JAHJA FEHRATOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 29. marta 1982. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu školu i srednju Medresu ”Gazi Isa-beg” završio je u rodnom gradu, osnovne studije književnosti naroda BiH i bosanskoga jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 24. 5. 2007 godine, magistarsku tezu Poetika i politika usmene i pisane revolucionarne poezije odbranio je 28. 6. 2012. godine na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a doktorsku radnju „Književnohistorijske i poetičke osobenosti sandžačkobošnjačke književnosti“ 28. 6. 2013. godine na istome Univerzitetu.

Kao student bio je stipendist DAADE fondacije, Vijeća kongresa bošnjačkih intelektualaca, Fond ”Muhsin Rizvić”, Regionalnog fonda ”Rifat Burdžović Tršo”. Učestvovao je u višegodišnjem internacionalnom projektu Politička angažiranost književnosti balkanskih naroda. Pored toga, sudelovao je u izradi Izveštaja Evropske unije o položaju nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji za 2007. Godinu. Fehratović je jedan od osnivača Katedre bosanskoga jezika na Fakultetu za umjetnost i kulturu Univerziteta u Trakiji u Republici Turskoj na kome je dve godine radio kao predavač i lektor bosanskoga jezika. U Novi Pazar se 2010.godine vraća i zapošljava na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru kao saradnik u nastavi, radi na Katedri za bošnjačku književnost Departmana za filološke studije, a kasnije biva postavljen za upravnika Univerzitetske biblioteke IUNP.

Bio je osnivač i urednik mnogih edicija koje su se bavile bošnjačkom istorijom i jezikom.

Piše poeziju, prozu, eseje i književnu kritiku, bavi se i novinarstvom. Do sada je objavio zbirku pesama Korektor sveznadar (2004), roman Bedova (2005) i zbirku priča Trinaest priča iz jedne kutije (2007).

Za predsednika Bošnjačke kulturne zajednice izabran je 2010. Godine a godinu dana kasnije izabran za predsednika Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Za predsednika Bošnjačke demokratska zajednice izabran je 2013. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 59
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege, ovi zakoni su izuzetno važni. Obzirom da dolazim sa područja koje je tradicionalno vezano za trgovinu i gde je trgovačkih duh izuzetno bitan, za nas su ovakvi zakoni, možemo reći od veoma velikog uticaja za svakodnevni život običnog čoveka.

Osvrnuću se ovde na nekoliko stvari vezanih za trgovinu i za neke zakone i zakonske akte koji su uzročno-posledično povezani sa ovim načelnim Zakonom o trgovini i preneti neke konkretne, da kažem utiske, pa i probleme i dileme građana Sandžaka vezano za određen odluke.

Prvi je kao što znate prošle godine prilikom dolaska predsednika Republike Turske Erdogana u Novi Pazar, zajedno sa predsednikom Vučićem, obećano i potpisano je to da će se 5.000 tona govedine izvoziti iz Sandžaka. Tada je doslovno kazano da će ta junetina biti podrška ili pomoć poljoprivrednicima Pešteri, da jednostavno mogu obnoviti stočni fond kvalitetnim mesom koje će dalje biti distribuirano prema Turskoj. Međutim, evo godinu dana posle ni jedan poljoprivrednik nije doživeo bilo kakvu vrstu otkupa svoje žive stoke za te namene, pa je logično pitanje svih tih poljoprivrednika koji su bili obradovani ovakvom vrstom obećanja turskog predsednika, a mi kao država potpisali, ratifikovali taj Sporazum o izvozu 5.000 tona govedine sa ovog područja prema Turskoj – da li je uopšte krenuo taj proces i da li se izvozi meso za Tursku, obzirom da se iz Sandžaka sa Pešteri zaista ne izvozi?

Druga važna stvar je vezana za taj poseban Sporazum sa Turskom o određenim vrstama olakšica u trgovini, jer mala i srednja preduzeća iz Sandžaka i te kako imaju problema, a vezano je za uvoz gotovih proizvoda iz turskih firmi koje ne plaćaju carine, ne plaćaju nikakve vrste obaveza prema Republici Srbiji, posebno tekstilna industrija i neki lanci trgovinski, poput „Vaikikija“, koji uvoze gotove proizvode, zatim vraćaju PDV u Turskoj i na taj način naše male proizvođače, male tekstilne firme ugrožavaju zato što oni uvoze repromaterijal, plaćaju određene vrste dažbina državi i ne mogu biti konkurentni. Zbog toga je nekih 30-40% umanjena proizvodnja i umanjena moć domaćih proizvođača tekstilne industrije, jer zahvaljujući tim sporazumima koji su na korist samo Turskoj strani, a protiv su domaćih proizvođača, konkretno proizvođača tekstila iz Sandžaka, oni su sada ugroženi i svoju proizvodnju su morali da smanje za 30%. Tim ugovorima su turski uvoznici povlašćeni da ne plaćaju poreze Republici Srbiji, da PDV koji moraju platiti imaju povraćaj u Turskoj, dok naši proizvođači nemaju te povlastice i uz to iako su kvalitetniji, nisu konkurentni sa cenama za te proizvode. Na taj način se polako guše i dolazi do pada njihove proizvodnje što uzročno-posledično dovodi do toga da se broj zaposlenih u toj vrsti industrije smanjuje.

