Da li postoji većeg bezobrazluka nego kad neko ko besomučno laže govori za nekog drugog da laže.

Možemo mi izgovoriti svašta, ali papir pokazuje i dokazuje ko govori istinu a ko laže. Protiv Julije Jovanović se vodi krivični postupak pred Sudom u Smederevu i to je dostavljeno na pitanje poslanika Marijana Rističevića, kao odgovor Ministarstva pravde. Fond za unapređenje resursa građana u njegovom upravnom odboru se nalaze LJubiša Knežević, tast gospodina Miroslava Aleksića, Miroslav Aleksić, Marija Knežević – Aleksić, Julija Jovanović i još troje lica.

Dalje, ovlašćenjem kojim gospodin koji tvrdi da ja lažem daje Dragani Puzović da može da raspolaže novcem sa računa ovog preduzeća. Da li je to dokaz, odnosno nevladinoj organizaciji, izvinjavam se, da li je to dovoljan dokaz da je 53 miliona nespornih i za to postoje ugovori i dokazi, od opštine Trstenik, zloupotrebljeno a za zloupotrebu od tih 53 miliona postoje za sada dokazi, ono što tužilaštvo kaže za nekih 4,5 miliona. Hvala.

Predsedavajući, povredili ste član 103.

Naime, kada ste dopunili povredu Poslovnika koju je izneo gospodin Milojičić vezano za taj kombinezon, zaboravili ste da kažete da je morao da bude angažovan i geometar, da bi izvadio meru za taj kombinezon, tako da je to bio ekstra trošak oko tog kombinezona. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, ono što je nesporno jeste da je najjače oružje koje čovek u životu može da ima istina, a najbolji motiv da se brani otadžbina je upravo ljubav prema otadžbini. To se ne uči na specijalnim američkim kursevima, ili u Maršalovom centru za bezbednosne studije u Garmišpartekinhernu, kao što je to učio šibadžija sa Đeram pijace, to se uči na Visokim studijama bezbednosti odbrane, najvišoj nacionalnoj školi u kojoj se može naučiti kako se rukovodi Vojskom Republike Srbije.

Uvek je vojnik u Srbiji bila obaveza koja se nikad nije dovodila u pitanje, a biti oficir je bila posebna čast za svakog Srbina. Vojska Srbije je oduvek bila stub državnosti, stub stabilnosti i njena snaga i moć su uvek bile razlog odustajanja mnogih da ugroze granice Srbije.

Kada je Vojska bila jaka, i država je bila jaka. Kad je Vojska bila slaba, neprijatelji su nepogrešivo birali momenat kada i kako će ugrožavati slobodu i čast Srbije.

Nakon ustanka koji je predvodio Karađorđe nastala je ustanička i buntovnička vojska od ljudi koji više nisu mogli da trpe zulum. U Prvi svetski rat je otišla vojska koja je, braneći čast i dostojanstvo male ali hrabre države, pokazala da su sloboda i kućni prag nešto što se brani po svaku cenu. U Drugom svetskom ratu vodila nas je ideja antifašizma. Sve to zajedno 1999. godine je bilo nešto što je bio motiv za Vojsku Srbije, jer tada smo se borili za kućni prag po svaku cenu, protiv fašizma koji se budi, ustanički i buntovno protiv najveće i najmoćnije sile, a sve zarad Srbije.

Iako se od Petooktobarskog puča 2000. godine 12 godina činilo sve da se ove vrednosti zaborave, ponižavanje vojnika i oficira, izručivanje Haškom tribunalu, toj zločinačkoj i antisrpskoj nezakonitoj tvorevini, najhrabrijih, najčestitijih među nama, isporučavani su srpski generali, srpski vojnici, samo da bi se dodvorilo sponzorima koji su pučiste doveli na vlast. NJihovog puzanja i gmizanja gadili su se čak i njihovi nalogodavci, jer su činili i mnogo više nego što su tražili od njih. Tako su pristali na hiljadu puta veća poniženja nego što su Austrougari 1914. godine tražili od male Srbije.

