JAHJA FEHRATOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 29. marta 1982. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu školu i srednju Medresu ”Gazi Isa-beg” završio je u rodnom gradu, osnovne studije književnosti naroda BiH i bosanskoga jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 24. 5. 2007 godine, magistarsku tezu Poetika i politika usmene i pisane revolucionarne poezije odbranio je 28. 6. 2012. godine na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a doktorsku radnju „Književnohistorijske i poetičke osobenosti sandžačkobošnjačke književnosti“ 28. 6. 2013. godine na istome Univerzitetu.

Kao student bio je stipendist DAADE fondacije, Vijeća kongresa bošnjačkih intelektualaca, Fond ”Muhsin Rizvić”, Regionalnog fonda ”Rifat Burdžović Tršo”. Učestvovao je u višegodišnjem internacionalnom projektu Politička angažiranost književnosti balkanskih naroda.
Pored toga, sudelovao je u izradi Izveštaja Evropske unije o položaju nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji za 2007. Godinu. Fehratović je jedan od osnivača Katedre bosanskoga jezika na Fakultetu za umjetnost i kulturu Univerziteta u Trakiji u Republici Turskoj na kome je dve godine radio kao predavač i lektor bosanskoga jezika. U Novi Pazar se 2010.godine vraća i zapošljava na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru kao saradnik u nastavi, radi na Katedri za bošnjačku književnost Departmana za filološke studije, a kasnije biva postavljen za upravnika Univerzitetske biblioteke IUNP.

Bio je osnivač i urednik mnogih edicija koje su se bavile bošnjačkom istorijom i jezikom.
Piše poeziju, prozu, eseje i književnu kritiku, bavi se i novinarstvom. Do sada je objavio zbirku pesama Korektor sveznadar (2004), roman Bedova (2005) i zbirku priča Trinaest priča iz jedne kutije (2007).

Za predsednika Bošnjačke kulturne zajednice izabran je 2010. Godine a godinu dana kasnije izabran za predsednika Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Za predsednika Bošnjačke demokratska zajednice izabran je 2013. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine prvi put izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim izborima 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 116
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 17 dana

Poštovani gospodine Fehratoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.10.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući. Prilikom izbora sudija, vrlo važan faktor mora imati i pored stručnih kompetencija, i čast i čestitost ljudi koji se predlažu na ove funkcije.

Imali smo prilike videti, da na žalost, u svim slučajevima nije tako i zato narodni poslanici imaju ove ograde kada kažu da nemaju dovoljno uvida u sve ono što jeste sudija, da bi mogli snositi odgovornost za njihova imenovanja, pa tako imamo sve one slučajeve koje ste čuli danas od akademika Zukorlića, o Tutinu, ili ono što se događalo u Sjenici da osumnjičeni sa nanogicom sudija iz osnovnog suda u Sjenici, i dalje sudi ljudima i tu nemamo ni „č“ od čestitosti i časti.

Isto tako, nismo to imali ni u prethodnim slučajevima kada je isti ovaj koji je ojadio državu za milijardu i nešto više dinara, Đuro Obradović trgovao sa lokalnim sudijama u Sjenici, otimajući od radnika „PIK Pešter“ ono što su oni decenijama zarađivali i ono što su trebali ostaviti u nasleđe generacijama koje slede.

Zato je vrlo važno da se sve to ima u vidu kada se imenuju sudije i da se naravno, svi oni koji zloupotrebljavaju časnu i čestitu poziciju sudija i koji bacaju tamne senke na sve one koji decenijama grade vlastito ime, odgovornih sudija, sklone iz sistema sudstva, da oni koji su skloni primanju mita, korupcije itd. ne budu više sastavni deo ni sudstva, ni tužilaštva. Samo tako će se vratiti poverenje građana u ove vrlo važne stubove države i društva.

Kada sam spomenuo Sjenicu i „PIK Pešter“ i Đuru Obradovića protiv koga se vode veliki postupci pred nadležnim organima za ono što je uradio „BD Agro“, sa tadašnjim zaposlenima Ministarstva privrede iz 2006. do 2008. godine, imam obavezu da vam pročitam i poruku jednog od radnika „PIK Peštera“ koji je on takođe, kupio u tom periodu i koje je uništio.

