Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Danas sam trebao biti u Priboju, na dženazi ubijenog Ervina Ćelahmetovića, ali sam zamoljen od odgovornih Bošnjaka iz Priboja da budem ovde i da na neki način predstavljam njihov glas u parlamentu Republike Srbije.

Naime, kao što znate u jednoj multikulturalnoj sredini, vrlo osetljivoj i senzibilnoj kakav je Priboj, pre dve večeri dogodilo se ubistvo u kojoj je stradao jedan nevini čovek, Bošnjak, a koga je ubio policajac Srbin pripadnik interventne policije i specijalnih snaga. Ljudi iz Priboja ne žele politizaciju ovog slučaja. Ljudi iz Priboja traže pravdu. Ljudi iz Priboja traže da se prema svakom zločinu odnosimo onako kako zakoni nalažu i da ne bude kao u onoj priči o Eri i kadiji, moja krava nije isto što i tvoja krava.

Apropo toga ću pročitati jedan od postova glavnog imama, Haruna efendije Eminagića iz Priboja, koji svedoči i koji je ovih dana uz građane Priboja, o onome što je možda moglo biti uzrok ovoga što se dogodilo.

Prvo su meni glavnom imamu u Priboju i mojoj porodici pretili smrću. Policija je uradila što je do njih, ali je sud ostao nem. Potom su brutalni i verbalni napad i vređanje pretrpeli hodžinica i njena ćerka zbog marame na glavi, policija reče, uradili su što je do njih, sud kaže – nema elemenata vređanja na verskoj osnovi.

Zatim, raspevani pripadnici granične policije i samoprozvane vojvode poslaše nam poruku istrebljenja, omladina bi da puca u džamije za svoj najveći verski praznik, policija reče – uradila je šta je do njih, a sud presudi i videsmo kako jedni i drugi završiše. Sinoć ipak, policajac uradio što je do njega i to ne obični, već elitni pripadnik MUP-a, u našoj čaršiji gde se trudimo da ima mesta za svakoga i decu učimo pravim vrednostima, kabadahija demonstrira silu sa ulica ugasivši mladi život, a sud videćemo, ili možda nećemo.

Molim, Alaha milostivog i samilosnog da se Ervinu smiluje i dženetom ga obraduje, njegovoj porodici podari sabura, a elitnom zlotvoru i kukavici što pobeže sa mesta zločina pravednu kaznu ovog sveta, jer na onom svetu znamo šta ga čeka. Ako neko ubije nekoga ko nije ubio nikoga ili onoga koji na zemlji nered ne čini, kao da je sve ljude poubijao. Ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, kao da je sivim ljudima život sačuvao, Kuran suramajde 32 ajet.

Poštovani narodni poslanici, kad zlo proklija mora se saseći iz korena. Svaki ubica mora biti kažnjen, a posebno onaj koji je zadužen da štititi narod od zlikovaca i ubica. Policajac ubica u Priboju nije samo ubica, on je i model zla koje treba iskoreniti iz društva, bez obzira da li je bio na dužnosti ili ne. Daleko od toga da generalizujemo, većina policajaca su časni i čestiti, ali se moramo suočiti sa sobom, sa klicom zla u svojim redovima da nam ne bi proklijala, procvetala i zahvatila šire dimenzije.

Priboj bi trebalo biti mesto nade za celu Srbiju. Ako se ovo zlo ne zaustavi i ne saseče iz dubina postaće mesto tuge i boli. Verujem da je ono mesto nade, a upravo jedan od primera jeste i šampion u maratonu Marko Cimbaljević, koji je čuvši za ovu tragediju pobedu na ovogodišnjem maratonu posvetio svom prijatelju i komšiji ubijenom i ja ću citirati njega kao primer onoga što znači dobri među komšijski odnosi.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je Ministarstvu sporta.

Naime, u ovoj državi postoje ljudi koji ne žale svoja sredstva kako bi omogućili razvoj sporta, turizma i zdravoga života. Posebno je to važno za one ljude koji su prethodnih decenija otišli iz ove države, zaradili kapital i odlučili da taj kapital investiraju i ulože u ovu državu.

Jedan od takvih primera jeste i Pešter, selo Raškovići iz koga su pre pet godina ljudi koji su iz tog kraja napravili hipodrom, hipodrom „Sandžak“ i od tada tradicionalno svake godine organizuju veoma važne konjičke trke.

Zahvaljujući tom hipodromu kupljeno je preko stotinu grla od raznih ljudi koji su iz tih kraljeva, koja su kupljena u zemljama EU u vrednosti nekoliko desetina, pa, i preko stotinu evra koja se nalaze u konjičkim klubovima širom Republike Srbije i koja se takmiče i na taj način pospešuju veoma važan sport, ovaj plemeniti sport u našoj državi.

Suština je u tome da oni svake godine imaju i svoje tradicionalne igre upravo na ovom hipodromu i to nije bio problem sve do ove godine. Ove godine je neko naprasno iz Srpskog galopskog saveza na vanrednoj sednici održanoj 15.5. dakle, pet dana pre nego što su trebale da se održe te igre sada 20.5.2023. godine doneo je naredbu da svi koji su registrovani u ovoj državi, vlasnici grla, džokeji i svi ostali ne mogu doći na te igre na Pešter u selu Raškovići, iako su njihovi vlasnici, dakle, oni koji su iz tih krajeva a koji zbog uslova, recimo, drže svoja grla u Šapcu i u ostalim gradovima Republike Srbije.

Moje pitanje Ministarstvu sporta jeste - da li je ovo u skladu sa Zakonom i sa Strategijom razvitka sporta u našoj državi? Da li je Srpski galopski savez taj koji radi u interesu razvitka sporta, posebno ovog sporta koji se tiče područja koja su manje razvijena?

Znate li šta znači recimo taj hipodrom na Pešteru koji je možda prvi u poslednjih stotinu godina, gde su se tradicionalno ranije na vašarima i itd. održavale konjičke trke, gde su ljudi domaćini držali konje tzv. Sedlanike isključivo za ponos i za tradiciju i ovo je bilo između ostaloga jako dobra stvar kako za razvitak sporta, tako i turizma, jer se tu svake godine jednostavno nalazilo nekoliko stotina pa i hiljada ljudi koji su došli da uživaju u sportskim nadmetanjima i koji su došli da uživaju u onome što je pravo viteštvo.

