MUAMER ZUKORLIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 15. februara 1970. godine u selu Orlje kod Tutina.

Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, a post-diplomske studije u Libanu.

Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine Muamer je izabran za muftiju, a reizabran na izborima 1998. i 2003. godine. Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine. Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Bio je osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji. Muamer je jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić. Državni organi su doneli odluku o nepriznavanju prava Bošnjačkoj kulturnoj zajednici da samostalno formira Nacionalni savet jer nije osvojila ukupnu većinu glasova. Uprkos ovoj odluci Bošnjačka kulturna zajednica je izvršila konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Živi sa dve supruge. Ima sedmoro dece.
Poslednji put ažurirano: 26.08.2019, 13:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 74
  • 1
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Stari magistri

čeka se odgovor 2 meseca i 3 sata i 51 minuta

Poštovani gospodine Zukorliću, Po zanimanju sam magistar kliničke psihologije. I diplomske i magistarske studije završila sam na Beogradskom univerzitetu. Mi stari magistri sada smo u poziciji da nas izjednacavaju sa masterima i ne priznaje nam se naucno zvanje koje imamo.

Za Muamera Zukorlića: Važno

čeka se odgovor 3 meseca i 8 dana i 8 sati

Poštovanje. Zašto neke moje kolege i ja, koji smo upisali fakultet 2009., a ne 2004., po starom studijskom programu u Kosovskoj Mitrovici, moramo da 5 godina ranije završimo od drugih kolega ili prelazimo na Bolonju? Ja bih Vas zamolio za razumevanje, meni je ostao samo jedan ispit klavira i dipl...

Doktoranti

čeka se odgovor 3 godine i 1 mesec i 22 dana

Poštovani gospodine Zukorliću , Ovim putem pokušavamo da Vam se obratimo sa jednom molbom koju očigledno ovog momenta možete samo Vi kao članovi odbora da odlčite, uradite. Mi doktoranti po starom programu nalzimo se u jednom veoma diskriminišućem položaju, koji nismo zaslužili.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2019.

Hvala lepo.

Dame i gospodo, ne znam zašto nije bilo osećanja i razumevanja da se i vreme predviđeno za samostalne poslanike udvostruči, jer svakako imamo ovih tako skromnih pet minuta i uopšte je bila bojazan da ne ukrademo od ovog vremena koje poslaničke grupe imaju u izobilju. Čini mi se da mnoge od njih neće uspeti ni da ga potroši. No, sada smo tu i što je tu je.

Narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja izražavaju radost što imamo jasnu intenciju ovoga predloga budžeta u pravcu razvoja, investicija i korišćenja celokupnog procesa ekonomske i privredne stabilizacije. To je nešto što obećava, raduje i što svakako treba podržati i amandmanskim intervencijama, ali isto tako, i u danu za glasanje podrškom ovom predlogu budžeta.

Ono na šta želim da ukažem jeste zapravo ono o čemu svedočimo. Mi na prostoru Sandžaka imamo već nekoliko godina određene najave, što kroz budžetske predloge, što kroz određene zvanične informacije od strane Vlade, međutim, imamo permanentno kašnjenje i odugovlačenje sa značajnim projektima, odnosno investicijama. Ne znam zašto općenito, kada su u pitanju projekti izgradnje autoputeva, zašto u pravilu nekako idemo od sredine prema krajevima? Hajdemo napraviti negde neki izuzetak, pa da krenemo od periferije ka centru. To bi bilo jako dobro u svakom pogledu. Evo, vidite šta se dešava sa Koridorom 11, koga mi u Sandžaku iščekujemo kao premrzao sunca.

Dakle, imamo skoro već ili potpisane ugovore ili određene druge korake sve do Požege, a od Požege dalje prema Ivanjici, Dugoj Poljani i Boljarima nemamo ništa. Tako da, to šalje jednu ne baš optimističnu poruku za sve građane na tom prostoru, koji i dalje, uprkos svega što im se dešavalo, jedno celo stoleće ostaju nekako na zapećku, na periferiji, skoro pa komunikacijski izolirani. Isto tako, vidimo da i gasovod, kome se jako puno radujemo, kasni.

