JAHJA FEHRATOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 29. marta 1982. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu školu i srednju Medresu ”Gazi Isa-beg” završio je u rodnom gradu, osnovne studije književnosti naroda BiH i bosanskoga jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 24. 5. 2007 godine, magistarsku tezu Poetika i politika usmene i pisane revolucionarne poezije odbranio je 28. 6. 2012. godine na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a doktorsku radnju „Književnohistorijske i poetičke osobenosti sandžačkobošnjačke književnosti“ 28. 6. 2013. godine na istome Univerzitetu.

Kao student bio je stipendist DAADE fondacije, Vijeća kongresa bošnjačkih intelektualaca, Fond ”Muhsin Rizvić”, Regionalnog fonda ”Rifat Burdžović Tršo”. Učestvovao je u višegodišnjem internacionalnom projektu Politička angažiranost književnosti balkanskih naroda.
Pored toga, sudelovao je u izradi Izveštaja Evropske unije o položaju nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji za 2007. Godinu. Fehratović je jedan od osnivača Katedre bosanskoga jezika na Fakultetu za umjetnost i kulturu Univerziteta u Trakiji u Republici Turskoj na kome je dve godine radio kao predavač i lektor bosanskoga jezika. U Novi Pazar se 2010.godine vraća i zapošljava na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru kao saradnik u nastavi, radi na Katedri za bošnjačku književnost Departmana za filološke studije, a kasnije biva postavljen za upravnika Univerzitetske biblioteke IUNP.

Bio je osnivač i urednik mnogih edicija koje su se bavile bošnjačkom istorijom i jezikom.
Piše poeziju, prozu, eseje i književnu kritiku, bavi se i novinarstvom. Do sada je objavio zbirku pesama Korektor sveznadar (2004), roman Bedova (2005) i zbirku priča Trinaest priča iz jedne kutije (2007).

Za predsednika Bošnjačke kulturne zajednice izabran je 2010. Godine a godinu dana kasnije izabran za predsednika Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Za predsednika Bošnjačke demokratska zajednice izabran je 2013. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine prvi put izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim izborima 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 116
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 5 meseci i 25 dana

Poštovani gospodine Fehratoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 09.02.2022.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Poštovani predstavnici predlagača, poštovani narodni poslanici, sudstvo je jedan od tri ključna stuba celog jednog društva ili države u zakonodavnu, izvršnu vlast. Sudstvo mora imati onu ulogu koja treba da drži društvo u onom smislu u kome je ono sigurno da će pravda i rad po zakonima i poštovanju Ustava biti ključni temelj razvitka tog društva. Naravno i zato smo ovde kao poslanici Stranke pravde i pomirenja i svi ostali narodni poslanici mnogo puta govorili o sudstvu, o izborima sudija, tužilaca itd. ne slažući se svakog puta sa predlozima, neke i podržavajući. Isto tako smo uvek tražili i zahtevali da se u mešovitim sredinama ispoštuje Ustav, da oni koji se predlažu na tužilačke i sudske pozicije budu predloženi u skladu sa onim što znači reciprocitet pripadnosti stanovništva tog mesta.

Danas, takođe imamo jedan od tih predloga, čini mi se za sud u Novom Pazaru, za javno tužioca. Važno je da imamo uvek na umu da u tim mešovitim sredinama, pored referentnosti, pored sudske čestitosti, tužilačke čestitosti, moramo poštovati i nacionalnu pripadnost građana tog grada kako bi svi imalo ono što ime je Ustavom i zakonima zagarantovano, tj. da budu jednako predstavljeni u svim delovima državnih organa, a i u sudstvu, naravno, kao jednom od stubova, kao što rekoh, celokupnog ovog sistema.

Mnogo puta smo govorili o tome da sudstvo mora biti nezavisno, da bude oslobođeno uticaja delova kriminalnog sistema, delova policije i tužilaštva. Nismo to imali uvek na prostoru Sandžaka. To je nešto o čemu smo govorili i o čemu ćemo konstantno govoriti u narednom periodu sa ciljem da se sudstvo, da se tužilaštvo očisti od onih koji nisu dobronamerni ni prema svojoj profesiji i koji ne rad u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 04.02.2022.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicom, poštovani narodni poslanici, današnji predlog je izuzetno važan, jer se njime određuje sudbina velikog broja visokoškolskih ustanova u Republici Srbiji, a samim tim i sudbina više desetina hiljada studenata i više hiljada prosvetnih radnika u ovoj državi.

Zašto ovo kažem? Zato što je NAT institucija koja ima pravo da odlučuje koji će univerzitet, koji će departman, koja će katedra dobiti akreditaciju, a koja neće.

Mi smo imali veoma važnih odluka ovog tela u prošlosti sa kojima smo se slagali i onih sa kojima se nismo slagali, ali da napravim jednu kratku retrospektivu svih tih okolnosti koje su, evo, dovele da i danas ovde govorimo o ovom ili ovim predlozima.

Dakle, NAT je naslednik nečega što se zvalo Komisija za akreditaciju, odnosno KAPK. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta, čini mi se 2006. godine osnovan, nakon što smo prešli na ovaj bolonjski proces i njegova uloga u početku nije bila zahvalna iz više razloga, što je prosto bio sastavljen isključivo od profesora sa državnih univerziteta, koji nisu bili blagonakloni prema privatnim univerzitetima ili univerzitetima koji imaju zadužbinarski karakter.

