JAHJA FEHRATOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 29. marta 1982. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu školu i srednju Medresu ”Gazi Isa-beg” završio je u rodnom gradu, osnovne studije književnosti naroda BiH i bosanskoga jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 24. 5. 2007 godine, magistarsku tezu Poetika i politika usmene i pisane revolucionarne poezije odbranio je 28. 6. 2012. godine na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a doktorsku radnju „Književnohistorijske i poetičke osobenosti sandžačkobošnjačke književnosti“ 28. 6. 2013. godine na istome Univerzitetu.

Kao student bio je stipendist DAADE fondacije, Vijeća kongresa bošnjačkih intelektualaca, Fond ”Muhsin Rizvić”, Regionalnog fonda ”Rifat Burdžović Tršo”. Učestvovao je u višegodišnjem internacionalnom projektu Politička angažiranost književnosti balkanskih naroda. Pored toga, sudelovao je u izradi Izveštaja Evropske unije o položaju nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji za 2007. Godinu. Fehratović je jedan od osnivača Katedre bosanskoga jezika na Fakultetu za umjetnost i kulturu Univerziteta u Trakiji u Republici Turskoj na kome je dve godine radio kao predavač i lektor bosanskoga jezika. U Novi Pazar se 2010.godine vraća i zapošljava na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru kao saradnik u nastavi, radi na Katedri za bošnjačku književnost Departmana za filološke studije, a kasnije biva postavljen za upravnika Univerzitetske biblioteke IUNP.

Bio je osnivač i urednik mnogih edicija koje su se bavile bošnjačkom istorijom i jezikom.

Piše poeziju, prozu, eseje i književnu kritiku, bavi se i novinarstvom. Do sada je objavio zbirku pesama Korektor sveznadar (2004), roman Bedova (2005) i zbirku priča Trinaest priča iz jedne kutije (2007).

Za predsednika Bošnjačke kulturne zajednice izabran je 2010. Godine a godinu dana kasnije izabran za predsednika Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Za predsednika Bošnjačke demokratska zajednice izabran je 2013. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine po prvi put postaje narodni poslanik.
Poslednji put ažurirano: 26.08.2019, 13:01

Osnovne informacije

Statistika

  • 99
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 25 dana i 19 sati

Poštovani gospodine Fehratoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem.

Kao što ste već čuli, poslanici Stranke pravde i pomirenja zalažu se za snažne zakonske regulative kada je u pitanju svaka vrsta podizanja kulturnog organizovanja, a naročito kulturne svesti. Ja ću nastaviti tamo gde je uvaženi akademik Zukorlić stao u svom obrazlaganju, tj. na onoj činjenici da kada je u pitanju kultura kao mesto susreta različitosti mnogo više bi trebalo raditi na tome da se i unutar Republike Srbije prožimaju, prepoznaju i promovišu vrednosti različitih kulturnih identiteta.

Kada govorimo o toj trećini stanovništva koja je nesrpskog etičkog porekla, u kulturnim institucijama, a posebno medijskim i nastavnim sadržajima mnogo je malo zastupljenosti njihove kulture, njihovog identiteta i upoznavanja većinskog naroda recimo sa svim posebnostima kulturnog identiteta svih nacionalnih zajednica. To je nešto što bi zaista trebalo mnogo više biti prisutno u obrazovnim sistemima, u medijskim strukturama, posebno na Javnom servisu, gde skoro i da nemamo kulturnih sadržaja koje se tiču posebnosti identiteta nacionalnih zajednica, da bismo se upoznali međusobno i da bismo na taj način razvijali i negovali svoje posebnosti, ali i izgrađivali neki vrednosni identitet svih naših naroda.