Bilo bi jako važno da sve ove momente uzmemo sve u obzir i da se dodatni napor od strane Vlade uloži kako bi se realizacija ovih projekata intenzivirala. Već, ne znam, sebi prosto dosađujem, kada pitam šta je sa pompezno najavljivanim putem Novi Pazar–Tutin. Bilo je avgust, pa septembar, pa više nemamo ni jednog meseca. Imali smo neko distans elektronsko otvaranje radova i skoro ništa na samom terenu.

Mislim da bi se moralo značajnije posvetiti pažnja sandžačkom prostoru, pogotovo kad uzmemo u obzir da imamo svakodnevno radosne informacije iz raznih drugih gradova, kod osnivanja, odnosno otvaranja novih fabrika, novih radnih mesta. Prosto, kada prođete Rašku, pa nastavite sve do Priboja, skoro da nemate niti jedne nove fabrike.

Mislim da na to ne možemo prećutati. Moramo u tom smeru podizati glas, jer jako je važno da sve ove pozitivne poruke koje nam dolaze u pogledu privrednog razvoja, privrednih, finansijskih stabilizacija i projekata, u tom pogledu, da zapravo, ravnomerno u svim delovima zemlje šaljemo pozitivnu poruku, pogotovo prema onim delovima zemlje koji su interesantni, i dobronamernima i zlonamernima. Tu je potrebna dodatna pažnja, dodatno uložiti truda kako bi konačno osetili od ovih najavljenih programa i konkretne efekte, bar za onaj aspekt koji je moguć da se realizuje sa pozicije Vlade Republike Srbije, a svestan sam da za određene segmente jesu odgovorne lokalne uprave koje se suočavaju sa brojnim problemima, što subjektivnim, što objektivnim. Ali, svakako da na ovo želim skrenuti pažnju, od velike je važnosti.

Važno je što imamo i uvećanje sredstava za obrazovanje, s tim što mislim da je potrebno posebno za državne univerzitete obratiti pažnju kako se ta sredstva troše i posebno fokusirati sredstva od kojih bi imali koristi talenti.

U tom pogledu, želim istovremeno i čestitati svim Sandžaklijama dan Sandžaka u Sandžaku i širom sveta. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2019.

Dame i gospodo, važno je imati sluha za one amandmane koji suštinski ili formalno unapređuju kvalitet predloženog zakona.

Pitanje putnih isprava je od izuzetne važnosti, kako u upotrebnom smislu, ali, isto tako, u celokupnom osećaju građanina da pripada određenoj državi. Jer, zapravo, kvalitet i snaga određene putne isprave direktno utiče na osećaj sopstvenog ponosa, samopouzdanja, dostojanstva i, moram reći, između ostalog, osećaja patriotizma. Jer, država drži granice, drži teritoriju, drži resurse, drži poluge moći, vlasti, uticaja.

Međutim, država ukoliko ostane na nivou isključivo držanja, to nije onaj željeni nivo koga treba dostignuti na državnom i nacionalnom nivou. Država kada se uspe krunisati domovinskim statusom i postati domovina u punom smislu te reči za svakog građanina zapravo jeste prava država i ono što zasigurno njoj otvara blagostanje u budućnosti.

Svakako da država ima mehanizme opstanka i upravljanja, ali domovinski osećaj je nešto više od pravnog mehanizma koji podrazumeva i obostrani osećaj, a pre svega osećaj građanina da u toj državi ima mogućnosti da do kraja baštini sopstvenu slobodu, sopstveno dostojanstvo, sopstvene posebnosti, kulturne, verske i sve druge.

Svakako da su putne isprave tu od izuzetne važnosti, ali isto tako i mehanizmi komuniciranja i korišćenja tih putnih isprava, ponajpre na graničnim prelazima, ali i u drugim pozicijama.

