JAHJA FEHRATOVIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 29. marta 1982. godine u Novom Pazaru.

Osnovnu školu i srednju Medresu ”Gazi Isa-beg” završio je u rodnom gradu, osnovne studije književnosti naroda BiH i bosanskoga jezika na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 24. 5. 2007 godine, magistarsku tezu Poetika i politika usmene i pisane revolucionarne poezije odbranio je 28. 6. 2012. godine na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a doktorsku radnju „Književnohistorijske i poetičke osobenosti sandžačkobošnjačke književnosti“ 28. 6. 2013. godine na istome Univerzitetu.

Kao student bio je stipendist DAADE fondacije, Vijeća kongresa bošnjačkih intelektualaca, Fond ”Muhsin Rizvić”, Regionalnog fonda ”Rifat Burdžović Tršo”. Učestvovao je u višegodišnjem internacionalnom projektu Politička angažiranost književnosti balkanskih naroda.
Pored toga, sudelovao je u izradi Izveštaja Evropske unije o položaju nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Srbiji za 2007. Godinu. Fehratović je jedan od osnivača Katedre bosanskoga jezika na Fakultetu za umjetnost i kulturu Univerziteta u Trakiji u Republici Turskoj na kome je dve godine radio kao predavač i lektor bosanskoga jezika. U Novi Pazar se 2010.godine vraća i zapošljava na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru kao saradnik u nastavi, radi na Katedri za bošnjačku književnost Departmana za filološke studije, a kasnije biva postavljen za upravnika Univerzitetske biblioteke IUNP.

Bio je osnivač i urednik mnogih edicija koje su se bavile bošnjačkom istorijom i jezikom.
Piše poeziju, prozu, eseje i književnu kritiku, bavi se i novinarstvom. Do sada je objavio zbirku pesama Korektor sveznadar (2004), roman Bedova (2005) i zbirku priča Trinaest priča iz jedne kutije (2007).

Za predsednika Bošnjačke kulturne zajednice izabran je 2010. Godine a godinu dana kasnije izabran za predsednika Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća. Za predsednika Bošnjačke demokratska zajednice izabran je 2013. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine prvi put izabran za narodnog poslanika.
Na redovnim izborima 2020. godine ponovo mu je potvrđen mandat.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:08

Osnovne informacije

Statistika

  • 116
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 20 dana

Poštovani gospodine Fehratoviću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju ko...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2020.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poslanici stranke Pravde i pomirenja su uvek za zakone koji se tiču infrastrukture i onoga što će poboljšati sveukupnu mrežu puteva u našoj državi, jer to znači da ćete poboljšati šanse da svi građani ove države žive kvalitetnije, bolje i da dobiju šansu da svoje ideje u biznisu i svim ostalim sferama prezentuju na najbolji mogući način, a time i da se naprave kvalitetni preduslovi da i građani ove države imaju što bolji i kvalitetniji život.

Takođe, vrlo je važan ovaj deo oko medija i upravo smo čuli da su građani ti koji plaćaju iz svog kućnog, porodičnog budžeta pretplatu za javni servis i da bi trebali biti predstavljeni na tom servisu u onom obimu u kome i učestvuju u tom planiranju i budžetiranju javnog servisa.

To znači da mi smatramo da bi javni servis morao mnogo više da ima fokus na kulturu različitosti, da u programu, ne samo televizijskom, već i radiskom, platformi javnog servisa bude mnogo više sadržaja iz različitosti kulturnog spektra države Srbije, odnosno predstavljanje svih naroda i svih nacionalnih zajednica.

Ono što smo mogli videti, što jeste danas prisutno na programima RTS jeste da je to jako skromno, da se to odnosi svega na nekoliko njihovih emisija kojima možete videti onako programski suštinski, da ima sadržaja koji se tiče nacionalnih manjina, eventualno emisija „Građanin“, ponekad „Kvadratura kruga“, a sve ostalo, u suštini, nije dovoljno posvećeno afirmisanju kultura i sadržinski svih onih nacionalnih zajednica koji čine 30% ukupnog stanovništva ove države, i sa udelom od 30% i finansiraju taj javni servis.

