Član 107. stav 1. Rekao sam na samom početku.

Ako misle da je danas ova igra potrage za izgubljenim blagom u pokušaju da se vrate nazad na vlast nešto što će proći kod građana Srbije, onda su u žestokoj zabludi. Neka nastave oni da se igraju sa mobilnim telefonima te igrice, ona je jako zanimljiva u tim krugovima, a kada objašnjavaju da danas građani Srbije mnogo manje žele u EU u odnosu na period od 2012. godine, pa postoji jako jednostavno objašnjenje. Do 2012. godine 70% građana Srbije je bilo bukvalno gladno i bilo spremno da u EU po svaku cenu ode. To danas nije slučaj. Građani Srbije danas mnogo bolje žive, razmišljaju svojom glavom, ne razmišljaju praznim stomakom i iz tog razloga su promenili mišljenje o EU. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti. Nisam pobornik toga da kazne treba da budu jako visoke, ali moramo priznati da se mi nikako ne možemo, osim pretnjom ozbiljnim kaznama dovesti u red da poštujemo neke stvari. Kazne za nevezivanje pojasa su potpuno adekvatne, čak su možda i male u odnosu na korist koju vezivanje pojasa u svim situacijama donosi onim ružnim, kada dođe do saobraćajne nesreće, izgleda da svi računamo da do toga neće doći.

Još nekoliko stvari je propušteno da se prokomentariše vezano za dato obrazloženje u vezi ovog amandmana. Prvo, nema pravo načelnik policije da obustavlja krivične postupke. Postoje tačno zakonom definisane situacije kada se radi o prekršajima. Činjenica je da jeste to diskreciono pravo, ali to je toliko restriktivno u primeni i uglavnom se to primenjuje kod običnih građana Srbije, a ne ono što ovde gospoda koja su govorila o tome žele da kažu. Može ovde svako od nas poslanika reći koliko puta je platio kaznu za prekršaj od kada je postao poslanik, kazne koje nije imao prilike da plati u saobraćaju pre ovoga iako imamo imunitet.

Što se toga tiče, znači, niko se na to nije pozivao i zaista tu vrstu demagogije, da ovde slušamo od pripadnika političke grupacije, koja baštini ljotićevsku fašističku ideologiju, da oni govore o tome i da oni brinu o siromašnim građanima, ja stvarno više ne razumem.

Ja mislim da bi oni na kraju balade stvarno trebali sami sa sobom da se razjasne, gde su, ko su, šta su, prate li ideologiju svog predsednika ili ne prate, ako ne prate da se brate distanciraju od nje, svako ima pravo da promeni mišljenje i stav u životu. Mislim, nije baš običajno od fašiste preći u komunistu, ali i to je moguće. Pa, ako je to tako zaista, njima nije mesto tamo gde sede nego na nekom drugom mestu, ali to onda moraju jasno da kažu dokle god budu bili pripadnici tamo partije koja zvanično stoji iza fašističke ideologije LJotića Dimitrija.

Prema tome, nemaju pravo da oni bar govore o tome kako žive građani Srbije, kako na njih utiču kazne i na koji način. Ako ko ima problema sa vezivanjem pojasa, imam ga ja, ali ga uredno vezujem da ne bi doveo u pitanje i svoje zdravlje i svoj život. Prema tome, malo pretnje novčanom kaznom na mestu je sasvim prema svakom, a moram da priznam da i pretnje visinom novčanom kaznom i mene je dovela u red. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ja sam podneo i amandman i na član 3. što je apsolutno u skladu sa amandmanima koje sam predložio na članove 1. i 2. smatrajući da pitanje socijalne ravnopravnosti koje jeste inkorporiran u ovaj zakon, treba da dobije jednu posebnu crtu.

Ne samo što treba da dobije posebnu crtu, razloge za to ne treba dodatno objašnjavati, ali to može i u praktičnoj primeni ovog zakona da olakša primenu članova 10, 11. i 12. Predloga zakona, koju ste vi učinili ukoliko tekstovi ostanu usvojeni u neizmenjenom obliku.

Naime, članom 10. se precizira način, odnosno visina cene izgradnje, članom 11. se reguliše pitanje izbora pojedinačnih lokacija i članom 12. se definišu obaveze lokalnih samouprava, tamo gde se budu opredelile lokacije.

Naime, zaista se socijalna ravnopravnost kroz sniženje cene gradnje može ostvariti i na sledeći način.

