Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženi ministri sa saradnicima, ja ću danas u ovom delu govoriti o Predlogu zakona o udžbenicima i o Predlogu zakona o prosvetnoj inspekciji. O Predlogu zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija govorićemo kroz amandmane koje smo podneli, a u daljoj redovnoj raspravi o zakonima o elektronskoj upravi i o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Veliko je zadovoljstvo imati priliku da čujemo od ministra da se jasno i nedvosmisleno odredio prema ranijim zakonskim tekstovima kao neodgovarajućim pronašao vreme mogućnosti i njegovi saradnici uradili jako kvalitetan posao kada je u pitanju Zakon o inspekciji, Zakon o udžbenicima samo posle šest meseci od kada je u stvari i stvoren osnov za donošenje ovih zakona kada smo, između ostalog, doneli i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Očigledno je da nije samo deklarativno bilo bitno uneti i vaspitanje u naziv ovih zakona, već vaspitanje u škole treba uvesti na pravi način, jer generacije koje su prošle zaista im to nedostaje.

Ovaj zakon o Zakonu osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ima jedan svoj nedostatak, mada ni ja lično ne vidim način kako da se to prevaziđe. Naime, tim zakonom je predviđeno i obrazovanje odraslih, ali ne znam ni sam kako da smislim mogućnost za vaspitavanje odraslih kao posebnu metodologiju. Ja znam da je iz nadležnosti drugog ministarstva, Ministarstva pravde, deo tog vaspitanja, pa u njegovoj ingerenciji su vaspitni zavodi zatvorenog ili zatvorskog tipa, ali možda bi zaista trebalo razmisliti kako poraditi na vaspitanju onih koji ga nisu stekli u porodici, školi, društvu, funkcijama, premijerskim funkcijama i danas nam ovde pričaju o vaspitanju.

Zamolio bih kolege iz opozicije, to možda nije tako lako, da se dogovore da li im je pet tačaka dnevnog reda previše ili premalo. Ako je ovih pet zakonskih predloga previše da bi neko uspeo da ih blagovremeno pročita i pripremi se za ovu sednicu, onda bih možda predložio da se razmisli o tome da se ubuduće o zakonima raspravlja parcijalno, član po član, svaka sednica po jedan član zakona. Samo ne znam da li bi to bilo dovoljno da oni razumeju o čemu se radi i shvate o čemu diskutuju.

Očigledno da je nekima mali dnevni red, jeste, jer je poljoprivrednik u pokušaju danas govorio o katastru koji ni na koji način nije ovde na dnevnom redu. Da li mu nedostaje ili ga podsvesno žulja savest sa komentarima da 50% katastra ne nosi istinite podatke, kada je to ovde rekao, jednostavno rekao je jednu notornu laž.

Tačno je katastar imao podatke i 2007. godine kada je on dobio 500.000 subvencija za vinograd koji je posađen u jesen kao da je posađen u proleće, a radi se o državnom zemljištu koje se i tada vodilo kao državno zemljište i bilo zapisano da je u restituciji, ali njemu i njegovim pajtosima to nije smetalo da prenebregnu i omoguće mu neosnovanu donaciju, a da verovatno od tog kapitala i još ko zna kakvog kapitala stekne nepokretnosti koje ili nije hteo da uknjiži zato što je cicija pa plati takse katastru ili se boji poreza na imovinu ili ispitivanja porekla imovine jednog dana, pa recimo „Pet haus“ na Vračaru nije uknjižen na njega, i gomile nekih drugih nepokretnosti.

Ali, šalu na stranu, ovo i nije šala, ovo je srpska zbilja. Ovakvima zaista jeste mesto u vaspitnim zavodskim ustanovama zatvorenog tipa, ali dok ne budu bili tamo gde im je mesto moraćemo da slušamo u ovoj sali sve i svašta od njih.

Što se tiče zakona o prosvetnoj inspekciji, zaista moram da pohvalim da je ovaj zakon i sa nomotehničke i sa praktične strane i funkcionalne strane izuzetno dobro urađeno. Nije opterećen ničim, ono što zakon ne treba da sadrži. Rokovi o kojima su ovde kolege pričale ne razumejući možda zato što to nije njihova struka, to je onda u redu, su određeni jasno drugim zakonima što je ovde i ministar rekao. Ni jedan od tih rokova se ne menja. Prema tome, za primenu ovih zakona, odnosno primena ovog zakona je sve potpuno kristalno čisto i jasno.