Zato je ovo šokiralo ne samo organizatore već sve ljude iz ove regije, jer prosto smatraju da je ova odluka Srpskog galopskog saveza diskriminatorska, neregularna i da je na štetu razvitka konjičkog sporta u ovoj državi.

Oni su me zamolili da postavim danas ovo pitanje, te da obavestim i Galopski savez, kao i celu javnost da će se uprkos tome ove tradicionalne sportske igre, koje su susret i kultura i civilizacija i ljudi dobre volje, održavati uprkos ovoj zabrani, a da će svoja prava tražiti u skladu sa zakonom i zakonima ove države, a ja molim ministra sporta da se zauzme da ovaj slučaj bude rešen na opštu dobrobit i u korist pre svega sporta, ljudi koji se bave sportom i ljudi koji vole konjičke trke i konjičke sportove. Hvala.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Moje pitanje upućeno je Ministarstvu rudarstva i energetike, a tiče se da dobijem odgovor od njih, kada je poslednji put rađena rekonstrukcija ili uvećanje kapaciteta niskonaponske mreže „Elektrodistribucije“ na području teritorija grada Novog Pazara, Tutina, Sjenice? Jer, imamo velike probleme zato što verovatno poslednje tri do četiri decenije nije ulagano u proširenje kapaciteta niskonaposke električne mreže, a veliki je broj novoizgrađenih stambenih objekata, posebno zgrada i imamo situacije, recimo, da oni koji su kupili stanove ne mogu godinu, dve ili tri dobiti priključak na električnu mrežu i tada ulaze u jedan začarani krug.

Zato je moje pitanje upućeno Ministarstvu rudarstva i energetike, da li je planirano uopšte da se radi na tome da se uvećaju kapaciteti elektromrežnih postrojenja niskonaponske mreže u gradovima? Dodatan problem jeste i jačina električnog priključka u visokim zonama, odnosno u planinskim predelima, konkretno Pešteru i drugim mestima. Ne možemo očekivati da samo kada dođe predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić na Pešter, pa mu se požale građani, on urgira, pa onda ti građani dobijaju ili trafostanicu ili uvećanje električnog priključka.

To je nešto što bi trebalo raditi konstantno, temeljito i što postaje realna opasnost da dođe do kolapsa, s obzirom da, recimo, u ovom trenutku u samom Novom Pazaru imamo, verovatno, po slobodnoj proceni nekih 50 do 80 zgrada koje se prave, između dve do tri hiljade stanova koje u narednom periodu treba priključiti na elektromrežu. Međutim, to je skoro pa i nemoguće. Onda su na gubitku i investitori koji moraju plaćati penale kupcima stanova, a isto tako su i oni koji su kupili stanove na velikom gubitku, jer moraju čekati godinu, dve ili tri da uđu svoj unapred kupljeni stan.

Zato je ovo veoma veliki problem koji ugrožava i stanare, ali ugrožava uopšte i industriju kao ključni motor razvitka i ključni motor obezbeđivanja prosperiteta stanovništva ovog kraja, jer je građevinarstvo u izuzetnom usponu.

Međutim, ovo je nešto što i pored poskupljenja svih mogućih materijala dodatno ugrožava i bojim se, ukoliko se nešto ne uradi po ovom pitanju u kratkom vremenskom periodu, da može opasno ugroziti sve one koji se bave ovom privrednom granom, a sledstveno tome može dovesti do toga da mnogi koji su godinama ili decenijama štedeli da bi kupili stan sebi i svojoj porodici, na to moraju ni krivi ni dužni pričekati. Uz to dosta njih je ušlo u kreditna zaduženja kod banaka i sledstveno tome imaćemo problem kod velikog broja porodica.

Apelujem na ministarstvo i na sve nadležne da učine sve kod „Elektroprivrede Srbije“ da se ovaj program uvrsti po hitnom postupku, kako ne bismo imali posledice koje mogu koštati i građane i industriju, a na koncu, mogu dovesti i do velikih problema i socijalne ugroženosti svih mogućih kategorija građana. Hvala.

O ljudi, mi vas od jednog čoveka i jedne žene stvaramo i delimo vas na plemena i narode, da biste se međusobno upoznavali - Kuran, „surah džurat ae 13“. Služi čoveku na čast kada ostaje daleko od svađe, a svaki je ludak svadljiv - Biblija mudre izreke, 20. poglavlja.

Poštovani narodni poslanici, ovo sam izrekao kako bih još jednom kazao da mi narodi koji živimo u Republici Srbiji, verujući narodi težimo onome čime nas podučavaju naše vere, naši svetonazori, a to je da među nama bude mira, sloge i da među nama bude ljubavi, razumevanje i među nama bude onoga čemu nas podučavaju naše plemenite i časne vere.

Svaki onaj koji ne želi da poštuje ono što je o svetonazorima i Biblije i Kurana dužan je poštovati ono što je Ustavom i zakonima Republike Srbije. Ovo sam danas namerno kazao, jer imali smo događanja u Priboju, jednom od najlepših gradova u Republici Srbiji, gde je međunacionalni i međuverski život za primer celom regionu, gde je neko ko ne misli dobro ni Bošnjacima, ni Srbima hteo iznova da se priseća onoga što nas je odvelo u sunovrat devedesetih godina.

Naravno, i Bošnjaci i Srbi Priboja i politički predstavnici Bošnjaka i Srba Priboja su jednoglasno stali u odbranu mira, međusobnog poštovanja, suživota i vraćanja javnom redu i miru.

Ono što smo imali prethodnih dana jako je opasno. Jako je opasno iz razloga što je neko ko se zakleo da poštuje Ustav i zakone Republike Srbije, a u tom Ustavu stoji da su svi građani Republike Srbije, bez obzira na versku, nacionalnu i rasnu pripadnost jednaki i da se moraju poštovati njihova ljudska, njihova građanska, njihova manjinska i verska prava. To je nešto što se drznuo neko ko je zaklet da poštuje Ustav Republike Srbije i zakone Republike Srbije, da pokuša da ponizi.

Zato smo tražili od najznačajnijih instanci u Republici Srbiji da se preduzmu hitne akcije kako bi se svi oni koju sramote Republiku Srbiju, koji sramote policiju, graničnu policiju pre svega i koji pokušavaju na bilo koji način da unesu nemir među građane, hitno sankcionišu, suspenduju i odu tamo gde im je mesto, tj. u zatvore da odgovaraju za ono što su napravili.