S tim u vezi, mnogo bi bilo važno raditi na disperziji kulturnih dešavanja institucija u celoj državi, jer, nekako, ako sagledate najznačajnije kulturne događaje, kulturne institucije, bar 80% njih jeste skoncentrisano u Beogradu ili Novom Sadu. U ovim drugim gradovima vrlo je malo ozbiljnih, velikih, državnih kulturnih institucija, koje bi upravo imale zadatak da se bave ovakvim stvarima. Naravno da je to sve izuzetno skupo, zahtevno za državu itd, ali je neophodno.

Preneću jednu anegdotu lokalnog tipa. Kada je još u ono komunističko vreme neki kulturni delatnik tražio neki projekat od predsednika opštine i ovaj mu odgovorio da je to jako skupo i rekao - ta je tvoja kultura zaista skupa, a on mu je odgovorio - predsedniče, kultura je skupa, ali je nekultura mnogo skuplja.

Mi zaista moramo mnogo više raditi na tom planu, a posebno na planu očuvanja svih onih vrednosti.

Iskren da budem, ne mogu se začuditi ni Ministarstvu kulture, a ni svim drugim institucijama, zašto još uvek ništa nije preduzeto u prilog zaštite očuvanja jednog od najboljih i najočuvanijih srednjovekovnih gradova koje imamo na teritoriji Republike Srbije, a to je grad Jeleč kod Novog Pazara. Pozivam ministra da se malo upozna sa tim. Tamo nema ni asfaltnog puta, ni prilaza, a to je jedno od najstarijih i najočuvanijih, najtajanstvenijih srednjovekovnih gradova koje trenutno imamo na teritoriji Republike Srbije i koji je apsolutno neiskorišten, i u turističkom i u kulturološkom potencijalu. A takvih mesta i primera imate koliko god hoćete u našoj državi.

Smatram da bi bilo izuzetno važno, upravo u ovom prekvalificiranju ili medijskoj strategiji, da tim mestima koja su zajedničko čvorište različitih kultura, različitih tradicija, kod različitih naroda, damo posebno težište u narednom periodu, jer ćemo na taj način oživeti i turistički i kulturološki ta mesta koja su u duhovnom, u kulturnom smislu, izuzetno važna i za Republiku Srbiju, ali i za spajanje, razumevanje različitih kultura, posebno nakon ovih kulturnih destrukcija 90-ih godina, koje su napravile brane i otuđile i zarobile različite nosioce kulturnih identiteta u nekakve rovove. To se mora razbijati.

Moramo vraćati poverenje. To se naročito postiže i najkvalitetnije i najtemeljitije i sa najvećim rezultatima upravo kroz kulturna dešavanja, kroz kulturne projekte i oživljavanje onoga što jeste prava kultura, za razliku od onoga što imamo, nažalost, kao tendencije koje nam dolaze sa svih različitih strana, a posebno se vežu za promovisanje subkulturnih sadržaja i njihovih nametanja kao nekih datih vrednosti. U suštini, to su sadržaji koji uništavaju ili pokušavaju uništiti ono što jesu prave kulturne tradicijske vrednosti svih naroda u Republici Srbiji, a i na Balkanu. Hvala.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Zahvaljujem se profesoru i slažem se za ovaj deo diskusije vezan za arhive, za arhivska istraživanja, itd. i mislim da zaista veoma veliki istraživački potencijal postoji u svim našim arhivima, izuzetno vredan i nedovoljno istražen i da ukoliko bismo istražili sve ono što jeste arhivska građa u svim našim arhivima, mnogo bismo drugačije promatrali i razumevali sve one procese koji su se događali i koje sada živimo, i to ne samo ove naše arhive.

Za nas su izuzetno važne i arhive u Dubrovniku, u Istambulu i u Beču i tako dalje, gde se, evo iz Rusije vraćamo na jedan dokument, gde se u Rusiju još čuva izuzetno veliki i vredni dokument sa ovih prostora, krenuvši od Povelje Kulina bana, pa redom, dakle, to je sve neosporno. Nama zaista treba stručnjaka te vrste.