Poslovi prosvetne inspekcije u članu 7. su apsolutno jasno definisani, njihov okvir, obim rada i ja ga neću ovde citirati, jer oni koji su imali vremena da pročitaju znaju šta tu piše, oni koji nisu imali vremena očigledno ih nije ni zanimalo da to pročitaju, pa ne bih ni ja da im držim poduku.

Ono što je važno, važno je u članu 18. jednostavno da je sistem poveravanja poslova opštinskoj i gradskoj upravi kada je u pitanju inspekcijski nadzor, takođe jasno definisan, a objedinjeno je krovno postupanje po žalbama, jer i tamo gde su poverena postupanja, kao krajnja institucija po žalbama koja odlučuje jeste ministar.

Jedna od jako bitnih odredbi ovog zakona i koja mislim da je ključna i ono što je distancira od svih dosadašnjih zakona koji su regulisali rad prosvetnih inspekcija jeste član 16. ovog zakona koji govori o inspekciji i stručno pedagoškom nadzoru.

Zašto? U pojedinim situacijama nije dovoljan samo rad prosvetnog inspektora na terenu a nije ni dovoljan rad samo prosvetnog savetnika, već je nužno i neophodno da u svom postupanju rade sinhronizovano, zajedno i jako je dobro što ovaj zakon i ova odredba zakona u dovoljnoj meri to zaokružuje, ali i ne sputava sve moguće nužne situacije koje će se u njihovom zajedničkom radu desiti na terenu da budu omeđene ili zakočene zakonskom regulativom.

Ne bih više govorio o ovom zakonu, jer kažem, jasan je, čitljiv, jednostavan, primenljiv i zaista samo neko ko ima zle namere može da o ovome govori na drugi način.

Kada govorimo o Zakonu o udžbenicima, podsetiću i zadovoljstvo mi je, podsetiću na nešto što sam ja, između ostalog, komentarisao kao i mnoge kolege poslanici, obični građani, a to je da mi u Srbiji smo u nekom trenutku još uvek danas imali situaciju da nam deca, ne samo što uče iz udžbenika različitih izdavača, nego uče različite stvari, odnosno nekima je uskraćeno da o nečemu uče što drugoj deci je omogućeno. Pričamo o istim kategorijama, znači ne o kategorijama udžbenika koji su za obrazovanje odraslih ili za obrazovanje u klasičnom školskom sistemu, nego unutar školskog sistema.

Ono što je dobro, jesu članovi 16, 17. i 18, koji su meni jako važni, koji govore o pripremanju udžbenika, o sadržini plana udžbenika i što je najvažnije, o standardima kvaliteta udžbenika.

Upravo ovo jeste način na koji će se standardizovati uniformnost programa po kojem će deca u Srbiji moći da uče u onoj meri koja je bitna i važna za sve učenike od Subotice do Preševa koji pohađaju isti razred.

Ovde je jasno definisano da standarde i uputstvo o primeni donosi, u stvari predlaže „Zavod“, a da po pribavljenom mišljenju Nacionalnog saveta te standarde donosi ministar i taksativno je pobrojano na šta se sve ovo odnosi.

Ovo nam pokazuje i ko će nam biti odgovoran ukoliko u svim udžbenicima istorije za odgovarajući uzrast učenici ne budu učili o tome šta je Jasenovac i šta se desilo u Jasenovcu. Danas imamo neke udžbenike u kojima o tome nema ni jednog jedinog slova.

Ovo će omogućiti da svi učenici u Srbiji na isti način saznaju šta je to NATO agresija, šta je to zlikovačka NATO agresija na ovu zemlju, a ne da to neko naziva NATO akcijom, da neko o tome možda prekosutra uopšte ne govori i to su stvari, pored svih onih drugih, koje su vezane i za oblast književnosti, matematike, svega, jako važne, jer moraju da pruže jednaku šansu sa tim obrazovanjem i stečenim znanjem, svim učenicima da mogu da konkurišu ravnopravno za dalje školovanje.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa Pokreta socijalista, Ujedinjene seljačke stranke i Narodne seljačke stranke će u danu za glasanje podržati ove zakone o kojima sam govorio.

