MUAMER ZUKORLIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 15. februara 1970. godine u selu Orlje kod Tutina.

Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, a post-diplomske studije u Libanu.

Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine Muamer je izabran za muftiju, a reizabran na izborima 1998. i 2003. godine. Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine. Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Bio je osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji. Muamer je jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić. Državni organi su doneli odluku o nepriznavanju prava Bošnjačkoj kulturnoj zajednici da samostalno formira Nacionalni savet jer nije osvojila ukupnu većinu glasova. Uprkos ovoj odluci Bošnjačka kulturna zajednica je izvršila konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Živi sa dve supruge. Ima sedmoro dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 51
  • 1
  • 4
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Doktoranti

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 24 dana

Poštovani gospodine Zukorliću , Ovim putem pokušavamo da Vam se obratimo sa jednom molbom koju očigledno ovog momenta možete samo Vi kao članovi odbora da odlčite, uradite. Mi doktoranti po starom programu nalzimo se u jednom veoma diskriminišućem položaju, koji nismo zaslužili.

Molba bolonjci

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 7 dana

Poštovani, obraćam Vam se kao student bolonje generacija 2007/2008 Univerziteta u Nišu. Trenutno se veliki broj bolonjaca upisanih u prvu godinu studija 2006/ 2007 , 2007/2008 nalazi u veoma lošem položaju.

Pravda za Bolonjce

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 24 dana

Postovani poslaniče i predsedniče skupštinskog Odbora za obrazovanje, gospodine Muamere Zukorliću, Obraćam Vam se povodom VELIKE NEPRAVDE i odluke ministra, a vezano za vest da NE PRODUŽI rok za studente upisane 20006/7/8 god za završetak studija, odnosno da tim prvim bolonjcima ne dozvoli...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2019.

Dame i gospodo, tema investiranja u putnu mrežu, posebno u autoputeve je jedna od najznačajnijih za zemlju i za građane. Zato Stranka pravde i pomirenja daje punu podršku orijentaciji Vlade u pogledu programa ozbiljnog investiranja u puteve, posebno autoputne koridore.

Radujemo se svakom metru novog puta i autoputa, a posebno smo radosni što, evo, imamo i nove korake napredovanja izgradnje Koridora 11 dalje od Preljine, Čačka, prema Požegi i željno očekujemo da se ne stane na tome, već da se što pre krene i sa sledećim korakom, a to je pravac Ivanjica, Pešter i dalje do Boljara.

Svi ovi dosadašnji koraci su jako važni, ali zapravo pravu ulogu će ovaj autoput Koridor 11 imati onog trenutka kada se poveže sa onim delom koji dolazi iz pravca Crne Gore.

Istina, želeo bih sugerisati da se uzme u obzir i mogućnost koncesionog investiranja u autoputeve, s obzirom da do sada nismo imali slične slučajeve. Naravno, i ovo što se do sada se činilo je davalo svoje rezultate, ali koncesije mogu značajno olakšati zemlji, posebno od daljeg zaduživanja, a s druge strane praksa je pokazala da koncesiona izgradnja autoputeva vrlo često daje na kvalitetu samoga puta iz razloga što su sami finansijeri i sami izvođači radova zainteresovani za kvalitet tog puta. Kada uporedite, recimo, autoputeve koji se finansiraju iz fondova države ili kredita sa koncesionim autoputevima jasno ćete primetiti da su oni koji se rade putem koncesija zapravo skuplji, što ukazuje na to da je samim finansijerima, odnosno izvođačima radova stalo da autoput bude kvalitetniji, nezavisno od cene, i onda se traži i bolja trasa, bez obzira što više košta, iako ima više tunela, više mostova, ali to znači više kvaliteta, iz razloga što oni tim kvalitetom, vraćanjem koncesije, odnosno profitom, zapravo nadoknađuju tu razliku u samome investiranju.

Raduje me i opredeljenje da se što pre krene sa izgradnjom autoputeva prema Sarajevu. Istina, i dalje imam blagu rezervu, previše mi to sve bajkovito izgleda da ćemo dobiti dva autoputa, jedan preko Bijeljine i Tuzle, dalje Zenice prema Sarajevu, a drugi od Požege preko Užica, Višegrada i dalje prema Sarajevu. Dakle, radi se o ogromnim investicijama, u milijardama. Voleo bih da se što pre krene ili da se bar jedan od tih izgradi.