Moja diskusija je išla u pravcu očuvanja i onoga, ne samo arheološkog, nego kulturnog blaga, kao, recimo, srednjevekovni grad Jeleč, koji je zaista neprocenjivo blago, mislim da ga nema više nigde, nijedan narod u Evropi, ako je onako napušten i otuđen i od države i od svih nas.

Naravno, kad govorim o zajedničkom predstavljanju, ja sam namerno iskoristio Jeleč, ali isto tako, normalno bi bilo da država Srbija arhivira i kulturne baštine svih svojih građana, bez obzira na njegovo kulturnu, versku i drugu tradiciju. Nažalost, mi do sada nismo imali primer da je država u bilo kom smislu pomogla, recimo restauraciju Gazi Isa-begovog hamama Pazaru, kao nult spomenika, spomenika nulte vrednosti ili nekog drugog sakralnog kulturalnog objekta koji pripada drugoj kulturi i naciji. Jesmo, doduše u poslednje vreme, čini mi se u Novom Sadu, kuća Bana Jelačića, ali i to je zbog nekakvih drugačijih pritisaka dogovora i tako dalje.

Ono što su zajedničke vrednosti, pa i taj hamam Gazi Isa-bega u Novom Pazaru, kao utemeljivača tog grada, mislim da se moraju prepoznati od strane ministarstva i od strane državnih institucija i ujedno se pomoći u njihovoj restauraciji i daljem njihovom očuvanju i konzerviranju.

Devetnaesto vanredno zasedanje , 21.01.2020.

Upravo inspirisan tim dosadašnjim radom i počecima ozbiljnih ulaganja, moja je diskusija išla u tom smeru.

Naravno da je ono što je možda 60, 70 godina bilo na margini bilo kakvih istraživanja, a što predstavlja, mogu slobodno kazati, izvorište mnogih identiteskih vrednosti i bošnjačkog i srpskog naroda, nalazi se na prostoru Sandžaka i ne samo Novog Pazara i zapravo je propušteno je mnogo prilika da se očuvaju još mnoge druge vrednosti koje su nažalost zbog nebrige, zbog nedovoljnog ulaganja, nesvesti otišle u nepovrat. Ali, ono što je preostalo zaista je od najznačajnije vrednosti i za Republiku Srbiju, ali i za sve ove narode i zato u narednom periodu bi zaista trebalo fokus staviti na taj prostor.

Tu nije samo u pitanju arheologija srednjovekovna, već arheologija jednog kontinuiranog rasta i primer zajedničkog suživota kroz različite kulturološke vrednosti i, naravno, institucije koje se time bave ne samo lokalnog ili republičkog nivoa, već institucije koje su nastale u naučnom smislu, koje bi trebalo pomoći kroz različito projektno finansiranje poput Matice bošnjačke, bošnjačke kulturne zajednice itd, a koje su spremne da ulože svoj kredibilitet i sve ostalo kako bismo dobili onu krajnju sliku onoga što predstavlja naš zajednički život, susret kultura, tradicija i susret onoga što oplemenjuje društvo svakoga na Balkanu, a posebno u državi Srbiji. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, zahvaljujem na ovoj mogućnosti da iskoristim priliku i postavim nekoliko pitanja za koja smatram da su u ovom trenutku od izuzetne važnosti za građane, a naročito pripadnike manjinskih naroda i nacionalnih manjina, osobito nas Bošnjake u Sandžaku i sve ostale, jer se nalazimo u procesu izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji, koji su zakazani za 4. novembar 2018. godine.

Prethodni izborni ciklusi 2010. i 2014. godine imali su velike manjkavosti, o tome je javnost više manje upoznata. Jedne je apsolutno kada je u pitanju Bošnjački nacionalni savet ili veće zloupotrebio tadašnji ministar Čiplić i naneo veliku štetu izbornom procesu i poverenju Bošnjačke nacionalne zajednice institucije države Srbije. Godine 2014. uočena je otvorena izborna krađa gde su takođe zakazale određene institucije i gde je omogućeno gospodinu Sulejmanu Ugljaninu da četiri naredne godine, odnosno od 2014. do 2018. godine nelegalno vlada tim važnim organom.