Da bi obezbedili svoje fotelje, napunili svoje džepove, omogućili su da naše nebo ostane nezaštićeno, da nam bezbednosna zona bude prostor za narko-trgovinu, da se naoružanje rasprodaje za manje novca nego što je vredelo kao otpad, a za razliku koju su ostvarivali punili su svoje džepove. Postali su vlasnici vračarskih pašnjaka i stambenih zgrada i dolarima prali sopstvenu savest, ako su je uopšte i imali. Ali, prevarili su se, kao i mnogi pre njih.

Od 2012. godine naovamo mladi koji se dobrovoljno prijavljuju za služenje vojnog roka jasno pokazuju šta misle o uništavanju kasarni, o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka, a upravo civili u Vojsci su garancija opstanka demokratije.

Ja vas molim da ponovo preispitate i razmotrite mogućnost da se otvori prostor za još veći broj, za sada dobrovoljaca, a nadam se i ponovo vraćanje jednog modifikovanog obaveznog služenja vojnog roka.

Čast, antifašizam i ljubav prema Srbiji je u genetskom kodu ovog naroda i to se ne može izmeniti za samo 12 godina lopovluka.

Ovaj set zakona koji danas imamo pred sobom upravo nastavlja uspešan oporavak Vojske Srbije, omogućava vraćanje časti i dostojanstva svakom pripadniku Vojske Srbije koja mu je uvek pripadala u sopstvenim očima i očima ovog naroda.

Nije lako, ali od Aleksandra Vučića, preko Gašića, Đorđevića, do Aleksandra Vulina, svi ministri odbrane kontinuiranim i sistematičnim radom uspeli su da danas Vojska Srbije živi i radi u pristojnim uslovima, da ima uniforme, a ne da se stidi kao do 2012. godine, jer su imali bar osam različitih vrsta uniformi i izgledali kao dobrovoljno lovačko društvo.

Ali nisu ni mogli da budu bolje obučeni, ni obučeni jer je tadašnje ministre interesovalo samo kako da ugase kasarne, da prodaju oruđe i oružje u bescenje, kako da uzmu provizije i sklone ih na sigurno u inostranstvo. Koliko bi bili u boljem materijalnom položaju da nismo prinuđeni da ponovo kupujemo tenkove koji su prodavani za manje od pet hiljada dolara, oružje i drugu opremu koje su dosmanlije prodavale u bescenje znaju samo oni koji se sa tim svakodnevno bore.

Pored svega toga, srpski vojnik je danas ponovo cenjen i poštovan među svojim kolegama. Svojim učešćem u mirovnim misijama Vojska Srbije svakog dana potvrđuje da je Srbija vojno neutralna, da je uvek spremna da bude tamo gde je potrebno učestvovati da se obezbedi mir, radi tamo i ponaša se kao da je Srbija u pitanju.

Iz tog razloga ćemo mi bezrezervno podržati ovaj set zakona, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upotrebi Vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije. To će umnogome olakšati procedure oko angažovanja Vojske Srbije u multinacionalnim snagama, ali i u potpunosti obezbediti potpunu kontrolu od strane parlamenta, kao najvišeg zakonodavnog tela, o tome gde će biti angažovana Vojska Srbije, a to je ono što je bitno i to je ono što je posao ovog parlamenta.

Predložene izmene i dopune Zakona o odbrani omogućavaju redovno praćenje i primene svih propisa i usaglašavanje sa nastalim promenama, ali tako da je obezbeđena adekvatna garancija proverljivosti i poverljivosti predmetnih dokumenata, kao što je na primer Godišnji izveštaj o stanju i priprema za odbranu.

Predloženim rešenjima Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme omogućiće se brži i sigurniji razvoj vojne industrije, ali se prvi put uvodi pojam grupacija odbrambene industrije Srbije i to treba stalno pojašnjavati, da taj pojam ne bi bio zloupotrebljavan. To su privredni subjekti kojima će, i pored omogućavanja da dođe do ulaganja sredstava od strane fizičkih ili čak i stranih lica, većinski udeo ostati isključivo u vlasništvu Republike Srbije.