Naša ideja je bila da se u projektovanju trase autoputa prema Sarajevu imaju u vidu istorijski i prirodni putevi, kao i to koja bi trasa najmanje koštala. Zato smo bili za ideju da se od Sarajeva ide istočno, najkraćom trasom, do Koridora 11, čime bi sa jednom investicijom od nekih 120 kilometara dobili vezu Sarajeva sa Beogradom, preko Koridora 11, vezu Sarajeva sa Podgoricom, preko istog Koridora, i svakako najkraću vezu prema Sandžaku, što bi omogućilo i dalje kopčanje na autoputeve koji dolaze sa istoka.

No, mislim da je opredeljenje da se cela zemlja umreži autoputevima nešto što je jako važno i konačno taj silazak ka jugu definitivno će biti od koristi za sve. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 14.05.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, temeljna tema današnje rasprave jesu zapravo krivični zakoni, tačnije, pooštravanje sankcija za najteža krivična dela, od onih prema deci i najslabijima pa sve do krivičnih dela ratnih zločina i genocida.

Još u davna vremena u svetim knjigama je zapisano – ko ubije nevinu osobu, kao da je celi svet pobio. Civilizovanost jednog društva se meri po tome kako i na koji način se obračuna sa nasiljem i sa nasilnicima ili kako i u kojoj meri nasilje stavi pod kontrolu. Kazne, odnosno sankcije su zapravo jedan od načina suzbijanja krivičnih dela, posebno teških krivičnih dela i zasigurno da one imaju efekte.

Kada su u pitanju najteža krivična dela, za najteže krivično delo zapravo treba biti i najteža kazna. U tom pogledu treba i razumeti i podržati ovo pooštrenje, uključujući i uvođenje kazne doživotnog zatvora. Istina, kazne same po sebi nigde pa ni kod nas ne verujem da će dati pune rezultate, odnosno se obračunati sa nasilnicima i počiniocima teških krivičnih dela. Zato je od izuzetne važnosti nasilje i teška krivična dela staviti na agendu društva i države na svim mogućim nivoima.

U tom pogledu, od izuzetne važnosti je zapravo celokupni ambijent u kome društvo živi i kako se sa pozicije važnih faktora, medija, određenih elita tretira nasilje i tretiraju počinioci teških krivičnih dela. Ma kakve teške i oštre kazne imali za takve počinioce, ukoliko budemo i dalje imali na pojedinim medijima predstavljanje izvesnih kriminalaca, ubica, zločinaca kao heroja i važnih ličnosti u društvu, bojim se da nam nikakve reforme krivičnih zakona neće dati poželjne rezultate.

U tom pogledu, mislim da je veoma opasno i štetno za ovu državu i društvo takođe negiranje dokazanih ratnih zločina i negiranje ratnog zločina genocida. To je sigurno teško i može imati istorijske posledice, ali isto tako to je odgojno izuzetno štetno. Kada imate permanentno ponavljanje takvih stavova, pogotovo sa pozicija elita, posebno političkih, za mladi naraštaj, za mlade ljude, to ima izuzetno negativan prizvuk i veoma loše odgojne posledice.

Danas imamo pred nama i zakon za sprečavanje korupcije koji je, eto slučajem, u paketu sa krivičnim zakonima, a mi znamo da zapravo korupcija uglavnom ima za cilj ili sticanje materijalne dobiti ili nekih privilegija ili izbegavanje odgovornosti, a vrlo često i izbegavanje kazni. U tom smislu, za prave efekte i krivičnih zakona i ovih reformi koje danas činimo ovde od izuzetne važnosti će biti implementacija na terenu, a to znači kroz sprečavanje korupcije, posebno u pravosudnim organima i kod ostalih organa zaduženih za pravosuđe, odnosno sankcije. Tek tada, u tom jednom tako širokom frontu možemo imati prave rezultate. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Dame i gospodo, poštovani članovi Vlade, moje pitanje se odnosi na investicije, odnosno na otvaranje fabrika na području Republike Srbije.

Prosto se radujem kada god sam u prilici da primim neku informaciju da je na nekom području otvorena nova fabrika, da su dovedene investicije. Imali smo prilike radovati se i na brojnim skupovima na kojima je i predsednik Republike prezentirao takve rezultate, od Vojvodine, Šumadije, zapadne Srbije, istočne Srbije, jugoistočne Srbije.

Međutim, ono što meni upada u oči i definitivno me tera na ovo pitanje jeste šta se dešava sa otvaranjem fabrika na području Sandžaka? Ukoliko izuzmemo intervenciju koja je za pohvalu u cilju sanacije kompleksa FAP-a, gde je napravljen izvesni iskorak, mi već godinama, dakle, na području Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Nove Varoši, Prijepolja nemamo niti jednu investiciju.