Niko u ovoj državi nema ništa ni protiv Bošnjaka, ni protiv Srba, ali ima protiv onih izolovanih primera koji ne žele dobro ni Bošnjacima, ni Srbima, a posebno onih delova državnih organa kakva je policija, kakva je granična policija koja bi morala na najznačajniji način iskazivati toleranciju prama svakom građaninu.

Na tom graničnom prelazu u Uvcu, svakodnevno prolazi jako veliki broj ljudi i Bošnjaka, i Srba, i Bošnjaka iz Republike Srbije, i Bošnjaka iz Bosne i Hercegovine, i Srba i Republike Srbije, i Srba iz Bosne i Hercegovine i iz dijaspore i tako dalje. Ne može tamo više biti onaj koji izaziva nesreću 90-ih godina. Ne može tamo više biti onaj koji želi Novom Pazaru ono što se dogodilo u Vukovaru. Ne može biti tamo onaj koji želi Sjenici ono što se dogodilo u Srebrenici.

Odgovor koji je država dala je jasan, konkretan i direktan. Priboj jeste primer dizanja mrtvog grada, mrtvog grada u smislu industrije i to se tako mora nastaviti. Novi Pazar je primer gde će se u narednom periodu kao što je i do sada i dalje razvijati međuljudski odnosi i naravno težiti da se ljudima obezbede prave vrednosti za život, a to jeste da mogu u svome gradu, u svome mestu živeti od svoje zarade. Sjenica je primer gde će se u budućnosti i to vrlo brzo graditi škole, naučno-tehnološki parkovi i to jesu najbolji odgovori za sve one koji žele da naruše pravdu i pomirenje među Bošnjacima i Srbima.

Kao Bošnjak, kao narodni poslanik i kao građanin Republike Srbije još jednom odavde apelujem na sve da se vratimo onome što jeste suština našeg života, a to je da izgrađujemo međusobno poverenje, međusobnu ljubav i da izgrađujemo najbolje moguće odnose.

Ohrabruje i činjenica da će sutra u Priboju biti predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić koji će svojim autoritetom i svim onim što bude trebalo odraditi da jednostavno nikada nikome ne padne na pamet da na bilo koji način ugrožava svoje sugrađane, a posebno ne one koji su u manjini, kao što su Bošnjaci u manjini u tom gradu, a posebno ne one koji predstavljaju reč božiju, a to su imami, to su džamije.

Zato još jednom odajem veliko priznanje i imamima u Priboju i džematlijama Islamskoj zajednici na odvažnosti, na snazi da prepoznaju ono što jeste istina, a istina je da svi građani Priboja bez obzira na veru i naciju jesu protiv ovih koji na bilo koji način žele da unište dostojanstvo svih ljudi. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete, a odnosi se na paušalno i neutemeljeno tumačenje člana 43. Zakona o visokoškolskom obrazovanju od strane državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Na osnovu tako paušalnog tumačenja, oni su studentima ovog univerziteta uskratili pravo na molitveni prostor, iako to pravo imaju prema Ustavu, prema onome što jeste član 21. Ustava, koji zabranjuje diskriminaciju po osnovu i verskih osećanja.

Državni univerzitet u Novom Pazaru je mesto gde studira jako veliki broj studenata, ne samo Bošnjaka već i Srba i svih ostalih. Tu studenti, kao i svi ostali građani ove države, imaju pravo da žive onako kako misle da je najbolje, da ako smatraju da treba obavljati verske obrede, da im se to dozvoli. Međutim, ono što jeste odluka državnog univerziteta direktno je u sukobu sa Ustavom, sa članom 21. koji sam naveo i u suprotnosti je sa praksom visokoškolskih ustanova u celom svetu.

Ukoliko imamo, recimo, Kembridž i Oksford, koji imaju kapele, ukoliko imamo Sankt Petersburg, gde ima svoj molitveni hram, ukoliko imamo da u našoj državi imaju molitveni prostor u svim mogućim institucijama, evo, čak i ovde u Republici Srbiji, u Narodnoj skupštini, zahvaljujući pre svega dobrim odnosima i razumevanju između rahmetli akademika Muftije Zukorlića i rukovodstva Skupštine, o čemu je predsednik Dačić govorio na komemoraciji, dobićemo molitveni prostor, što jeste za pohvalu, što jeste jedinstven primer u celoj Evropi, ne bi smeli da ne dozvolimo studentima da isto tako upražnjavaju svoje verske obrede na taj način kako će dolikovati, tj. dostojanstveno, odnosno da im se omogući da oni budu ono što od njih zahteva njihova vera, tj. da obavljaju svoje molitve u vremenu u kom je to propisano, tj. u prostoru koji je adekvatan za to.

Mislim da je ovo tumačenje koje je dao državni univerzitet netačno, paušalno i ono se odnosi u ovom članu 43. Zakona o visokom školstvu na organiziranje, a ovde nije reč o organiziranju već o upražnjavanju verskih potreba.

Drugo moje pitanje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosi se na član 21. Ustava i na druge članove koji su pozitivni za pripadnike nacionalnih manjina, a to je recipročno zapošljavanje. Imali smo situaciju da je prethodnih dana u policijskoj upravi Novi Pazar zapošljeno 15 novih policajaca, od kojih devet srpske nacionalnosti i šest bošnjačke nacionalnosti. Ovo takođe ne odražava realnu sliku proporcionalne zastupljenosti stanovništva.

S obzirom da smo imali prethodno još drastičniju sliku u odnosu na nacionalnu pripadnost među zaposlenima, još više se uvećava na štetu bošnjačkog naroda. Imali smo pre toga različite izgovore za to da neki od tih kandidata nisu ispunjavali uslove, međutim, ovde je reč o običnim policajcima, ovde je reč o pozornicima itd, i zaista je to bila prilika da se vrati, da se niveliše ono stanje koje je zatečeno prethodnih decenija i da se polako vraća ono što jeste realnost i što jeste pravo svakog građanina, posebno u ovim sredinama gde imamo pripadnika nacionalnih manjina u većem broju, kao što je Novi Pazar. Trebalo je ići minimum na tu recipročnost, ako ne i više da bude u pozitivnom smislu za Bošnjake, s obzirom na zatečeno stanje.