Takođe, kada se govorilo o redakciji na RTS na bosanskom jeziku, nije se tu smatralo samo na pitanju jezika, već sadržinski, upravo, smatramo da sve nacionalne zajednice pa i Bošnjaci trebaju biti mnogo više zastupljeniji sa svojim redakcijama na RTS. Nije dovoljan samo „Lajmet“, nije dovoljno samo predstavljati jednu kulturu, jedan narod, i to samo tako što ćemo na jeziku tog naroda predstavljati ono što jesu zvanične informacije. Mnogo je važnije da sadržinski oplemenimo ono što jeste lepota i što jeste bogatstvo države Srbije, svim onim spektrom različitih kulturnih prožimanja cele naše države i program RTS.

Takođe, mnogo bi bilo korektno da na RTS imamo i redakciju verskog programa, s obzirom da živimo u državi u kojoj se građani izjašnjavaju da su vernici, ne vidim razloga zašto ne bi imali što više, ili u onoj meri u kojoj je to minimum, verskog programa, koga danas nemamo. Bez obzira, i nemamo kvalitetnu redakciju za verski program, osim onog verskog kalendara, apsolutno nemamo nekog drugog sadržaja.

Danas je ministarka govorila o nekim drugim vremenima kada smo odrastali ja i mnoge druge generacije uz neke kvalitetne programe. Prisećam se školskog i obrazovnog programa, kog je uređivao Ibrahim Hadžić, koji je bio najverovatnije jedan od najkvalitetnijih školskih programa u Evropi tog doba. To bi možda mogla biti matrica na kojoj treba graditi, u stvari, oplemenjivati, boriti se protiv ovoga što jeste šund, što jeste kič i na čemu nam odrastaju generacije. Samo sa kvalitetnim školskim obrazovnim programom mi možemo izgraditi kvalitetne generacije.

Nažalost, živimo u periodu kada su mediji ti koji kreiraju svest mladoj generaciji, kada javni servis kao niko drugi, mora mnogo više ulagati kako bi se te generacije mnogo više profitirale u tom kvalitetnom smislu. Treba nam što više takvih emisija školskog obrazovnog programa, emisija poput „Kulturnog dnevnika“, koji je jedan poseban kvalitet na celom javnom servisu. Takvu matricu bi verovatno, što više koristiti.

Takođe, kad govorimo o javnom servisu vrlo često zaboravljamo radio. Radio je nešto što je zaista kvalitetno i sa najdužom tradicijom, i posebno treba istaći programske šeme Radio Beograda 1 i 2, koje su zadržale tu matricu kvalitetnog, kulturnog, umetničkog, obrazovanog programa. To je nešto na čemu možda, i televizijski program trebao da se ugleda i da preuzme kao matricu.

Što se tiče RTS, po meni bi možda bilo, dobro ako bi uređivačka politika RTS malo više se ugledala na uređivačku politiku Rado televizije Vojvodine, koja je čak i na svojoj platformi, na svom sajtu ima prikazano na jezicima nacionalnih manjina, ili manjinskih naroda celokupan sadržaj, a da ne govorim o tome da recimo, i u programu ima mnogo više emisija koje tretiraju kulturu, umetnost, baštinu, tradiciju, manjinskih naroda i to je ono što čini Vojvodinu posebnim brendom.

Mislim da cela Srbija, takva, prožeta takvim različitostima i da bi trebalo i moralo mnogo više takvog sadržaja biti i zapravo, posebno ako imamo takav jedan primer koji je kvalitetan sa RTV, samo to preneti i na javni servis RTS, kako bismo i u takvom jednom ambijentu mogli mnogo više da učinimo, a posebno jer nam je školstvo izdvojeno, i iz školstva su nam izbačeni mnogi kvalitetni pisci koji pripadaju drugim narodima, drugim kulturama, koji međusobno živimo.