Primer podržavljenja koji se predviđa ovim zakonom i pretvaranje nekadašnje društvene u državnu imovinu tako što je i država dužna da investira i uloži sredstva u vrednosti društvene imovine i praktično kupovinom stekne većinsko vlasništvo je upravo sve suprotno od onoga što se kroz pljačkaške privatizacije do 2012. godine radilo.

Osnovne karakteristike rešenja koja su predložena u vezi Zakona o Vojsci Srbije jesu upravo obezbeđenje socijalne sigurnosti i podizanje starosne granice do 53 godine života, do kad se može obnavljati ugovor o radu, ili za pojedine formacije do 65 godine jeste jako važno jer se time ispunjava uslov u skladu sa zakonima iz oblasti Republičkog fonda PIO da se stekne puna penzija.

Zakon o vojnom obrazovanju će biti predmet dodatne rasprave, u cilju poboljšanja predloženih rešenja, ali ono što je važno, važno je da se njime ne ograničava uspostavljena dobra praksa, da se kao predavači u našim vojnim školama mogu pojaviti sada i penzionisani ratni generali i oficiri, od kojih posebno izdvajam generala Lazarevića, ali i sve one od kojih očekujemo da će svoja ratna i neprocenjiva iskustva preneti mladim budućim kadetima ili budućim vojnicima Vojske Srbije. To ratno iskustvo i taj moral koji oni u sebi poseduju i njihovo dostojanstvo je jako važno za budući moral i obrazovanje vojnika Srbije.

Nemojte da se čudite što se danas neki bune zbog toga što se traže investitori koji će dokapitalizovati preduzeća iz ove grupacije, jer očigledno je da ne rade za domaće interese. NJima čak smeta i to što će kao mogući stranci koji će ući u rad, proizvodnju i vlasništvo ove grupacije biti i Kinezi. Kinezi su danas prvo pokazali da su jedan od najvećih prijatelja Republike Srbije, drugo da su jedan od najzdravijih investitora jer poseduju ogroman kapital koji mogu i žele da investiraju. I nije slučajnost da je ovo što radi Engleska, koja izlazi iz EU, a zadržava veze sa EU i pravi probleme na Balkanu, upravo da bi pokušala da spreči dalje investicije Kineza u Republici Srbiji i na liniji od Pireja do Budimpešte, da bi oni došli nekako u posed tih investicija, jer ako se toga ne budu dočepali Engleska će uskoro bankrotirati.

Gospodo, ovde komentari koji su zluradi u odnosu na ovaj i druge zakone su očigledno dirigovani i traženi sa strane i očigledno da je to samo ispunjavanje želja nalogodavaca kojima dobro Srbije nikada nije bilo u interesu. Srbija je bila i ostaće uvek iznad svega. Vojska je nešto što treba da bude van prepucavanja politike i zato će poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržati ove zakone. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi,uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, na član 4. sam podneo amandman koji je apsolutno u skladu sa amandmanima koje sam podneo i na prva tri člana ovog zakona.

Naime, planski dokumenti kojima se definiše od člana 4. pojam i vrsta planskih dokumenata, je jako važan za socijalnu ravnopravnost budućeg razvoja Republike Srbije. To jeste osnovni razlog zbog kojeg sam i predložio da se doda stav 3. kojim bi praktično ova kategorija socijalne ravnopravnosti postala obavezujuća prilikom sačinjavanja planskih dokumenata. A, podsetiću da su planski dokumenti dokumenti razvojnog planiranja, dokumenti javnih politika i drugi planski dokumenti koji potpadaju pod ovu kategoriju.

Između ostalog, najvažniji od svih ovih planskih dokumenata su investicioni planovi, a investicioni planovi su upravo onaj segment koji treba da dovede do socijalne ravnopravnosti kada je u pitanju i nivo Republike Srbije, ali i nivo lokalnih zajednica.