Radnici „PIK Pešter AD“ su preko suda trebali da budu izmireni ličnim dohocima, porezima i doprinosima, otpremninama, prodajom onog zemljišta u selu Krstac, ali sprega sudija, Katastra, tadašnjih lokalnih političara iz reda SDA to nisu uspeli da budu.

Naravno da je tim resornim ministarstvom od 2006. godine do danas upravljalo do tih perioda kada je gospodin Obradović zloupotrebljavao sve ono što je zloupotrebio i mnogo korumpiranih ljudi koji su zajedno sa njim, preko 40 miliona evra ojadili „PIK Pešter“ i radnike ovog privrednog kombinata, kao što su ojadili „BD Agro“ Dobanovci, „Ineks“ iz Nove Varoši, Novi Bečej, itd.

Dakle, ovde nije samo u pitanju individualna sudbina pojedinaca kojima je neki sudija svojim koruptivnim i nečasnim radnjama doprineo da se unište životi, već je pitanje sudbina jednog ogromnog kolektiva koji je bio na raspolaganju i koji je bio privredna grana razvitka jednog celog kraja. Upravo zato što nismo imali sudije u tadašnjem periodu koji su bili časni, pošteni i čestito obavljali svoj posao, već koji su kako se špekuliše, za po 35 ari, 40 ari ili hektar državnog zemljišta koje su dobijali na poklon od Obradovića i drugih, bukvalno dozvolili ovu pljačku naroda.

Imamo danas socijalne slučajeve od nekadašnjih radnika, imamo jedno devastirano preduzeće koje je uništeno i zato je vrlo važno kod izbora sudija da se vodi računa o njihovoj časti, čestitosti i tome da dosledno i transparentno rade svoj posao.

Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana ministrice sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo jedan zakon iz one oblasti oko koje, verujem, postoji konsenzus većine političkih subjekata, ali i većine građana Republike Srbije, što samo po sebi govori da je ovaj zakon bilo preko potrebno doneti, da oni pravilnici koji su bili u prethodnom periodu nisu bili dovoljni da do kraja regulišu ovu oblast i zato je vrlo važno da danas ovaj zakon na ovaj način tretiramo. Naravno, poslanici Stranke pravde i pomirenja će podržati i glasati za ovaj Predlog zakona uz one predloge, zapažanja koje je u prethodnom obraćanju akademik Muamer Zukorlić naglasio, a kada su u pitanju crkve, džamije i ostali verski objekti koji za potrebe svojih vernika emituju različite vrste poziva na molitve tokom onih tradicionalnih perioda kada je ta molitva verskim kalendarom i tajmingom predviđena.

Sa druge strane, ovaj zakon nam je vrlo važan jer je vrlo često zakonsko ne rešavanje ovog pitanja dovodilo do određenih konkretnih problema, posebno u urbanim sredinama, naseljenim urbanim sredinama, gde smo svesni da svako gleda da ostvari vlastite interese, vlastite ciljeve i da vrlo često ne vodi brigu ili ne gleda ih perspektive drugoga tj. da svojim činjenjem ugrožava određeni prostor privatnosti ili potreba drugih ljudi. Zato je vrlo važno da ove odredbe koje se tiču zaštite od buke, posebno kod obrazovnih institucija, verskih institucija, zdravstvenih institucija da ta buka bude u najvećoj meri suzbijena kako ne bi ometala ni mentalno zdravlje, niti progresivnost onih koji su u procesu saznanja i intelektualnih pregnuća, ali i bolesnika kojima je preko potrebno da očuvaju svoje mentalno zdravlje kako bi se izborili sa raznim vidovima različitih zdravstvenih problema kojima su ionako izloženi.

Vrlo je važno, recimo, posebno u ovim našim urbanim sredinama definisati pravilnikom i ovim zakonom, što se čini, one graničnike koje može onaj koji hoće i koji ima potrebu za velikim zvukom da koristi kada je u pitanju vreme, kada je u pitanju prostor i da to ne narušava ni prostor, ni vreme, niti mentalno zdravlje drugih. Ovo posebno naglašavam, jer smo u prilici da u urbanim sredinama imamo i ugostiteljske objekte i različite vrste drugih objekata, teretane itd, koji su smešteni u prizemnim delovima stambenih zgrada i koje ukoliko nisu svesne samostalno da taj njihov zvuk, koji proizvode bude u onoj meri dozvoljenoga, vrlo često može narušiti privatnost i naneti štetu i po zdravlje svim ostalim stanovnicima.