Pre nego što zaključim, ja bih pozdravio drugove sindikalce, pogotovo prosvete i rekao im - Dragi drugovi, čuvajte svoje džepove da ne prođete kao neki srpski manastiri. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, potšovani prednjsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, amandman na član 9. je podnet iz jednog razloga koji može da bude izuzetno bitan, a amandmanom je predloženo da se inače na član 9. doda još jedan stav koji glasi: „Na stranca investitora koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i veću socijalnu ravnopravnost primenjuju se st. od 1. do 9. ovog člana Zakona.“

Naime, govorili smo da treba uspostaviti moguće prioritete, ali ne i posebne privilegije za strance koji su spremni da u Srbiju dođu i da investiraju, s tim što osim mogućeg eventualno ugrožavanja prava drugih sa takvim prioritetima ili privilegijama, u šta bi se to moglo pretvoriti, ali ovi amandmani upravo utiču na to da se to ne desi, jako je važno da se stranci investitori ne izuzimaju iz postupka i procedure zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana u postupku odlučivanja o pravima i obavezama stranaca.

Znači, cilj ovog amandmana jeste da se u postupku odlučivanja o pravu na ulaza, pravu na boravak na teritoriji Republike Srbije, obavezi pribavljanja odgovarajućeg mišljenja, saradnje sa odgovarajućim bezbednosnim struktarama, Ministarstvo unutrašnjih poslova kada su u pitanju i stranci investitori mora se u svemu pridržavati svih pravila i procedura koje važe i za one, tako da kažem, ljude koji imaju status, uslovno rečeno, običnih stranaca. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, imam pitanje najpre za Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, odnosno jedan zahtev, a onda ću to i objasniti kroz pitanje. Imam zahtev da mi se dostave ugovori sa izvođačima koji su radili rekonstrukciju puta Obrenovac-Ub 2011. godine. Evo iz kog razloga. Posle ne manje od šest godina, taj put se nalazi u gotovo katastrofalnom stanju, iako je rađena kompletna njegova rekonstrukcija, kako da kažem, od košuljice do završnog sloja. Za mene kao laika uočio sam pukotine koje mi jako liče na pukotine na deonici auto-puta između Lajkovca i Uba i mislim da Ministarstvo građevine treba da pod hitno pošalje svoje inspekciju, uradi ekspertizu ovog puta, kako bismo ustanovili ko je ovde napravio grešku, da li je u pitanju projektant, da li je u pitanju izvođač, da li je u pitanju nadzor koji je napravio propuste ili neki drugi razlog za ovako brzo propadanje ove deonice puta, jer očigledno da propusti zasigurno postoje.

Drugo pitanje je kada će se krenuti sa rekonstrukcijom lokalnih puteva koji su oštećeni, neki čak i gotovo uništeni, zbog izgradnje deonice auto-puta od Obrenovca do Uba, obzirom da imam informaciju da su radovi na toj deonici završeni, da više nema potrebe za korišćenjem tih lokalnih puteva? Ono što zanima i mene, a zanima i građane Obrenovca, pogotovo naselja Velikog polja, Belog polja, Piromana i Brovića, kada će putevi koji su im nužni i neophodni biti vraćeni u prvobitno stanje?

Treće pitanje za isto Ministarstvo je na koji način Ministarstvo planira da obezbedi uslove da se izvrši rekonstrukcija predmeta kada su u pitanju građevinske dozvole i sve ono što se odnosi na gradnju u Obrenovcu? Podsetiću vas da je 2014. godine sva kompletna dokumentacija koju je opština posedovala, koju je posedovao katastar i koju je posedovao sud u celosti uništena. Građani ne mogu da funkcionišu bez ovih papira i ovih dokumentacija, zakonski uslovi koji postoje ovog trenutka nisu dovoljni da obezbede mogućnost da se samo na osnovu pregleda izdatih građevinskih dozvola predmeti mogu rekonstruisati, jer i mnogi građani nemaju dokumentaciju, jer su i oni svoju dokumentaciju izgubili u poplavama, ali činjenica više sile jeste nešto što mora da obezbedi i stvori uslove da se takve stvari prevaziđu jednim regularnim i zakonskim putem.