U tom pogledu, mi sa prostora Sandžaka imamo dodatno interesovanje za putne komunikacije, odnosno upotrebu putnih isprava, iz razloga što imamo tu granicu prema Crnoj Gori koja je zapravo podelila jedan prostor prilično neprirodno, potom upućenost na Bosnu i Hercegovinu, pa s druge strane sve ove probleme koji postoje sada prema Kosovu. Zato nam je od izuzetne važnosti da ukažemo na potrebu državnih vlasti nadležnih za ovu oblast da se dalje povede računa, recimo, prema Crnoj Gori, da se prošire kapaciteti graničnih prelaza, jer imamo začepljenja, pogotovo nekoliko meseci tokom godišnjih odmora, i na Brodarevu i na Mehovom kršu. To pitanje izuzetno negativno utiče na normalnu putnu komunikaciju ljudi sa toga prostora.

Isto tako, imamo sve više onih građana koji nam se javljaju da se njihova imena na granicama nalaze u određenim registrima i da se oni zadržavaju, nekada kroz informativne razgovore, a nekada kroz neke druge provere. Razumem potrebu bezbednosnih službi da povedu računa na određene pojave, međutim, prema našim informacijama, u pitanju su neki veoma ugledni građani, ljudi sa visokim funkcijama u islamskoj zajednici. Ovim ukazujem Ministarstvu unutrašnjih poslova na potrebu da pojača neku vrstu stvarne informacije o određenim licima koja su pod određenim nadzorom, kako se ne bi stvarao efekat da se neselektivno ljudi stavljaju na određene liste, provere, bez osnova.

Isto tako, pitanje novih graničnih prelaza na koje smo ukazivali ranije, isto je veoma važno, kao što su granični prelazi poželjni, granični prelaz između Tutina i Petnice prema Crnoj Gori, kod sela Đerekare, potom dva granična prelaza između Preševa i Kumanova. Dakle, ovo su sve veoma, veoma važni momenti koji bi zapravo trebali biti predmetom naše pažnje, s obzirom na ovu orijentaciju da zaista ova država dokaže i pokaže da joj je građanin ciljna grupa, da se njen kvalitet meri po tome koliko će ona biti servis građaninu, i za njegove materijalne, ali isto tako i za njegove nematerijalne potrebe i vrednosti. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.11.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje konkurencije i zaštite konkurencije je jedno veoma važno pitanje za zdravost privrede. Zato verujem da se i ovom odlukom o zaokruženju formiranja tela koje će kontrolisati zaštitu konkurencije zapravo i formalno stiču pretpostavke da i na samom terenu počnemo menjati stanje koje je u nekim segmentima ne tako ružičasto.

Naravno da pitanje kadrovnja uvek treba staviti na uobičajenu vagu, a to je pitanje ili standard kompetentnosti, moralne kompetentnosti i stručne kompetentnosti. Svakako da formalno po informacijama i „cv“ kojima raspolažemo predloženi kadrovi ispunjavanju te uslove, a što se tiče suštinskog kvaliteta ispunjenja tih uslova to će se tek pokazati nakon što oni budu izabrani i nakon što oni budu vršili ove nadležnosti.

Međutim, ono na šta želim da skrenem pažnju jeste činjenica da na terenu imamo jako puno nagomilanih problema po pitanju nelojalne konkurencije i nepoštovanja antimonopolskih zakona, posebno tamo gde imam uvid, a to je prostor Sandžaka. Svedoci smo bili da pre deceniju i po mi smo u Sandžaku, a posebno u Novom Pazaru imali svojevrsnu ekspanziju male privrede, porodičnih preduzeća i to pre svega u sektoru proizvodnje. Imali smo preko 5.000 živih proizvođača tekstilnih proizvoda, obuće, nameštaja. Nakon toga, nažalost, dolazi do urušavanja ove inicijative.

Jedno vreme se Novi Pazar smatrao ekonomskim čudom koji je uspevao da u veoma teškim okolnostima, zapravo ponudi model kako je moguće iskoristiti privatnu inicijativu. Nažalost, došlo je do značajnog urušavanja ovog sektora i to pre svega zbog nepoštovanja antimonopolskih zakona i zbog urušavanja lojalne konkurencije koja uvek dolazi iz sektora ili onog krupnog kriminala ili sprege kriminala i određenih struktura vlasti na lokalu.

Dakle, mi smo konkretno u Sandžaku imali pojavu gde je krupni kriminal, pre svega veliki trgovci drogom su imali kao paravane razne fabrike za proizvodnju konfekcije i drugih proizvoda, koje su im koristile, zapravo, da u društvu izigravaju ugledne biznismene, a glavni novac su upumpavali iz kriminala i prodaje droge.