Mislim da prioritetno treba razmotriti kao moguće sve one lokacije gde postoje kasarne Vojske Srbije koje se danas ne koriste i za koje Vojska Srbije proceni da se u budućem periodu neće koristiti. Time bi se, umesto da se radi eksproprijacija zemljišta od privatnih vlasnika ili na drugim lokacijama, eksproprijacijom zemljišta od Vojske Srbije, postigla dvostruka korist, a to je da ozbiljna novčana sredstva dospeju do Vojske Srbije, samim tim olakšamo podizanje standarda svim pripadnicima Vojske Srbije.

Sa druge strane bi mnogi neiskorišćeni prostori koji postoje, kao, na primer, u Obrenovcu i u mnogim drugim gradovima, u Obrenovcu imate kasarnu koja se nalazi na fantastičnom mestu, ukoliko se ne planira da se ta kasarna obnovi, ponovo profunkcioniše, pored reke Save nekoliko hektara zemljišta koje je potpuno snabdeveno infrastrukturom za gradnju, može biti idealna pozicija za gradnju stanova za pripadnike službi bezbednosti. Hvala.

Naravno da ovaj amandman ne treba prihvatiti, jer ko o čemu, vojska o skraćenju, Aleksić o poštenju. Ode on da ne bi morao da odgovori na pitanja koja ću mu postaviti, a to je, da li ova njegova briga proističe iz zabrinutosti da li će Bogoljub Karić prodati stanove koje čovek gradi, investira, prodaje po Srbiji, a ja ne verujem da ga je Bogoljub Karić angažovao da mu kao posrednik preprodaje stanove.

Ali, voleo bih da nam on odgovori na pitanje da li je u stvari on zabrinut da ova gradnja stanova, koja se predviđa sada hiljadu i nešto, pa pet hiljada, pa rešavati problem 30 hiljada pripadnika snaga bezbednosti, ne ugrozi budžet Republike Srbije u onom delu, jer gospodin je kupovao zemlju na trasu Moravskog koridora, sadio višegodišnje zasede. Za to će uslediti enormna naknada i ja verujem da ta njegova briga za budžetom Republike Srbije proističe iz krajnje ličnog interesa, jer ne vidim nijedan njegov drugi motiv. Sve što je on ikada govorio da je navodno radio u tuđem interesu, čak i u onom Fondu za unapređenje resursa građana, ispostavilo se da je rađeno isključivo u interesu porodice Aleksić.

Isto tako, kako verovati nekome ko laže gde god stigne i odakle stigne šta god kaže? Pre neki dan je izjavio da nije dobio regres za traktor koji je nabavio. To, jednostavno, nije istina. Ja sam proverio. Uplaćeno mu je 890 hiljada dinara po redosledu, kao i svakom drugom, mnogo pre mnogih pripadnika vladajuće koalicije, ali to je potpuno nevažno. Znači, čoveku to pripada. Drago mi je samo što tim traktorom neće zasađivati te višegodišnje zasade koje je već zasadio i time praktično od sredstava Republike Srbije praviti još jednu veću štetu budžetu. On je na to navikao to je njegova autopercepcija.

Ovako ponašanje, izručiti, istovariti gomilu pitanja, a onda pobeći iz sale je nešto što je postalo uobičajeno. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povređen je član 107 - Dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovakve kvalifikacije ste zaista mogli i bili dužni da sprečite. Ja mogu da razumem da niste mogli baš sve da predvidite, ali od dotičnog gospodina uvek je za očekivati ovako ponašanje.

Znate šta, krajnje je neprimereno da brigu o tome na koji način i po kojoj ceni će se rešavati stambeno pitanje pripadnika Vojske Srbije komentariše neko ko da je ostao, ne daj bože, na vlasti, i on i njegov ministar, do 2016. godine, taj problem bi bio rešen 100%., ali tako što mi danas ne bismo imali nijednog jedinog pripadnika Vojske Srbije, vojska uopšte ne bi postojala. To je bila metodologija kojom su oni želeli da reše ovaj problem.

Ne treba ovde trošiti vremena i nabrajati šta sve mi iza njih treba da popravljamo i ispravljamo. To se radi, to je evidentno i to je ono što im smeta, a normalno je da smeta to nekome ko je mislio da je vojna vežba tako što u koordinaciji sa ministrom otkupi za 40 miliona Dom Vojske Srbije, onda ga proda za 24, a 16 miliona investira u zajedničku gradnju na Miljakovcu, ali ne za stanove za vojsku, nego za direktnu prodaju iz koje naprave profit njih dvojica.

