija i naoružanje vojnom opremom, opremanje 1.500 vojnika snage Vojske Srbije za hitno reagovanje, nabavka šest migova 29 itd.

Rezultati takvog angažovanja su više nego uočljivi i merljivi, jer je 470 pripadnika Vojske Srbije učestvovalo u realizaciji osam multinacionalnih vežbi, na bojnom gađanju ciljeva pripadnici 250. raketne brigade su ostvarili stoprocentne pogotke na poligonu „Šabla“.

S obzirom da samo zadovoljan vojnik može dati još bolje rezultate, interesuje me šta će u narednom periodu Vlada Republike Srbije, Ministarstvo odbrane činiti na poboljšanju standarda pripadnika Vojske Srbije, uvećanju broja pripadnika Vojske Srbije kroz prijem novih profesionalnih vojnika i posebno me interesuje do kog nivoa je podignut stepen rentabilnog rada namenske industrije?

Zamolio bih vas da nam kažete u kakvom stanju je deo budžeta koji je namenjen za finansiranje Ministarstva odbrane za 2017. godinu i da li tu ima dovoljno sredstava za sve ono što je namenjeno i planirano da se dovrši?

Da nam kažete, ukoliko znate, ali mislim da bi time u svakom slučaju Vlada trebala da se pozabavi, gde su završila sredstva koja potiču od uništavanja 500 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, 20.000 lakog naoružanja, 282 tenka, 220 transportera, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih bacača, da li su ta sredstva završila u vojnom budžetu, da li su uopšte naplaćena? Da li su korišćena za podizanje nivoa i standarda Vojske Srbije ili su možda nekim slučajem korišćena za ubrzanu gradnju na vračarskim pašnjacima?

Pored toga vas molim da nam kažete u budućem periodu, obzirom na rezultate koje su naši vojnici ostvarili na gađanju ciljeva na poligonu „Šabla“, na međunarodnim vojnim igrama 2017. godine u disciplinama tenkovski viapon i poljska kuhinja, 2017. godine u Ruskoj Federaciji na poligonu „Alabino“, gde je naš Mladen Nikić iz Druge brigade proglašen za najboljeg komandira tenka u konkurenciji od 57 posada iz 19 zemalja, ko je njega naučio tome?

Da li su ga naučili možda generali iz Brisela, generali sa Vest Pointa, ili je ta saznanja imao prilike da stekne od naših, proverenih, čestitih i najpoštenijih ratnih generala, generala Lazarevića, Delića, Šljivančanina i svih onih koji su nosili na najčestitiji mogući način uniformu vojske u vreme bombardovanja 1999. godine?

U kom smeru će ići njihova dalja obuka i njihovo unapređenje? Očigledno da ni to što vojska nije bila finansirana na odgovarajući način, nije umanjilo želju i volju pripadnika Vojske Srbije za sticanjem znanja i za postizanjem izuzetnih rezultata.

U kojoj meri i na koji način će se i dalje širiti saradnja između Vojnomedicinske akademije i civilnog sektora i da li postoje mogućnosti da se obim usluga koje Vojnomedicinska akademija pruža u civilnom sektoru, još više proširi i time proširi standard svih naših građana?

Zahvaljujem predsedavajući.

Dobro je što je napokon tzv. i samozvana elita prestala 2012. godine da vodi Srbiju u propast, a kakva su oni elita govori i to, jer elitom smatraju lažnog Zaštitnika građana, propalog predsedničkog kandidata koji je na Pravnom fakultetu u Beogradu na rimskom pravu imao ocenu sedam, iz istorije države i prava osam, iz ustavnog prava 6, iz uvoda u građansko pravo šest, iz krivičnog prava šest, iz političke ekonomije sedam, iz porodičnog prava sedam, iz društveno-političkog sistema osam, iz organizacije udruženog rada šest, iz radnog prava sociologije šest, međunarodnog privatnog prava sedam, građanskog procesnog prava šest.