Četvrto pitanje je pitanje za Vladu Republike Srbije i ono glasi – da li će Vlada Republike Srbije imati isti aršin kada je u pitanju odvajanje novčanih sredstava za izgradnju spomenika Slobodanu Miloševiću, kao što je to učinila za izgradnju spomenika Zoranu Đinđiću? Bez potrebe za ulazak u polemiku o tome šta ko misli o jednoj i o drugoj osobi, radi se o istorijskoj ličnosti, o bivšem predsedniku Republike Srbije, bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije, čoveku koji je ubijen u Haškom tribunalu, koji je do zadnjeg svog trenutka života branio čast i dostojanstvo ovog naroda i kao takav zaslužuje apsolutno identičan, ako ne i bolji tretman od ovoga koji je Vlada omogućila i obezbedila kada je izgradnja spomenika Zoranu Đinđiću. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, mi smo prepoznali potrebu da se u odeljku – značenje izraza u članu 3. amandmanom dopuni ovaj član – gde se kaže da je stranac - investitor lice koje nema državljanstvo Republike Srbije i koje svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i veću socijalnu ravnopravnost.

Kolege su govorile o pragmatičnoj potrebi toga, znači životnoj. Ja ću se zadržati na onome što je vezano za pravnu struku i reći ću da je ovo nužno, po mojoj proceni, vezano za član 67. stav 9. ovog predloga, i za član 68. stav 1. tačka 4.

Naime, da ne bi bilo zabune ko su stranci-investitori, a ko su stanci u koje mogu spadati i migranti, a obzirom da je članom 67. stav 9. propisano da bliže uslove za odobravanje stalnog nastanjenja propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove, i da je članom 68. tačka 4. drugom strancu koji ima odobren privremeni boravak ako to nalažu razlozi humanosti ili to predstavlja interes za Republiku Srbiju, je jasno da bi ovakva odrednica koja govori o strancu- investitoru, omogućila da se u ovim situacijama, upravo, jer je to interes Republike Srbije, ove procedure još više olakšaju i mogućnosti da se u bržoj, lakšoj, jednostavnijoj proceduri ostvari cilj, a to je da strani investitori dođu i ulože sredstva u Republiku Srbiju. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, ja sam takođe podneo amandman na član 4. upravo kao i sve moje kolege koje su to učinile sa razloga da bismo pomogli lakšem i bržem oporavku Republike Srbije i nastavku ulaganja od strane stranih investitora, u cilju da im olakšamo investicije, u cilju da se podigne standard građana.

Siguran sam da mi ovo ne bismo morali u ovoj meri da radimo danas i ovoliko da budemo posvećeni ovom problemu, da se 5. oktobra 2000. godine nije desilo ono što se desilo. Znate, do te mere je išao bezobrazluk da je 1. marta šibadžija sa Đeram pijace dao sebi za pravo da pita da li neko može da zamisli Srbiju bez 5. oktobra i da li neko može da zamisli Srbiju bez DS. Ja, stvarno, čim zatvorim oči, ja zamislim Srbiju sa još 2.500 preduzeća, zamislim Srbiju sa još 500.000 radnika koji rade i uredno primaju plate i čiji prihodi ne zavise od toga hoće li doći novi investitori. Zamišljam Srbiju bez nekoliko stotina lopova koji su se obogatili pljačkajući sve što su generacije u Srbiji stvorile.

Zamišljam Srbiju koja ima jedinstven obrazovni program. Zamišljam Srbiju sa još bar 10 novih kliničkih centara. Zamišljam Srbiju bez siromaštva. Zamišljam Srbiju koja ima svoju vojsku, koja ima svoje naoružanje, i to je i ono koje su lopovi prodali da bi stekli vračarske pašnjake.