Ovo je takođe jedna od situacija koja pomalo zabrinjava stanovnike Novog Pazara, jer smo pre toga imali u još jednoj republičkoj ustanovi, u Poreskoj upravi u Novom Pazaru, da je odjednom primljeno deset novih radnika a nijedan pripadnik bošnjačke nacionalnosti.

Ovo su pitanja koja treba zaista veoma pažljivo promatrati i treba dati pravo svima onima koji imaju kompetencije, koji imaju relevantne reference da budu jednako tretirani i po pitanju prava na zapošljavanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućeno je najvišim predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Ono se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala.

Odlučnost ove države i ove Vlade jeste nepokolebljiva borba protiv organizovanog kriminala i to se dokazalo u mnogim slučajevima. Međutim, nije sprovedena dosledno i do kraja u svim delovima Republike Srbije.

Šta to znači? U četvrtak, 2. decembra 2021. godine, u ovom plenumu govorio sam upravo na temu borbe protiv organizovanog kriminala. Odmah nakon toga dobio sam direktne, brutalne pretnje od vođa organizovanog kriminala, narko-kartela, pretnje po bezbednost mene i moje porodice. Isto sam prijavio policiji u Novom Pazaru, koja je efikasno reagovala.

Međutim, s obzirom da se radi o licu koje je direktno učestvovalo u likvidaciji novinara Edina Hamidovića u Sjenici pre nekoliko meseci, kada je ovaj novinar brutalno likvidiran pred ženom i šestoro dece, policija u Novom Pazaru je reagovala, ali smo imali, nažalost, u prvom momentu zastoj policijske stanice u Sjenici, koja je pokušala da izbegne da privede određeno lice, a nakon intervencije ga je privela.

Međutim, i nakon tog privođenja lice je pušteno na slobodu, da bi iste i još brutalnije pretnje, direktne po bezbednost, uputilo odmah nakon tog puštanja. Nakon druge prijave, desilo se to da je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal odlučilo da u tom trenutku nema krivičnoga dela i da lice ne treba biti privedeno, odnosno sprečeno u tome da to krivično delo u pripremi i realizira.

Ja ću vam pročitati neke od tih pretnji, da se sami uverite da li ima ili nema takvog odnosa. U jednom od tih komentara lice kaže – Sada sam izjavu dao u MUP-u i sve što sam napisao za ovog kera, odnosi se na mene, potvrdio sam, prijavio me ološ koji bi slobodno da laje, a meni uskratio. Ne brinite se za vašu bezbednost fizičku, od Boga spasa nema. Ili hoće to kod mlada kera. E sada, ako je u godinama, nema mu spasa.

Dakle, ovo su reči osobe koja je direktno inspirirala ubistvo novinara Edina Hamidovića pred ženom i šestoro dece u Sjenici. Ovo su reči lica koje je organizovalo kidnapovanje, protivpravno lišavanje slobode direktora srednje škole Tehničko-poljoprivredne u Sjenici prethodno i koje za to nije odgovaralo. Ovo su reči lica koje je u zemljama Evropske unije više puta izdržavalo zatvorske kazne zbog organizovanog kriminala.

To lice je, nakon ubistva Edina Hamidovića, pobeglo zajedno sa svojim sinom ubicom iz države Republike Srbije i za njim su organi tragali. To lice se vratilo u Sjenicu i nastavilo da vrši teror nad građanstvom nekoliko dana nakon smrti rahmetlija akademika muftije Muamera Zukorlića. To lice je danas podržano, nažalost, od određenih korumpiranih delova policije i tužilaštva, da vršlja i vrši teror nad građanstvom ove države.

Kao neko ko veruje u institucije ove države, kao neko ko veruje u sud, u pravdu, u ono što jeste sistem ove države, tražim od najznačajnijih lica i organa u sistemu Republike Srbije da spreče ovo lice da uradi ono što je uradilo pre nekoliko meseci.

Odmah da kažem, kod nas nema straha, kod nas nema ničega što bi nas moglo zaplašiti. Ali, isto tako, hoću da kažem da u našem svetonazoru i tradiciji stoji: „Ne smete dozvoliti da vas zmija ujede dva puta iz iste rupe.“ U Sandžaku se više nikada neće dogoditi slučaj Edina Hamidovića. Dobro bi bilo za sve nas da se ovo lice što pre odstrani.

Završiću rečima epskog pesnika koji kaže - Bojičiću, bojiš li se koga, a on kaže - Boga malo, sultana ni malo, a vezira kano dorata svoga. Ja kažem - Boga se bojim puno, narko dilera i kriminalaca kano dorata svojih. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje ide prema Ministarstvu ekologije. Naime, prethodnih dana, pa i nedelja, Novi Pazar se nalazi na lestvici najzagađenijih gradova u Evropi. Ako se izdignete na neko od brda iznad Novog Pazara, možete videti samo maglu, tamninu i jedno sivilo koje se nadvilo nad ovim gradom, a dokaz tome jesu i merenja koja pokazuju da je ovaj grad trenutno jedan od najzagađenijih, ne samo na Balkanu, već i u celoj Evropi.

Stranka pravde i pomirenja je mnogo puta ukazivala na ovaj problem, čak smo pre nekoliko godina sa građanima Novog Pazara pokretali peticiju da se oni koje smatramo da su najveći zagađivači odstrane iz naseljenih delova grada, a to su dve peletare, jedna koja se nalazi u neposrednoj blizini osnovne škole, u gusto naseljenom mestu, a druga koja se nalazi neposredno pored univerziteta, pored verskih objekata, koji su zaštićeni UNESKO i koja u suštini pokriva veći deo urbane zone Novog Pazara.

Ljudi koji žive u blizini ovih peletara svako jutro moraju po jedan centimetar prašine skidati sa svojih automobila, kako bi mogli jednostavno da ih koriste, a zamislite kako to utiče na učenike osnovnih škola i na studente, na profesore, ali i na sve one koji se i dalje bore sa svim ovim pošastima, pa i pošasti Kovida - 19.