Za njih je to elita, a nije elita Aleksandar Vučić koji je iz uvoda u građansko pravo imao devet, iz ustavnog prava 10, iz krivičnog prava devet, iz političke ekonomije 10, iz porodičnog prava 10, iz obligacionog osam, iz međunarodnog javnog devet, iz naslednog prava 10, autorskog prava 10, iz društveno-političkog sistema 10, iz organizacije udruženog rada 10, iz međunarodnog privatnog prava 10, građanskog procesnog prava 10.

Ta elita, takozvana, srećom je otišla u prošlost i ta elita neće određivati ni ko će biti elitni predavači na Vojnoj akademiji i ko će našim pitomcima prenositi svoja znanja, i očigledno neće ispuniti želje svojih finansijera i nalogodavaca, a to je da Srbija pređe sa puta neutralne, samostalne i nezavisne zemlje. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dozvolili ste povredu člana 107, 108. i 109. Poslovnika. Možda povredu člana 107. niste mogli da sprečite unapred, ali ste bili dužni da primenite član 108. i član 109. Ovako besprizorno vređanje ovog doma, srpskog naroda, nazivanjem najčestitijih, najvećih, najpoštenijih i najhrabrijih vojnika i generala Republike Srbije koje je ikad imala genocidnim ljudima, vi niste smeli da ostavite nekažnjeno. Ovo je uvreda za svakog čestitog Srbina. Možda je gospođa koja je to izgovorila promenila partiju, ali svoj način razmišljanja očigledno nije. Hvala.

Nemam običaj, uvažene kolege, da predlažem da se neki amandman ne usvoji, ali ovaj amandman zaista ne treba usvojiti jer su Vlada i nadležno ministarstvo prepoznali potrebu da one koji su 2000. godine na juriš otimali radna mesta u organima uprave, donosili stolice od kuće i izbacivali radnike nikada nisu stekli kvalifikaciju, sa sobom nisu doneli ni domaće vaspitanje, niti izgrađene stavove o tome kako radi uprava. Treba ih prevaspitati, treba im pružiti mogućnost posle ovih 17 godina, za koje vreme nisu uspeli da to steknu, da steknu radne navike, da rade u korist građana, a ne mogu da dobiju otkaz jer je to jako komplikovano. Iz tog razloga mislim da ovaj amandman ne treba podržati. O stranačkom zapošljavanju najmanje treba da pričaju oni koji su veterinarske tehničare ubacivali na mesta gde rade diplomirani pravnici, gde su neškolovani izbacivali školovane 2000. godine i do današnjeg dana nisu naučili ništa. Hvala.

Zahvaljujem.

Stvarno ne verujem da predsednik tzv. političke grupacije ni manji procenat ni veće dreke ovakve gluposti i nebuloze može da smisli sam. Pošto mu je očigledno nestalo novca ili nije dovoljno od onoga što otima od svojih odbornika u Čačku i na drugim mestima, sad se izgleda obratio na drugu stranu, da po porudžbini od onih koji ne žele da vide Aleksandra Vulina i koji ne žele neutralnu Srbiju vređa sve što mu padne na pamet i lupa gluposti kakve zaista nisu primerene za ovaj dom.

Zarad istine i javnosti, iako to njemu ne vredi ponavljati, Aleksandar Vulin nije služio vojsku iz zdravstvenih razloga. Završio je Pravni fakultet, državni Pravni fakultet i završio je Nacionalnu akademiju za bezbednost, najvišu srpsku ustanovu kada je u pitanju nacionalna bezbednost.

Ja znam da oni koji su pisali tekst gospodinu ni manji procenat ni veće dreke bi želeli da je Aleksandar Vulin završio kurs u SAD za sprovođenje zakona ili je možda bio u Maršalovom centru za bezbednost u Garmiš-Partenkirhenu kao vlasnik vračarskih pašnjaka, ali za razliku od tih koji su prošli te kurseve, koji su uništili 500 tenkova, 220 oklopnih sredstava, 20.000 lakog naoružanja, 282 tenka T-55, 200 oklopnih transportera, haubice, 1.100 protivavionskih topova, 26 višecevnih bacača. Ova Vlada i Aleksandar Vulin kao ministar odbrane se bore da vrate Vojsku Srbije na mesto koje joj pripada.