Samim zbližavanjem Republike Srbije i Republike Turske mi Bošnjaci smo se posebno radovali, računajući evo dolaze nam braća Turci i sada će da krenu i fabrike i sa te strane.

Posmatrali smo, dakle, došle su turske fabrike, njih oko 500 je već otvoreno na raznim područjima Republike Srbije. Međutim, nakon svega ja sada više ne mogu da znam kome su Turci više braća, nama Bošnjacima ili vama Srbima. Ne smeta mi što su i Srbima postali ponovo braća i prijatelji. To je na korist, ako Bog da, svih nas, ali prosto ne mogu da razumem zašto do sada nemamo niti jednu fabriku na području Sandžaka.

Do sada sam to više fakturisao mojim kolegama političarima iz Sandžaka, međutim, očito da nije u pitanju samo njihova krivica, zapravo ne znam čija je i ja zapravo očekujem od predstavnika Vlade, danas ovde, odgovor u vezi sa tim zašto nemamo nijednu fabriku, pogotovo stranih investicija i ako će biti, kada će to biti, jer zaista smo predugo čekali?

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu, odnosno ministru unutrašnjih poslova, tiče se letaka, plakata i natpisa anti-muslimanskih koji su se pojavili na području Subotice, šta je preduzeo na tom polju, jer smo dobili informacije uznemirenosti pripadnika islamske zajednice na području Subotice?

Treće pitanje se tiče već poznatog događaja, stradanja Ernada Bakana, pre tri sedmice, na pešačkom prelazu, zašto se dopustilo da sva istraga teče pod svojevrsnim velom tajne? Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Dame i gospodo, poštovani članovi Vlade, moje pitanje se odnosi na investicije, odnosno na otvaranje fabrika na području Republike Srbije.

Prosto se radujem kada god sam u prilici da primim neku informaciju da je na nekom području otvorena nova fabrika, da su dovedene investicije. Imali smo prilike radovati se i na brojnim skupovima na kojima je i predsednik Republike prezentirao takve rezultate, od Vojvodine, Šumadije, zapadne Srbije, istočne Srbije, jugoistočne Srbije.

Međutim, ono što meni upada u oči i definitivno me tera na ovo pitanje jeste šta se dešava sa otvaranjem fabrika na području Sandžaka? Ukoliko izuzmemo intervenciju koja je za pohvalu u cilju sanacije kompleksa FAP-a, gde je napravljen izvesni iskorak, mi već godinama, dakle, na području Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Nove Varoši, Prijepolja nemamo niti jednu investiciju.

Samim zbližavanjem Republike Srbije i Republike Turske mi Bošnjaci smo se posebno radovali, računajući evo dolaze nam braća Turci i sada će da krenu i fabrike i sa te strane.

Posmatrali smo, dakle, došle su turske fabrike, njih oko 500 je već otvoreno na raznim područjima Republike Srbije. Međutim, nakon svega ja sada više ne mogu da znam kome su Turci više braća, nama Bošnjacima ili vama Srbima. Ne smeta mi što su i Srbima postali ponovo braća i prijatelji. To je na korist, ako Bog da, svih nas, ali prosto ne mogu da razumem zašto do sada nemamo niti jednu fabriku na području Sandžaka.

Do sada sam to više fakturisao mojim kolegama političarima iz Sandžaka, međutim, očito da nije u pitanju samo njihova krivica, zapravo ne znam čija je i ja zapravo očekujem od predstavnika Vlade, danas ovde, odgovor u vezi sa tim zašto nemamo nijednu fabriku, pogotovo stranih investicija i ako će biti, kada će to biti, jer zaista smo predugo čekali?

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu, odnosno ministru unutrašnjih poslova, tiče se letaka, plakata i natpisa anti-muslimanskih koji su se pojavili na području Subotice, šta je preduzeo na tom polju, jer smo dobili informacije uznemirenosti pripadnika islamske zajednice na području Subotice?

Treće pitanje se tiče već poznatog događaja, stradanja Ernada Bakana, pre tri sedmice, na pešačkom prelazu, zašto se dopustilo da sva istraga teče pod svojevrsnim velom tajne? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.04.2018.

Poštovani članovi Vlade, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, moje pitanje se tiče stanja na prostoru Sandžaka, vezanog za polje organizovanog kriminala.