Naravno, tu je bilo jako puno problema, tu je bilo jako puno i neprofesionalnih odnosa prema određenim visokoškolskim ustanovama i iz tog razloga je, recimo, došlo do toga da ENKA zamrzne jedno vreme ulogu KAPK-a, odnosno da ga stavi pod posmatranje, a uzročno posledično tome taj je KAPK razrešen, a osnovan je NAT kao krovna institucija koja će se baviti procesom utvrđivanja kvaliteta i ostalih kriterijuma koji su neophodni da određena visokoškolska ustanova bude upisana u registar visokoškolskih ustanova i kao takva prepoznata i priznata u Republici Srbiji, regionu, ali i celoj Evropi.

Godine 2017. ovde u ovom plenumu neki ljudi koji su nanosili nepravdu visokoškolskim ustanovama, hajde da kažem, i Univerzitetu u Novom Pazaru, pokušali su braniti tu poziciju KAPK-a, napadajući nas poslanike Stranke pravde i pomirenja tada da to radimo, da insistiramo na promenama ovog Zakona o visokoškolskom obrazovanju isključivo radi tog univerziteta.

Međutim, ispalo je, u stvari, ono što jeste suština da smo mi tada, kao i većina koja je i danas ovom parlamentu, dobili ili radili na tome da sačuvamo dostojanstvo i Ministarstva prosvete, ali i visokog obrazovanja. Zašto? Zato što je to bilo nešto što je išlo u prilog ovome što je ENKA zamerala akreditacionoj komisiji, što je dovelo do toga da danas kroz NAT polako se rešavaju svi ti problemi koji su deceniju i više držali državu Srbiju, odnosno Republiku Srbiju u nezavidnom položaju kada su u pitanju statusi visokoškolskih ustanova, kada su u pitanju statusi svih drugih zaposlenih i korisnika ovih institucija.

Naravno, time se stalo u kraj i onome što je bila samovolja određenih ljudi koji su bili u procesu akreditacija, posebno recenzenata koji su dolazili sa najvećih univerziteta i imali su određenu vrstu snishodljivosti, a ponekad i određeni odnos nepravedan prema drugim univerzitetima, odnosno visokoškolskim ustanovama.

Zato je vrlo važno da u ovom telu budu ljudi, pre svega, profesionalci, da budu ljudi koji su iz struke, da budu ljudi koji su rasterećeni svih drugih odnosa, koje isključivo interesuje da li je neka visokoškolska ustanova ispunila uslove da to bude, da li ima sve što je neophodno kada su u pitanju reference onih ljudi koji su u obrazovnom procesu i da li ispunjava i sve ostale, kao što su prostorni uslovi, tehnički uslovi, itd, da dobije status visokoškolske ustanove.

Svi drugi kriterijumi koji su izvan okvira onoga što predstavlja ovaj osnovni ili temeljni ili bazni okvir nisu dobronamerni i oni nisu donosili dobro visokoškolskim ustanovama, pa i hiljadama, hiljadama studenata koji su završavali te visokoškolske ustanove.

Moram kazati da je u ovom procesu jako mnogo uradio i Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, odnosno Skupštine Republike Srbije u prethodnom periodu, na čijem čelu je i bio predsednik i lider SPP rahmetli akademik muftija Muamer Zukorlić i da su ove promene koje su pokrenule procese vraćanja digniteta visokog obrazovanja visokoškolskog obrazovanja u Republici Srbiji otpočeli zahvaljujući i radu i veoma predanom prisustvu ovog odbora u svim ovim odlukama koje su bile neophodne kako bi se ovaj proces pokrenuo i kako bi danas imali ovde pred sobom ovu dosta respektabilnu plejadu ljudi koji su predloženi za članove upravnog odbora NAT-a.

Zato SPP i narodni poslanici SPP podržavaju ove predloge. Smatramo da su većina članova koji su predloženi sa respektnim biografijama, sa velikim iskustvom i da će doprineti očuvanju i unapređenju kvaliteta rada svih visokoškolskih ustanova kroz svoju nadzornu ulogu i kroz ono što jeste u opisu njihovog posla.

Naravno, iskustvo koje smo imali u prethodno periodu uči nas tome da su ti odnosi kreirani na tome koliko su ljudi koji su od struke, koji su u ovim telima spremni da zaista urade puno na ovom polju, koliko su spremni da se založe svojim autoritetom, kredibilitetom, znanjem, veštinama, umećima da se unaprede ovi procesi i koliko su spremni da od sebe sklone sve subjektivne okolnosti koje mogu uticati na to da prema određenoj visokoškolskoj ustanovi budu naklonjeniji u odnosu na drugu visokoškolsku ustanovu.

Zato ćemo ostati do kraja oprezni, do kraja ćemo nadgledati i kao narodni poslanici rad ovog tela, smatrajući da ovo telo ima izuzetno odgovornu ulogu, izuzetno važnu ulogu i da kao takvo treba raditi, pre svega, na osnovu kvaliteta i onoga što jesu suštinske reference svakog visokoškolskog organa u ovoj državi bio on državnog karaktera, kao javna ustanova, bio osnovan kao privatni univerzitet ili privatni fakultet ili privatna visoka škola.