Prema tome, dužni ste da ovo sankcionišete i da ubuduće ipak, kada vidite u kom pravcu diskusija vodi, na vreme je presečete i sprečite. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povređen je član 106. Poslovnika. Vi ste ovde dozvolili nekome da govori o kasarnama koje su bitne, prioritetne i ostalo. Jedna od najbitnijih kasarni je kasarna u Obrenovcu, koju su gospodin Šutanovac i gospoda koja su tad vladala ispraznili, izveli Vojsku na vojnu vežbu. To je kasarna u kojoj je bilo 12 amfibija. Zatvorili su tu kasarnu i Obrenovčani su zbog toga drastično više nastradali u poplavama 2014. godine nego što je to moralo da se desi.

Sa jednom jedinom ispravnom amfibijom, pola Obrenovca je evakuisano. Zamislite da nisu ugasili kasarnu u Obrenovcu koja je strateški bila inženjerijska jedinica u Obrenovcu, upravo zato što je neko nekada vodio računa da se može nešto slično desiti. Od 12 amfibija koje su bile ispravne, jedna je preživela u Srbiji njihovu vlast i ta jedna je mnogo učinila za Obrenovac.

Koliko bi za Obrenovac bilo bolje da je postojala kasarna, da je bilo 12 amfibija, da je ostala inženjerijska jedinica, a o tome te bitange nikada nisu ni razmišljale. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, podneo sam amandman na član 2. na stav 4. koji je usklađen i sa amandmanom koji sam podneo na član 1.

Naime, činjenica jeste da osim opšteg interesa, kada je u pitanju jačanje sistema nacionalne bezbednosti Republike Srbije prilikom donošenja ovog zakona ili inicijative za donošenje ovog zakona, ono što ovaj zakon u sebi sadrži, ispravlja i o čemu vodi računa jeste pitanje socijalne ravnopravnosti. Šteta je što to ne piše na jasan i nedvosmislen način u samom zakonu i to i jeste razlog ove moje reakcije i predloga da se to ovim amandmanom jednostavno izmeni i koriguje u tom pravcu. To nije samo prazna floskula. Upravo pitanje socijalne ravnopravnosti, kada je u pitanju član 2. i član 1, koji definišu predmet uređivanja i javnog interesa, onda bi se i usvajanjem tih amandmana jasno uticalo i olakšala primena članova 7, 10. i 11. ovog zakona.

Naime, članom 7. ovog zakona govori se u stavu 1. o strukturi stanova i jasno se razgraničava, upravo poštujući princip socijalne ravnopravnosti, koje su to kvadrature, od garsonjere do četvorosobnog stana, neophodne za pristojno i normalno stanovanje porodica, u zavisnosti od toga koliko članova imaju. Stavom 3. istog ovog člana definisano je da pripadnik snaga bezbednosti po sopstvenom zahtevu ulazi u kupovinu stana, ali se i stavom 5. definiše da i onaj pripadnik snaga bezbednosti koji ima neadekvatno rešeno stambeno pitanje u ovom trenutku može ga rešavati, ali poštujući jedan princip socijalne ravnopravnosti, ukoliko za kupovinu tog stana nije zainteresovan pripadnik snaga bezbednosti koji nema rešeno stambeno pitanje ni na koji način u tom trenutku.

Prema tome, pitanje socijalne ravnopravnosti je jasno tretirano u ovom zakonu, ali prihvatanjem ovih amandmana ono bi zaista dobilo jednu odgovarajuću težinu koja je neophodna i olakšala bi primenu zakona u daljoj proceduri. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Naravno da je ovaj amandman ne treba prihvatiti iz jednog prostog razloga, jer očigledno da koliko god se iz ove poslaničke grupe svi osim njenog predsednika trudili da pobegnu od LJotićevske fašističke ideologije, ona neskriveno izvire iz gospodina koji je podneo ovaj amandman.

Naime, verovatno, njemu u podsvesti je toliko opterećenje ta reč srpska, jer je jedina LJotićeva formacija se zvala Srpska državna straža, a šta su Srbi i šta je Srbija imala od toga što je tu postao prefiks „srpska“. Ništa. Sarađivali su sa okupatorom, njihov jedan od najvećih eksponenata Marisav Petrović je bio jedan od najvećih sluga okupatora koji je u Kragujevcu vodio decu na streljanje.