Možda je televizija i taj školski obrazovni program jedini način da se danas naša deca susretnu sa Ivanom Cankarom i sa Krležom i sa mnogim drugim piscima koji su izbačeni iz programa i na taj način smo ostali, i te generacije koje odrastaju, u stvari su ostale osakaćene za jedno veliko kulturološko iskustvo, a posebno iskustvo koje je u prožimanju uticalo na izgradnju svesti i mentaliteta svih ovih naših naroda.

Zato bi ovo bio dobar uvod, a recimo u reformama i rekonstrukciji celokupnog tog javnog servisa krenemo i što više uvažavati ove različitosti kako bismo došli do onoga što jeste slika naroda koji svojim finansijama daje mogućnost tom servisu da prosto egzistira. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.12.2020.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Ovo što se juče i danas dešava i što je jako važno za, kako nas narodne poslanike, tako uopšte celokupno naše društvo u državi Srbiji, jeste jedna stvar koja je vezana za kolektivni društveni dogovor.

Dakle, ono što nas u individualnom smislu čini pojedincima, sa svim onim što mi jesmo u sastavu vlastitog identiteta danas ovde i ovih dana svedočimo kao nešto što treba upotpuniti sve ono što smo do sada imali, tj. kao jedan kolektivni čin odgovora naroda kroz svoje narodne poslanike da je vreme destrukcije suštinske vrednosti prošlo i prolazi, a da ovo što radimo jeste jedna kvalitetna, važna rekonstrukcija, rekonstrukcija svih onih datosti koje su u temeljima moralnosti svakog od narodnih poslanika i koje u stvari ovako sastavljene u sklopu jednog mozaika čine onu vrednost koja bi trebala biti suštinska, u pogledu vraćanja elitizma u ovaj časni dom koji je, nažalost, u prethodnom periodu i te kako bio narušen i narušavan.

Zato ćemo i mi kao narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja ovaj kodeks svesrdno podržati, ali isto tako insistirati da on bude uzor, urnek, i onima izvan ove skupštinske sale kako trebamo i dalje raditi kako bismo izlečili naše društvo i vratili ga na one duhovne vrednosti koje su u temeljima svakoga od naroda koji ovde žive, koji u stvari svoju etičku i moralnu, duhovnu vrednost baštine iz svojih duhovnih baština, iz duhovnih vrednosti, a tome govore i svete knjige, na kraju krajeva, svih naših naroda.

Tako, ono što jeste ključno i zašta se trebamo zalagati i što jeste našte glavno oružje ovde kao narodnih poslanika jeste reč, reč kao temeljna važnost i vrednost koju mi imamo i kojom raspolažemo kada upućujemo bilo kakve kritike, odnosno bilo kakvo obrazloženje što trebamo reći. Zato se i u Bibliji kaže – u početku beše reč, reč beše od Boga i Bog beše reč. Zato se i u Kuranu kaže – lepa reč je kao lepo stablo, koreni su joj duboko u zemlji, a grane se svrstavaju visoko prema nebu.

Dakle, reč je ono što nas čini suštinski ljudima i ono na čemu trebamo istrajavati i čemu nas uče i one duhovnosti iz kojih potičemo kao narod i ono na čemu se trebamo susretati. U protivnom ličićemo na one narode koji su opisani kada je u pitanju Babilonska kula koji su kažnjeni da se ne razumevaju međusobno zato što su težili nečemu što nije u ljudskoj prirodi, zato što su težili nečemu što narušava harmoniju, red i skladnost u svim ovim narodima.

Naše je da se međusobno upoznajemo, da međusobno razmenjujemo na najlepši mogući način, argumentima da pokušavamo menjati svoju stvarnost i da se vratimo onim načelima u stvari koje baštinimo iz svojih kuća i svojih porodica, jer je to nešto na čemu trebamo graditi budućnost našu i naše dece, budućih generacija.

Ukoliko ne zaustavimo sve ovo čemu svedočimo prethodnih godina i što nažalost u recidivima imamo i danas jeste nastavićemo potpunu destrukciju našeg društva koja vodi nečemu što može biti ono što je opisano kao sukob, odnosno kao nesreća nakon onoga što se dogodilo prilikom zidanja Babilonske kule.