Znate, osim neravnomernog razvoja koji treba da bude sprečen u budućem periodu sa ovakvim načinom planiranja, postoji neravnopravni razvoj i neadekvatan i nejednak i na nivou određenih lokalnih zajednica.

Obrenovac je jedan od dobrih primera kako se u poslednjih, moram to reći, četiri, pet godina, zaista na jedan planski način ravnomerno usklađuje, prvo, razvijenost svih delova teritorije ove lokalne samouprave, ali i sa jednim budućim planom razvoja koji treba da dođe kao nadogradnja na sve kada svi delovi opštine Obrenovac budu dostigli određeni nivo infrastrukturnog razvoja.

Ovo je jako bitno kako sa nivoa republičkog, zbog ostanka naših građana u onim krajevima gde budući investitori neće baš imati previše interesa i pored razvoja infrastrukture da otvaraju fabrike, a nama je jako važno da demografska slika Srbije mnogo bolje izgleda nego kako izgleda danas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, drugarice i drugovi, uvaženi ministre sa saradnicima, amandman na član 2. kojim se dodaje tačka 18. sam podneo jer je to jednostavno pravnički nužno i u skladu sa već podnetim amandmanima na član 1.

Da bi ovaj zakon bio kvalitetniji i amandmani koje sam podneo, upravo treba da utvrde obavezu kroz Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije za sada, a sutra kroz Zakon, obavezu da se kroz planiranje mnogo više vodi računa i o socijalnoj ravnopravnosti.

Amandman na član 2. posebno će svoj izražaj dati ukoliko bude usvojen, a ja se nadam da hoće, na direktnu primenu članova 3, 4, 5, 6. i 7, kao i članova 38. i 39. ovog zakona.

Podsetiću da su članom 3. definisana načela upravljanja sistema javnih politika, zatim poglavlje 2. gde su planski dokumenti kojim se određuje vrsta i pojam planskih dokumenata, dokumenti razvojnog planiranja, plan razvoja, investicioni plan, a članovima 38. i 39. se govori o usvajanju dokumenata javnih politika i sprovođenju javnih politika.

Da bi se sprovodile javne politike na način koji će obezbediti veću socijalnu ravnopravnost, to već mora kroz same planove da bude jasno i definisano, utvrđeno, a kako su ovo planovi koji će određivati budući razvoj Srbije u dužem vremenskom periodu i koji će praktično direktno uticati i na planiranje budžetskih sredstava koja će se ulagati, kako sa nivoa Republike, tako i sa nivoa lokalne samouprave, jako je važno da se socijalna ravnopravnost ovde utvrdi tako što će višak sredstava koji proističe iz do sada prikupljenih fondova i sredstava od stranih investicija koje su pristigle, budu uložena u ona područja koja za strane investitore nisu bitna, ali nama demografski i zbog samog rasporeda stanovništva i ostanka ljudi na svojim ognjištima je jako važno. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, mogu da se složim sa podnosiocem ovog amandmana u jednom delu da možda nisu bili idealni uslovi za razvoj RS i privrede u Republici Srbiji od 2000. do 2012. godine, ali da su sve vlade do 2012. godine kojima su predsedavali obavešteni, neobavešteni i svi ostali jako dobro isplanirali kako da unište privredu Srbije.

To se vidi po izuzetnim rezultatima njihovih planskih aktivnosti i ta organizovana polukriminalna grupa je uništila 2.500 preduzeća u Republici Srbiji, skoro 500.000 radnika ostavila na ulici, a neka preduzeća za male pare i debele provizije prodala strancima. To je njihov način rada do 2012. godine bio. Slažem se da možda nisu bili idealni uslovi, ali evo, sada su se posle šest godina temeljnog i napornog rada vlada u kojima je učestvovao naš koalicioni partner i kao predsednik Aleksandar Vučić, sada Ana Brnabić, stekli uslovi da se donese ovaj zakon i da se posle sanacije, zaustavljanja propadanja Srbije stvore dobri temelji da se dobrim planovima i realizacijom istih u budućnosti Srbija razvija na najidealniji mogući način. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, na član 1. sam podneo amandman iz razloga što smatram da zakonom koji treba da dugoročno opredeli budućnost Srbije, njen razvoj treba da bude jasno definisana i obaveza u tim planiranjima, u sprovođenju ovog zakona da se izuzetno vodi računa o socijalnoj ravnopravnosti.