I nije ni čudo što, i u pravu je za toliko gospodin koji je podneo ovaj amandman, kad kaže da je ovde ogromno komunističko nasleđe. Komunisti nisu radili ovakve stvari, iza komunista su ostala dobre stvari, iza LJotića koji je širio fašizam i mržnju prema svima, a najviše prema sopstvenom narodu ništa nije moglo dobro da ostane. Hvala.

(Boško Obradović: Pravo na repliku.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, bezrezervna podrška od strane poslaničkog kluba Pokreta socijalista, Narodne seljačke i Ujedinjene seljačke stranke, komisiji koju bih ja najpre nazvao komisijom za istinu.

Većina nas se složila ovde da se ova komisija formira da bi se utvrdila istina, a kada se traži istina, onda zasigurno rezultat rada te komisije ne može biti propaganda, već samo tačne i istinite činjenice, koje su dužne da prezentuju ovom domu.

Zato što gotovo svi imamo nekakav već zauzet stav i mišljenje kakav zaključak i izveštaj ove komisije treba da bude i razlog više da komisija mora da ima i snage i integriteta da odoli svim pritiscima i da u činjenicama koje utvrdi u svom radu, da nam tačan i istinit izveštaj i u ovom domu i građanima Republike Srbije.

Mi nemamo čega da se plašimo, niti čega da se stidimo. Srbi nikada u svojoj istoriji nisu bili agresori, pa ni 1999. godine. U dosadašnjoj raspravi, moje uvažene kolege, barem većina njih, su bile jako korektne i suzdržane, verovatno plašeći se sopstvenog gneva i besa zbog svega što smo nezasluženo pretrpeli, pokušavajući da jedan najmonstruozniji zločin u novijoj istoriji nazovu pristojnim imenom. Ali, stvari se moraju nazvati pravim imenom, zarad istine.

To nisu bili neprijatelji, to su bili kriminalci, to su bili zločinci, to su bile ubice, monstrumi. Ko hoće da vas ubije u ratu je neprijatelj. Ko hoće da vam ubije decu je zlikovac. Istine mogu da se samo boje ubice, krvnici, zločinci bez savesti, kojima nije bilo dovoljno to što su nas ubijali, to što su nam uništavali mukom i krvavim znojem napravljene fabrike i mostove, već su svesno i namerno činili mnogo gore od zločina protiv čovečnosti, u suštini, oni su počinili genocid nad srpskim narodom i svim građanima Srbije.

Podsetiću vas da je Okružni sud u Beogradu 2000. godine, 21. septembra, 14 čelnika zapadnih zemalja osudio na po 20 godina zatvora. Tu presudu je pod pritiskom nenormalne vlasti, ukinuo Vrhovni sud 19. juna 2001. godine i nakon toga tom se predmetu gubi trag.

Uvažavajući mog cenjenog kolegu, Gorana Petronijevića, tada sudiju koji je postupao u tom predmetu, sada advokata, skrećem pažnju komisiji da je jako važno ukoliko tadašnja vlast nije uništila kompletan predmet, treba da dođe do ovog predmeta jer sadrži jako važna dokumenta vezana za bombardovanje, jer su te podatke skupljali gotovo 27. okružnih sudova Republike Srbije.

Nije uvažene kolege ni meni ni vama lakše zato što ovaj američki marinac na zastavi piše da nema zastave dovoljno velike da prikrije sramotu zbog ubijanja nevinih ljudi, ali nama bar ostaje nada da obični i normalni građani 19 država, udruženih u zločinačku uništavajuću masu koja je gazila po Srbiji, ne dele želje svoji vlastodržaca.

Istine radi, podsetiću vas još jednom, na Srbiju su tada krenule Belgija, Holandija, Danska, Island, Češka, Francuska, Nemačka, Mađarska, Italija, Španija, Grčka, Turska, Kanada, Velika Britanija, Norveška, Poljska, Portugal, Luksemburg i nadasve SAD.

Možda su u pravu neke kolege koje kažu da je lakše sarađivati sa neprijateljem, nego sa onim koga si smatrao prijateljem. Od neprijatelja bar ne možeš da doživiš razočaranje. On te ne može iznenaditi kao Amerikanci, naši čuveni saveznici iz Drugog svetskog rata, koji su na Uskrs 1944. godine Beograd sravnili za zemljom, kada su 1995. godine isti ti saveznici bombardovali srpske položaje u Bosni, kad su udruženi i zajedno sa onima koji su 6. aprila 1941. godine bombardovali Beograd krenuli 24. marta 1999. godine ponovo na Srbiju.