Dajem sebi za pravo da zamišljam da bi Srbija danas bila zemlja koju bi EU molila da uđe u EU da nije bilo 5. oktobra. Zamišljam Srbiju koja nije obeščašćena tako što je svoje najhrabrije i najčestitije sinove isporučila Haškom tribunalu, koja se izvinjavala svakome ko je to od nje neosnovano zatražio. Zamišljam prebogatu, stabilnu i srećnu zemlju. Zamišljam sve ono čega bi sigurno bilo da nije bilo 5. oktobra, da nije bilo Demokratske stranke na vlasti. Upravo iz tog razloga predlažemo sve ovo što danas predlažemo, uključujući ovaj amandman jer smo prinuđeni da ispravljamo ono što je Srbiju do 2012. godine vratilo za vek unazad. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, u Predlogu zakona o strancima u članu 5. vi ste predložili da stranac koji ima višestruko državljanstvo smatra se državljaninom države koja mu je izdala putnu ispravu sa kojom je ušao u Republiku Srbiju i u stavu 2. da za vreme boravka i prilikom izlaska iz Republike Srbije je dužan da koristi putnu ispravu države kojom je ušao u Republiku Srbiju.

Obzirom da sam smatrao da treba razdvojiti pojam stranca i stranca investitora i kao svoje predloge predložio amandmane od jedan do četiri, u tom smislu je predloženo da se usvoji amandman broj pet da bi se u članu 5. iza ova dva stava koja sam citirao, dodao i treći stav koji kaže: „Za vreme boravka i prilikom izlaska iz Republike Srbije stranac investitor, koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i veću socijalnu ravnopravnost, je dužan da koristi putnu ispravu države sa kojom je ušao u Republiku Srbiju“.

Koliko zbog preciznosti, toliko i zbog daljeg postupanja prema članovima 67, 68 i 70. koje ste kao predlog uneli u ovaj zakon, koji govore o stalnom nastanjenju i stalnom nastanjenju u posebnim slučajevima, gde je definisano članom 67. stav 1. da stalno nastanjenje je dozvola za dugotrajni boravak stranog državljanina u Republici Srbiji, u stavu 2. gde je stalno nastanjenje odobrava se strancu koji ispunjava uslove iz člana 70.

Sličnu odredbu ste uneli i u članu 68, vezujući za član 70, a u članu 70. su propisani uslovi za odobrenje tog stalnog nastanjenja, gde se kaže da uz zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja strani državljanin, a ovde predlažemo da se to razdvoji na stranog investitora, mora da priloži i važeći strani lični pasoš. Apsolutno je logično da dokumenat sa kojim je ušao, boravi u Republici Srbiji i mora da koristi i prilikom izlaska iz Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, amandman na član 6. je logičan nastavak amandmana koji su podneti i na prethodne članove. Jednostavno razgraničenje između pojma stranac i stranac investitor jeste korisna stvar koju treba ugraditi u ovaj zakon s tim što zaista treba imati izbalansirani pristup da se strancu investitoru u odnosu na kategoriju običnog stranca daju određene privilegije ali i da te privilegije ne stvore prostor za bilo kakvu vrstu zloupotrebe.

Mera za to jeste u stvari korisnost stranca investitora koji dolazi u Srbiju da bi jednostavno investirao i svrha svega toga jeste podizanje standarda građana Srbije. Amandman na član 6. posebno će uticati na primenu dalje ovog zakona koja je definisana u članovima 11, 12, 13, 15. i 16. kojima je definisano pitanje granične kontrole, ulaska i izlaska na osnovu zajedničke putne isprave, obaveza prevoznika, posledice nezakonitog ulaska u zemlju Srbiju, mogućnosti da se nekome uskrati ili odbije ulazak ili ulazak i boravak bez vize.

Nikome osim onima koji imaju pravo na osnovu ratifikovanih međunarodnih sporazuma bezviznog režima, Srbija zasigurno neće niti ovim zakonom, niti uz pomoć ovih amandmana koje mi predlažemo odobriti da u Srbiju ulaze nekontorlisano, ali se određeni popusti, određeni prioriteti upravo iz poštovanja interesa građana Srbije moraju i mogu uspostaviti u dalje funkcionisanje. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, možda i mogu da se složim što amandman na član 7. niste prihvatili, možda i jeste pretenciozno zakonom definisali da strani investitor koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i veću socijalnu ravnopravnost je obavezan da poštuje zakone Republike Srbije. Naravno da su svi strani državljani, kao i državljani Republike Srbije apsolutno obavezni da poštuju zakone Republike Srbije.