Vrlo je važno takođe u tim urbanim sredinama definisati koliko, kada i kako ko može u tim naseljenim mestima, u objektima zabave itd, prilikom sportskih susreta, jer su nam i sportski tereni, naročito stadioni u urbanim sredinama, naseljima i vrlo često se ta dešavanja koja su tamo negativno reflektiraju na stanovništvo u okolnim zgradama ili urbanim sredinama.

Zato nam je vrlo bitno da do kraja bude ovaj zakon implementiran, da pored toga što će se on usvojiti ovde u Narodnoj skupštini i prilikom procena da li će neki novi objekat, neka nova firma, neki novi privredni subjekt koji će proizvoditi, ima u svom opisu delatnosti i taj segment buke, biti u dovoljnoj meri projektiran da se njegovo delovanje negativno ne odnosi na stanovništvo, kao i da ovaj deo postojećih objekata bude u onoj meri koja je zakonom zagarantirana, odnosno da bude u onoj meri u kojoj neće ugrožavati mentalno ni psihičko, a ni svako drugo zdravlje stanovništva.

Ovo je vrlo važno zato što neuređenosti ovih oblasti u prethodnom periodu dovodile su do nesuglasice između onih koji su imali snage, linija, veza, konekcija prema određenim političkim subjektima da zloupotrebe svoja prava, pa tako recimo smo mi vrlo često bili u situaciji, to je ovde puno puta spominjano, recimo sa fabrikama peleta u našem gradu u Novom Pazaru, koje su ne poštujući sve zakonske mere, ne poštujući se ono što je predviđeno kada je u pitanju zaštita životne sredine, već godinama ugrožavali i dalje ugrožavaju, nažalost, stanovništvo ispuštajući takve vrste čestica koje su vrlo opasne i po zdravlje ljudi, ali i po zdravlje flore i faune.

Samim tim što se na ovaj način rešava i ovo oko buke, nadamo se da će se i nekim budućim izmenama i dopunama zakona regulirati i implementirati sve ono što se tiče i na druge segmente koji se odnose na zaštitu životne sredine i okruženja. Hvala.

Trinaesto vanredno zasedanje , 13.09.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, poštovane koleginice i kolege, držaću se stava da svaki narod ima pravo onako kako je za njega najbolje uređivati svoja unutrašnja pitanja, posebno ona koja se tiču nacionalnog identiteta i da na osnovu toga Srbi imaju pravo uređivati pitanje svog srpskog jezika onako kako smatraju da je najbolje za njih, kao što i mi pripadnici drugih naroda, u ovom slučaju, ja kao Bošnjak smatram da moj bosanski jezik treba biti uređen onako kako mi Bošnjaci i intelektualci i lingvisti iz tog korpusa takođe smatramo.

Međutim, kao lingvista, malo ću se obazreti na neka pitanja koja su nam zajednička u celom ovom sistemu, a to jeste ovaj jezički uticaj. Kako je jezik živ organizam koji se ne može jednostavno i lako ukrotiti, tako su i neminovni uticaji na njega. U korpusnoj lingvistici postoje dva pravca borbe sa tim uticajima. Jedan koji je profilisan u engleskom jeziku – sistem otvorenosti, gde oni svaku novu reč, iz bilo kog jezika, iz bilo kog podneblja, kulture da dođe prisvajaju kao reč ili kao korpus, lingvistički korpus engleskog jezika i zato postaju dominantniji u svetskoj baštini. Drugi, koji je zatvorenog tipa, koji se pokušava puritanstvom očuvati, sačuvati i odbraniti od takvih uticaja, što je u današnjici jako teško ili skoro nemoguće.

Na našem prostoru svi mi imamo zajedničkih jezičkih crta, zajednički razvojni put i zajedničku istoriju jezičke evolucije. Tako je i ćirilica kao opšte slovensko pismo baština svih onih koji imaju u sebi južnoslovenskih damara i naravno da je ona podjednako, standardno prihvaćena, recimo u bosanskom jeziku, kao i latinično pismo.