Neka oni minimiziraju šta god hoće, ali MIG-ovi su stigli u Srbiji, stići će i S-300, stići će i drugo naoružanje. A to što onima koji plaćaju gospodina ni manjeg procenta ni veće dreke, za kojeg ne glasaju ni njegovi rođaci u selu Vranići, meni je jako žao, želja im se neće ispuniti. Srbija će biti stabilna vojna sila u budućnosti i napredovaće i dalje. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Iako nemam običaj, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati, jer ovo je zaista pokušaj da se uskrati pravo deci koja nisu svojom voljom u Republici Srbiji da ovo vreme koje moraju da provedu ovde posvete svom obrazovanju i školovanju. Ovo zaista, ne samo da je nehuman predlog, nego je anticivilizacijski čin i staću na ovim komentarima, jer bojim se da zaslužuju još mnogo ovakvih epiteta. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja razumem da ponekad ni mojih 180 kilograma ne primetite blagovremeno, ali moram da ukažem na povredu Poslovnika, jer ste dozvolili da se prvo povredi član 103. stav 6. jer na osnovu očigledne zloupotrebe Poslovnika, niste primenili mere koje ste dužni, a to je da izreknete mere iz člana 108. i 111. ovog Poslovnika, i ne samo to, nego u toku replike ili povrede Poslovnika, ja više ne mogu da znam šta je učinjeno od strane govornika, je upotrebljen termin „najezda“ za migrante.

Time je učinjena povreda dostojanstva ovog Doma, jer zna se zašta se koristi termin „najezda“.

Pogotovo bi to trebalo da zna neko ko tvrdi da ima neko obrazovanje koje javno prikazuje da ima.

Ja vas molim da Poslovnik primenjujete doslednije, a pogotovu prema grupaciji od koje se da očekivati i da ne budete previše tolerantni prema njima, jer oni umesto da budu tolerantni, jer im nije smetalo kada su iza njih stali pripadnici LGBT populacije, kada su plakali ambasadorima stranih država, da bi ušli u ovu Skupštinu. To je za očekivati da ne prime uticaj Franke Petre i Ivana Pernara na svoje ponašanje, na svoje istupe u ovoj Skupštini, ali vi ste tu da to sprečite i da koristite ovaj Poslovnik za ono za šta je namenjen. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, PS-NSS-USS će podržati predloge Zakona o visokom obrazovanju i Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji su danas na dnevnom redu.

Pre svega, želim da čestitam Ministarstvu, obzirom da sam pratio ceo proces dolaska do ovih rešenja, na tome što su zaista izuzetan napor u prethodnih godinu dana uložili da ovaj tekst bude ovog kvaliteta i izuzetno primenljiv i koristan za one koji su nama najvažniji, a to su naša deca, kako će ubuduće biti obrazovani i kakvo ćemo obrazovanje njima pružiti, da dođu do ovog rešenja, uvažavajući i sugestije struke.

Onaj ko je to pratio, mogao je da vidi kako su se nacrti zakona, koji su bili u radnoj verziji, menjali nakon svakog od sastanaka, dopisa, komunikacije sa bilo kime ko se mogao smatrati relevantan za pomoć u sačinjavanju svega ovoga.

Prema tome, javna rasprava je ovde jedna od onih koja treba da bude za primer i u svim drugim postupcima, ako radimo zakone koji, tačno je, nisu ni najkrovniji, ali su sistemski zakoni, i oni su zakoni koji su jako važni za budućnost Srbije.

Ono što je dobro i što zasigurno u celoj toj javnoj raspravi, a i iz ove rasprave će proisteći da na krajnji tekst ovog zakona će imati uticaja oni koji imaju dobru volju, dobru nameru prema svemu ovome i imaju dovoljno znanja da pomognu, eventualno i sa amandmanima koji su predloženi da se ponešto koriguje i da se dobije još kvalitetniji tekst od onoga. Siguran sam da u toj grupaciji tih neće biti onih koji ne mogu da računaju ni na podršku svojih kolega sa fakulteta, jer ih nemaju, ni svojih drugova iz vojske, jer ih nemaju i onih koji možda su čak naslutili kao mogućnost, sa svojim visokoumnim znanjem, da uticaj kroz osnivanje obrazovnih ustanova mogu da imaju neke mahinatorsko-manipulatorske vinarijske organizacije koje za sebe mogu da tvrde da imaju jedinstvene patente da u proleće 2007. godine zasade čokote na zemlji koja nije njihova, da u jesen dobiju to zemljište u zakup, pa onda nisu znali ili im je javila strina da se to treba uraditi na vreme i u tom periodu, da bi mogli da ostvare i refundiraju od države 555 hiljada evra.