Naime, mi kao država konstantno imamo situaciju da stalno podižemo privredu i državu iz pepela. Danas je tačno 74 godine od kada je učinjeno jedno od najvećih razaranja prilikom savezničkog bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu. U ovom periodu pre 19 godina u zločinačkom bombardovanju NATO pakta uništavana je infrastruktura i privreda Republike Srbije, ubijani su građani, trovani smo hemijskim akcidentima, zaprašivani osiromašenim uranijumom, praktično uništavana je budućnost ove države.

Ali, nekako čini mi se da najveću štetu je pričinilo 12 godina petooktobarke pučističke lopovijadi u prethodnom periodu od 2000. do 2012. godine, a u AP Vojvodini do 2016. godine. Nekako, bombardovanje pre 74 godine nismo mi niti tražili niti prizvali, bombardovanje pre 19 godina nismo tražili nismo ga prizvali, morali smo se braniti, ali građani Srbije su 2000. godine dozvolili da budu prevareni i da ove štetočine puste da nas unazade, rekao bih i vrate u periodu preko Prvog svetskog rata.

Posle šest godina, sada kada su se stekli uslovi moramo voditi računa o tome na koji način će Srbija razvijati svoje kapacitete u budućnosti. Otprilike, zaokružuje se sistem infrastrukture. To je jedan od onih bitnih segmenata koje zanima strane investitore, ali strani investitori neće voditi računa o socijalnoj ravnopravnosti. Došlo je vreme da se prihodi koji pristižu od toga što su došli strani investitori koji rade ovde, koji otvaraju fabrike, koji otvaraju pogone, planski i sistematično usmere na ona područja za koja znamo da neće biti njima interesantna, a time ćemo posebno voditi računa o socijalnoj ravnopravnosti svih građana Republike Srbije, pogotovo u onim područjima koja danas smatramo nerazvijenim. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Izgleda da je postavljanje neumesnih i glupih pitanja prelazno oboljenje, s tim što vuk potomaka postavi takvo pitanje i to Srbiju jako mnogo košta, ovo ovde i nije tako strašno pošto je uglavnom na pitanja koja smo čuli javno tužilaštvo je dalo jasne odgovore u dva kruga i reklo šta misli lažnim i neistinitim prijavama kada je u pitanju stan Aleksandra Vulina i rekla da pozajmiti novac nije krivično delo, a nije ni sramota, kao što nije sramota novac zarađivati u nekom periodu svog života fizičkim radom, imati pečenjaru ili bilo šta drugo.

Očigledno da je to sramota za one koji postavljaju ovakva pitanja, a ja verujem da ćemo mi od države skoro dobiti odgovore na to da li taj koji postavlja pitanja se bavio kriminalom, ne samo što je kao član Upravnog odbora upropastio „Prvu petoletku“ u Trsteniku, nego je imao i svoje malo kriminalno organizovano nevladino preduzeće koje se zvalo Fond za unapređenje resursa građana, koji se navodno bavilo negom starih lica i dobilo ni manje ni više nego cirka 53 miliona dinara u Trsteniku, niti se zna kojih starih lica, niti je neka stara lica bilo ko tamo pomagao, izdržavao i ostalo.