Sedamdeset i osam dana oni su orgijali na našem nebu, a kada su shvatili da ne mogu da nas pokore zgazili su čizmom na srce Srbije da nam uzmu dušu i da je predaju u ruke šiptarskim teroristima. Dalje čizmom nisu mogli, a ni tu ne bi ušli da nije bilo UČK, ali su i nama i našim sugrađanima albanske nacionalne manjine ostavili otrove i osiromašeni uranijum da prate kako se trujemo, bolujemo i nestajemo ubijajući nas i našu decu.

Nije ovde samo osiromašeni uranijum i nisu samo bombe. Na Zrenjanin i okruženje nije pala ni jedna bomba za vreme tih 78 dana, ali su zrenjaninske novine, lokalne, 2001. i 2002. godine bile prepune umrlica naprasno i prebrzo preminulih od kancerogenih oboljenja. Da li je to slučajnost? Ja ne verujem, komisija neka ispita.

Ceo njihov svet je sazdan od laži, od besomučnih laži na kojima bi i Gebels zavideo. Sve naše navodne krivice, a njihovi razlozi za bombardovanje su laž i Račak, i Markale, i Vase Miskina i zašto bi mi onda verovali u njihove podatke gde su gađali i ostavili osiromašeni uranijum.

U pravu je gospodin Delić. Neće biti lako tvrditi gde su nam sve opoganili zemlju i vodu, a šta tek treba da kažemo o ludacima koji govore da srpska deca dobijaju kancer i umiru zbog kineskih igračaka. Ovo je, uvažene kolege i građani Srbije, ili za ludnicu ili za sudnicu.

Ja ne mogu da ostanem miran i hladnokrvan koliko god se trudio, kada dok čitam izjavu ambasadora Amerike da našu decu i nas ubija pušenje i loša genetika, dobijem na mobilni telefon poruku očajnih roditelja koji pokušavaju da sakupe pravo malo bogatstvo za nadu da će njihovo dete moći da preživi. Ti koji su nas bombardovali, ti koji su nam ostavili osiromašeni uranijum, ti koji su nas trovali, uništavanje hemijskih fabrika sada zarađuje enormne svote novca, dajući nadu da naša deca mogu da budu izlečena. To se ne prašta. Deca se ne praštaju.

Uvaženi gospodine ambasadoru, Srbi svoju genetiku znaju, to je najbolja genetika na svetu. To je genetika onih koji nikada nisu tukli i kinjili slabije. To je genetika onih koji su uvek ustajali protiv najjačih i opstajali. Ovaj narod je ovde od davnina, nije se ovde doselio s konca i konopca. Nisu se ovde doselili kriminalci, avanturisti, ubice, pa da se pitamo kakva je naša genetika. Ovde su uvek preživljavali najbolji i najčestitiji.

Mi ćemo izabrati komisiju. Komisija će utvrditi činjenice i istinu, a mi ćemo stajati iza te istine i za nju se uvek boriti. Borićemo se za našu decu, a oni koji čak ni iz lažne pristojnosti ne umeju da se izvinu zbog zločina koji su počinili, pod hitno treba da budu proglašeni personama non grata u Republici Srbiji. Hvala.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, ja ću malo pažnje posvetiti jednom zakonu koji je jako važan, a imam utisak da će proći malo neprimećeno, a to je Predlog zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

Iako ja nisam od onih kojima je put u Evropsku uniju cilj po svaku cenu, ovaj zakon je nužan za Republiku Srbiju, jer jednostavno zajednički imenitelj svim dobronamernim ljudima na svetu, pa i svim državama, jeste borba protiv pranja novca, borba protiv terorizma, a danas je to direktno povezano jedno sa drugim. Donošenjem ovakvog zakona, osim ovih direktnih, imaćemo i indirektne koristi, koje mogu imati i građani Republike Srbije na različite načine.

Dobro je što je ovde jasno precizirano ko sve može i na koji način imati pravo i dostupnost o informacijama o stvarnim vlasnicima, šta se mora pribeležiti, odnosno šta mora biti dostupno stvarnim vlasnicima. Jer, imali smo primere u dosadašnjoj praksi da se upravo između onih koje predviđate ovim Predlogom zakona kao buduće obaveznike davanja podataka o stvarnim vlasnicima, poslovna udruženja i udruženja ili, tako da kažem, grupe građana, kako to mi volimo da kažemo, da jednostavno moraju dati sve podatke, a ne kriti se iza nečega što zaista nije dozvoljeno.