Ovakve stvari, kada su u pitanju neki budući osnivači ili suosnivači prosvetnih ustanova, ja sam siguran da nema prostora i da se o tome mora povesti računa kada se budu odobravale neke buduće registracije, pa makar to bile i neke kvazi pravno-birotehničke škole iz koje bi moglo da proistekne da nekom padne na pamet da sam sa samim sobom zaključi ugovor sa zelenaškom kamatom od 10%, ili ne daj Bože, da dobije poriv iz predškolske ustanove da izbacuje čoveka iz voza zato što govori engleski jezik.

Ovim Predlogom zakona vi ste sve ovakve moguće budalaštine eliminisali, zatvorili prostor za to i očigledno vrlo iskustveno, na osnovu ovog perioda koji je bio iza nas, krenuli u jednu ozbiljnu reformu i stvaranje jedne ozbiljne podloge da se obrazovanje u Srbiji vrati na mesto koje to zaslužuje.

Meni je veliko zadovoljstvo da sam jedan od onih koji je podsećao još pre više od godinu dana da je vaspitanje nešto što je ključna stvar koja se mora vratiti u obrazovni sistem Republike Srbije.

U ovim zakonskim predlozima vi ste za to stvorili više nego dovoljan prostor, stvorili obavezu, a na svima nama je da obezbedimo uslove i mogućnost da

prosvetni radnici zauzmu svoje mesto u društvenom sistemu, da budu poštovani na način kako su nekad bili poštovani.

Nije samo materijalni status nešto što kod čoveka izaziva zadovoljstvo i volju da radi svoj posao, već je njegov status kakav uživa u svojoj sredini u svom okruženju.

Činjenica da su nesretna vremena koja su bila u proteklom periodu, pogotovo od 2000. do 2012. godine kod nas to poprilično ruiniralo u jednoj besomučnoj trci za nekakvim izmišljenim ocenama po svaku cenu za sopstvenu decu, u stvari problem roditelja koji su na svaki način želeli da dođu do toga da dete u diplomi ima visok prosek ocena, a šta stvarno zna, za šta je osposobljena i koliko je vaspitano da živi u jednom uređenom sistemu, da poštuje druge, da poštuje sebe, to ih nije zanimalo.

Iz tog razloga meni su potpuno jasni pristupi određenim stvarima, a upravo u ovom delu gde u ovom trenutku vi kao ministar, u sledećem nekom drugom periodu možda i neko drugi kao ministar, preuzimate na sebe gotovo ličnu odgovornost za izbor direktora škole. Očigledno je da prevelika sloboda i preveliki uticaj sa samog lokala je bio nešto što nije bilo dobro za školski sistem.

Mislim da ste vrlo precizno definisali sve bolne tačke koje su postojale i postoje u ovom sistemu. Ne kažem da je ovo najidealnije rešenje za sve i ono ne može da bude, jer mnogo toga mi moramo da ispravimo u budućem periodu da bismo ovaj tekst i samo školstvo u bilo kom stepenu, od ovog predškolskog pa do visokoškolskog, doktorskih studija, sticanje magistarskog zvanja podigli na nivo kakav to Srbija i njeni građani zaslužuju.

Ovo preciziranje je neophodno. Neko će reći da je možda i previše normativnosti u svim ovim propisima, da su previše definisana pojedina prava i obaveze, ali ja zaista mislim da ste vi ovde uspeli da jednu stvar zadržite na pravoj liniji, a to je ona nijansa da ovde forma treba da zaštiti suštinu, a ne da sama sebi bude svrha i sama sebi dovoljna.