Naše pitanje i insistiranje prema Ministarstvu ekologije ide u tom smeru da od njih zahtevamo hitnu reakciju, da sprovedu istrage, da utvrde da li ove peletare koriste one filtere koji su odobreni, kao što je to, recimo, u Švajcarskoj, gde vi imate i u Cirihu peletare i sve druge fabrike, ali zahvaljujući filterima za pročišćavanje vazduha iz njih izlazi isključivo čist vazduh. Ovde, kada pogledate iznad dimnjaka tih peletara, vidite jedan gust, taman, otrovan dim koji se spušta na široj teritoriji, koji vetar raznosi po celom gradu i koji direktno ugrožava zdravlje svih kategorija stanovništva.

Zahtevamo da Ministarstvo ekologije hitno preduzme akciju da ispita da li ovi proizvodni pogoni imaju dozvole i zadovoljavajuću opremu za pročišćavanje tog vazduha, i ne samo oni već i svi oni drugi koji čine da ovih dana Novi Pazar bude jedan od najzagađenijih gradova u regionu i u Evropi, kako bismo obezbedili građanima elementarne uslove za normalan i zdrav život, odnosno kako bi oni ostvarili ono pravo da imaju pravo na život, koji im garantuje Ustav i zakoni ove države? Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, koleginice i kolege, kao narodni poslanik u drugom mandatu ispred Stranke pravde i pomirenja, u svoje lično ime, u ime svih nas iz Stranke pravde i pomirenja, u ime porodice našeg rahmetli predsednika, akademika muftije Muamera Zukorlića želim svima da se zahvalim na podršci koju ste prethodnih dana upućivali, na minutu ćutanja kojom je započeo prethodne nedelje rad ovog plenuma, na onome što ste uradili kada ste kao narodni poslanici došli na sahranu i na saučešće, odnosno na dženazu i na hatar u Novi Pazar, u Orlje i na svemu onome što ste nam ovih dana pokazali dokazujući da je politika pravde i pomirenja, koju je akademik muftija Muamer Zukorlić promovisao u prethodnom periodu, zaista dala rezultate.

Politika koja nas je i dovela ovde bila je misija i vizija našeg rahmetli predsednika, to je politika i-i, politika u kojoj je opšta dobrobit za sve građane Republike Srbije, opšta dobrobit za sve narode i opšta dobrobit za celi Balkan i region. To je politika koja je ostavljena u amanet nama koji smo godinama učili uz njega, stasavali i razumevali sve ove odnose.

Pored zahvalnosti svima vama, institucijama predstavničke izvršne vlasti, želim da se zahvalim i svim pripadnicima nebošnjačkog naroda, posebno pripadnicima srpskog naroda koji su na svaki mogući način iskazali poštovanje rahmetli akademiku muftiji Muameru Zukorliću.

Kao što je rekao naš predsednik Usama, za muftijom su plakali ne samo Bošnjaci, već i Srbi. Tog dana na dženazi u Novom Pazaru, posle mnogo decenija, videlo se jedno opšte jedinstvo naroda. Na toj dženazi bilo je prisutno jako velik broj pripadnika nebošnjačkog naroda, naših sugrađana, Srba iz Novog Pazara, Tutina, Sjenice, ali i Raške, Kraljeva i njima se posebno zahvaljujem.

Ono što još želim kazati jeste da je u ovom plenumu prethodnih pet godina akademik muftija Muamer Zukorlić nastojao svoju univerzalnu misao, svoju misao da samo kao verujući ljudi u Boga možemo doprineti ozdravljenju celokupnog društva i poboljšanju naših odnosa kroz prožimanje, kroz kulturu mira, kroz kulturu razumevanja i razbijanja strahova i stereotipa.

Vi ste mu kao narodni poslanici svakog puta odavali poštovanje za te reči i on je doprineo u tome da i mi, Bošnjaci koji živimo u Republici Srbiji kao građani Republike Srbije, počnemo iznova menjati svoje stavove u pogledu naše zajedničke države.

Počinjemo izgrađivati jedan odnos koji je u potpunosti usmeren na to da jedino na način razgradnje svih onih strahova, stereotipa, svega onoga što je prethodnih decenija opterećivalo te odnose, možemo zajedno izgraditi našu zemlju i možemo zajedno ići putem prosperiteta i zato vam se posebno zahvaljujem.

Mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja, a o tome će predsednik naše poslaničke grupe mnogo više govoriti u svom izlaganju, nastavićemo taj put. Nastavićemo da ovu misiju i viziju akademika rahmetli muftije Muamera Zukorlića u principu, u načelu i u svim pojedinostima dosledno i principijelno sprovodimo.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje upućeno je ministru unutrašnjih poslova Aleksandru Vulinu. Da li je istinita informacija da je ministar dao instrukcije da se u dokumentima pripadnika bošnjačke nacionalnosti u rubrici koja je namenjena za maternji jezik upisuje bošnjački, umesto bosanski jezik? Ako je ova informacija tačna, onda ona nije ispravna i onda ona zalazi i u zakonsku i u ustavnu kategoriju neispravnosti, kao i u jezičku i u terminološku.

Bošnjaci kao i svaki ostali narod imaju svoj maternji jezik, koji je prihvaćen, koji je modificiran, koji ima svoje ime i on se zove bosanski jezik, a bošnjački jezik jeste nešto što je izmišljena kovanica i što ne pripada nijednoj naučnoj kategoriji, pa tako ni onome što je zapisano u Ustavu Republike Srbije, niti u onim zakonima koji tretiraju jezički identitet svih naroda ove države, pa među njima i Bošnjaka.

Dakle, bosanski jezik jeste ustavna kategorija, bosanski jezik jeste i kategorija onih zakona koji unutar sebe tretiraju prava pripadnika manjinskih naroda i nacionalnih manjina i bilo kakvo prekrajanje njegovog naziva nije ni u skladu sa zakonom, niti sa Ustavom Republike Srbije.

Zato je ova informacija koja je došla vrlo uzburkala pripadnike bošnjačkog naroda, jer nepoštovanjem naziva jednog naroda ne poštujete ni taj narod. Ne može nešto što je nepostojeće, kao što je naziv jezika, biti tretirano ili izmenjeno onim što je postojeće. Ukoliko jednom narodu negirate jezik, negirate mu i njegov nacionalni identitet. Ukoliko mu negirate identitet, onda negirate i njega samoga.