Tako smo imali i imamo ozbiljne sumnje da su pojedine grupe građana koje su učestvovale na izborima bile privilegovane, njihovo poreklo novca koje su pribavili i koristili u kampanji nije podlezalo proveri Agencije za borbu protiv korupcije, na šta smo već ukazivali, nismo mogli da uđemo u podatke o tome ko je stvarni vlasnik nekih firmi koje su bile finansijeri pojedinih predsedničkih propalih kampanja, a radi se o ogromnim svotama novca za koje se ozbiljno sumnja da potiču upravo iz zona koje se ovim zakonom žele preduprediti, upravo iz onih istih izvora koji se bave finansiranjem terorizma u svetu.

Prema tome, korist od svega ovoga je višestruka. Ono što je važno i bitno jeste da je jasno propisano ko, kad, kako i pod kojim uslovima može ove podatke imati i kako ih koristiti. U krajnjem slučaju, ne može se više niko kriti iza fantomskih firmi koje će osnivati u inostranstvu, a onda se one u Srbiji pojavljivati kao osnivači navodno domaćih firmi, baviti se prevarama građana Republike Srbije, prati novac za one za koje to ne treba da radi.

Još nešto, iako je to tema koja je očigledno najpopularnija i jasno je zašto je to tako, a to je projekat izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Mislim da je to jako značajno i o tome ne treba govoriti. To je stvar koju bez ovakvih malicioznih komentara, kakve smo imali prilike da čujemo, treba podržati. Naime, ja ističem činjenicu da je čak iz postojećih resursa samo u 2017. i 2018. godini Vojska Republike Srbije rešila pitanje za 700 svojih pripadnika, što do 2012. godine nije bio slučaj. Do 2012. godine imali smo slučaj da su pojedini ministri, gospodin Šutanovac i drugi, smatrali da je rešavanje problema stambenih pitanja pripadnika Vojske bilo rešavanje sopstvenih stambenih problema pribavljanjem vračarskih pašnjaka, zgrada itd. i verovatno vrednost koja je samo ovih dana pomenuta u raspravama prevazilazi da se zloupotrebama u to vreme izgubilo više od 10 hiljada stanova za pripadnike Vojske i drugih snaga bezbednosti.

Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka i Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje će podržati ove zakone i pružamo svaku podršku u cilju pospešenja rada svih državnih organa. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Evo, po ko zna koji put postavljamo pitanje na koje su svi državni nadležni organi dali jasne odgovore, od Agencije za borbu protiv korupcije, preko nadležnih tužilaštava, ali isto tako se nadam da će ta nadležna tužilaštva dati odgovore i na pitanje, šta se desilo i kako je moguće da pre nego što je gospodin šibadžija sa Đeram pijace postao investitor gradnje objekta na Vračarskim pašnjacima i nosilac dozvole, se prvobitni investitor naprasno povuče iz tog posla, bio je vlasnik preduzeća Trešnja d.o.o. Mislim, jesu bile rodile trešnje i te godine jako dobro, ali izgleda da su šibadžiji sa Đeram pijace baš rodile. Nema tu odgovora na pitanje kako je to baš Trešnja d.o.o. od Ministarstva odbrane u restriktivnom postupku javne nabavke dobilo posao za izvođenje radova prema ministarstvu u vrednosti od 19,8 miliona dinara.

Nema ni još uvek odgovora, doduše ni od nadležnih organa na pitanje, na koji način je šibadžija sa Đeram pijace platio svoj deo 273.000 evra do praktično još milion i po evra koliko košta ta investicija, onako procenjeno odokativnom metodom. A na sve to izjavi da je godinu dana po obavljenoj kupovini taj novac nikome nije dao, pa se mi onda pitamo dodatno, a ko je to još platio za njega tu investiciju. Da li je to gospodine Milojičić možda učinio iz one razliku u nabavci doma i preprodaji Doma JNA u Smederevskoj Palanci ili je taj novac otišao za nešto za šta očekujemo informacije, a to je jedna zajednička investicija, na Miljakovcu jednog posebnog objekta, ali ne vojnog nego privatnog.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovana gospođo ministre i potpredsedniče u Vladi, uvažene kolege ja ću se potruditi da ne oduzmem previše vremena. Ovaj set zakona, kao što sam već napomenuo, poslanička grupa Pokret socijalista, Narodne seljačke, Ujedinjene seljačke stranke će podržati u danu za glasanje.