Ono što nas očekuje očigledno u nekom budućem radu jeste i pitanje udžbenika, koje su ovde moje uvažene kolege pomenule, sa kojima ja moram da se složim. Smatram da ovako šarenolik, neozbiljan i neodgovoran pristup, kakav je tamo pre pet, šest, sedam, deset godina bio kada je u pitanju sačinjavanje udžbenika iz kojih naša deca uče, jednostavno nedopustiv. Svako dete u Srbiji treba da ima priliku da stekne isti nivo znanja. Svako dete u Srbiji treba da ima motivisanog profesora, nastavnika, učitelja da mu u tome pomogne i da uspe onoliko koliko ono može, koliko želi i koliko bude bilo motivisano.

Nijedan od ovih zadataka koji je pred vama nije lagan. Prosto je nemoguće i prosto neprihvatljivo, Srbija je mala zemlja, malo tržište radne snage, da bi se smelo dozvoliti da neko ko završi školu na dva, uslovno da kažem, kraja Srbije, ima diplomu istog zvanja, nema isto znanje i nije učio iz istih udžbenika, nije sticao iste standarde. To je nešto što se mora ispraviti.

Pomenuću još jednu stvar koju sam ovde primetio, a to je da u nekom budućem periodu, kada je u pitanju i sama gradacija tih škola, pa možda tražiti i načina za finansijsku motivaciju nastavnog osoblja koje radi u školama, jesu upravo odnosi i relacije koje treba uspostaviti i između rezultata na maturskim ispitima i ocena koje su učenici dobili u diplomama po završnim razredima osnovne škole ili srednje škole.

Na taj način zaista uporediti, jer ipak maturski ispiti ili male mature i velike mature, oni su uniformni ili približno uniformni za celu Republiku Srbije. NJih treba u budućem periodu uporediti sa onim kakve su ocene imala deca i kako su prošla na tim ispitima. Mislim da je to jedan od ozbiljnih poslova koji je za inspektore, koje ćete imati ovde, i to jeste način da se upravo iz tog segmenta dođe do one pozicije da bi bilo jasno gde je znanje usađeno, gde je ono temeljno, gde je ono dobro, kako da kažem, sažvakano i preneto i usađeno učenicima, bilo kog ranga, a gde je bilo trke za nekakvim izmišljenim prosecima. U tom trenutku kada dostignemo jedan odgovarajući nivo, onda nam verovatno neće trebati ni kvalifikacioni ispiti za srednju školu, ni za fakultete.

Još jedna stvar za koju ćete u praksi imati zasigurno dosta obaveza, ona koju sam ja primetio, a to je da morate povesti računa kada su u pitanju obaveze koje ima nenastavno osoblje. Ovde su u pitanju sekretari škola, koji su pored svih onih obaveza koje su do sada imali dobili obavezu učešća u pravnom delu posla kada su u pitanju javne nabavke. Jednostavno, to treba da bude učešće, ne treba da se prevali sav posao na njih. Mislim da je jako dobro. Svako ko zna sistem prosvete zna koliko u suštini oni administrativno-pravnih obaveza već imaju u odnosu na nekakve druge službe.

Ja vam se zahvaljujem. U ovom trenutku ne želim da vam više oduzimam vremena. Podržaćemo ove zakone i u danu za glasanje glasaćemo za njih. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, povređen je član 107. stav 1, koji kaže – govornik je na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Uvaženi kolega u prethodnom svom istupu, koji vi niste prekinuli, uvredio je ovaj dom rekavši da smo mi dužni da nešto i da nešto moramo da uradimo, da moramo da izbacimo ministra, da moramo da izbacimo izvršnu vlast iz pravosuđa. Ja mislim da je to apsolutno uvreda za ovaj dom, pogotovo od onih koji nisu morali, ali očigledno su dok su vladali hteli, da dovedu Srbiju do ivice propasti i dobro je da uopšte imamo ikakvo školstvo, da imamo ikakvu privredu, jer da su oni ostali još jedan dan na vlasti duže nego što su ostali, verovatno da ni Srbije ne bi postojalo. Izgleda da kako dođe oktobar mesec, njih počne da hvata nekakva čudna inspiracija.