Jedno od pitanja koje želim postaviti jeste da se ovde ovim zakonom tretira da će zakon biti prema standardnom, normativnom srpskom jeziku. U svim pravopisima srpskog jezika stoji da su i ćirilica i latinica ravnopravna pisma u srpskom jeziku, kao što su ekavski i ijekavski izgovor ravnopravni. Da li će ovo dovesti do toga da se menja postojeći pravopis, pravopisna norma koja je zakonomernost kada je u pitanju jezički izgovor ili će izazvati neke drugačije reperkusije? To je jedno od pitanja koje mene kao lingvistu interesuje i koje će biti vrlo zanimljivo kako će se u narednom periodu ono raslojavati.

Takođe, pitanje jezičkog identiteta kod nas na Balkanu jeste pitanje i percepcije prošlosti i sadašnjosti i budućnosti percepcije, da li ćemo se odricati svog onog kulturnog nasleđa koje nam je bilo zajedničko, koje je nastajalo i pre 20. stoleća, tokom 19. stoleća, ali i u celom 20. stoleću i na latinici i na ćirilici i na ekavici i na ijekavici i koje podrazumevalo prožimanje pisaca.

Onda imate, recimo, pisce koji su srpske nacionalnosti, koji su živeli, stvarali, pisali u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, koji su svoje delo napisali na latinici i na ijekavskom izgovoru, isto kao što imate pisce Bošnjake koji su pisali na ćirilici i na ekavskom izgovoru. To je, po meni i po stavovima svih relevantnih, zajedničko kulturološko nasleđe i prosto je nemoguće razdvajati i rastakati, jer svaki vid puritanizma jezičkog koji je bio pokušavan na ovim prostorima završio je neslavno.

Kolega je spominjao Mešu Selimovića, oko koga se mnogi spore, a ja znam za jednu situaciju kada je na ovu opasku da je jedan od najvećih srpskih pisaca, Alija Isaković odgovarao – ako je tako, onda najveći srpski roman počinje sa: „Bismillahi Rahmani Rahim“, „U ime Boga milostivoga samilosnoga“, dakle, kuranskim citatom. Hoću reći da je sve prožeto na Balkanu, da smo mi kulturološki prožeti i da to treba da budu naše prednosti, naša bogatstva i naša zajednička vrednost.

U svakom slučaju, onako kako je najbolje za srpski narod, tako će većina odlučiti, a mi pripadnici nacionalnih zajednica borimo se za unapređenje, za poboljšanje i očuvanje stečenih prava koja su nam pozitivnim zakonima zagarantovana u ovoj državi i koja kao pripadnicima nacionalne manjine nam omogućavaju da se i u službenoj upotrebi i u neposrednoj komunikaciji iskazujemo, izražavamo na maternjem jeziku i onim pismom koje osećamo bliskim. Oba su pisma u bosanskom jeziku, recimo, ravnopravna. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani nosioci izvršne vlasti, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Stranke pravde i pomirenja u neposrednom su kontaktu sa građanima, a sam naš program jako je okrenut prema budućnosti.

Imajući u vidu činjenicu da i u ovom vremenu koje je jako izazovno, vrlo često smo svesni da jednino veliki strateški projekti mogu doprineti i sigurniju budućnost našim budućim generacijama.

Želim postaviti dva konkretna pitanja koja se tiču veoma značajnih investicionih projekata koji će uticati na celokupni način življenja svih građana Republike Srbije.

Prvo od njih je „Balkanski tok“, nešto što je veoma važno i na čemu bismo trebali graditi veliki deo budućnosti naše države. Naravno, ono što interesuje nas i građane Republike Srbije jeste šta znači za građane konkretno podrška Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ovom projektu?

Drugo pitanje, koje je takođe vrlo važno i koje se decenijama proteže kroz različite vidove u društvenoj javnosti, jeste izgradnja beogradskog metroa. To pitanje često se aktuelizira u predizbornim kampanjama. Vrlo često smo imali različite povode, različite načine da se o njemu govori. Međutim, nas konkretno interesuje, kao i građane, kada će početi radovi na izgradnji beogradskom metroa i šta je do sada urađeno po tom pitanju? Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Zahvaljujem se na odgovorima.

Verujem da će, posebno ove najave, da će se sredstva dobijena iz ovih infrastrukturnih razvojnih projekata dalje raspoređivati na obnovu i novoizgradnju drugih, posebno onih u unutrašnjosti delova važnih infrastrukturnih projekata, obradovati sve građane, kao što će obradovati građane Sandžaka koji sa nestrpljenjem iščekuju gasifikaciju.