Želim da dodam još nešto što mi se čini da smo propustili u ovoj raspravi danas i da kažem onima koji su skeptični prema onome što je bilo uglavnom tema, to je ovaj Zakon o izgradnji stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a to je da mi jednostavno s pravom očekujemo, gledajući sveukupno politiku koju vodi Vlada Republike Srbije od 2012. godine na ovamo, da u narednom periodu nastavi istim malim ali stabilnim koracima da podiže privredu i ekonomiju Republike Srbije i da to dovede do toga da rastom realno ostvarenih zarada dođemo u situaciju da se povećaju plate i pripadnicima bezbednosnih struktura, barem za toliko smo sigurni da će biti uvećani, iako očekujemo da će ova gradnja početi u avgustu i septembru.

Znamo da ministarstvo i ministarstva koja će ovo pratiti rade to vrlo efikasno, ali bez obzira na to da će u vreme kada počnu prvi anuiteti da stižu za kredite, koji su ovde čujemo mogući po jako povoljnim uslovima zbog niskih kamata, zbog subvencija koje će država obezbediti, da bar te rate za kredit budu deo uvećanja, sigurnog uvećanja koje sledi za zarade pripadnicima ovih snaga i svim građanima Republike Srbije.

Nije to mnogo, i to s razlogom i sa pravom očekujemo, tako da to zasigurno ne treba da brine, pogotovo ne one koji su upropaštavali privredu Republike Srbije do 2012. godine, od čega i kako će moći pripadnici bezbednosnih snaga da ove stanove otplate u budućem periodu.

S pravom očekujemo da će ove zarede koje su danas u proseku u Srbiji 48.000 dinara biti barem veće za 100, 150 evra u narednih godinu dana, godinu i po kada ovi krediti stignu na red i iz tog razloga pružamo snažnu podršku svemu ovome što će, takođe, doprineti kao jedan ozbiljan zamajac srpskoj privredi. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kaže naš narod da se na glupa pitanja ne može dati pametan odgovor. Dužan sam ovde da dam istinit odgovor, jer je dotični gospodin prošle nedelje optužio pomoćnika ministra Nenad Miloradovića da je vlasnik neke privatne firme itd. u okviru SDPR. Nije istina. Jednostavno, istina je da to za šta on pita je samo organizaciona jedinica SDPR. Ako ne zna šta to znači, onda neka zatraži poduku od nekog ko ima volje da mu to objašnjava.

Ono što je važno, moram da kažem da Nenad Miloradović i Aleksandar Vulin nisu isto što i Dragan Šutanovac i Ilija Pilipović koji je bio njegov pomoćnik ministra. Znate, Ilija Pilipović, koji je bio pomoćnik, a ujedno i kum Dragana Šutanovca, kada je napustio ministarstvo osnovao je privatnu firmu „Avangard point“. Što ne pitate ko je vlasnik „Avangard pointa“, kako je nastala i da li je zloupotreba od strane Ilije Pilipovića to što se sada bavi prodajom i zastupanjem stranih firmi naoružanjem, i to „Kastvelu“, „Iks blu“, drugim firmama, a istovremeno radio u Institutu „Mihajlo Pupin“.

Vi ste izdali u to vreme 39 dozvola za privatne firme za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Koliko je vaših firmi u svemu tome? Koliki je vaš procenat i udeo u svemu tome? Što o tome ne govorite? Znate, koliko je afera bilo u to vreme koje je prouzrokovao direktno gospodin Pilipović? Nije džabe vojna policija podnela krivičnu prijavu protiv njega zbog zloupotrebe službenog položaja, jer je omogućio zaključivanje štetnog ugovora sa preduzećem „Mega link“ DOO iz Beograda radi nabavke telekomunikacione opreme. Šteta koja je napravljena budžetu i Ministarstvu odbrane je 150 miliona dinara, i to na samo jednoj krivičnoj mahinaciji koju su napravili. Što to ne pitate? Tu možete uvek dobiti pametan odgovor.