Prema tome, ja vas molim da ubuduće povedete računa o ovakvim stvarima. Ovo što je rečeno je apsolutno uvreda za svakog ko sedi i razmišlja o dostojanstvu ovog narodnog doma. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarici i drugovi, poslanička grupa Pokret socijalista narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke će podržati sve predložene zakonske izmene, koji ovaj zakon obuhvata. Odnosi se na izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Naime, dosta toga je već i previše rečeno o SPP-u, kako je došlo do toga, ne bih želeo u ovoj fazi da o tome pričam, SPP je nažalost nešto što postoji, nešto što ovu državu obavezuje, ali on ne kaže da se može prolongirati u ovom trenutku primena sporazuma koju je ova država verifikovala i priznala, nego kaže da će u periodu od četiri godine, taj period ističe 1. septembra, uskladiti svoje zakonodavstvo u odnosu na način kako, na kakav strana fizička i pravna lica u ovom trenutku samo fizička lica, državljanin EU mogu da steknu pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu u Republici Srbiji.

Ovo je rešenje po meni je dobro rešenje, daje dovoljno vremena, period od 10 godina je dovoljno dug da se učini nešto što može da bude jako važno u budućem periodu, a to je stvaranje uslova za pravu realizaciju prava preče kupovine, ali o tome ću govoriti kasnije i iz tog razloga, mi ćemo podržati ova zakonska rešenja, iako, neka druga rešenja koja nam nisu u ovom trenutku moguća bi za nas bila daleko prihvatljiva i daleko bliža srcu.

Da li se mora? Mora se nažalost. Država Srbija je ozbiljna država koja je preuzete obaveze, pa makar i od strane onih koji su to radili iz raznoraznih interesa, a najviše ličnih, loše ispregovarali, mora da ih ispoštuje i mora da završi.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, zaista je dosta bilo slušanja raznoraznih naučno-fantastičnih komentara danas, koji nemaju nikakvu podlogu. Vezano za sve ovo, šta je najvažnije? Najvažnije je da je ova rasprava pokazala šta je čija želja i ko je koga u ovaj parlament poslao sa kojom idejom.

Siguran sam da su neke kolege uspele da nas ubede da odložimo donošenje ovog zakona, da bi već 01. septembra notari imali silna posla, kako bi neki tajkuni koji su bukvalno pljačkaškom privatizacijom pootimali najplodniju zemlju po Vojvodini to uspeli da valorizuju i da zemljište iz preduzeća prebace na strana lica i da tako jednostavno dođu do gotovine. To se neće desiti.

Dobro je što se u ovom trenutku ovim zakonom reguliše način kojim će se stvoriti prostor od deset godina, u kojem je, po meni, najvažnija stvar stvaranje fonda iz kojeg bi se realizovalo pravo preče kupovine. Zašto kažem da je to, po meni, jako važno? Zato što država ne sme ispustiti priliku da poljoprivredno zemljište po realnoj tržišnoj ceni otkupi, da ga zatim kroz odgovarajuće procedure, za koje treba pripremiti zakonsku podlogu, ukrupni, jer jedino se državno zemljište može kroz komasaciju u ovom trenutku ukrupnjavati, i time stvoriti realnu podlogu da poljoprivreda u Srbiji počne da staje na noge.

Još jedna stavka koja treba u svemu ovome da dođe na svoje mesto, jeste da upravo to zemljište koje će se na ovakav način upodobiti za efikasnu poljoprivrednu proizvodnju, pod beneficiranim uslovima, pod prihvatljivim uslovima, sa dovoljnim grejs periodom, proda, ustupi, uz kredite, mladim bračnim parovima koji žele da ostanu na selu i da tako pokažemo jednu ozbiljnost, kao što smo je pokazali i u dosadašnjem radu.

Ozbiljnost kada je poljoprivredno zemljište u pitanju, ova Vlada i prethodne vlade koje je nosila SNS sa svojim koalicionim partnerima samo kroz jedan tipičan i lagan primer pokazuju koliko je to bilo ozbiljnije i poštenije i sa jasno izraženom namerom u odnosu na one koji su vladali do 2012. godine.