Na kraju, da se samo ponekad setimo onog što je veliki pesnik ovog društva rekao, Branko Miljković – ubi me prejaka reč. Reč kao suština, kao merilo, jer, verujte, svi mi ovde smo nosioci tog oružja i to oružje koje se zove reč oslikava sve nas. Vrlo često narod zna to da oceni. Na kraju, to je ocenjivao i na ovim izborima i zato je ovaj sastav ovakav kakav jeste i zato u njemu nema onih koji nisu svojom rečju uspeli ubediti građane da im podare poverenje i da dobiju ovu čast da budu deo najznačajnijeg predstavničkog doma naroda.

Zato što naš narod to dobro da oceni i zato što je ono ključno pravilo koje je on sam iskristalisao u svojim mudrostima nekada presudno i od čega mi ponekad i pobegnemo, to jeste bolje. Kad kaže bolje – viđen nego čuven. Zato što dok god se ne čuje reč možemo imati ovakvo ili onakvo mišljenje o bilo kome, međutim kada se čuje njegova reč, a ovde diskusija narodnog poslanika, onda u stvari dobijamo ukupan dojam o njegovim vrednostima, o njegovom moralnom kodeksu, o tome što jeste on u suštini, što jeste ona politika koju on predstavlja.

Zato, imajući dovoljno snage svi ovde zajedno da donesemo ovakav jedan skup različitih pravila koji će biti obavezujući za sve nas, jeste dobar iskorak i primer kako i ostale instance društva, bilo one koje su vezane za državu ili nevladin sektor ili kulturni sektor ili bilo koji drugi, moraju slediti kako bismo došli do izlečenja i ispravljanja svih onih devijacija koje nas u prethodnom periodu jesu terale u sunovrat i koje ukoliko ih ne zaustavimo na ovaj način i dalje će pretiti da nas u potpunosti unište i da od ovog prostora naprave nešto što nije svojstveno ni jednom pripadniku bilo kog naroda, bilo koje veroispovesti i bilo kog etničkog sastava. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.12.2020.

Zahvaljujem, predsedavajući.

S obzirom na kratkoću vremena, krenuću od in media res. Dakle, sve ono što jeste suština svih ovih zakona jeste da oslobodimo sudstvo i tužilaštvo od političkog i kriminalnog uticaja. Nažalost, na poslednjim dešavanjima u Novom Pazaru, koji su samo kulminacija onoga što se događalo prethodnih 30 godina, videli smo da je baš to tužilaštvo i to sudstvo zakazalo mnogo više nego što bi smelo da zakaže, jer da smo imali oslobođeno sudstvo i tužilaštvo od uticaja politike i kriminala ne bi se mogla dogoditi ona pucnjava ispred policijske uprave, jer je zahvaljujući upravo tim krimogenim delovima iz sudstva i tužilaštva ta osoba bila i dalje na slobodi. S obzirom na njegove prethodne krivične postupke morala je poodavno biti uhapšena i morala je poodavno biti iza rešetaka. Baš zbog toga što to tužilaštvo i to sudstvo nije reagovalo onako kako bi moralo reagovati, to ohrabruje i ohrabrivalo je kriminalce da i dalje ustraju i da dovode građanstvo u opasnost, odnosno da proizvedu stanje opšte opasnosti po sve građane.

Zato nam je preko potrebno da javno tužilaštvo, da se usvoji da svi delovi pravosuđa budu rasterećeni, oslobođeni u svakome smislu od politike, od kriminalnih uticaja. Sve to dok se ne dogodi, mi ćemo i dalje biti taoci, kao što su taoci i svi građani ove države, kao što su taoci naša deca, naši roditelji, koji ne mogu slobodno hodati ulicama, jer će neka bitanga koja bi trebala biti iza rešetaka, baš zbog tog uticaja i sprege sa tužilaštvom, biti na slobodi i dozvoliće joj se da puca onako kako je pucalo po građanima, nanoseći teške telesne povrede, odnosno ubistvo u pokušaju i običnim prolaznicima.