Bošnjaci su narod koji je autohton, domicilan na ovim prostorima, koji ima svoj kulturan identitet, koji ima svoje trajanje i koji ima sve one odrednice koje ga čine narodom, među kojima i jezik, koji kao i kod svakog drugog naroda predstavlja jednu od najvažnijih komponenti. Ime tog jezika jeste bosanski jezik. To je ima koje je postojalo u kontinuitetu više stoleća, odnosno više hiljada godina i koje je kao takvo prisutno u svim spomenicima koji su ostali kao pisani trag trajanja ovog naroda na prostorima Balkana, pa i Republike Srbije.

To ime jezika jeste ime koje je utemeljeno u naučnim kategorijama, taj jezik je opisan i gramatički i leksikografski i kroz umetnost i kulturu bošnjačkog naroda i to je nešto što Ustav Republike Srbije priznaje i to je nešto što je u obrazovnim sistemima Republike Srbije implementirano kao takvo. Zato ne sme nijedna institucija, a posebno ne ona koja ima mogućnost da donosi nešto što se zove identitetska kartica ili lična karta jednog naroda da prekraja ni Ustav ni zakone Republike Srbije, niti sme da menja ime jednog jezika jednoga naroda, kao u ovom slučaju.

Zato naše pitanje jeste tragom ovih informacija, da su došle instrukcije od ministra Aleksandra Vulina, svima onima koji izdaju dokumenta pripadnicima bošnjačke nacionalnosti, da umesto bosanskog jezika u tim dokumentima stoji bošnjački jezik.

Ovo je naravno nešto što je pored jezičkog i političko pitanje i na čemu su postojavali i ustrojavali oni koji su dugo hteli da zamrse sve ostale, pa i bošnjačko-srpske odnose negirajući ime ovome narodu, negirajući mu postojanje, negirajući mu njegov maternji jezik.

To je nešto što je prevaziđeno i u naučnim krugovima, to je nešto što je prevaziđeno i u zakonskim i drugim okvirima i nema razloga da niko, a posebno onaj koji ima odgovornu funkciju, ovoj državi na bilo koji način iznova podreva ustavni poredak Republike Srbije ili da umanjuje ona prava koja su pripadnicima drugih naroda i manjinskih naroda zagarantovana, kao što se u ovom slučaju Bošnjacima kao autohtonom, domicionom narodu i na prostoru Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Trećeg jula u Novom Pazaru je održan koncert pred 28.000 ljudi na gradskom stadionu. Juče smo imali obznanu direktora Zavoda za javno zdravlje koji kaže da nije bio informisan o tom koncertu i da je važno da inspekcijske službe utvrde da li je bilo kršenja epidemioloških mera.

Moje pitanje je upućeno Kriznom štabu – da li je neko od njih zatražio dozvolu za organizovanje koncerta ovakve vrste pred tolikim brojem ljudi, s obzirom da je rečeno da takvu dozvolu može dati isključivo Krizni štab? Da li su inspekcije vršile nadzor? Da li je uopšte bilo moguće danas organizovati takav skup sa 28.000 ljudi na jednom mestu, kada epidemija još uvek traje?

Juče, na dan 5. jula Novi Pazar je imao 11 zaraženih, za razliku od Beograda koji je imao 28. Ukoliko uzmemo broj stanovništva, to znači da je po broju stanovnika u Novom Pazaru zaraženost u odnosu na Beograd bila deset puta veća. Ovo je zaista vrlo važno i bitno pitanje, s obzirom da je ovih dana navršena godina od prošlogodišnjih nesretnih događaja kada je Novi Pazar bio jedan od najvećih žarišta korone, kada je preko stotinu i više ili nekoliko stotina sugrađana mojih iz Novog Pazara, ali i iz gradova oko Novog Pazara preminulo usled kolapsa sistema, usled neodgovornosti odgovornih u zdravstvenom sistemu i njihovog obmanjivanja javnosti da predoče realnu situaciju.

Umesto da se ovih dana na svaki mogući način prisećamo svih onih koji su zbog neadekvatne medicinske pomoći izgubili živote, mi smo opet postali potencijalno žarište sa okupljanjem 28.000 ljudi na jednom mestu, na jednom estradnom koncertu, u jeku pandemije i u jeku pretnje da se novi soj virusa proširi na našem prostoru.

Zato pitam Krizni štab – da li je neko od njih zatražio dozvolu? Da li su dali dozvolu za organizovanje ovog događaja? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i da li će vršiti nadzor, s obzirom da je direktor Zavoda za javno zdravlje rekao da će vršiti nadzor. Sada je taj događaj završen. Kako će oni vršiti nadzor nad događajem koji je već okončan?

Želim još samo reći da bez obzira što je koncert najavljivan kao humanitarni za lečenje jedne devojčice kojoj je preko potrebna pomoć, gde će moji sugrađani iz Novog Pazara, ali i svi građani Srbije su dali veliko učešće da se toj devojčici pomogne da se sakupi novac kako bi se njoj pomoglo u izlečenju. Ovo nije način da se to sprovede iz razloga što je i cena ulaznice, kako smo videli, bila minorna. To je cena otprilike jedne SMS poruke koja se šalje u humanitarne svrhe, a dovedeno je u opasnost 28.000 ljudi, odnosno dovedeno je u opasnost još stotinu i više hiljada ljudi koji su u neposrednim kontaktima sa tih 28.000 ljudi u rodbinskim vezama, u najbližim konekcijama i ne mogu izbeći da se narednih dana ne sretnu sa njima.

Zato smatram ovo pitanje jako ozbiljnim i želim da nam Krizni štab iznese svoje viđenje, da li je bilo dozvole za organizovanje koncerta ove vrste? Da li je bilo epidemioloških mera opreza? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i, ako nisu, šta će se preduzeti da se oni koji su odgovorni za ovu vrstu okupljanja ovolikog broja ljudi kazne? Da li će se sprovesti pravdi ili će i dalje ostati kao u slučaju odgovorni u novopazarskom zdravstvenom centru od pre godinu dana, sve pod velom zatamnjenih oblaka, dok će građani Novog Pazara oplakivati svoje umrle, evo, i dan-danas, godinu dana posle tog događaja, nemajući zadovoljenje pravde i nemajući pravi podatak o svemu onome što se događalo prethodne godine? Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Danas je 11. maj Dan bošnjačke nacionalne zastave u Republici Srbiji i koristim priliku da pre postavljanja pitanja svim Bošnjacima zaželim ovaj dan Mubarek Olsun hairli i srećnim, da u skladu sa svojom kulturom i tradicijom provedu i ovaj svoj blagdan u porodičnom ambijentu i u skladu sa onim kako to nalaže naša lepa tradicija.