Moje dopunsko pitanje će se odnositi sada sa ove makro-investicione politike na mikro-investicionu politiku, tj. na problem koji smo zamoljeni od strane malinara iz Priboja da iznesemo ovde i da zamolimo u ime njih pomoć od državnih organa, posebno od vrha izvršne vlasti, a reč je o 17 malinara kojima je to porodični biznis, koji su u stvari sa pokretanjem tog porodičnog biznisa pokušali da obezbede elementarna sredstva za život za sebe i za svoje porodice.

Međutim, pre nekoliko godina su naišli na problem da su izvesnom Babiću iz Arilja dali svoje maline. Reč je o nekih 50 tona malina. I nikada nisu dobili novac za to što su proizveli.

Ti ljudi su na ivici egzistencije. Niko od njih ne radi nijedan drugi posao i njihove porodice žive, u stvari, od tog malinarstva. Za njih tih 50 tona, odnosno tih 50.000 evra, koliko otprilike minimum iznosi taj dug, znače opstanak na tim područjima koja su ionako ugrožena i koja su ionako prepuštena na vetrometini da se ti ljudi bore za vlastitu egzistenciju.

Toliko je to težak slučaj da ti ljudi su pokušavali da na razne načine dođu do svojih sredstava, pa su se raspitivali kod određenih advokata da pokrenu postupke. Međutim, sredstva koja su im tražena za to su jako velika, enormna, da oni nisu u prilici da to priušte kako bi rešili svoj problem.

Zato bih u njihovo ime zatražio i od premijerke, koja je prilikom svoje posete Priboju ohrabrila tamošnje stanovništvo da će se vratiti proizvodnja, a naročito je ohrabrila predstavnike bošnjačke i muslimanske zajednice svojim rečima da će se rešiti te tehničke stvari oko izgradnje džamije, da se angažiraju oko ovog problema, kako bismo kroz primer tih malinara, koji su prepušteni sami sebi, dali ohrabrenje svima koji su se upustili u porodične biznise, da nastave da se bave tim poslom i da je država ta koja garantira i koja će stati uz njih, a protiv svih onih koji zloupotrebljavaju njihovu muku i njihov rad i trud da obezbede sredstva sebi i svojoj porodici.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri, imam nekoliko pitanja na koje bih želeo da dobijem i odgovore.

Naime, obavešteni smo da je još u junu prošle godine od zvaničnih organa države BiH prema zvaničnim organima Republike Srbije došao zahtev za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i da još uvek iz naših državnih organa nije konkretan odgovor… Prema tome, da li će i kada će biti konzulat otvoren u Novom Pazaru?

Nama Bošnjacima je vrlo važno da postoji konzulat BiH u našem gradu, matične države, u kojoj živi najveći deo našeg naroda i s tim u vezi voleo bih da postavim pitanje premijerki – kada će biti odgovor na to pitanje i kada ćemo moći da očekujemo otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru?

Moje drugo pitanje usmereno je prema ministru Šarčeviću. Naime, poznato je da prethodnih dana imamo zaista neke teške momente kada je u pitanju Osnovna škola „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru, da je nakon dva neuspešna konkursa ministarstvo postavilo vršioca dužnosti. Međutim, i do danas traju opstrukcije od bivšeg rukovodstva i onemogućava se vršilac dužnosti da preuzme školu i da počne ta škola konkretno raditi. Čak ovih dana bivši direktor, koji je i penzionisan, bahato se ponaša. Danas preteći u samoj školi, bez ikakvog opravdanja boravi u toj školi, i prosvetnim radnicima, pa čak i deci koja pohađaju nastavu, da tamo ni tenkom neće moći doći bilo ko da izvrši volju ministra.

Takođe, pitam ministra šta je sledeći korak i kada ćemo imati normalizaciju nastave u ovoj osnovnoj školi, koja jeste zaista od posebnog značaja i gde su u prethodnom periodu bile velike malverzacije? Poznato je da je ta škola pod blokadom, poznato je da je tu bio veliki nepotizam i poznato je da u toj školi treba zavesti red i učiniti je primerom kakvo treba biti obrazovanje, posebno obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, u ovom konkretnom slučaju bosanskom jeziku.