Zato je krajnje vreme da se sve to reši, odnosno za jedan odlučan odgovor države, državnih organa, da pokažemo da ništa nije jače od države, da ništa nije jače od vladavine prava, a da se to jedino može postići samo ako sva tri aspekta budu podjednako i snažna, to jeste policija, ali posle policije, sudstvo i tužilaštvo. Hvala.

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Poštovana premijerko, poštovani ministri, imam nekoliko pitanja na koje bih želeo da dobijem i odgovore.

Naime, obavešteni smo da je još u junu prošle godine od zvaničnih organa države BiH prema zvaničnim organima Republike Srbije došao zahtev za otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru i da još uvek iz naših državnih organa nije konkretan odgovor… Prema tome, da li će i kada će biti konzulat otvoren u Novom Pazaru?

Nama Bošnjacima je vrlo važno da postoji konzulat BiH u našem gradu, matične države, u kojoj živi najveći deo našeg naroda i s tim u vezi voleo bih da postavim pitanje premijerki – kada će biti odgovor na to pitanje i kada ćemo moći da očekujemo otvaranje konzulata BiH u Novom Pazaru?

Moje drugo pitanje usmereno je prema ministru Šarčeviću. Naime, poznato je da prethodnih dana imamo zaista neke teške momente kada je u pitanju Osnovna škola „Avdo Međedović“ u Novom Pazaru, da je nakon dva neuspešna konkursa ministarstvo postavilo vršioca dužnosti. Međutim, i do danas traju opstrukcije od bivšeg rukovodstva i onemogućava se vršilac dužnosti da preuzme školu i da počne ta škola konkretno raditi. Čak ovih dana bivši direktor, koji je i penzionisan, bahato se ponaša. Danas preteći u samoj školi, bez ikakvog opravdanja boravi u toj školi, i prosvetnim radnicima, pa čak i deci koja pohađaju nastavu, da tamo ni tenkom neće moći doći bilo ko da izvrši volju ministra.

Takođe, pitam ministra šta je sledeći korak i kada ćemo imati normalizaciju nastave u ovoj osnovnoj školi, koja jeste zaista od posebnog značaja i gde su u prethodnom periodu bile velike malverzacije? Poznato je da je ta škola pod blokadom, poznato je da je tu bio veliki nepotizam i poznato je da u toj školi treba zavesti red i učiniti je primerom kakvo treba biti obrazovanje, posebno obrazovanje na jeziku nacionalnih manjina, u ovom konkretnom slučaju bosanskom jeziku.

Takođe, moje treće pitanje je opet za ministra obrazovanja…

Dvadeset šesto vanredno zasedanje , 27.02.2020.

Zahvaljujem i zaista zahvaljujem premijerki na ovome i verujem da će to biti vrlo brzo realizirano, kao što je i prošlog puta vrlo brzo realizirano ono po pitanju džamije u Priboju, što je nama velika čast da imamo konačno Vladu i da imamo ljude koji su odgovorni i koji brzo deluju.

Kao što takođe želim da se zahvalim ministru Šarčeviću i da mu kažem da u stvari Bošnjačko nacionalno veće je mnogo drugačije i kompleksije i ja sam sam većnik u Bošnjačkom nacionalnom veću u drugom mandatu i zapravo to što su oni zloupotrebili veće jeste samo posledica nekih drugih stvari i onoga što mi nažalost trpimo već 30 godina.

Ono što je važno je da će se rešiti ovaj problem, da će roditelji konačno moći mirno da spavaju, da će njihova deca imati kvalitetnu nastavu i vrlo je apsurdno bilo. Znate, prošlih dana se govorilo da su ti ljudi pravili školu. Zaista pitam – jel Vlada Republike Srbije pravila tu školu ili su neki građani sami, posebno bivši direktor sam od svojih sredstava pravio tu školu? Tako se jako opasno manipulira emocijama.

