MUAMER ZUKORLIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 15. februara 1970. godine u selu Orlje kod Tutina.

Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, a post-diplomske studije u Libanu.

Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine Muamer je izabran za muftiju, a reizabran na izborima 1998. i 2003. godine. Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine. Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Bio je osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji. Muamer je jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić. Državni organi su doneli odluku o nepriznavanju prava Bošnjačkoj kulturnoj zajednici da samostalno formira Nacionalni savet jer nije osvojila ukupnu većinu glasova. Uprkos ovoj odluci Bošnjačka kulturna zajednica je izvršila konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Živi sa dve supruge. Ima sedmoro dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 62
  • 1
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Doktoranti

čeka se odgovor 2 godine i 9 meseci i 21 dan

Poštovani gospodine Zukorliću , Ovim putem pokušavamo da Vam se obratimo sa jednom molbom koju očigledno ovog momenta možete samo Vi kao članovi odbora da odlčite, uradite. Mi doktoranti po starom programu nalzimo se u jednom veoma diskriminišućem položaju, koji nismo zaslužili.

Molba bolonjci

čeka se odgovor 2 godine i 9 meseci i 4 dana

Poštovani, obraćam Vam se kao student bolonje generacija 2007/2008 Univerziteta u Nišu. Trenutno se veliki broj bolonjaca upisanih u prvu godinu studija 2006/ 2007 , 2007/2008 nalazi u veoma lošem položaju.

Pravda za Bolonjce

čeka se odgovor 2 godine i 9 meseci i 21 dan

Postovani poslaniče i predsedniče skupštinskog Odbora za obrazovanje, gospodine Muamere Zukorliću, Obraćam Vam se povodom VELIKE NEPRAVDE i odluke ministra, a vezano za vest da NE PRODUŽI rok za studente upisane 20006/7/8 god za završetak studija, odnosno da tim prvim bolonjcima ne dozvoli...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset peta posebna sednica , 12.07.2019.

Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, korupcija je jedna od pojava za koju važe zakonitosti kao za svaku bolest. Nemoguće je eliminisati, nemoguće je potpuno neutralisati i nemoguće se od nje potpuno zaštiti, ali uspešno društvo i uspešna država uspevaju da pojavu korupcije drže pod strogom kontrolom, odnosno da je svedu na minimum.

Kao što sam i ranije više puta isticao, dakle, ne postoji u načelu siromašna država, siromašan grad i siromašna opština, već postoji domaćinska opština, domaćinski grad i domaćinska država, a to pre svega znači sistem koji ima takvo vođstvo i takve odgovorne ljude koji će poput domaćinske porodice uspostaviti, dakle, principe rada gde će se raditi maksimalno, trošiti adekvatno i ne rasipati i zaštiti se od krađe, korupcije i kriminala.

U tom smislu svakako i postojanje Agencije za borbu protiv korupcije jeste jedan veoma važan iskorak, odnosno važan mehanizam u pogledu realizacije ovog cilja koji je svakako već u svom postojanju dosadašnjem dao i daje značajne rezultate. Međutim, kao i u svim drugim slučajevima gde imamo dakle prosto nove mehanizme, svakako da je potrebno u daljem vremenu dorađivati, razrađivati i unapređivati funkcionisanje i ovog mehanizma.

U prirodi svakog birokratskog aparata jeste ukoliko dođe do izvesnog opuštanja, uvek je lakše ostati na nivou same birokratske procedure i baviti se običnim proceduralnim poslovima i pitanjima i time ostvariti izvesni smisao samog postojanja i same uloge takvog mehanizma, odnosno takvog aparata.

Zato je veoma važno ukazati na tu mogućnost opuštanja i neke vrste deformacije koja se može pojaviti. Zato je od izuzetnog značaja kroz rad, kroz same izveštaje, dakle, samu implementaciju Strategije borbe protiv korupcije i zaštite od korupcije, obratiti pažnju da nas mimoiđe suština pored same forme. Jako je važno imati precizno izveštaje koliko ko, od narodnih poslanika recimo, ima primanja u Skupštini, ali to su opšte poznate stvari. Ne znam koji je tu prostor da se neki korupcijski ogreši informacijama o primanjima u samoj Narodnoj skupštini, ali definitivno postoje od toga mnogo važnije stvari.

Ono na šta želim ukazati jesu iskustva prostora na kome delujem i o kome imam jako puno informacija. Dakle, mi imamo na području države prostore koji su maltene vanzakonskog sistema, pre svega opštine Tutin i Sjenica, gde ne znam iz kojih razloga, ne znam sa kojim pozadinama, ali mi tamo imamo desetine krivičnih prijava za najteže kriminalne radnje i korupcijske radnje. To traje godinama, međutim, i dalje se te prijave ili započete istrage čuvaju strogo po raznim fijokama tužilaštava ili sudova, pre svega na lokalu, a ponekad i nešto više.