Vrlo nam je interesantno i to da se u građevinskoj industriji pojavljuju, recimo iz Turske, firme, konkretno u Novom Pazaru, koje možda u jedinom zdravom segmentu naše industrije gde naši vredni poslodavci dobro rade, posluju, čak se desilo da jedna firma se recimo zaduži kod nabavljača domaćih za pravljenje određene zgrade i nakon završetka te zgrade i prodaje stanova jednostavno se pokupi i ode za Tursku, a svi ti dobavljači uopšte ne budu ispoštovani, isplaćeni. Na taj način se ugrožava dodatno celo njihovo poslovanje i moć da i dalje budu konkurentni na tržištu. Zato je logično pitanje nas iz tih krajeva – da li ovim zakonskim rešenjima štetimo mi kao država, a posebno firme koje se bave srednjim i malim biznisom, naročito u tekstilu, pa i u poljoprivredi, a u poslednje vreme i u građevinarstvu? Hvala.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 15.07.2019.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, cenjene koleginice i kolege, ispravljanje svake nepravde koja je zadesila bilo kog čoveka devedesetih godina je za svaku pohvalu, a posebno kada je reč o tome da ljudi koji su svoju životnu ušteđevinu, ono što su generacije sticale, ulagali u banke, verujući u taj sistem, da kako da je važno da im se danas omogući da tu svoju celoživotnu ušteđevinu na neki način povrate i da je to put ozdravljenja jedne cele nacije, jednog celog naroda.

Na koncu, takva vrsta odvažnosti ove Vlade i države Srbije pokazuje da smo na putu ozdravljenja i na putu prosperiteta koji će omogućiti da, poštujući tuđe imetke, tuđe zarade, i drugi poštuju i ispravljaju one svoje stereotipne slike koje su imali prema ovoj državi i prema ovim bankovnim sistemima.

Zato ćemo mi u danu za glasanje, svakako, podržati ovaj predlog i ove predloge, jer smatramo da je osnovno pravo svakog pojedinca da mu se vrati ono što je dug prema njemu, a u ovom slučaju pogotovo što je on verovao u taj sistem, uložio svoj životni rad, životnu ušteđevinu i iščekivao, evo, skoro tri decenije da mu se to vrati. S druge strane, vrlo je važno da se ovim i ovakvim postupcima ukazuje na to da je država dovoljno postala jaka, snažna i finansijski i u svakom drugom smislu da poštuje ne samo svoje građane, već i one koji su imali poverenja u nju, a danas pripadaju drugim državama i na taj način se izgrađuje i vraća poverenje u jednu državu, u jedan sistem i u jedno celokupno društvo.

Naravno, i ovaj drugi predlog zakona takođe je važan jer uvezivanjem različitih vrsta saradnji i konvencija itd. u poreski sistem mislim da se mnogo manje daje mogućnost onima koji pokušavaju različitim vrstama pronevera, prevara da zamaju određene sisteme kako bi na taj način uzeli deo svog imetka i prebacili, recimo, tamo gde je mnogo lakše zaobići porez. Zato je važno da imamo što više ovih i ovakvih zakona i da celokupan sistem poreskih upravljanja ozdravljujemo, jer ćemo, samim tim, ojačati i našu poziciju i time imati veći deo sredstava na raspolaganju, koji, opet, možemo vratiti građanima kroz kapitalne i druge projekte.

Zato poslanici Stranke pravde i pomirenja uvek podržavaju ovakve zakone koji su odraz jedne kvalitetne, odraz jedne organizirane i odraz jedne dobro promišljene politike i koji daju jednu posebnu sigurnost i nadu građanima da konačno idemo ka putu da ova država postane sređen sistem, jer ako promatramo zapadnu Evropu, pa i tu Nemačku, koja je jedna od najrazvijenijih država zapadne Evrope i sveta, videćemo da ta sigurnost koju građani osećaju u nju, zapravo počiva na stabilnom poreskom i bankovnom sistemu. Zato ovaj primer i ovakva vrsta odnosa, pre svega prema starim štedišama, onda i prema drugih obavezama, idu u tom pravcu.