Stranka pravde i pomirenja je stranka koja je primarno proizašla iz bošnjačkog nacionalnog korpusa, ali je svojim programom, svojim idejama i, pre svega, svojim liderom koji je pokazao širinu i intelektualnu i političku i promovisao politiku pomirenja postala nadnacionalni projekt, tako da danas ovde mi predstavljamo ne samo Bošnjake, već i glasače iz većinskog naroda, ali i drugih nacionalnih zajednica koje su poverenje dali stranci Pravde i pomirenja na prethodnim izborima.

S tim u vezi, mi smo obavezni da ovde kao predstavnici naroda budemo i mikrofon svih naših glasača. Zato ću danas iskoristiti priliku da budem glasnogovornik romske nacionalne zajednice u parlamentu Republike Srbije, a na zahtev velikog broja naših članova i glasača iz ovog nacionalnog korpusa.

Ovo je nacionalna zajednica koja je najosetljivija u našem društvu i koja se kao takva suočava sa velikim izazovima i problemima integracije. Prema njihovim nezvaničnim podacima, oni broje negde od 500 do 800 hiljada građana Republike Srbije i zato su njihovi zahtevi za većom inkluzijom opravdati. S tim u vezi postavljam više pitanja nadležnim organima u izvršnoj vlasti, sa namerom da podstaknem i pokrenemo određene procese koji će ovoj zajednici omogućiti kvalitetniji životni standard.

Dakle, pre svega, mi imamo jako kvalitetne zakone kada su u pitanju prava kolektivno-individualna nacionalnih zajednica. Međutim, ono što smo stalno govorili kada su u pitanju nacionalne zajednice jeste njihova primena u praksi.

Tako je vrlo primetno i Romi to jako dobro osećaju da ravnomerna zastupljenost u državnom sistemu njihovih pripadnika njihove zajednice nije onakva kakav jeste njihov broj, posebno u onim sredinama gde oni čine zavidnu brojku u lokalnom građanstvu.

Zato bi bilo važno da se preduzme što je moguće pre odlučna akcija od strane države, pa da se spusti preko ministarstava i do lokalnih zajednica, da se veći broj Roma uključi u sve strukture izvršnih vlasti i u sve druge institucije koje im omogućavaju da dobiju redovno zaposlenje u skladu sa svojom kompetencijama i obrazovanjem.

Takođe, jedan od glavnih problema je pitanje za Ministarstvo obrazovanja. Odnosi se na školstvo na romskom jeziku.

U državi Srbiji je tek pre nekoliko godina urađeno nekoliko udžbenika na romskom jeziku i to udžbenici za nastavu na romskom jeziku sa elementima nacionalne kulture za učenike osnovnih škola do četvrtog razreda i tada je sprovedena u saradnji sa evropskim institucijama i određena obuka tog nastavnog kadra i ukupno je svega 47 profesora, nastavnika, vaspitača sa takvom kompetencijom.

Nesrazmeran je broj vaspitača, profesora, nastavnika koji trebaju izvoditi tu nastavu sa brojem učenika romske populacije. Imamo škole u državi Srbije koje su sa preko 50% učenika romske populacije, a da u njima nema ni jednog nastavnog kadra, pa vrlo često ni tehničkog osoblja koji su romske nacionalnosti.

Pitanje za Ministarstvo obrazovanja jeste kada će i da li uopšte razmišlja o tome da se pokrene zaista jedan sveobuhvatan proces involviranja nastavnog kadra romske nacionalnosti u nastavne procese i uvođenje obavezne nastave za decu romske populacije tamo gde za to postoje zakonski uslovi i okviri.

Takođe, jedan zahtev prema popisnoj instituciji, time ću završiti, jeste da, prilikom predstojećeg popisa romske populacije kod svakog popisivača Roma bude i jedan pripadnik romske nacionalnosti, kako bi bili slobodni da iskažu svoju nacionalnu opredeljenost i time da se prikaže realan broj pripadnika romske nacije u popisu građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje današnje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravosuđa, tužilaštvu, Agenciji za sprečavanje korupcije, za borbu protiv organizovanog kriminala i svim drugim instancama koje se trebaju boriti za sprečavanje svih vidova zloupotreba javnih sredstava.

Već nekoliko meseci, iz dana u dan, imamo situaciju da građani Novog Pazara obznanjuju zloupotrebe budžetskih sredstava iz gradskog budžeta i da te zloupotrebe prelaze jako velike cifre.

Prosto, nije preostala ni jedna branša koja nije zahvaćena zloupotrebama i to je sve jasno, precizno, plastično pokazano, dokazano i obznanjeno, na kraju krajeva, dostupno je, a prema onome što se moglo čuti iz javnosti i dostavljeno svim najvažnijim instancama koje se trebaju boriti protiv ovakvih zloupotreba.

Moje pitanje svim ovim instancama jeste, da li je počeo proces istražnih radnji? Šta se preduzelo i šta će se preduzeti da svi oni koji su u prethodnom periodu zloupotrebljavali gradsku kasu na razne načine, izvlačili novac i građane Novog Pazara ostavljali bez elementarnih uveta življenja da bi sebi i svojim partnerima u tom kriminalnom poslu obezbedili ličnu i ekonomsku korist?

Da li su počele istražne radnje? Da li će se i kada pokrenuti i svi drugi procesi kako bi se svi ovi koji su na bilo koji način učestvovali, i dalje nažalost učestvuju u zloupotrebama gradskog budžeta, priveli pravdi i realno onako kako to zakon propisuje kaznili zbog svih ovih silnih zloupotreba?

Ovo je jako važno i preko potrebna je hitna reakcija iz razloga što skoro ista garnitura i dalje ima priliku da upravlja kasom grada Novog Pazara, i dalje ima priliku da izvlači novac na razne načine, i građani Novog Pazara iz dana u dan štetuju, iako je sve pokazano, dokazano plastično i prema onome što smo dobili od informacija, što je dostupno u javnosti, predočeno svim nadležnim organima za hitnu reakciju.

