Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, na čelu sa predsednicom, moje pitanje je upućeno predsednici Vlade i resornoj ministarki Mihajlović.

Prvo pitanje se odnosi na stanje nacije u pogledu migracione i mortalitetske erozije. Do sada smo imali priliku da slušamo i da imamo delovanje kroz nadležna tela vezano za adekvatne mere po ovom pitanju.

Međutim, mislim da se slažete da te mere do sada nisu dale prave rezultate, s obzirom da podaci ukazuju na izrazito loše stanje, pogotovo po pitanju demografske migracione erozije.

Šta su vam dalji planovi kako bismo uspeli da sačuvamo elementarni demografski potencijal, a ako se slažete da bi bila potreba da zapravo segment obrazovanja, odnosno sve kapacitete obrazovanja, odgoja i obrazovanja, zapravo upotrebimo u pogledu svojevrsne mentalne obnove nacije, s obzirom da imamo 40 godina vladavine komunizma, gde smo doživeli svojevrsan moralni, celokupno kulturno civilizacijski pad, a potom sve ono što se dešavalo destruktivno 90-ih godina? Mislim da moramo imati hrabrosti da se suočimo sa činjenicom da nam je potrebno priznati izvesne anomalije i upotrebiti, pre svega, obrazovani sistem tu obnovu.

Pitanje koje se tiče infrastrukture, nadam se lakši deo pitanja, ono što su jutros mediji javili da je potpisan sporazum sa Kinezima za izgradnju auto-puta Požega-Boljare. Želim da nam se to potvrdi, ako možemo i znati neke pojedinosti, kao i pitanje dokle smo sa projektom autoputa Beograd-Sarajevo, jer smo imali medijske informacije da će se raditi dva kraka? Mene posebno zanima onaj, da tako kažem, naš krak, koji bi prolazio prolazio preko Požege, Višegrada, i dalje prema Sarajevu. Hvala vam.

Moram priznati da u vremenu u kome nije lako doći do dobiti lepu vest i biti srećan zbog toga, ovih dana sam ja bio presrećan zbog dve vesti. Prva je bila ona koju smo dobili od strane predsednika Republike vezano za podršku majkama, posebno za treće i četvrto dete. To smatram veoma važnim iskorakom, kome izražavam podršku. Druga vest je ovo što sam malopre kazao, ovaj ugovor o autoputu preko Peštera, iz razloga što, evo, dve godine kako se bavim politikom, pokušao sam se pridružiti i drugim političarima iz Sandžaka koji su stalno govorili o investicijama, o fabrikama. Dvadeset godina u Sandžaku se nije otvorila niti jedna fabrika.

Krenuo sam tragom informacija zašto je otvoreno preko 400 fabrika samo od strane turskih investitora, pa sam zaključio da su sve skoro otvorene negde u širem pojasu od Pirota do Subotice, dakle, oko puta ili oko autoputa. Zato sam se fokusirao na ovo, jer kapital, protok kapitala ima svoje zakonitosti i očito bez autoputa, nadam se uskoro i aerodroma, moram da pomenem ono u čemu se najdalje otišlo, sa kolegom Antićem, gasovod od Aleksandrovca, preko Kopaonika, do Tutina.

Ali, goruće je potrebna fabrika, odnosno investicija u kojoj ćemo dati bar signal da taj prostor u duhu ove orijentacije o ravnomernom regionalnom razvoju nije zapostavljen.

Takođe, hvala vam, ministre Krkobabiću, što ste pomenuli selo. I prošli put smo otvarali ovo pitanje. Postoje aktivnosti za selo, ali u radikalnim situacijama se mora postupiti radikalnije. Dakle, sela moraju dobiti značajniju našu akciju kako bismo podstakli ljude da se vrate na selo.

Demografija nestaje sa visokih nadmorskih visina sela, najpre, potom niži, a potom iz gradova. To je kroz celu istoriju nešto čega smo svedoci.

Zato, moja ideja oslobađanja od poreza za nadmorske visine od 600 metara, olakšice do 40% ili 50% za niža sela, su nešto što sam siguran da je nužno i što bi se isplatilo, što bi povuklo klatno na drugu stranu, uz svakako ove putne investicije koje će povezati energiju, otvoriti nas i prema moru i prema Beogradu i pogotovo ova relacija prema Bosni i Sarajevu. Posebno sam zainteresovan iz razloga da bismo motivisali investicije dijaspore.

Dame i gospodo, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade, ministrima Zorani Mihajlović i Rasimu LJajiću.