Time su bili u prilici da svoje proizvode prodaju ispod cene i time za nekoliko godina urušili onaj zdravi deo proizvodnje u Novom Pazaru, koji se nisu mogli nositi sa njima na tržištu koje je bilo nezaštićeno, jer taj kriminalac koji proizvodi pantalone koje ga u proizvodnji koštaju 15 evra, proda ih za 12 evra, a onaj pošteni mora da ih proda za 20 evra i svakako da na kraju on crkava.

Dakle, to je veoma važan momenat kome je neophodno pridati važnost, pogotovo za onaj jedan mali deo od te tako moćne privrede koju smo imali na nivou privatnih preduzetnika.

Nama je preostalo još nekih dvadesetak posto i sada bi bilo jako važno bar te preživele najvitalnije i najžilavije zaštiti. S druge strane, zaštititi od zloupotreba inspekcijskih organa koji se koriste za obračune na lokalnom političkom nivou, gde se na neki način strahom vlada tim firmama, jer će one biti u nemilosti određenih inspekcijskih organa koji su u rukama opštinskih vlasti i određenih struktura suprotne strane, čime se neposredno ugrožava zaštita konkurencije, odnosno uvode nezvanično monopolske prakse.

Tako da, želim verovati da će i naša podrška narodnih poslanika stranke „Pravde i pomirenja“ i ovim odlukama i ovim imenovanjima, kao što smo dali podršku antimonopolskim zakonima, konačno omogućiti da ovoj praksi stanemo u kraj. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, poštovani predsedavajući i poštovani članovi Vlade, moje prvo pitanje se odnosi na obavezu Vlade da obezbedi primenu ustavnih načela i zakonskih odredbi koje se odnose na ravnopravnost svih crkava i verskih zajednica.

Naime, poznato je da je od 2007. godine došlo do ugrožavanja jedinstva islamske zajednice, odnosno prava pripadnika islamske zajednice da imaju jedinstvenu, tradicionalnu islamsku zajednicu, koja bi bila prema zakonskim odredbama zaštićena isto onako kako se pruža zaštita SPC i drugim crkvama, odnosno verskim zajednicama.

Nažalost, tadašnji režim, Tadić-Koštunica, zloupotrebili su državni aparat i ugrozili islamsku zajednicu, kršeći vrlo otvoreno i ustavne i zakonske odredbe.

Iako smo svedoci da je došlo do određene promene odnosa prema islamskoj zajednici od strane ove Vlade, međutim ova Vlada je obavezna da posledice koje su izazvale prethodne vlasti saniraju.

Moje drugo pitanje se, takođe, odnosi na još jedno ustavno i zakonsko pravo zagarantirano nacionalnim zajednicama, mimo većinskog naroda, u ovom slučaju je u pitanju pravo na upotrebu bosanskog jezika za bošnjačku nacionalnu zajednicu, jer smo svedoci ovih dana da imamo prilično agresivne stavove od određenih akademskih i drugih krugova koji osporavaju ovo pravo pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice.

Poznato je da su Ustav i zakon veoma jasni po ovom pitanju. Poznato je da je i Vlada zapravo na strani primene Ustava i zakona. Međutim, ja ovde prenosim zabrinutost pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice, s obzirom na ovu atmosferu o kojoj govorim i zato mi je potreban odgovor Vlade, odnosno jasan stav Vlade kako pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice ne bi bili uznemireni.

Moje treće pitanje se odnosi na dijasporu, odnosno zakonsku obavezu da i pripadnici bošnjačke dijaspore, koja je veoma brojna, po našim podacima preko milion pripadnika je bošnjačke dijaspore, takođe budu tretirani kao pripadnici dijaspore većinskog naroda po zakonu i od strane Uprave za dijasporu. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Dakle, vezano za jezik, najkonkretnija je stvar odluka, odnosno stav Uprave Javnog servisa RTS, koji se negativno izjasnio po pitanju zahteva bošnjačkog nacionalnog veća da se obezbedi određeni prostor, vremenski prostor na toj televiziji za bošnjačku nacionalnu zajednicu i u smislu jezika, ali i u smislu predstavljanja bošnjačke nacionalne kulture i to sa vrlo problematičnim i neprihvatljivim objašnjenjem da postoji neki Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji je, zapravo, stava da to nije jezik i da tu ne postoji osnov da se ovo pravo primeni.