Takođe, moje treće pitanje je opet za ministra obrazovanja…

Sedmo vanredno zasedanje , 06.07.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Trećeg jula u Novom Pazaru je održan koncert pred 28.000 ljudi na gradskom stadionu. Juče smo imali obznanu direktora Zavoda za javno zdravlje koji kaže da nije bio informisan o tom koncertu i da je važno da inspekcijske službe utvrde da li je bilo kršenja epidemioloških mera.

Moje pitanje je upućeno Kriznom štabu – da li je neko od njih zatražio dozvolu za organizovanje koncerta ovakve vrste pred tolikim brojem ljudi, s obzirom da je rečeno da takvu dozvolu može dati isključivo Krizni štab? Da li su inspekcije vršile nadzor? Da li je uopšte bilo moguće danas organizovati takav skup sa 28.000 ljudi na jednom mestu, kada epidemija još uvek traje?

Juče, na dan 5. jula Novi Pazar je imao 11 zaraženih, za razliku od Beograda koji je imao 28. Ukoliko uzmemo broj stanovništva, to znači da je po broju stanovnika u Novom Pazaru zaraženost u odnosu na Beograd bila deset puta veća. Ovo je zaista vrlo važno i bitno pitanje, s obzirom da je ovih dana navršena godina od prošlogodišnjih nesretnih događaja kada je Novi Pazar bio jedan od najvećih žarišta korone, kada je preko stotinu i više ili nekoliko stotina sugrađana mojih iz Novog Pazara, ali i iz gradova oko Novog Pazara preminulo usled kolapsa sistema, usled neodgovornosti odgovornih u zdravstvenom sistemu i njihovog obmanjivanja javnosti da predoče realnu situaciju.

Umesto da se ovih dana na svaki mogući način prisećamo svih onih koji su zbog neadekvatne medicinske pomoći izgubili živote, mi smo opet postali potencijalno žarište sa okupljanjem 28.000 ljudi na jednom mestu, na jednom estradnom koncertu, u jeku pandemije i u jeku pretnje da se novi soj virusa proširi na našem prostoru.

Zato pitam Krizni štab – da li je neko od njih zatražio dozvolu? Da li su dali dozvolu za organizovanje ovog događaja? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i da li će vršiti nadzor, s obzirom da je direktor Zavoda za javno zdravlje rekao da će vršiti nadzor. Sada je taj događaj završen. Kako će oni vršiti nadzor nad događajem koji je već okončan?

Želim još samo reći da bez obzira što je koncert najavljivan kao humanitarni za lečenje jedne devojčice kojoj je preko potrebna pomoć, gde će moji sugrađani iz Novog Pazara, ali i svi građani Srbije su dali veliko učešće da se toj devojčici pomogne da se sakupi novac kako bi se njoj pomoglo u izlečenju. Ovo nije način da se to sprovede iz razloga što je i cena ulaznice, kako smo videli, bila minorna. To je cena otprilike jedne SMS poruke koja se šalje u humanitarne svrhe, a dovedeno je u opasnost 28.000 ljudi, odnosno dovedeno je u opasnost još stotinu i više hiljada ljudi koji su u neposrednim kontaktima sa tih 28.000 ljudi u rodbinskim vezama, u najbližim konekcijama i ne mogu izbeći da se narednih dana ne sretnu sa njima.

Zato smatram ovo pitanje jako ozbiljnim i želim da nam Krizni štab iznese svoje viđenje, da li je bilo dozvole za organizovanje koncerta ove vrste? Da li je bilo epidemioloških mera opreza? Da li su inspekcijske službe vršile nadzor i, ako nisu, šta će se preduzeti da se oni koji su odgovorni za ovu vrstu okupljanja ovolikog broja ljudi kazne? Da li će se sprovesti pravdi ili će i dalje ostati kao u slučaju odgovorni u novopazarskom zdravstvenom centru od pre godinu dana, sve pod velom zatamnjenih oblaka, dok će građani Novog Pazara oplakivati svoje umrle, evo, i dan-danas, godinu dana posle tog događaja, nemajući zadovoljenje pravde i nemajući pravi podatak o svemu onome što se događalo prethodne godine? Hvala.