Ali cilj ovog amandmana jeste možda bio više da pokažemo da ni na koji način stranac – investitor, bez obzira na svoj značaj, na potrebu za novim investicijama Republike Srbije ne može dobiti nikakvu vrstu privilegovanog položaja da bude iznad zakona koji važe u Republici Srbiji, samim tim da ne može biti postavljen iznad bilo kog domaćeg investitora, pa čak ni iznad običnog stranca, tako da kažemo, koji nema status investitora.

Upravo je to nastavak one diskusije koju sam imao vezano i za amandman na član 6, a to jeste da se moraju obezbediti brže prohodnosti kada je u pitanju dobijanje vize, dobijanje mogućnosti da stranac koji je investitor duže vremena provede u Srbiji, na lakši i jednostavniji način, ali to ne sme prerasti u privilegiju koja će ga na bilo koji način dovesti u povoljniji položaj u odnosu i na domaće investitore, ali i na bilo kog građanina Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dozvolili ste, odnosno povredili ste član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, jer zaista ne znam koliko puta u ovom domu treba reći da paušalne, neosnovane, neutemeljene, pa moram reći, čak potpuno neozbiljne komentare na teret pravosuđa koje šalju naše kolege su zaista nedopustive. To vređa dostojanstvo ovog doma. Mogu da razumem ako postoji komentar za neku određenu ličnost o kojoj se može govoriti i diskutovati, ali kako braniti kompletno pravosuđe od ovakvih paušalnih ocena koje su apsolutno neutemeljene i neosnovane.

Mislim da ovo treba sprečiti, a to što neko misli da skuplja jeftine poene tako što priča kako neko kontroliše sudove preko predsednika sudova i pravi neke svoje autoprojekcije i možda želje i iskazuje ono što su radili u vreme kada su 2009. i 2010. godine neki s kojima su oni danas, uništavali srpsko pravosuđe, je nešto što vi kao predsedavajući ne treba da dozvolite, ako postoje problemi u pravosuđu postoji imena i prezimena i o njima se uvek da govoriti, ali srpsko pravosuđe je jedno od najboljih i najčestitijih pravosuđa i ne sme vređano iz ovog doma. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 104. i od strane predsednice Skupštine, a potom i od vas, jer ja sam tražio repliku obzirom da se narodni poslanik Marko Đurišić jako loše izražavao i govorio o Aleksandru Vulinu. To pravo mi je uskraćeno i uskratili ste mi mogućnost da ovde kažem da sam ja apsolutno siguran da su svi državni organi, sva javna tužilaštva koja su ispitivala prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije, pogotovo pod ovim pritiskom, medijskim linčom koji je vođen protiv Aleksandra Vulina, zasigurno to podrobno ispitali.

U to sam siguran, ali ono što znam, znam da u vreme Borisa Tadića ni javno tužilaštvo, ni policija ne da nisu postupili po krivičnoj prijavi protiv Borisa Tadića i njegovih saradnika, zbog iznošenja i pranja novca iz Republike Srbije, gde su saradnici Borisa Tadića nagrađivani sa 10 do 15% za sumu para koje su iznosili u Belgiju ili Dubai. Ne samo da nisu postupali, nego nisu smeli tu krivičnu prijavu čak ni da zavedu. Hvala.

(Marko Đurišić: Replika.)

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se ovim predloženim zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Mi jesmo izuzetno zadovoljni kako republička Vlada radi na smanjenju siromaštva, ali ponukani time da je do 2016. godine OUR žutog preduzeća iz Vojvodine napravio ogromnu štetu i pokrao više od 35 miliona evra samo iz fonda koji je služio za sufinansiranje novih tehnologija i otvaranje pogona u Vojvodini, jednostavno smo mišljenja da treba ugraditi ovaj zakonski tekst, jer načini na koji su sve to gospodin Pajtić i njegova desna ruka Petrović radili, prevazilazi sve ideje koje nekom kriminalcu mogu da padnu napamet.

Juče smo čuli i rekli smo da su kompenzacijama vraćali kroz sifone jednodelne, doduše i dvodelne, antifrisko sredstvo za čišćenje stakla, mrtvačke sanduke, prvoklasna vina, ali evo još bizarnijeg slučaja gde su preduzeću ATG iz Stare Pazove dali otprilike oko 200.000 evra subvencija. Normalno da nijednog radnika novog nisu zaposlili, a ta sredstva su vraćali kroz kompenzaciju tako što su isporučivali komplete za depiliranje, pa je tako 1.016 kompleta za depiliranje podeljeno učenicima u sedam vojvođanskih srednjih škola, pa ja onda Narodnom univerzitetu podeljeno 150 setova za depilaciju i uređaja za topljenje voska itd. itd.