Ono što je visprenost koja ne dolikuje čak ni onima koji se bave organizovanim kriminalom, jer oni imaju svoj kodeks časti, a to je da svu štroku i odgovornost za takav rad prebaci na gospođu Julijanu Jovanović protiv koje je podneta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja zbog ovakvog rada ovog nevladinog kriminalnog organizovanog preduzeća za sticanje protiv-pravne imovinske koristi sebi dva miliona, čućemo valjda i kome bar tih milion i po dinara, a ja verujem da ću odgovor biti da jedan od onih koji ovde postavlja neumesna i glupa pitanja konstantno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 107. gde je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Da ovde govori o ukidanju ili ograničavanju igara na sreću neko ko je sreću potražio tako što je neosnovano ogroman novac naplatio od Lutrije Srbije zaista je besmisleno.

Ne bih se dalje upuštao u sve ovo. Vi ste bili dužni da primenite odredbe člana 108, 109. i 110. nakon ovoga. Iskreno rečeno, koga je ovaj poslanik predstavljao, ni pakao mu teško pasti neće. Meni je drago što nije član ove poslaničke grupacije, nego član protivničke i molim vas da u buduće o ovome vodite računa.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi ministre, ovom prilikom bih govorio o jednoj sličnosti između Predloga zakona o dopuni Zakona o računovodstvu, Zakona o reviziji i Predlogu zakona o izmenama Zakona o faktoringu i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću.

Mene lično ne dotiče to što je verovatno jedan od motiva usklađivanje sa evropskim direktivama, ali ono što je meni posebno drago jeste što će ovo imati direktnog uticaja na dalje poslovanje u Republici Srbiji i mislim da je ovo jedna dobra praksa koju treba preuzeti kada su drugi oblici privređivanju u pitanju.

Naime, ono što je po meni jako važno jeste da se ovim izmenama i dopunama ograničava mogućnost da osnivač, vlasnik, član organa upravljanja, preduzetnik ne može da bude u ovim oblastima o kojima sam govorio, lice koje je osuđeno pravosnažno za krivična dela po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranje novca, finansiranje terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti. Mislim da ovakve izmene treba postepeno uvoditi i u druge oblasti privrednog poslovanja, jer će one jako dobro doći kao dopuna krivičnog zakonodavstva.

Naime, imamo situaciju u kojoj se gospoda, koja su se ogrešila o zakon i koja će se naći pod direktnim udarom ovih zakona koje donosimo, nisu mnogo potresla, jer iz raznoraznih razloga umesto bezuslovnih kazni i zatvora dobijali su blaže uslovne osude ili kraće zatvorske kazne i onda nesmetano imala mogućnost da nastave da se bave delatnošću koju su i ranije radili.

Nadam se da je ovo samo početni korak u tom pravcu, jer na ovaj način će se ostvariti i mnogo bolja prevencija kada su u pitanju prava radnika po osnovu rada. Nakon ovoga zasigurno će svako mnogo više voditi računa da li je izmirio sve svoje obaveze, poreze, doprinose i prava po osnovu socijalnog osiguranja kada su u pitanju zaposleni tamo gde je on ili osnivač, ili vlasnik, ili preduzetnik, jer proširenjem ovakvih ograničenja i na druge delatnosti bi bilo onemogućeno da oni koji su na bilo koji način oštetili radnike po osnovu njihovih socijalnih prava mogu dalje da se bave privrednom delatnošću.

Ovo je jako značajan korak, i to je ono što bismo narodski rekli da oni koji su se ogrešili i spustili šape u med na teret radnika, na teret ove države, ne mogu više da obavljaju privrednu delatnost na bilo koji način. Hvala lepo.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvaženi predsedavajući, ministre sa saradnicima, amandman na član 4. u cilju dopune istog dodavanjem tačke 11. sam podneo kao logičan sled i niz amandmana koje sam podneo i na prva tri člana.

Konkretno, ovaj amandman bi trebalo da olakša i omogući primenu člana 34. ovog zakona koji govori o priznavanju stranih školskih isprava, u vezi sa članom 9. istog zakona, kada je u pitanju način sticanja kvalifikacija.