Pre nekoliko dana, na površinu je isplivala još jedna u nizu afera koja se tiče prikupljanja novca od strane građana za izgradnju puteva. Ranije smo mislili da je to normalna pojava, međutim, nije lako zaključiti da se radi o nezakonitoj radnji, jer je novac prikupljan na spiskovima bez ikakvih potrebnih priznanica.

Mi iz Stranke pravde i pomirenja smo došli do podataka koji nam još pristižu da je recimo iz 37 sela na području opštine Tutin, kao jedne od najsiromašnijih na području zemlje prikupljeno 1.574.000 evra za izgradnju seoskih puteva. Nešto od toga je rađeno, nešto nije rađeno. U opštini kažu da oni ne znaju za prikupljanje tih sredstava. Dakle, radi se o opsežno nezakonitoj radnji.

Na području Sjenice je ova pojava još drastičnija u pogledu prikupljanja novca i za puteve čiji radovi se uopšte nisu desili. Dakle, prikupljanje sredstava su organizovale opštinske uprave preko svojih aktivista.

Moje pitanje je usmereno predsednici Vlade i nadležnim ministrima - kada će se krenuti sa opsežnom istragom, jer se radi o ogromnom organizovanom kriminalu, kako bi dakle se konačno jednom stalo na kraj, kako bi građani dobili odgovore šta se dešavalo s tim sredstvima i ko je uopšte mogao da vodi ovakvu akciju?

Još jedno pitanje, tiče se graničnih prelaza Miratovac-Lojane i Cer-Supot na području Preševa. Naime, u više navrata su nam se obraćali građani sa područja Preševa da bi bilo jako važno da se ovi granični prelazi otvore, jer građani koji žive sa obe strane granice, posebno u vreme turističke sezone imaju velike probleme i po nekoliko sati čekaju na poznatim postojećim graničnim prelazima. Bilo bi veoma značajno da se pristupi otvaranju ovih graničnih prelaza, kako bi se olakšala komunikacija.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.04.2018.

Zahvaljujem i razumem vas.

Pretpostavljam da do sada ovu informaciju sigurno zvanično vi lično niste imali, iako su nedavno mediji o tome pisali. Situacija je potpuno alarmantna, istina, znam, čak i mnoge moje kolege ovde kada sam neformalno razgovarao, kažu prosto da ne veruju da neko prikuplja sredstva u evrima na nekim divljim spiskovima za izgradnju puteva.

Verujte, i ja sam mislio dok nisam došao u ovu Skupštinu da se to radi svugde, da je to neka normalna pojava da građani participiraju, ali nije bilo čudno što se to radi bez nekakve legalne procedure i kroz neku normalnu dokumentaciju.

Međutim, verujte ovo što se dešava sa zloupotrebom novca građana, moram kazati sirotinje, jer da bilo ko prošeta tim selima, to su najsiromašnija mesta u ovoj zemlji i zamislite da se usude da od te sirotinje ovoliko novca neko ukrade na način zloupotrebe vlasti i to je nešto što je na ivici neverovatnosti. Razumem zašto sada niste u prilici da mi dajete odgovore, ali ono što je bitno jeste da ova pojava koja se tiče zloupotreba novca građana za navodnu izradnju puteva, je samo deo opšteg stanja organizovanog kriminala na području Sandžaka, posebno u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici.

Dakle, ja bih takođe očekivao odgovor, ako ne danas, jer ne vidim ovde ministra unutrašnjih poslova, kada će krenuti jedna opsežna akcija obračuna sa organizovanim kriminalom na području Sandžaka. Svakodnevno imamo u štampi informacije o narko dilerima da postoje narko dileri u svim delovima zemlje, da postoji kriminal na možda svakoj tački ove zemlje. Kriminal nije problem dok je incidentan izuzetak, ali mi u Sandžaku imamo kriminal na površini. Danas na nekim pozicijama lokalne vlasti lakše ćete da ostvarite nekakve rezultate da rešite neki problem preko narko dilera u Novom Pazaru ili nekom drugom mestu, nego preko zvaničnih predstavnika izabranih u vlasti.

U tom kontekstu nije slučajno da su borbe oko toga čiji će da bude upravnik zatvora u Novom Pazaru, jer je to jedno od najvažnijih kadrovskih pitanja, itd. Dakle, za taj prostor s obzirom na činjenicu da imamo i prelaz ka Kosovu i granicu ka Crnoj Gori, tačka je neuralgična i zahteva zaista jednu opsežnu vanrednu akciju koja se očekuje od strane Vlade i nadležnih ministarstava.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.07.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74645.00 RSD 24.06.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 18000.00 RSD 18.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:37