Naime, 2015. godine privatizovano je preduzeće PIK „Bečej“, koje ima oko tri hiljade hektara zemljišta u svom vlasništvu, i prodato je za 45 miliona evra. Poređenja radi, 2005. godine „Agrounija“, koja ima sedam hiljada hektara zemljišta, prodata je za samo dva miliona evra. I jedno i drugo preduzeće, nekim sticajem okolnosti, privatizovala je i kupila MK grupa. Razlika u ceni je jasna. Hektar zemljišta privatizovan 2015. godine je koštao otprilike oko 15.000 evra, a hektar zemljišta privatizovan 2005. godine je prodat za manje od 300 evra.

Nemojte da mislite da smo mi zaboravili i da su šećerane privatizovane za budzašto, pa je šećerana u Pećincima, koja je plaćena cela dva ili tri evra, sa sobom omogućila besplatno korišćenje više od 100 hektara poljoprivrednog zemljišta takođe MK grupi. Prema tome, ovo jasno govori o tome ko kakav odnos ima prema poljoprivrednom zemljištu, prema poljoprivredi i prema poljoprivrednicima, jer razlika koja je samo u ovome izneta više nego dovoljno govori.

Ovaj zakon je zaista smislen i očigledno jedini moguć. Možda su nekakve varijante bile drugačije, mogući nekakvi drugačiji uslovi, ali se ovo nije moglo rešiti bez donošenja zakona i bez postavljanja određenih uslova. Znate šta je besmisleno? Besmisleno je kada vi objašnjavate da kao pripadnik žutog preduzeća, u vreme kada imate platu od 800 evra, možete da kupite stan u Beču od 800.000 evra. To je besmisleno. Besmisleno je, pa čak je i protivzakonito i krivično delo i šta sve ne, kada iz svojih divljih prerađivačkih kapaciteta prodajete prerađevine ili meso Kliničkom centru Vojvodine.

(Aleksandar Martinović: Au, ko je to radio?)

Pa, žuto preduzeće, ko bi drugi radio u ovoj državi. Ko se diči zlatnim perom i kaže da mu je toliko drago što je potpisao sporazum da kako, čini mi se, reče kolega Orlić je izjavio da taj dotični derikoža Boža ni ruku neće oprati. Pa, ne da neće oprati, on ne može da opere ni ruku, njega ne mogu da operu ni Sava ni Dunav, ni sva voda koja je protekla za ova vremena, jer onaj ko je došao da spava kod tetke na kauču, a sa zlatnim perom potpisao sebi više od 20 miliona evra akcija u jednoj banci, zaista je jako dobro znao šta radi, kako pregovara i zašto je ovako sporazum ispregovaran.

Slažem se sa mojim kolegama, neće se moje kolege možda iz SNS složiti sa ovim, slušajući sve ovo danas, da je otprilike poljoprivredno zemljište najbolje bilo zaštićeno u vreme do 1990. godine, kada je postojala društvena svojina, kada su samo poljoprivredni kombinati mogli da imaju ili zemljoradničke zadruge u vlasništvu poljoprivredno zemljište, a fizička lica ograničena agrarnim maksimumom. Ja se sa setom sećam toga, a možda i priželjkujem, ali realnost je nešto drugo u ovom trenutku gde mi živimo i prema tome se moramo i ophoditi na odgovarajući način.

Poljoprivredno zemljište nažalost nije, kako to neki pogrešno tumače, definisano u sadašnjem Ustavu Srbije, a kada vidite kakav je sporazum, možda ni to nije slučajnost, nije definisan kao dobro od opšteg interesa, ono je ipak ostalo samo kao nepokretnost. Tako da, drage moje uvažene kolege, obzirom da mnogi pričaju o mogućim promenama Ustava, pa se i zalažu, možda treba i kroz promene Ustava razmišljati na koji način definisati status poljoprivrednog zemljišta da bi ono bilo zaštićenije nego što je u ovom trenutku.

Zahvaljujem i ponavljam da ćemo glasati za ovo, jer jednostavno ovo u ovom trenutku sprečava da poljoprivredno zemljište pređe u privatnu svojinu fizičkih lica državljana EU. Hvala.