Sve su to veoma važni delovi obrazovnog sistema u Republici Srbiji. Svi ti delovi obrazovnog sistema doprinose da imamo veoma širok spektar visoko školovanih kadrova, mladih ljudi koji još uvek imaju veoma visoku poziciju i mišljenje u zemljama EU kao kadrovi koji dolaze iz ove države, kao kadrovi koji su stekli neophodna znanja, veštine i umeća i koji dobijaju vrlo lako šanse da ta svoja znanja, veštine i umeća pokažu na tržištu EU ili drugih zemalja i kao takvi postaju izuzetno važni i respektabilni kadrovi.

Naravno, ovo sve govorim i kao neko ko je univerzitetski profesor, ko je u dosadašnjoj svojoj karijeri takođe imao posla sa Akreditacionom komisijom, pa onda i sa NAT-om, neko ko je predvodio i departman filoloških nauka na jednom univerzitetu i znam šta znači biti deo Akreditacione komisije, biti deo NAT-a u odnosu na ono kako se oni postavljaju prema visokoškolskim ustanovama, pogotovo prema privatnim visokoškolskim ustanovama, zadužbinarskim visokoškolskim ustanovama, a pogotovo u onom trenutku kada iz nekih svojih razloga smatraju da niste dobrodošli samo zato što preferirate neke vrednosti koje su bazirane isključivo na kvalitetu, isključivo na kriterijumima, isključivo na naučnim osnovama.

Najznačajniji problem koji smo imali u prethodnom periodu na tom departmanu odnosio se na akreditaciju smera za bosanski jezik i bošnjačku književnost. To je jedan problem s kojim smo se suočavali kao društvo iz razloga što u Republici Srbiji postoji obrazovanje na bosanskom jeziku gde se deca u osnovnim i srednjim školama obrazuju na tom jeziku, ali nije postojala visokoškolska ustanova koja bi spremala kadar da radi sa tom decom.

Naravno, iz nekih drugih razloga bili su pokušaji raznih opterećenja, da nam na bilo način otežaju taj proces, ali shodno odlukama, shodno kriterijumima i shodno svemu onome što je neophodno da bi jedan smer, da bi jedna naučna disciplina dobila naučni kredibilitet i da bi bila kao odsek, kao katedra priznata ispunjavali smo, ispunjavamo uvek te kriterijume i možemo s ponosom reći da smo jedina katedra u ovoj državi, u Republici Srbiji, koja obrazuje veliki broj profesora bosanskog jezika i bošnjačke književnosti. Taj proces je u završnoj fazi i da se i pred NAT-om i pred komisijama koje pregledaju kvalitet taj proces okonča i da konačno i u Republici Srbiji svi profesori filologije, kao i profesori bosanskog jezika i bošnjačke književnosti, kao i profesori srpskog jezika i srpske književnosti, kao i sve druge nacionalne discipline imaju ravnopravan odnos prilikom priznavanja njihovih diploma, prilikom priznavanja njihovih znanja i veština i prilikom šanse da dobiju zaposlenje u obrazovnom procesu.

To je ono što je važno i za Republiku Srbiju. To je veliki doprinos i Univerzitetu u Novom Pazaru, kao jedne zadužbinarske institucije, celokupnom procesu obrazovanja u Republici Srbiji i kao takvo ono ima izuzetno važnu ulogu i trebalo bi biti podržano od svih instanci društva, jer rešava jedan veliki problem koji je mogao biti upotrebljavan i zloupotrebljavan od raznih činioca ovog društva. Zahvaljujući ustrajnosti, zahvaljujući upornosti i zahvaljujući konstantnom radu Univerziteta u Novom Pazaru i u našoj državi postoji takva katedra i nastava koja se izvodi u obrazovnom sistemu, u osnovnim i srednjim školama, jeste nastava koju izvode kadrovi koji su školovani prevashodno u našoj državi.

S tim u vezi još jednom pohvaljujem i to što je ministarstvo u prethodnom periodu organizovalo i polaganje za licencu za profesore bosanskog jezika i bošnjačke književnosti po prvi put u Republici Srbiji, gde su pravno i formalno oni ljudi koji preko deceniju rade u obrazovnom procesu u osnovnim i srednjim školama, gde se izvodi nastava na bosanskom jeziku, dobili licencu za izvođenje te nastave.

Nije to trajalo deset godina i više zato što oni nisu ispunjavali uslove, nego zato što do sada ministarstvo i drugi organi nisu imali kapaciteta ili iz nekih drugih razloga, ali prosto nije bilo organizovano nikada polaganje za licencu za profesore bosanskog jezika i bošnjačke književnosti. To je urađeno početkom ove 2022. godine. Taj proces je otpočeo. Zahvaljujući tom procesu otklonjena je još jedna velika nepravda prema prosvetnim radnicima koji izvode nastavu na jeziku jedne nacionalne zajednice i koji kao takvi imaju sva ona prava kao građani ove Republike, kao građani države Srbije, kao i svi ostali profesori i prosvetni radnici koji su zaposleni u obrazovanom sistemu.