Evo iz kog razloga. U članu 9. Predloga zakona stoji da se kvalifikacije mogu steći formalnim i neformalnim obrazovanjem i kroz postupak priznavanja prethodnog učenja.

Ovaj deo neformalnog obrazovanja, ukoliko se ne prihvati ovaj amandman koji sam predložio, koji treba da obezbedi zaista jednu primereniju i veću socijalnu ravnopravnost kod građana na koje se primenjuje, na koje će se primenjivati ovaj zakon, onda će se pojaviti problem na koji način, praktično, ovaj deo neformalnog obrazovanja može kroz član 34. da bude deo paketa prilikom priznavanja i utvrđivanja kvalifikacija onih koji za to imaju želju.

Prema tome, mislim da o ovom amandmanu treba najozbiljnije razmisliti. Ja ću za svoj amandman u danu za glasanje i glasati, ali ističem da je on zaista u jednoj direktnoj vezi i logičnim sledom i nizom sa amandmanima koji su podneti na članove i 1, 2. i 3. Oni zaista mogu samo kao jedan kompletan paket, ukoliko budu usvojeni, da daju nekakav rezultat. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja se ne slažem sa kolegom Orlićem da je kolega koji je govorio pre toga prošao kao bos po trnju, zato što prosto ne mogu da verujem da je dva miliona i 300 hiljada dinara opljačkanih iz budžeta opštine Smederevska Palanka potrošenih u sportskoj radnji „Nale sport“ za nabavku patika uspeo za sve ovo vreme da pocepa ili da pogubi. Jedino ako su mu noge prerasle broj, pa onda ima neki drugi problem.

Što se tiče njegovih čuvenih umotvorina vezanih za raspravu po ovom amandmanu, verovatno još jedna od najlepših umotvorina i uspeha je bilo spajanje katastra i zemljišnih knjiga u Smederevskoj Palanci, kada je gradsko zemljište od 2,7 hektara državno prepisano, od toga 1,7 hektara na privatno lice i njegovog pajtosa, na kojem je sada napravljena kafana. Drugih 0,7 hektara na drugo fizičko lice, a nešto malo je ostalo i toj čuvenoj ustanovi izmišljotini, ustanovi koja se vodila kao sportski klub „Jasenica 1911“. Koliko su dobro radili tamo, očigledno da bi mogli da očiste sve te njegove patike koje je uspeo da zaprlja i iskoristi za ovo vreme. Morala su da rade četiri ekonoma i pet čuvara i šest upravnika stadiona, koji danas svaki od njih potražuje i tuži za po 850.000 dinara neisplaćenih plata.

Tako da, ako je bos, verovatno su ovi uzeli i te patike da bi namirili svoja potraživanja. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Zaista, kada neko protiv koga se vodi krivični postupak pred republičkim javnim tužilaštvom u Smederevu, pod brojem 780/2017, zbog zloupotreba prilikom kupovine i prodaje zemljišta i objekata bivšeg Doma JNA u Smederevskoj Palanci, sebi daje za pravo da govori o Aleksandru Vulinu, je zaista jedan čin koji potpuno gubi svaki smisao.

Glupo je odgovarati na ovakve komentare koji dolaze iz te populacije, ali, koliko Aleksandar Vulin dobro radi svoj posao, rekao je i gospodin Sergej Šojgu i o stepenu saradnje između Srbije i Rusije, govori više nego dovoljno o svemu tome.

Koliko istine govori gospodin koji ovde danas, ne znamo šta ga je probudilo pa je došao ovako kasno, govori i poruka gospodina Danila Bobića iz Vrbasa, koji me je zamolio da ovde pred građanima Srbije kažem da je tražio i insistirao od gospodina Milojičića da više njegove ime ne uzima u usta i da ga ne bruka.

Moram da se složim sa gospodinom Pajtićem, nažalost, koji je jednom prilikom izjavio da je iza njega ostao u partiji u kojoj se nalazi gospodin Milojičić brod ludaka. Obzirom na sve to i da taj brod nema kapetana, čujem da je najbolji kandidat za kapetana koji će taj brod definitivno da rasturi o sve hridi upravo gospodin koji je govorio malo pre. Hvala.