Uvaženi predsedavajući, povređen je član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovakvim obraćanjem u kojem se kaže narodnim poslanicima da oni nekoga hapse se u najmanje vređa čast i dostojanstvo ovog doma. Zna se ko to u uređenoj državi radi. Podnete su krivične prijave, vode se krivični postupci, policija, tužilaštva, sudovi rade svoj posao. Neće se na ovaj način od strane nekoga ućutkavati pravo poslanika da govori istinu. Ovo nije 2003. godina, znate, kada se u „Sablji“ hapsilo zato što je neko bio pripadnik druge stranke bez odluke suda, bez ikakvog rešenja, bez ičega. To je ono što je njihova percepcija samih sebe, ali bez obzira svoju percepciju, svoju sliku nemaju pravo da preslikavaju na ostale ljude koji sede u ovom domu. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam pitanje za Vladu Srbije, odnosno za Ministarstvo poljoprivrede – da li će i kada biti vraćen na snagu stari Pravilnik o podsticajima za priplodnu stoku, a u skladu sa odlukama i preporukama Odbora za poljoprivredu Skupštine Republike Srbije, obzirom da su ovim novim Pravilnikom neočekivano povećani limiti broja ovaca i krava kada su u pitanju prava na ostvarenje podsticaja?

Ovo iz jednog drugo razloga, jer ova Vlada je mnogo toga u prethodnom periodu učinila na uvećanju stočnog fonda i nisam siguran koliko ovaj novi Pravilnik je nešto što će doprineti jednoj izvesnosti, pouzdanosti naših stočara, pogotovo malih stočara koji treba da žive od manjeg broja ovaca i krava, a ujedno da poboljšaju izvoz i stvore veću mogućnost za izvoz Republike Srbije.

Naime, činjenica jeste da za razliku od ranijih vlada do 2012. godine, kada je najveći iznos bio od 188 miliona evra ulaganja u poljoprivredu, ali podsetiću da tada nije bilo ulaganja u stočarsku proizvodnju, samo prošle godine ova Vlada je uložila 309 miliona evra i mislim da se sa tim mora nastaviti dalje. Zašto? Zato što u ovom trenutku mi imamo Sporazum sa Turskom o privilegovanom izvozu junećeg mesa u iznosu od pet hiljada tona. Izvesno je da će biti potpisan sporazum i na 10 hiljada tona, dok smo mi u stanju, odnosno izvezli smo samo količinu otprilike od oko 300 tona.

Pored toga imali smo i imamo pravo na izvoz junećeg mesa u EU od osam hiljada tona i ovo meni sve ukazuje da potencijal priplodnih grla u Republici Srbiji nije zadovoljavajući i daleko je od mogućnosti koje su pružene i ostvarene dobrom politikom i dobrom saradnjom sa okruženjem i sa zemljama, odnosno sa EU koju sam naveo.

Da li će i koje mere Ministarstvo poljoprivrede primeniti to bi zaista želeli što pre da znamo? Mišljenje je da bi restrukturiranje uloženih sredstava, gde su svetski rezultati i svetska ulaganja potpuno suprotna od načina na koji mi to radimo u ovom trenutku, gde se 70% sredstava ulaže u stočarstvo, 30% u biljnu proizvodnju. Kod nas trenutno je 70% subvencija i ulaganja u biljnu proizvodnju, a u stočarstvu samo 30%. Prosta matematika pokazuje, ukoliko bi se ulaganja u stočarstvo uvećavala i da se taj odnos približi ovim svetskim standardima, umesto dosadašnjih četiri milijarde evra godišnjeg izvoza, minimalno bismo mogli izvoziti oko 9,5 milijardi vrednosti mesa na spoljna tržišta i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Ima još mnogo drugih mera koje bi mogle služiti za što lakši izvoz i obezbeđenje potencijala, a to je uvoz krava po sistemu krava – tele. Znači, krave koje se ne muzu, već daju samo dobrog tovljenika. Ukoliko bi se stvorile mogućnosti da država, umesto što izvozimo po niskim cenama poljoprivredne proizvode, znači kukuruz, to uložila u poljoprivrednu proizvodnju, omogućila stočarima da beskamatno na taj način budu kreditirani u ishrani stoke, to bi se višestruko vratilo kao nešto što bi omogućilo da građani Srbije ostanu na selu, da poraste interesovanje za to, a dodatnim privilegovanjem mladih, kojima bi se stvorili uslovi za kreditne linije i lakše podizanje objekata u kojima bi se vršio uzgoj stoke, bila bi garantovana izvesnost, a samim tim i stabilnost u snabdevanju tržišta u Republici Srbiji. Hvala.