Dakle, ovim se šalje poruka da je neki odbor, po meni neformalni, stariji od zakona, stariji od Ustava i mi smo, zapravo, imali to već ovih dana čitati u medijima. Dakle, to je ono što, recimo, je konkretan postupak, a uz to svakako i javno zastupanje tih stavova je nešto što zapravo zabrinjava.

Ono što je naš zahtev, ali isto tako i podrška ovoj Vladi jeste da ne dopusti da nikakve paralelne grupe, paralelne strukture moći, paralelni centri koji se pokušavaju nametnuti kao neka vrsta paradržave, zapravo da oni budu ti koji će davati naloge zvaničnim organima i institucijama, u ovom slučaju Javnom servisu, koji kao medijska kuća predstavlja servis svim građanima. Dakle, to je što se tiče samog jezika.

Zamolio bih vas da se izjasnite i po pitanju prava islamske zajednice da bude zaštićena. Dakle, to je jedno veoma veliko pitanje.

Znam i svestan sam da to nije nešto što je ova Vlada proizvela i znam da je to vruć krompir koji je ostavljen ovoj Vladi, ali ozbiljna vlast i ozbiljna Vlada se moraju suočiti i sa posledicama nečega što su učinile prethodne vlasti.

Dakle, vi ste sada u prilici kao šira javnost Srbije da pratite i ono što se dešava u Crnoj Gori vezano za imovinu SPC. Da li ste videli kakve sve to emocije pokrene, koliko je to osetljivo, koliko je to teško pitanje?

Ja znam da vi možete da kažete da je to unutrašnje pitanje islamske zajednice, mi ne možemo da se mešamo. Mi i ne tražimo da se vlast meša unutar unutrašnjih pitanja islamske zajednice, ali tražimo da vlast obezbedi odnos prema islamskoj zajednici isti kao prema ostalim crkvenjskim zajednicama, a po najpre kao SPC.

Zakon jasno kaže da je vlast obavezna da obezbedi, da zaštiti zajednicu svaku legalnu, posebno tradicionalnu crkvu i versku zajednicu ukoliko je ugroženo njeno pravo, odnosno bilo koja zakonska odredba u pogledu tog prava.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, moje pitanje se odnosi na Bošnjačko nacionalno veće, tačnije šta će Vlada, odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu poduzeti da se konačno uvede u red Bošnjačko nacionalno veće, odnosno da ovaj organ i ovo telo koje je uspostavljeno po Zakonu o pravima nacionalnih manjina konačno profunkcioniše u onom cilju u kome je i organizovano.

Naime, poznato je da je sistem nacionalnih saveta, odnosno veća uspostavljen još 2003. godine, da je 2010. godine smo birali savete, odnosno veća na neposrednim izborima, ali evo u slučaju Bošnjačkog nacionalnog veća od 2010. godine imamo apsolutno bezakonje. Kasnije očekivanja da će se to ipak urediti, no, kao što ste mogli biti svedoci da i dalje ovo telo ne služi ostvarenju prava, kolektivnih prava bošnjačke nacionalne zajednice, već zapravo, koristi se za usluge personalne i partijske svrhe. Poslednjih dana smo imali kulminaciju ovih problema, i nažalost, više puta smo ukazivali na ovaj problem i materijalima i dopisima koje smo dostavljali nadležnom ministarstvu, međutim, očito da pojedini funkcioneri u ovom ministarstvu, ne znam iz kojih razloga, ali na ličnim relacijama, da ne kažem neku težu reč, blagoslove i podržavaju ovakvo funkcionisanje u veću.

Moje drugo pitanje se odnosi na izgradnju puta Tutin-Novi Pazar, dakle, pre nekoliko meseci dobili smo ..

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.07.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74645.00 RSD 24.06.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 18000.00 RSD 18.05.2016 -