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Danas je 11. maj Dan bošnjačke nacionalne zastave u Republici Srbiji i koristim priliku da pre postavljanja pitanja svim Bošnjacima zaželim ovaj dan Mubarek Olsun hairli i srećnim, da u skladu sa svojom kulturom i tradicijom provedu i ovaj svoj blagdan u porodičnom ambijentu i u skladu sa onim kako to nalaže naša lepa tradicija.

Stranka pravde i pomirenja je stranka koja je primarno proizašla iz bošnjačkog nacionalnog korpusa, ali je svojim programom, svojim idejama i, pre svega, svojim liderom koji je pokazao širinu i intelektualnu i političku i promovisao politiku pomirenja postala nadnacionalni projekt, tako da danas ovde mi predstavljamo ne samo Bošnjake, već i glasače iz većinskog naroda, ali i drugih nacionalnih zajednica koje su poverenje dali stranci Pravde i pomirenja na prethodnim izborima.

S tim u vezi, mi smo obavezni da ovde kao predstavnici naroda budemo i mikrofon svih naših glasača. Zato ću danas iskoristiti priliku da budem glasnogovornik romske nacionalne zajednice u parlamentu Republike Srbije, a na zahtev velikog broja naših članova i glasača iz ovog nacionalnog korpusa.

Ovo je nacionalna zajednica koja je najosetljivija u našem društvu i koja se kao takva suočava sa velikim izazovima i problemima integracije. Prema njihovim nezvaničnim podacima, oni broje negde od 500 do 800 hiljada građana Republike Srbije i zato su njihovi zahtevi za većom inkluzijom opravdati. S tim u vezi postavljam više pitanja nadležnim organima u izvršnoj vlasti, sa namerom da podstaknem i pokrenemo određene procese koji će ovoj zajednici omogućiti kvalitetniji životni standard.

Dakle, pre svega, mi imamo jako kvalitetne zakone kada su u pitanju prava kolektivno-individualna nacionalnih zajednica. Međutim, ono što smo stalno govorili kada su u pitanju nacionalne zajednice jeste njihova primena u praksi.

Tako je vrlo primetno i Romi to jako dobro osećaju da ravnomerna zastupljenost u državnom sistemu njihovih pripadnika njihove zajednice nije onakva kakav jeste njihov broj, posebno u onim sredinama gde oni čine zavidnu brojku u lokalnom građanstvu.

Zato bi bilo važno da se preduzme što je moguće pre odlučna akcija od strane države, pa da se spusti preko ministarstava i do lokalnih zajednica, da se veći broj Roma uključi u sve strukture izvršnih vlasti i u sve druge institucije koje im omogućavaju da dobiju redovno zaposlenje u skladu sa svojom kompetencijama i obrazovanjem.

Takođe, jedan od glavnih problema je pitanje za Ministarstvo obrazovanja. Odnosi se na školstvo na romskom jeziku.

U državi Srbiji je tek pre nekoliko godina urađeno nekoliko udžbenika na romskom jeziku i to udžbenici za nastavu na romskom jeziku sa elementima nacionalne kulture za učenike osnovnih škola do četvrtog razreda i tada je sprovedena u saradnji sa evropskim institucijama i određena obuka tog nastavnog kadra i ukupno je svega 47 profesora, nastavnika, vaspitača sa takvom kompetencijom.

Nesrazmeran je broj vaspitača, profesora, nastavnika koji trebaju izvoditi tu nastavu sa brojem učenika romske populacije. Imamo škole u državi Srbije koje su sa preko 50% učenika romske populacije, a da u njima nema ni jednog nastavnog kadra, pa vrlo često ni tehničkog osoblja koji su romske nacionalnosti.

Pitanje za Ministarstvo obrazovanja jeste kada će i da li uopšte razmišlja o tome da se pokrene zaista jedan sveobuhvatan proces involviranja nastavnog kadra romske nacionalnosti u nastavne procese i uvođenje obavezne nastave za decu romske populacije tamo gde za to postoje zakonski uslovi i okviri.

Takođe, jedan zahtev prema popisnoj instituciji, time ću završiti, jeste da, prilikom predstojećeg popisa romske populacije kod svakog popisivača Roma bude i jedan pripadnik romske nacionalnosti, kako bi bili slobodni da iskažu svoju nacionalnu opredeljenost i time da se prikaže realan broj pripadnika romske nacije u popisu građana Republike Srbije. Hvala.