Nalazimo se, kao što rekoh u 2018. godini, veliki problem su birački spiskovi, poseban birački spisak. Veliki problem čini to što i dalje u lokalnim, gradskim i opštinskim samoupravama imamo veći broj lica koja upravljaju unošenjem, iznošenjem lica iz Posebnog biračkog spiska, pa pitam ministra Ružića, kako je moguće da, recimo u Novom Pazaru četiri osobe imaju kartice za unošenje i brisanje iz biračkog spiska, od toga dve koje pripadaju ideološkoj listi Samoopredeljenje, gospodina Sulejmana Ugljanina, dve koje pripadaju listi „Vakat je“ koju podržava SDP, gospodina Rasima LJajića? Obzirom da imamo veliki problem na terenu, brisanje, mi smo već neke žalbe podneli, na isto pitanje bih voleo da čujem i gospodina ministra Stefanovića, kao i ministarku Kuburović.

Drugo pitanje koje želim da postavim odnosi se na slučaj uvaženog profesora Ćamila Jukovića, nedužno stradalog 2004. godine u obračunu političkih partija SDA, gospodina Sulejmana Ugljanina i Rasima LJajića SDP, koji je 14 godina u invalidskim kolicima i koji je prethodnih dana, iz dana u dan pred lokalnom samoupravom Novog Pazara, protestovao tražeći da mu se isplati sve ono što je morao da plati kako bi 14 godina bio na trajnom smeštaju u Novopazarskoj banji, jer drugačije ne bi mogao da preživi. Prosto, niko od gradske uprave…

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem vas se uvaženi ministre, ali recimo u ovom trenutku, danas u Novom Pazaru četiri osobe imaju pristup upisu i brisanju iz posebnog biračkog spiska. Slična je situacija u drugim gradovima, gde uposleni lokalnih samouprava odlaze od kuće do kuće u naseljenim mestima, u seoskim mestima, pitaju ko želi da glasa za listu gospodina Ugljanina ili gospodina Rasima LJajića, pa te ljude upisuju, a brišu one koji recimo podržavaju listu Matice bošnjačke. To je nešto što je prisutno i što već sada budi strah kod velikog broja građana, da taj izborni proces nije u dovoljnoj meri zaštićen, kao i što budi strah kod građana, kada se recimo provere da li su upisani i na kom biračkom mestu glasaju. Većini stoji, ali nekih 30 do 40% nema to, a imali smo iskustvo da su ljudi prebacivani na 30, 40 kilometara udaljenosti od svog mesta stanovanja radi glasanja.

Drugo pitanje koje nisam uspeo da završim je za gospodina profesora Ćalima Jukovića, koji je 14 godina invalid zahvaljujući obračunu političkih partija, koji danas živi u rehabilitacionom centru Novopazarska banja i zašta mora plaćati velika sredstva u ovom periodu od 14 godina preko pet miliona dinara. Niko ni od lokalnih, ni od republičkih vlasti se nije usudio ili nije odvažio da mu da bilo kakvu podršku u tom pogledu iako je slao redovno zahteve, a posebno što je on žrtva jednog suludog političkog obračuna u situaciji kada je recimo požurio da spasi maloletnu decu prema kojoj je hitao taj metak ispaljen iz kolone političkih partija koje su se u vatrenom okršaju uoči izbora 2004. godine obračunavale u centru Novog Pazara.

Molim ministra Lončara da se uključi i nađe način, obzirom da je to zdravstveni centar koji je pod Ministarstvom zdravlja. Obzirom da lokalna samouprava ne želi da čuje za gospodina Ćamila Jukovića, a u njoj sede oni koji su ispalili taj metak prema njegovoj kičmi, da se njemu omogući trajni besplatni smeštaj u tom centru. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 05.07.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68293.00 RSD 05.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 22000.00 RSD 18.05.2016 -