Razumem da su neki od ovih koje sam pomenuo zaista imali potrebu za ovim uređajima za depiliranje, jer na svim slikama sa Maldiva i drugih rajskih ostrva videlo se da su jako lepo preplanuli i depilirani, što je njihovo pravo da odaberu kako će izgledati, ali ni slučajno Tužilaštvo za organizovani kriminal ne sme dozvoliti da ta zadovoljstva, ta vrsta depilacije, koja je koštala 35 miliona evra građane Srbije, prođe nekažnjeno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. U sklopu člana 12, koji govori o obavezujućoj reviziji kada su u pitanju organi lokalne samouprave, kada bi se i ovaj amandman ugradio u to, onda se ne bi nikako desilo da filijala žutog preduzeća OUR Vojvodina, kojim su rukovodili dvojac bez srama Pajtić i Petrović, koji je ukrao 35 miliona evra iz Fonda za subvencioniranje novih tehnologija. Kao što smo čuli, u nekim preduzećima su se trudili da to bar fiktivno prikriju vraćanjem i isporukom sifona, jednodelnih, dvodelnih, antifriza, sredstava za čišćenje stakla, mrtvačkih sanduka, vina, sredstava i opreme za depilaciju, za topljenje voska. Ali, pošto tih sredstava nema nigde u skladištima Pokrajinske vlade, a ni školama tamo gde su ih dostavljali navodno, verovatno je i to samo fingirano.

Išli su do te mere s tim bezobrazlukom da, recimo, milion i 200 hiljada miliona evra, koje su dali preduzeću „Garant“ iz Futoga i „Fenis“ iz Novog Sada, nisu čak ni pokušali na bilo koji način da prikriju da se radi o čistom lopovluku, jer ta dva preduzeća su posle manje od šest meseci zatvorena, jedno sa 14,5 miliona dinara gubitka, a drugo sa 15 miliona dinara gubitka. Koliko bi manje siromaštvo u Srbiji bilo da ovo lopovsko žuto preduzeće OUR Vojvodina nikada nije bilo u prilici da to radi što je radilo sa fondovima Srbije. Prema tome, apsolutno ima mesta ovakvom razmišljanju i ovakvom amandmanu. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se zakonskim rešenjima dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Borba protiv siromaštva jeste trajni cilj ove Vlade. Umesto da se bori sa nekim drugim stvarima mora prvenstveno da vodi računa o tome da pored podizanja privrede na noge, istovremeno smanjuje i siromaštvo u Republici Srbiji.

Zašto mora da posvetim posebnu pažnju u borbi protiv siromaštva je to što neki koji su vladali pre nas su se borili protiv siromaštva, ali samo protiv sopstvenog siromaštva. Tako je npr. šibadžija sa Đeram pijace iliti vlasnik vračarskih pašnjaka, za kojeg je moj uvaženi kolega Martinović pogrešno rekao da je bio telohranitelj kod gospođe Mire Marković ili drugarice Mire Marković, ja moram da mu kažem da je ovaj bio sposoban samo da bude podizač rampe, ali telohranitelj on taj kapacitet nije imao - taj uvaženi gospodin je 7. novembra 2000. godine dobio posao u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je radio do 31. decembra 2002. godine. To je verovatno nagrada za onaj počistički uspeh kada je Skupština spaljena, jer to mu je prvo radno mesto i nakon samo dve godine i deset meseci dobija 771.715,092 dinara otpremnine. Za samo dve godine i deset meseci on se izborio protiv sopstvenog siromaštva i dobio 12,5 hiljada evra na ime otpremnine. Ne samo što se izborio za to, iako je zakonom bilo striktno zabranjeno da u naredna 24 meseca ko dobije otpremninu, a to je važilo čak i za sve one radnike koji nisu dobili otpremninu, a stotine hiljada radnika je ostalo bez posla i ni dinara otpremnine dobili nisu, ovaj gospodin je 10. februara 2003. godine jedva istrpevši mesec i po dana se zaposlio u „Jugoimoprtu“ SDPR Novi Beograd.