Vrlo snažno podržavamo svaku vrstu ovakvih odluka i u danu za glasanje ćemo podržati ove zakone. Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Danas smo više puta čuli o važnosti postojanja Agencije za borbu protiv korupcije i njenim dosadašnjim rezultatima. Naravno da mi kao poslanici koji dolazimo iz krajeva gde cvetaju korupcija i kriminal nismo u potpunosti zadovoljni dosadašnjim radom ove agencije.

Podsetiću na april 2018. godine kada se ovde u ovoj sali govorilo o korupciji. U pitanju je bila izgradnja puteva u 37 sela u opštini Tutin, gde su ponuđeni dokazi da je od građana uziman novac. Tada je premijerka kazala da će Vlada pokrenuti hitnu istragu. Očekivali smo da Agencija za borbu protiv korupcije zaista radi po tom nalogu premijera, međutim, do danas ništa nismo dobili konkretno.

Evo i konkretno jedno pitanje za Agenciju, da li je uopšte išta pokrenuto po tom pitanju uzimanja novca od građana za izradu puteva, recimo, na tim lokacijama gde apsolutno niko od lokalnih funkcionera, kao što je to rađeno u opštini Tutin, nije smeo, niti imao bilo kakvog zakonskog osnova da uzima novac od građana? Naravno, podsetiću i na aferu „junice“, kada je utvrđeno da je gradonačelnik Sjenice svojim rođacima, prijateljima podelio 102 junice iz državnog fonda. Agencija je oko toga nešto radila, ali nikada nismo dobili konačan epilog toga.

Da ne govorim o vremenu kada je gospodin Ugljanin, s obzirom da su ovo sve njegovi kadrovi, i u Tutinu i u Sjenici bio na čelu Agencije za razvoj nedovoljno razvijenih područja, kada su se dodeljivale razne poljoprivredne alatke, plastenici, motokultivatori i ostalo, sasvim neregularno, sasvim nelegitimno, i rođacima, ljudima koji žive u soliterima, u zgradama, ali nikada nismo videli da je neko iz Agencije procesuirao takvu zloupotrebu ovlašćenja, evo, ni na lokalnom, ni na državnom nivou.

Prosto, to pomalo dovodi građane iz tih područja u neku vrstu dileme, da li postoji neko ko štiti, recimo, te ljude koji se bave korupcijom u ovim krajevima, da li nekom to odgovara, zašto nisu podjednako procesuirani svi oni koji zloupotrebljavaju javna sredstva, opštinske budžete, državne budžete, ono što sleduje građanima i što im je dodeljeno, na koncu, i da li je uopšte Agencija pokrenula bilo kakve procese o tom pitanju, a posebno, opet naglašavam, s obzirom da je premijer 2018. godine ovde, u ovoj sali, prilikom odgovaranja na pitanja poslanika kazala da će Vlada pod hitno pokrenuti istragu po pitanju uzimanja novca od građana za izradu puteva. Očekivali smo tada da će prva da se uključi Agencija za borbu protiv korupcije, ali ne znamo, nikada niko nije saopštio, nikada Agencija se nije po ovom pitanju oglasila. Naravno, imamo i drugih slučajeva, kada su podnošene prijave Agenciji za borbu protiv korupcije za razne vrste zloupotreba iz različitih projekata, odnosno finansija, i lokalnih budžeta i svega nečeg ostalog, ali nikada se Agencija po tom pitanju nije oglašavala.

Još na koncu ću spomenuti taj famozni izveštaj o zloupotrebi 20 miliona evra iz budžeta grada Novog Pazara, kada je gospodin Ugljanin sa pozicije gradonačelnika zloupotrebio taj budžet i uzeo 20 miliona evra. To je ono vreme, milion ćevapa pojedeno itd. Nikada se Agencija nije oko toga izjašnjavala.

Prosto, da li postoje dvostruki aršini kada su u pitanju i ove zloupotrebe u borbi protiv korupcije ili je to jednostavno neki promašaj, propust? Mi bismo voleli da se Agencija zaista podjednako bavi svim koruptivnim delovanjima, ali od svih ovih primera ja sam samo naveo one koji su najvidljiviji, medijski najviše bili prisutni i najnormalnije bi bilo da se vi bavite ovakvim slučajevima, međutim, nismo imali do sada slučajeva. Koristim priliku da pitam zašto nije bilo takvih procesuiranja i hoće li konačno Agencija za borbu protiv korupcije početi da se bavi ovim slučajevima. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, zahvaljujem na ovoj mogućnosti da iskoristim priliku i postavim nekoliko pitanja za koja smatram da su u ovom trenutku od izuzetne važnosti za građane, a naročito pripadnike manjinskih naroda i nacionalnih manjina, osobito nas Bošnjake u Sandžaku i sve ostale, jer se nalazimo u procesu izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji, koji su zakazani za 4. novembar 2018. godine.