S tim u vezi čestitam i zahvaljujem se Ministarstvu na tome što je imalo sluha da počne rešavati ovaj problem, da je taj proces pokrenut, da je taj proces krenuo i da će verovatno u narednom periodu biti nastavljen kako bi veliki broj profesora koji izvode nastavu na jezicima nacionalnih manjina, a konkretno na bosanskom jeziku, imali mogućnost da posle deceniju i više čekanja dobiju licence koje su im neophodne da bi u potpunosti, u celosti ostvarili sva ona prava koja im kao prosvetnim radnicima, zaposlenima Ministarstva prosvete pripadaju.

Nadamo se da će svi članovi Upravnog odbora NAT-a iskoristiti sva iskustva koja su prethodila, koja su nekada bila kvalitetna, koja su nekada bila manje kvalitetna, naročito u periodu pre reformiranja KAPK koji je postao NAT, da neće više nikada dovesti da sve visokoškolske ustanove u ovoj državi budu pod radarom neke institucije za proveru kvaliteta, kakva je ENKA u Evropskoj zajednici, u EU, i da ćemo suprotno tome mnogo više raditi sami na podizanju kvaliteta, na tome da preteknemo sve te kriterijume koje predviđa ENKA, a jedan od posebnih takvih pokazatelja jeste i jedna dobra tradicija koja je uvedena kroz NAT, a to je ovo samovrednovanje visokoškolskih ustanova koje daje priliku svakom rukovodiocu neke određene visokoškolske ustanove da objektivno, u celosti sagleda sve potencijale svoje visokoškolske ustanove, da objektivno sagleda šta mu je još neophodno kako bi bio najbolji, a svi su na tom polju sa tom idejom, sa tom težnjom, sa tom misijom da budu najbolji, da budu servis studentima i da kao takvi daju veliki doprinos uspostavljanju akademskog društva u Republici Srbiji, društva koje će ceniti one vrednosti koje se baziraju na nauci, na umetnosti, na produhovljenosti i na onome što je suština uzdizanja jedne cele države.

To je nešto što je povezano sa tim da jedino takvo društvo može biti društvo koje će se kretati ka budućnosti, ka prosperitetu i kreirati neku vrstu puta kojim se trebamo kretati kako bismo ostavili generacijama iza nas nasleđe kojeg se trebaju držati i koje će im osigurati da budu predvodnici celokupnog prosperiteta, ne samo u Republici Srbiji i ne samo na Balkanu, već da budu takmaci za prestižne uloge na celokupnom prostoru kontinenta Evrope. Hvala vam.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 03.02.2022.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Svi predlozi zakona koji idu u korist građana Republike Srbije zaslužuju ne samo podršku, nego i poštovanje svih narodnih poslanika, jer su ovo predlozi zakona koji omogućavaju da se dodatno investira u boljitak života posebno onih građana koji su u sredinama udaljenim od centralnih delova države.

Ohrabruju ovi zakoni iz razloga što očekujemo da će se iz ovih fondova, iz ovih zajmova izdvojiti značajna sredstva za ona područja koja su decenijama ranije bila zapostavljana i koja tek ovih poslednjih godina, naročito u ovim partnerskim odnosima Stranke pravde i pomirenja i Srpske napredne stranke dobijaju na značaju, a to je skoro bilo implementirano i onim susretima u Sjenici, Novom Pazaru, pa i Priboju, gde je jako puno obećano građanima i gde je predsednik Aleksandar Vučić dao investicija za taj kraj više nego što je možda u prethodnih pet ili šest decenija ulagano uopšte u tu sredinu.

Naravno, proces izgradnje svega onoga što je obećano će potrajati, ali svakim danom se radi intenzivno. Ono što je najvažnije jeste ta putna infrastruktura, posebno auto-put koji će otvoriti taj prostor za sve one strane investitore koji će nam umnogome doprineti da očuvamo stanovništvo na tom kraju, jer u protivnom, ukoliko se ne uradi nešto da se sačuva sve ono što je još ostalo od stanovništva, ukoliko se dodatno ne uloži od strane države, bojim se da će taj kraj za nekih deceniju ili dve ostati pust, kao što su nam puste mnoge planine, mnoga brdsko-planinska područja, jer prosto nedostatak infrastrukturnih projekata i nedovoljan kvalitet svake vrste života doprineo je tome da ljudi prosto idući za lagodnijim životom odlaze u druge krajeve.

Zato je vrlo važno da se sve ovo dešava, vrlo je važan i taj brzi internet koji će doći i u ta brdsko-planinska područja i vrlo je važna svaka investicija koja otvara taj prostor, koja omogućava ljudima sa tog prostora da jednostavno vide sebe i budućnost svojih porodica u tim krajevima koji su beskrajno, a ponekad i nestvarno lepi, ali su isto tako surovi, kao što su surovi u ovim zimskim trenucima na Pešterskoj visoravni, gde nije lako opstati pod ovim minusima, po svemu onome što podrazumeva surova pešterska zima.