U stvari, ja tek sada shvatam zašto je bivši kapetan ovog broda koji je pobegao glavom bez obzira posle zadnjih beogradskih izbora u stvari uništavao kompletne jedinice, tenkovske, i sve ostale. To su izgleda neke traume iz detinjstva koje su ostale, a ja sam sve vreme bio ubeđen da su oni to činili da bi kupili vračarske pašnjake i zidali zgrade na vračarskim pašnjacima i zato što su škole o tome kako vojsku treba uništiti izučavali na zapadu i nikakve lepe reči i lepog odnosa sa tradicionalnim srpskim prijateljima Rusijom nisu imali. Ne možemo očekivati od onih, koji bi verovatno i nakovanj pokvarili, da se brinu da li će izgubiti i jednu dlaku sa glave. Oni ne treba da se boje. Ja, nažalost, imam više dlaka na glavi nego neki koji o tome pričaju.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pitanje je za republičku Vladu. Da li će i kada formirati međuresornu komisiju koja će imati zadatak da se utvrdi tačan broj svih žrtava zločinačke NATO agresije 1999. godine?

Potrebno je utvrditi tačan broj vojnika, pripadnika policije i svih civilnih žrtava, kako poginulih tako i ranjenih tokom ovog nezapamćenog genocidnog čina, počinjenog od zlikovačke NATO alijanse.

Dovoljno je, čak i previše vremena poteklo od ovog genocidnog pokušaja uništenja srpskog naroda u kojem su stradali, pored Srba, i mnogi pripadnici nacionalnih manjina, a da nije utvrđen tačan, dokumentovan i nesporan broj direktnih žrtava NATO zločina.

Poučeni osporavanjem žrtava u Jasenovcu i na svim drugim mnogobrojnim stratištima, na kojima su stradali Srbi, Jevreji i Cigani u vreme Drugog svetskog rata, poučeni osporavanjem i licitiranjem sa brojem ubijenih i prognanih Srba sa svojih vekovnih ognjišta u Hrvatskoj i BiH u vreme ratova devedesetih godina, ni u kom slučaju ne smemo dozvoliti licitiranje i relativizaciju broja žrtava NATO agresije, jer je takav naš odnos prema ovim činjenicama prostor da bitange koje služe interesima zločinaca, tvrde i dokazuju da nije bilo više od 758 žrtava bombardovanja i tako umanjuju krivicu zločinaca.

Sledeće pitanje je i ujedno i Ministarstvu poljoprivrede i Republičkoj Vladi, a to je da li će preispitati odluku kojom je odobren uvoz ovaca i koza, odnosno njihovog mesa iz Albanije?

Pored očigledno više političkih razloga za preispitivanje ovakve odluke, treba još jednom temeljno izanalizirati kakav će to uticaj imati na dalji, za sada početni, ali obećavajući uspeh o uvećanju stočnog fonda u Srbiji.

Po meni, logičnije je ulagati u podsticanje za uvećanje stočnog fonda, nego uvoziti meso. Uostalom, da je to meso kvalitetnije i jeftinije od domaćeg, verovatno bi već bilo izvezeno na mnoga tržišta u okruženju.

Nisam shvatio da je ovaj uvoz potreban da bi se poboljšale sorte koje se gaje u Srbiji, niti da bi se uvećao stočni fond. Možda sam u zabludi, ali nisam primetio ni nedostatak ovih vrsta mesa na tržištu Srbije.

Da li je uvoz mesa iz Albanije, a izvoz jeftinog kukuruza u Albaniju, pravi način za razvoj poljoprivrede i stočarstva iz Srbije? Meni je logično da bi izvoz mesa na strana tržišta i ulaganje kukuruza u povećanje stočnog fonda pod boljim i lakšim uslovima stočarima bio daleko isplativiji i korisniji za našu državu. Hvala.