Prethodni izborni ciklusi 2010. i 2014. godine imali su velike manjkavosti, o tome je javnost više manje upoznata. Jedne je apsolutno kada je u pitanju Bošnjački nacionalni savet ili veće zloupotrebio tadašnji ministar Čiplić i naneo veliku štetu izbornom procesu i poverenju Bošnjačke nacionalne zajednice institucije države Srbije. Godine 2014. uočena je otvorena izborna krađa gde su takođe zakazale određene institucije i gde je omogućeno gospodinu Sulejmanu Ugljaninu da četiri naredne godine, odnosno od 2014. do 2018. godine nelegalno vlada tim važnim organom.

Nalazimo se, kao što rekoh u 2018. godini, veliki problem su birački spiskovi, poseban birački spisak. Veliki problem čini to što i dalje u lokalnim, gradskim i opštinskim samoupravama imamo veći broj lica koja upravljaju unošenjem, iznošenjem lica iz Posebnog biračkog spiska, pa pitam ministra Ružića, kako je moguće da, recimo u Novom Pazaru četiri osobe imaju kartice za unošenje i brisanje iz biračkog spiska, od toga dve koje pripadaju ideološkoj listi Samoopredeljenje, gospodina Sulejmana Ugljanina, dve koje pripadaju listi „Vakat je“ koju podržava SDP, gospodina Rasima LJajića? Obzirom da imamo veliki problem na terenu, brisanje, mi smo već neke žalbe podneli, na isto pitanje bih voleo da čujem i gospodina ministra Stefanovića, kao i ministarku Kuburović.

Drugo pitanje koje želim da postavim odnosi se na slučaj uvaženog profesora Ćamila Jukovića, nedužno stradalog 2004. godine u obračunu političkih partija SDA, gospodina Sulejmana Ugljanina i Rasima LJajića SDP, koji je 14 godina u invalidskim kolicima i koji je prethodnih dana, iz dana u dan pred lokalnom samoupravom Novog Pazara, protestovao tražeći da mu se isplati sve ono što je morao da plati kako bi 14 godina bio na trajnom smeštaju u Novopazarskoj banji, jer drugačije ne bi mogao da preživi. Prosto, niko od gradske uprave…

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem vas se uvaženi ministre, ali recimo u ovom trenutku, danas u Novom Pazaru četiri osobe imaju pristup upisu i brisanju iz posebnog biračkog spiska. Slična je situacija u drugim gradovima, gde uposleni lokalnih samouprava odlaze od kuće do kuće u naseljenim mestima, u seoskim mestima, pitaju ko želi da glasa za listu gospodina Ugljanina ili gospodina Rasima LJajića, pa te ljude upisuju, a brišu one koji recimo podržavaju listu Matice bošnjačke. To je nešto što je prisutno i što već sada budi strah kod velikog broja građana, da taj izborni proces nije u dovoljnoj meri zaštićen, kao i što budi strah kod građana, kada se recimo provere da li su upisani i na kom biračkom mestu glasaju. Većini stoji, ali nekih 30 do 40% nema to, a imali smo iskustvo da su ljudi prebacivani na 30, 40 kilometara udaljenosti od svog mesta stanovanja radi glasanja.

Drugo pitanje koje nisam uspeo da završim je za gospodina profesora Ćalima Jukovića, koji je 14 godina invalid zahvaljujući obračunu političkih partija, koji danas živi u rehabilitacionom centru Novopazarska banja i zašta mora plaćati velika sredstva u ovom periodu od 14 godina preko pet miliona dinara. Niko ni od lokalnih, ni od republičkih vlasti se nije usudio ili nije odvažio da mu da bilo kakvu podršku u tom pogledu iako je slao redovno zahteve, a posebno što je on žrtva jednog suludog političkog obračuna u situaciji kada je recimo požurio da spasi maloletnu decu prema kojoj je hitao taj metak ispaljen iz kolone političkih partija koje su se u vatrenom okršaju uoči izbora 2004. godine obračunavale u centru Novog Pazara.

Molim ministra Lončara da se uključi i nađe način, obzirom da je to zdravstveni centar koji je pod Ministarstvom zdravlja. Obzirom da lokalna samouprava ne želi da čuje za gospodina Ćamila Jukovića, a u njoj sede oni koji su ispalili taj metak prema njegovoj kičmi, da se njemu omogući trajni besplatni smeštaj u tom centru. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 05.07.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68293.00 RSD 05.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 22000.00 RSD 18.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:19