Naravno, ohrabruje sve ono što je obećano. Ohrabruju ovi počeci rešavanja svih tih važnih projekata i ohrabruje to da ćemo u vrlo brzim vremenskim intervalima početi da uživamo u prvim rezultatima svih ovih projekata. Međutim, to sve što je rečeno, to sve što je već krenulo da se radi je tek osnovica da se vratimo na površinu, da se sve ono što je šest ili sedam decenija prepušteno da se uradi nadoknadi, kako bismo mogli i kako bismo uspeli da taj kraj dovedemo na nivo republičkog proseka.

Ovde želim istaći da je suština svega toga da sve ovo stvara preduslove za dolazak stranih investitora, za zapošljavanje ljudi u tim sredinama, na tim prostorima i to je ono na čemu svi zajedno trebamo u budućnosti mnogo više, mnogo konkretnije i direktnije raditi i istrajavati.

Naravno, pored tih stranih investitora vrlo nam je važan i ovaj aspekt zaštite ekoloških sredina iz razloga što smo mi ovde jako puno govorili o mnogim projektima iz te oblasti, nešto od toga je urađeno kao što je sređivanje deponija u Prijepolju, ali mnogo toga još je preostalo da se uradi kako bi jednostavno celi prostor taj iz koga ja dolazim, iz koga mi kao poslanici dolazimo, bio sa zdravim vazduhom za sve građane jer je danas Novi Pazar kao grad Republike Srbije, najzagađeniji, ne samo u ovoj državi već i na Balkanu, verovatno jedan od najzagađenijih u Evropi. O tome govore i ona prethodna istraživanja.

To smo mnogo puta ovde spominjali u parlamentu, tražili smo od ministarstva, od ministarke da pokrenu procese da se to zaustavi jer imaju indikatore koji su najveći zagađivači, ja sam kao narodni poslanik dobio odgovor da, recimo ta Peletara koja je najznačajniji zagađivač vazduha, ne radi po propisima, da nema dozvole za rad, ali uporno iz dana u dan radi, pogoni su uključeni, a građani Novog Pazara sve više udišu nezdrav vazduh, nekvalitetan vazduh pa je to što je nezdravo ušlo i u zemlju i u vodu i prosto, mi smo ovih dana pored pandemije korone, izloženi jednoj vrsti ekološke pretnje, ekološke katastrofe, koja se može dogoditi ukoliko se nešto ne poduzme, da se spreči i da se jednostavno spreči dalje zagađivanje i da se izleči sve ono što je učinjeno štete, a na uštrb građana, njihovog prava, da udišu zdrav i kvalitetan vazduh tamo gde žive njihove porodice i gde pokušavaju da ostvare sve ono što jeste normalan život u jednoj državi. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.

Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.

Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.

Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?

Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Verujem da će, posebno ove najave, da će se sredstva dobijena iz ovih infrastrukturnih razvojnih projekata dalje raspoređivati na obnovu i novoizgradnju drugih, posebno onih u unutrašnjosti delova važnih infrastrukturnih projekata, obradovati sve građane, kao što će obradovati građane Sandžaka koji sa nestrpljenjem iščekuju gasifikaciju.

Moje dopunsko pitanje će se odnositi sada sa ove makro-investicione politike na mikro-investicionu politiku, tj. na problem koji smo zamoljeni od strane malinara iz Priboja da iznesemo ovde i da zamolimo u ime njih pomoć od državnih organa, posebno od vrha izvršne vlasti, a reč je o 17 malinara kojima je to porodični biznis, koji su u stvari sa pokretanjem tog porodičnog biznisa pokušali da obezbede elementarna sredstva za život za sebe i za svoje porodice.

Međutim, pre nekoliko godina su naišli na problem da su izvesnom Babiću iz Arilja dali svoje maline. Reč je o nekih 50 tona malina. I nikada nisu dobili novac za to što su proizveli.

Ti ljudi su na ivici egzistencije. Niko od njih ne radi nijedan drugi posao i njihove porodice žive, u stvari, od tog malinarstva. Za njih tih 50 tona, odnosno tih 50.000 evra, koliko otprilike minimum iznosi taj dug, znače opstanak na tim područjima koja su ionako ugrožena i koja su ionako prepuštena na vetrometini da se ti ljudi bore za vlastitu egzistenciju.

Toliko je to težak slučaj da ti ljudi su pokušavali da na razne načine dođu do svojih sredstava, pa su se raspitivali kod određenih advokata da pokrenu postupke. Međutim, sredstva koja su im tražena za to su jako velika, enormna, da oni nisu u prilici da to priušte kako bi rešili svoj problem.

Zato bih u njihovo ime zatražio i od premijerke, koja je prilikom svoje posete Priboju ohrabrila tamošnje stanovništvo da će se vratiti proizvodnja, a naročito je ohrabrila predstavnike bošnjačke i muslimanske zajednice svojim rečima da će se rešiti te tehničke stvari oko izgradnje džamije, da se angažiraju oko ovog problema, kako bismo kroz primer tih malinara, koji su prepušteni sami sebi, dali ohrabrenje svima koji su se upustili u porodične biznise, da nastave da se bave tim poslom i da je država ta koja garantira i koja će stati uz njih, a protiv svih onih koji zloupotrebljavaju njihovu muku i njihov rad i trud da obezbede sredstva sebi i svojoj porodici.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri, imam nekoliko pitanja na koje bih želeo da dobijem i odgovore.