Tako su se oni borili protiv siromaštva, ali samo svog siromaštva i zato su danas vlasnici vračarskih pašnjaka, a ja se iskreno nadam da će i te zgrade i ti pašnjaci kada Tužilaštvo za organizovani kriminal završi svoj posao postati ponovo vlasništvo ove države i služiti za iskorenje siromaštva u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj amandmana je da se zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije.

Kao što sam rekao borbom protiv siromaštva na način kako ga vodi Vlada Republike Srbije mi jesmo zadovoljni, ali obzirom da se i član 4. kao i prethodni članovi na koje smo ovo predlagali, odnosi na lokalnu samoupravu, a gde imamo primera da do 2016. godine, ne da ništa nije valjalo, nego je bila katastrofa, kao što je to bilo kod gradonačelnika Smederevske Palanke koji je u siromaštvo za više stotina miliona dinara neisplaćenih plata oterao gomilu radnika, tako smo to imali isto i kod žutog preduzeća u Vojvodini.

Naime, fondove koji su bili namenjeni za subvencije koristili su navodno uvođenje nekih novih tehnologija, pa je tako neka brokerska kuća „Aleksandar“ dobila ogromna sredstva za uvođenje tehnologije koju nikad nismo videli da je uvedena, ali zato je ona tu subvenciju vraćala u nekoliko navrata i na različite načine koji su potpuno, ne neprihvatljivi, nego nenormalni.

To što je nenormalno je to da su vraćali kroz isporuke antifriza poljoprivrednim, mašinskim i tehničkim školama. Nekih 7500 litara antifriza, pa onda 10000 sredstava za poliranje i zaštitu guma istim tim školama. Čije li su gume đaci polirali sa 10000 litara, to zaista nikome nije jasno. Verovatno ovaj antifriz da su prosuli u Dunas nikada se led ne bi uhvatio na Dunavu. Što znači da ovo služilo samo pranju para.

Žutom preduzeću i njegovom OUR-u u Vojvodini ni to nije bilo malo, nego su to proširili pa su na red došla i pozorišta, muzeji, galerije, pa je samo njima isporučeno još nekih desetak hiljada litara, što antifriza, što tečnosti za pranje stakla. Gde je sve to završilo možemo samo da slutimo, a da li su prali prozore, ne verujem, ali verujem da su na ovaj način oprali milione koji su završili u njihovim džepovima.

Upravo iz tog razloga, ovakav amandman, da to nikome više nikad ne padne na pamet. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, cilj ovog amandmana je da se ovim zakonskim rešenjem dodatno podstakne smanjenje siromaštva na području Republike Srbije. Mi jesmo zadovoljni na koji se način bori republička Vlada protiv siromaštva, ali nismo zadovoljni time što je do 2016. godine na nivou određenih lokalnih samouprava pa i na nivou „žutog preduzaća“, OUR Vojvodina, bilo bacanja para iz budžetskih fondova, koji umesto da su otišli na borbu protiv siromaštva završavale su kroz raznorazne subvencije novih, nazovi tehnologija, gde su u kompenzaciju za potrošene subvencije uzimani, čuli smo i sifoni, što jednodelni, što dvodelni, što antifriz, što mrtvački sanduci, a u ovoj situaciji se otišlo i korak dalje.

Date su subvencije od 200 hiljada evra vinariji iz Subotice, koja je svoj dug vratila u 6000 boca, nazovi, vrhunskog belog vina. To izađe po ceni od 2200, 2300 dinara po litri tog vina. Ni manje, ni više, to vino je „žuto preduzeće“ prosledilo Direkciji za robne rezerve AP Vojvodine, a ona Crvenom krstu Novog Sada. Odatle mu se gubi svaki trag.

Zaista bih voleo da su korisnici usluga Crvenog krsta na tom nivou da im treba vrhunsko belo vino i da je ono potrošeno tu gde je potrošeno, da li je to možda vino kuvano da bi se ti ljudi koji imaju potrebe za pomoć Crvenog krsta, malo ogrejali, ogrejali i dušu i ruku i srce, ne verujem. Mislim da je to žuto lopovsko preduzeće time zatvorilo krug i pokralo i tih 6000 boca vina. Hvala.