Ne smemo dozvoliti da nam se ponovi situacija kada je vlast u gradu Novom Pazaru obnašala stranka SDA, a gradonačelnik bio gospodin Ugljanin, koji je iza sebe ostavio preko 20 miliona evra pronevere gradskog budžeta. Tada je formirana nestranačka komisija koja je utvrdila sve te zloupotrebe, koja je sve to dokumentovala, dostavila nadležnim organima. Međutim, zbog određenih političkih dogovora bivšeg režima i tada SDA i gospodina Ugljanina on zapravo i niko iz njegove tadašnje zajedničke vlasti nije odgovarao za ove zloupotrebe i prosto to je ostalo na teret građanima Novog Pazara, a da nikakvu niti moralnu, niti kakvu drugu satisfakciju nisu dobili.

Ova lokalna vlast je na izdisaju, na izmaku, i preko je potrebno da se što pre počne sa ovim sistemskim rešenjima zabrane i sprečavanja korupcije, kako nam se ne bi dogodila ista situacija, odnosno isti scenario, tj. da svesni svog gubitka vlasti ne budu i dalje na svaki mogući način pokušavali da ofute gradski budžet i da što više problema, što više različitih vrsta koruptivnih radnji urade kako bi se jednostavno sve ono što su planirali upotpunilo, a građani Novog Pazara i dalje ostali u nemaštini, u bedi i bez novca koji su im trebali obezbediti i dobru infrastrukturu koju su trebali obezbediti, dovoljno vrtića koje su trebali obezbediti, dovoljno sportskih igrališta za njihovu decu koje su im trebali obezbediti i sve druge osnovne, elementarne uslove normalnog življenja u jednom gradu koji je danas u 21. veku u ovoj državi prepoznatljiv po omladini, po mladim ljudima, po toj novoj snazi koja nažalost nema sve ono što imaju sva druga deca ni na Balkanu, ni u Evropi, a razlog za to jesu koruptivne vlasti koje ne prezaju da na bilo koji način zloupotrebe budžet i da ono što pripada deci grada Novog Pazara uzmu za sebe i za svoje partnere u koruptivnim radnjama. Hvala.

Zahvaljujem.

Dana 1. marta ove godine u Sjenici se dogodila otmica i kidnapovanje jednog od nosilaca javnih funkcija, direktora srednje škole. Nažalost, nismo imali adekvatno spreman odgovor nadležnih organa u potpunosti da se da i odgovor na ovo pitanje, pa zato koristim ovu priliku da pitam i MUP i Ministarstvo pravde, ali i Ministarstvo prosvete čiji je zaposleni i funkcioner gospodin Turković koji je bio otet od strane organizovanih kriminalnih udruga i maltretiran radi njegovog političkog stava.

Od četvoro ljudi koji su oteli, kidnapovali, maltretirali gospodina Turkovića samo je jedno privođeno i samo je jedno procesuirano, dok tri ostala lica nikada nisu procesuirana iako se radi o licima koja imaju ozbiljne kriminalne radnje, kojima je zabranjen ulazak u zemlje EU, koji imaju dosijee i višegodišnju robiju iza sebe, koji ne smeju ući čak ni u zemlje regiona.

Nažalost, ovaj slučaj pokazuje da još uvek imamo delove kriminala koji su upleteni i u policijske udruge, ali i u organe tužilaštva i pravosuđa.

Zašto sva četiri lica nisu procesuirana? Zašto je samo jedno lice obuhvaćeno, i to u svojstvu građanina? Zašto nije zaštićen gospodin Turković koji je direktor srednje škole u Sjenici, a znamo da je Sjenica nakon ovih prethodnih izbora postala mesto obračuna kriminalaca koji su izgubili poluge vlasti i koji na svaki način pokušavaju da torturom obezbede bilo kakav uticaj u lokanoj vlasti?

Nažalost, ovakav neadekvatan odgovor, s obzirom da se već bližimo da je mesec dana proteklo od ove otmice, koji državni organi nisu dali i nisu uredno procesuirali sve učesnike u ovom kriminalu, u ovom zločinu i ohrabruje i dalje sve one koji misle da kriminalom, silom, torturom, maltretiranjem, otmicama mogu da upravljaju životima građana.

Država mora pod hitno poduzeti sve što je neophodno da bi se ovo u korenu saseklo i moraju se procesuirati sva četiri lica koja su otela 1. marta direktora Tehničke škole iz Sjenice, maltretirala i sprovodila nad njim torturu, batinala ga i tražila da jednostavno za njihove interese politički deluje.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je moralo i mora sva četiri lica sprovesti i mora poduzeti istragu koja će biti sveobuhvatna.

Tužilac koji je nadležan za ovaj slučaj samo je optužio jednog od počinilaca prosto praveći se slep, kao da ima koprenu preko očiju, da su u istom kriminalu učestvovala još tri lica, i to lica sa ozbiljnim kriminalnim dosijeima, sa ozbiljnim kriminalnim delima iza sebe, sa odležanim višegodišnjim robijama, lica koja se traže od EU i država u regionu.

Na kraju, Ministarstvo prosvete mora učiniti više da zaštiti one koje je imenovalo za nosioce odgovornih funkcija, posebno jer je reč o školi, posebno jer je reč o odgojno-obrazovnoj ustanovi, jer ako se to može raditi sa onima koji su nosioci odgovornosti obrazovanja i odgoja naših budućih generacija šta treba očekivati učenik tih škola ili kako se trebaju osećati roditelji te dece?

I dalje nije adekvatno pružena zaštita gospodinu Turkoviću koji je predmet ove otmice, i dalje ima veoma ozbiljne probleme i zato je neophodno da država pruži zaštitu ovom licu, a da sve one koji su učestvovali u ovom kriminalu adekvatno sprovede i kazni da to bude najsnažnija moguća poruka kako svi oni koji su do sada na različite kriminalne radnje učestvovali u deobi vlasti shvate da je ovo država u kojoj kriminal i kriminalci moraju biti gonjeni, moraju biti hapšeni, moraju biti procesuirani, a da oni koji se časno, dostojanstveno, pravedno, pošteno bore trebaju nositi sve one funkcije koje su odgovorne i koje su za primer, posebno zato što oni su ti koji trebaju biti uzor budućim generacijama.