Naime, obavešteni smo da je još u junu prošle godine od zvaničnih organa države BiH prema zvaničnim organima Republike Srbije došao zahtev za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i da još uvek iz naših državnih organa nije konkretan odgovor… Prema tome, da li će i kada će biti konzulat otvoren u Novom Pazaru?

Nama Bošnjacima je vrlo važno da postoji konzulat BiH u našem gradu, matične države, u kojoj živi najveći deo našeg naroda i s tim u vezi voleo bih da postavim pitanje premijerki – kada će biti odgovor na to pitanje i kada ćemo moći da očekujemo otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru?

Moje drugo pitanje usmereno je prema ministru Šarčeviću. Naime, poznato je da prethodnih dana imamo zaista neke teške momente kada je u pitanju Osnovna škola „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru, da je nakon dva neuspešna konkursa ministarstvo postavilo vršioca dužnosti. Međutim, i do danas traju opstrukcije od bivšeg rukovodstva i onemogućava se vršilac dužnosti da preuzme školu i da počne ta škola konkretno raditi. Čak ovih dana bivši direktor, koji je i penzionisan, bahato se ponaša. Danas preteći u samoj školi, bez ikakvog opravdanja boravi u toj školi, i prosvetnim radnicima, pa čak i deci koja pohađaju nastavu, da tamo ni tenkom neće moći doći bilo ko da izvrši volju ministra.

Takođe, pitam ministra šta je sledeći korak i kada ćemo imati normalizaciju nastave u ovoj osnovnoj školi, koja jeste zaista od posebnog značaja i gde su u prethodnom periodu bile velike malverzacije? Poznato je da je ta škola pod blokadom, poznato je da je tu bio veliki nepotizam i poznato je da u toj školi treba zavesti red i učiniti je primerom kakvo treba biti obrazovanje, posebno obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, u ovom konkretnom slučaju bosanskom jeziku.

Takođe, moje treće pitanje je opet za ministra obrazovanja…

Petnaesto vanredno zasedanje, 11.01.2022.

O ljudi, mi vas od jednog čoveka i jedne žene stvaramo i delimo vas na plemena i narode, da biste se međusobno upoznavali - Kuran, „surah džurat ae 13“. Služi čoveku na čast kada ostaje daleko od svađe, a svaki je ludak svadljiv - Biblija mudre izreke, 20. poglavlja.

Poštovani narodni poslanici, ovo sam izrekao kako bih još jednom kazao da mi narodi koji živimo u Republici Srbiji, verujući narodi težimo onome čime nas podučavaju naše vere, naši svetonazori, a to je da među nama bude mira, sloge i da među nama bude ljubavi, razumevanje i među nama bude onoga čemu nas podučavaju naše plemenite i časne vere.

Svaki onaj koji ne želi da poštuje ono što je o svetonazorima i Biblije i Kurana dužan je poštovati ono što je Ustavom i zakonima Republike Srbije. Ovo sam danas namerno kazao, jer imali smo događanja u Priboju, jednom od najlepših gradova u Republici Srbiji, gde je međunacionalni i međuverski život za primer celom regionu, gde je neko ko ne misli dobro ni Bošnjacima, ni Srbima hteo iznova da se priseća onoga što nas je odvelo u sunovrat devedesetih godina.

Naravno, i Bošnjaci i Srbi Priboja i politički predstavnici Bošnjaka i Srba Priboja su jednoglasno stali u odbranu mira, međusobnog poštovanja, suživota i vraćanja javnom redu i miru.

Ono što smo imali prethodnih dana jako je opasno. Jako je opasno iz razloga što je neko ko se zakleo da poštuje Ustav i zakone Republike Srbije, a u tom Ustavu stoji da su svi građani Republike Srbije, bez obzira na versku, nacionalnu i rasnu pripadnost jednaki i da se moraju poštovati njihova ljudska, njihova građanska, njihova manjinska i verska prava. To je nešto što se drznuo neko ko je zaklet da poštuje Ustav Republike Srbije i zakone Republike Srbije, da pokuša da ponizi.

Zato smo tražili od najznačajnijih instanci u Republici Srbiji da se preduzmu hitne akcije kako bi se svi oni koju sramote Republiku Srbiju, koji sramote policiju, graničnu policiju pre svega i koji pokušavaju na bilo koji način da unesu nemir među građane, hitno sankcionišu, suspenduju i odu tamo gde im je mesto, tj. u zatvore da odgovaraju za ono što su napravili.

Niko u ovoj državi nema ništa ni protiv Bošnjaka, ni protiv Srba, ali ima protiv onih izolovanih primera koji ne žele dobro ni Bošnjacima, ni Srbima, a posebno onih delova državnih organa kakva je policija, kakva je granična policija koja bi morala na najznačajniji način iskazivati toleranciju prama svakom građaninu.

Na tom graničnom prelazu u Uvcu, svakodnevno prolazi jako veliki broj ljudi i Bošnjaka, i Srba, i Bošnjaka iz Republike Srbije, i Bošnjaka iz Bosne i Hercegovine, i Srba i Republike Srbije, i Srba iz Bosne i Hercegovine i iz dijaspore i tako dalje. Ne može tamo više biti onaj koji izaziva nesreću 90-ih godina. Ne može tamo više biti onaj koji želi Novom Pazaru ono što se dogodilo u Vukovaru. Ne može biti tamo onaj koji želi Sjenici ono što se dogodilo u Srebrenici.