Moje drugo pitanje za ministra veže se za ovaj raspisani konkurs za rad na mestu stalno zaposlenje, na nakon ove zabrane javili su nam se profesori matematike i fizike koji su osnovne studije završili, master studije, u čijim diplomama stoji – diplomirani profesor matematike i fizike ili master matematike i fizike, koji rade od 2013. godine, 2014. godine. Međutim, valjda po pravilniku sada njihovo zvanje ne postoji u tom pravilniku, ali u dodatku diplome, u saplementu stoji. Zbog samovolje određenih direktora oni govore da ovi ljudi nemaju pravo da konkurišu. Kako su mogli raditi od 2013. godine do 2020. godine, imali su sve kompetencije, a sada kada ih treba stalno uposliti onda kao nemaju pravo?

Naročito je ovo vrlo opasno jer se nalazimo u predizbornoj kampanji. Ljudi će pokušati da istisnu druge ljude koji imaju radno iskustvo, koji rade i već sedam godina čak im govore da nisu u redu ili nisu dovoljne ni one pedagoško-psihološke kompetencije sve sa ciljem da ih istisnu sa radnih mesta kako bi svoje kadrovike, partijske i ostale uposlili na tim mestima. Molim ministra da pojasni ovu situaciju.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege narodni poslanici, zahvaljujem na ovoj mogućnosti da iskoristim priliku i postavim nekoliko pitanja za koja smatram da su u ovom trenutku od izuzetne važnosti za građane, a naročito pripadnike manjinskih naroda i nacionalnih manjina, osobito nas Bošnjake u Sandžaku i sve ostale, jer se nalazimo u procesu izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina u Republici Srbiji, koji su zakazani za 4. novembar 2018. godine.

Prethodni izborni ciklusi 2010. i 2014. godine imali su velike manjkavosti, o tome je javnost više manje upoznata. Jedne je apsolutno kada je u pitanju Bošnjački nacionalni savet ili veće zloupotrebio tadašnji ministar Čiplić i naneo veliku štetu izbornom procesu i poverenju Bošnjačke nacionalne zajednice institucije države Srbije. Godine 2014. uočena je otvorena izborna krađa gde su takođe zakazale određene institucije i gde je omogućeno gospodinu Sulejmanu Ugljaninu da četiri naredne godine, odnosno od 2014. do 2018. godine nelegalno vlada tim važnim organom.

Nalazimo se, kao što rekoh u 2018. godini, veliki problem su birački spiskovi, poseban birački spisak. Veliki problem čini to što i dalje u lokalnim, gradskim i opštinskim samoupravama imamo veći broj lica koja upravljaju unošenjem, iznošenjem lica iz Posebnog biračkog spiska, pa pitam ministra Ružića, kako je moguće da, recimo u Novom Pazaru četiri osobe imaju kartice za unošenje i brisanje iz biračkog spiska, od toga dve koje pripadaju ideološkoj listi Samoopredeljenje, gospodina Sulejmana Ugljanina, dve koje pripadaju listi „Vakat je“ koju podržava SDP, gospodina Rasima LJajića? Obzirom da imamo veliki problem na terenu, brisanje, mi smo već neke žalbe podneli, na isto pitanje bih voleo da čujem i gospodina ministra Stefanovića, kao i ministarku Kuburović.

Drugo pitanje koje želim da postavim odnosi se na slučaj uvaženog profesora Ćamila Jukovića, nedužno stradalog 2004. godine u obračunu političkih partija SDA, gospodina Sulejmana Ugljanina i Rasima LJajića SDP, koji je 14 godina u invalidskim kolicima i koji je prethodnih dana, iz dana u dan pred lokalnom samoupravom Novog Pazara, protestovao tražeći da mu se isplati sve ono što je morao da plati kako bi 14 godina bio na trajnom smeštaju u Novopazarskoj banji, jer drugačije ne bi mogao da preživi. Prosto, niko od gradske uprave…

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 05.07.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68293.00 RSD 05.07.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 22000.00 RSD 18.05.2016 -