Osma sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.04.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje današnje upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu pravosuđa, tužilaštvu, Agenciji za sprečavanje korupcije, za borbu protiv organizovanog kriminala i svim drugim instancama koje se trebaju boriti za sprečavanje svih vidova zloupotreba javnih sredstava.

Već nekoliko meseci, iz dana u dan, imamo situaciju da građani Novog Pazara obznanjuju zloupotrebe budžetskih sredstava iz gradskog budžeta i da te zloupotrebe prelaze jako velike cifre.

Prosto, nije preostala ni jedna branša koja nije zahvaćena zloupotrebama i to je sve jasno, precizno, plastično pokazano, dokazano i obznanjeno, na kraju krajeva, dostupno je, a prema onome što se moglo čuti iz javnosti i dostavljeno svim najvažnijim instancama koje se trebaju boriti protiv ovakvih zloupotreba.

Moje pitanje svim ovim instancama jeste, da li je počeo proces istražnih radnji? Šta se preduzelo i šta će se preduzeti da svi oni koji su u prethodnom periodu zloupotrebljavali gradsku kasu na razne načine, izvlačili novac i građane Novog Pazara ostavljali bez elementarnih uveta življenja da bi sebi i svojim partnerima u tom kriminalnom poslu obezbedili ličnu i ekonomsku korist?

Da li su počele istražne radnje? Da li će se i kada pokrenuti i svi drugi procesi kako bi se svi ovi koji su na bilo koji način učestvovali, i dalje nažalost učestvuju u zloupotrebama gradskog budžeta, priveli pravdi i realno onako kako to zakon propisuje kaznili zbog svih ovih silnih zloupotreba?

Ovo je jako važno i preko potrebna je hitna reakcija iz razloga što skoro ista garnitura i dalje ima priliku da upravlja kasom grada Novog Pazara, i dalje ima priliku da izvlači novac na razne načine, i građani Novog Pazara iz dana u dan štetuju, iako je sve pokazano, dokazano plastično i prema onome što smo dobili od informacija, što je dostupno u javnosti, predočeno svim nadležnim organima za hitnu reakciju.

Ne smemo dozvoliti da nam se ponovi situacija kada je vlast u gradu Novom Pazaru obnašala stranka SDA, a gradonačelnik bio gospodin Ugljanin, koji je iza sebe ostavio preko 20 miliona evra pronevere gradskog budžeta. Tada je formirana nestranačka komisija koja je utvrdila sve te zloupotrebe, koja je sve to dokumentovala, dostavila nadležnim organima. Međutim, zbog određenih političkih dogovora bivšeg režima i tada SDA i gospodina Ugljanina on zapravo i niko iz njegove tadašnje zajedničke vlasti nije odgovarao za ove zloupotrebe i prosto to je ostalo na teret građanima Novog Pazara, a da nikakvu niti moralnu, niti kakvu drugu satisfakciju nisu dobili.

Ova lokalna vlast je na izdisaju, na izmaku, i preko je potrebno da se što pre počne sa ovim sistemskim rešenjima zabrane i sprečavanja korupcije, kako nam se ne bi dogodila ista situacija, odnosno isti scenario, tj. da svesni svog gubitka vlasti ne budu i dalje na svaki mogući način pokušavali da ofute gradski budžet i da što više problema, što više različitih vrsta koruptivnih radnji urade kako bi se jednostavno sve ono što su planirali upotpunilo, a građani Novog Pazara i dalje ostali u nemaštini, u bedi i bez novca koji su im trebali obezbediti i dobru infrastrukturu koju su trebali obezbediti, dovoljno vrtića koje su trebali obezbediti, dovoljno sportskih igrališta za njihovu decu koje su im trebali obezbediti i sve druge osnovne, elementarne uslove normalnog življenja u jednom gradu koji je danas u 21. veku u ovoj državi prepoznatljiv po omladini, po mladim ljudima, po toj novoj snazi koja nažalost nema sve ono što imaju sva druga deca ni na Balkanu, ni u Evropi, a razlog za to jesu koruptivne vlasti koje ne prezaju da na bilo koji način zloupotrebe budžet i da ono što pripada deci grada Novog Pazara uzmu za sebe i za svoje partnere u koruptivnim radnjama. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 05.07.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68293.00 RSD 05.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 22000.00 RSD 18.05.2016 -