Odgovor koji je država dala je jasan, konkretan i direktan. Priboj jeste primer dizanja mrtvog grada, mrtvog grada u smislu industrije i to se tako mora nastaviti. Novi Pazar je primer gde će se u narednom periodu kao što je i do sada i dalje razvijati međuljudski odnosi i naravno težiti da se ljudima obezbede prave vrednosti za život, a to jeste da mogu u svome gradu, u svome mestu živeti od svoje zarade. Sjenica je primer gde će se u budućnosti i to vrlo brzo graditi škole, naučno-tehnološki parkovi i to jesu najbolji odgovori za sve one koji žele da naruše pravdu i pomirenje među Bošnjacima i Srbima.

Kao Bošnjak, kao narodni poslanik i kao građanin Republike Srbije još jednom odavde apelujem na sve da se vratimo onome što jeste suština našeg života, a to je da izgrađujemo međusobno poverenje, međusobnu ljubav i da izgrađujemo najbolje moguće odnose.

Ohrabruje i činjenica da će sutra u Priboju biti predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić koji će svojim autoritetom i svim onim što bude trebalo odraditi da jednostavno nikada nikome ne padne na pamet da na bilo koji način ugrožava svoje sugrađane, a posebno ne one koji su u manjini, kao što su Bošnjaci u manjini u tom gradu, a posebno ne one koji predstavljaju reč božiju, a to su imami, to su džamije.

Zato još jednom odajem veliko priznanje i imamima u Priboju i džematlijama Islamskoj zajednici na odvažnosti, na snazi da prepoznaju ono što jeste istina, a istina je da svi građani Priboja bez obzira na veru i naciju jesu protiv ovih koji na bilo koji način žele da unište dostojanstvo svih ljudi. Hvala vam.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućeno je Ministarstvu prosvete, a odnosi se na paušalno i neutemeljeno tumačenje člana 43. Zakona o visokoškolskom obrazovanju od strane državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Na osnovu tako paušalnog tumačenja, oni su studentima ovog univerziteta uskratili pravo na molitveni prostor, iako to pravo imaju prema Ustavu, prema onome što jeste član 21. Ustava, koji zabranjuje diskriminaciju po osnovu i verskih osećanja.

Državni univerzitet u Novom Pazaru je mesto gde studira jako veliki broj studenata, ne samo Bošnjaka već i Srba i svih ostalih. Tu studenti, kao i svi ostali građani ove države, imaju pravo da žive onako kako misle da je najbolje, da ako smatraju da treba obavljati verske obrede, da im se to dozvoli. Međutim, ono što jeste odluka državnog univerziteta direktno je u sukobu sa Ustavom, sa članom 21. koji sam naveo i u suprotnosti je sa praksom visokoškolskih ustanova u celom svetu.

Ukoliko imamo, recimo, Kembridž i Oksford, koji imaju kapele, ukoliko imamo Sankt Petersburg, gde ima svoj molitveni hram, ukoliko imamo da u našoj državi imaju molitveni prostor u svim mogućim institucijama, evo, čak i ovde u Republici Srbiji, u Narodnoj skupštini, zahvaljujući pre svega dobrim odnosima i razumevanju između rahmetli akademika Muftije Zukorlića i rukovodstva Skupštine, o čemu je predsednik Dačić govorio na komemoraciji, dobićemo molitveni prostor, što jeste za pohvalu, što jeste jedinstven primer u celoj Evropi, ne bi smeli da ne dozvolimo studentima da isto tako upražnjavaju svoje verske obrede na taj način kako će dolikovati, tj. dostojanstveno, odnosno da im se omogući da oni budu ono što od njih zahteva njihova vera, tj. da obavljaju svoje molitve u vremenu u kom je to propisano, tj. u prostoru koji je adekvatan za to.

Mislim da je ovo tumačenje koje je dao državni univerzitet netačno, paušalno i ono se odnosi u ovom članu 43. Zakona o visokom školstvu na organiziranje, a ovde nije reč o organiziranju već o upražnjavanju verskih potreba.

Drugo moje pitanje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosi se na član 21. Ustava i na druge članove koji su pozitivni za pripadnike nacionalnih manjina, a to je recipročno zapošljavanje. Imali smo situaciju da je prethodnih dana u policijskoj upravi Novi Pazar zapošljeno 15 novih policajaca, od kojih devet srpske nacionalnosti i šest bošnjačke nacionalnosti. Ovo takođe ne odražava realnu sliku proporcionalne zastupljenosti stanovništva.

S obzirom da smo imali prethodno još drastičniju sliku u odnosu na nacionalnu pripadnost među zaposlenima, još više se uvećava na štetu bošnjačkog naroda. Imali smo pre toga različite izgovore za to da neki od tih kandidata nisu ispunjavali uslove, međutim, ovde je reč o običnim policajcima, ovde je reč o pozornicima itd, i zaista je to bila prilika da se vrati, da se niveliše ono stanje koje je zatečeno prethodnih decenija i da se polako vraća ono što jeste realnost i što jeste pravo svakog građanina, posebno u ovim sredinama gde imamo pripadnika nacionalnih manjina u većem broju, kao što je Novi Pazar. Trebalo je ići minimum na tu recipročnost, ako ne i više da bude u pozitivnom smislu za Bošnjake, s obzirom na zatečeno stanje.