Kako je moguće u 21. veku da Novi Pazar, kao veoma važan centar sandžačke regije nema železničku prugu, nema gasovod, a putevi između Novoga Pazara i Sjenice i Novoga Pazara i Tutina, kao i Sjenice, Nove Varoši, Priboja, su ubedljivo najgori putevi u celoj zemlji?

Pomenuo sam ministra Rasima LJajića iz razloga što smo imali 2010. godine posetu predsednika Erdogana i tada sa predsednikom Tadićem i ministrom LJajićem, kada je javno obećano da će putevi Tutin - Novi Pazar – Sjenica biti izgrađeni. Već sedam godina je prošlo a da nisu ni otpočeli radovi, niti imamo ozbiljne naznake za to. Nažalost, imamo vrlo učestale pogibije na tim putevima i zaista je konačno vreme da se krene sa tim, ili bar dobijemo odgovore dokle smo stigli po ovom pitanju.

Drugo pitanje se odnosi na otmice u Štrpcima, Sjeverinu, ubistva u Kukurovićima i drugim sličnim događajima iz 1992. i 1993. godine. Kao što je javnosti poznato, tada su oteti i najverovatnije likvidirani građani ove zemlje.

Moje pitanje predsedniku Vlade i ostalim nadležnim ministrima jeste – kada će doći do zaokreta, odnosno promene politike Vlade po ovom pitanju? Nažalost, ova pitanja su do sada tretirana isključivo administrativno, kroz pravosuđe. Već ovih dana imamo da su neke tužbe pale na Apelacionom sudu, a i činjenicu da se niti na jednom obeležavanju ovim povodima nije do sada niko pojavio kao predstavnik Vlade.

Treće pitanje se tiče demografije, odnosno migracija. Znamo da postoje tela koja se bave ovim pitanjima, ali, moje pitanje je šta se konkretno čini da se zaustavi migracija sela prema gradu, koja preti da apsolutno i strateški ugrozi opstanak celokupnog stanovništva, a tu pre svega mislim na sela sa visokih nadmorskih visina? Hvala.

Zahvaljujem.

Posebno me raduje ovaj poslednji odgovor koji sadrži konkretne informacije o realizaciji plana za gasovod i to je zaista radosna vest.

S druge strane, ja sam potpuno svestan i spreman da budem svedok činjenice da Vlada poslednjih godina, i ova i ona prethodna, ulaže ogromnu energiju u pogledu rešavanja infrastrukturnih pitanja koja jesu posledica proteklih decenija kašnjenja i dekadence na tome polju. Dakle, to ne želim na bilo koji način da dovedem u pitanje, kao i činjenicu da jeste u fokusu i prostor o kome govorim i putevi o kojima govorim, ali mojim pitanjem sam želeo da dodatno ukažem na činjenicu da tamo gde se ekstremno puno kasni, ili gde je ekstremno loše stanje, onda je potrebno tu imati dodatan napor da bismo bar uhvatili neki prosek.

Pomenuli ste, recimo, put kome ste svedočili, put od Niša do Požege. Znate, taj put od Niša do Požege je poput švajcarskog puta u poređenju sa ovim putevima o kojima ja govorim. Zato je tu zaista potreban i dodatan napor i dodatna energija i dodatna sredstva da bi se prosto ta neka pozitivna nula uhvatila, pa da onda nastavimo dalje. Jer, ne možete objasniti građanima Novog Pazara da je moguće u 21. veku nemati železničku prugu, kakvu god, ali prosto sama simbolika nedostatka te pruge govori o jednom odnosu prethodnih politika koje to nisu stavile na dnevni red. Ako stavimo na dnevni red, dajmo samo to značajnije pojačati.

Ovo nije prvi susret i razgovor sa ministrom poljoprivrede vezano za selo, ali moja uverenja su, i to stalno potenciram i ovom prilikom sam zato postavio to pitanje, sela sa posebno teškim okolnostima života, kao što su sela visokih nadmorskih visina, njima se mora drastičnije i radikalnije pristupiti. Moj predlog je svakako bio da se ide sa drastičnim radikalnim merama poreskih olakšica, kako bismo motivisali te ljude. Verujte, ovo se ne odnosi samo na Sandžak i na Peštersku visoravan, već je istorijsko-sociološka činjenica. Prvo nestaju sela visokih nadmorskih visina, a posle toga ostala sela, a posle toga gradovi. Nemojmo misliti da nas se to ne tiče, to je strateški ekstremno važno pitanje i žao mi je što nisam dobio odgovor vezano za Štrpce i Sjeverin. Molim vas, voleo bih da se premijer o tome izjasni.