Ovo je takođe jedna od situacija koja pomalo zabrinjava stanovnike Novog Pazara, jer smo pre toga imali u još jednoj republičkoj ustanovi, u Poreskoj upravi u Novom Pazaru, da je odjednom primljeno deset novih radnika a nijedan pripadnik bošnjačke nacionalnosti.

Ovo su pitanja koja treba zaista veoma pažljivo promatrati i treba dati pravo svima onima koji imaju kompetencije, koji imaju relevantne reference da budu jednako tretirani i po pitanju prava na zapošljavanje. Zahvaljujem.

Jedanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 07.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje današnje pitanje upućeno je najvišim predstavnicima izvršne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Ono se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala.

Odlučnost ove države i ove Vlade jeste nepokolebljiva borba protiv organizovanog kriminala i to se dokazalo u mnogim slučajevima. Međutim, nije sprovedena dosledno i do kraja u svim delovima Republike Srbije.

Šta to znači? U četvrtak, 2. decembra 2021. godine, u ovom plenumu govorio sam upravo na temu borbe protiv organizovanog kriminala. Odmah nakon toga dobio sam direktne, brutalne pretnje od vođa organizovanog kriminala, narko-kartela, pretnje po bezbednost mene i moje porodice. Isto sam prijavio policiji u Novom Pazaru, koja je efikasno reagovala.

Međutim, s obzirom da se radi o licu koje je direktno učestvovalo u likvidaciji novinara Edina Hamidovića u Sjenici pre nekoliko meseci, kada je ovaj novinar brutalno likvidiran pred ženom i šestoro dece, policija u Novom Pazaru je reagovala, ali smo imali, nažalost, u prvom momentu zastoj policijske stanice u Sjenici, koja je pokušala da izbegne da privede određeno lice, a nakon intervencije ga je privela.

Međutim, i nakon tog privođenja lice je pušteno na slobodu, da bi iste i još brutalnije pretnje, direktne po bezbednost, uputilo odmah nakon tog puštanja. Nakon druge prijave, desilo se to da je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal odlučilo da u tom trenutku nema krivičnoga dela i da lice ne treba biti privedeno, odnosno sprečeno u tome da to krivično delo u pripremi i realizira.

Ja ću vam pročitati neke od tih pretnji, da se sami uverite da li ima ili nema takvog odnosa. U jednom od tih komentara lice kaže – Sada sam izjavu dao u MUP-u i sve što sam napisao za ovog kera, odnosi se na mene, potvrdio sam, prijavio me ološ koji bi slobodno da laje, a meni uskratio. Ne brinite se za vašu bezbednost fizičku, od Boga spasa nema. Ili hoće to kod mlada kera. E sada, ako je u godinama, nema mu spasa.

Dakle, ovo su reči osobe koja je direktno inspirirala ubistvo novinara Edina Hamidovića pred ženom i šestoro dece u Sjenici. Ovo su reči lica koje je organizovalo kidnapovanje, protivpravno lišavanje slobode direktora srednje škole Tehničko-poljoprivredne u Sjenici prethodno i koje za to nije odgovaralo. Ovo su reči lica koje je u zemljama Evropske unije više puta izdržavalo zatvorske kazne zbog organizovanog kriminala.

To lice je, nakon ubistva Edina Hamidovića, pobeglo zajedno sa svojim sinom ubicom iz države Republike Srbije i za njim su organi tragali. To lice se vratilo u Sjenicu i nastavilo da vrši teror nad građanstvom nekoliko dana nakon smrti rahmetlija akademika muftije Muamera Zukorlića. To lice je danas podržano, nažalost, od određenih korumpiranih delova policije i tužilaštva, da vršlja i vrši teror nad građanstvom ove države.

Kao neko ko veruje u institucije ove države, kao neko ko veruje u sud, u pravdu, u ono što jeste sistem ove države, tražim od najznačajnijih lica i organa u sistemu Republike Srbije da spreče ovo lice da uradi ono što je uradilo pre nekoliko meseci.

Odmah da kažem, kod nas nema straha, kod nas nema ničega što bi nas moglo zaplašiti. Ali, isto tako, hoću da kažem da u našem svetonazoru i tradiciji stoji: „Ne smete dozvoliti da vas zmija ujede dva puta iz iste rupe.“ U Sandžaku se više nikada neće dogoditi slučaj Edina Hamidovića. Dobro bi bilo za sve nas da se ovo lice što pre odstrani.

Završiću rečima epskog pesnika koji kaže - Bojičiću, bojiš li se koga, a on kaže - Boga malo, sultana ni malo, a vezira kano dorata svoga. Ja kažem - Boga se bojim puno, narko dilera i kriminalaca kano dorata svojih. Hvala vam.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 05.07.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68293.00 RSD 05.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 22000.00 RSD 18.05.2016 -