Dakle, to su stvari koje nisu iz onog segmenta proceduralnosti i na njih posebno treba obratiti pažnju, pogotovo na određenim prostorima koji proteklih decenija se mogu označiti kao trusni prostori. Takve pojave nisu samo pitanje obične korupcije. One su vezane i za bezbednost, one su vezane za svojevrsnu depresiju i tenzije koje se na tom delu prostora šire i koje mogu imati i dalekosežne posledice.

Zato i od Agencije i od ostalih organa vlasti tražimo da se definitivno protiv ovakvih pojava preduzme sve što je potrebno i da se građani zaštite. Nažalost, imamo i neke druge pojave, simptome oko imenovanja nekih direktora škola u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici, gde su uprkos jasnim dokazima i dostavljenim Agenciji vezano za korupcijske neke pojave, imamo dakle, imenovanje tih direktora. Ja ću se time i kao predsednik odbora dalje pozabaviti i svakako se protiv toga treba sasvim jasno suprotstaviti. Hvala.

Dvadeset peta posebna sednica , 10.07.2019.

Hvala.

Dame i gospodo, ideja zaštite podataka ličnosti kao ideja dostupnosti informacija od javnog značaja su veoma važne tekovine savremene civilizacije. Ono čemu ova zemlja teži kroz zakonsku regulativu, ali isto tako sa namerom da konačno da ta ideja i te tekovine postanu deo naše, pre svega, administrativne kulture i prakse, a ne samo jedna zakonska obaveza sa kojom suočavamo kroz prizmu, dakle, nužnosti...

U tom pogledu želim pozdraviti sve ono što je do sada učinjeno, pre svega, na zakonodavnom planu i, kako sam više puta isticao, mi smo očito uhvatili korak donošenja dobrih zakona i koristeći sopstvena iskustva i iskustva drugih, ali svakako jasnu nameru i odlučnost ovog parlamenta, ali i svih ključnih političkih subjekata u ovome parlamentu u pogledu, dakle, ostvarivanja zakonske pretpostavke i zakonskih pretpostavki i za ove ciljeve, tako da tu su problemi minimalni. Međutim, zapravo je naša tema danas implementacija, odnosno sprovođenje ovih zakona. Tu se očito mora još značajnije poraditi.

Ono što sam primetio, i to na samome terenu, više je primera gde imamo slučajeve nemogućnosti sprovođenja određenih zakonskih regulativa, odnosno razne opstrukcije u pogledu sprovođenja tih zakonskih regulativa, a bojim se da imamo i primere gde možda postoje i određeni detalji u zakonskoj regulativi u pogledu implementacije određenih zakonskih normi.

Naš najsvežiji primer je ono što se prošle godine desilo sa konkursom za finansiranje medija na području Novog Pazara, gde smo imali, dakle, da informacije o tom konkursu nisu bile transparentno i javno dostupno. Sandžak televizija se obratila Zaštitniku i pokrenuta je određena procedura, utvrđene su nepravilnosti, izrečene mere, naloženo odgovornoj strani da sprovodi te mere. Dotična strana je ignorisala ili odbila sprovođenje tih mera i tu dolazimo do svojevrsne slepe ulice gde imamo već ranije izjašnjavanje određenih sudskih instanci, odnosno najviših sudskih instanci u pogledu nadležnosti, tako da imamo lepezu od osnovnog suda prema ostalim sudskim instancama koje su zaštićene od nadležnosti sprovođenja tih naloga i dolazimo u situaciju nemoći i ove institucije, ali i ostalih institucija, odnosno mehanizama predviđenih za implementaciju zakonskih regulativa.

Dakle, definitivno, mi smo se na određenom prostoru suočili sa ovim pitanjem, ali ne radi se samo o rešavanju ovog problema. On će verovatno doživeti epilog kroz odluke Upravnog suda, i to je očito bio jedini pravni lek, ali u ovom slučaju se postavlja pitanje smisla postojanja mehanizma ove zaštite i kroz nemogućnost primene zakonskih regulativna, odnosno nedostatka mehanizma prinude za realizaciju, odnosno sprovođenje odluka, odnosno naloga koji su izrečeni.

Dakle, intencija ovog izlaganja nije rešavanje ovog problema, već zapravo ovo koristim kao primer da ukažem na ovaj nedostatak. Primera imamo još puno i ne bih sada da trošim vreme na to, ali u svakom slučaju, preostaje nam kao parlamentu, ali i kao izvršnim organima da se pozabavimo ovim pitanjem. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Delatnost komunalnih usluga je sektor od izuzetnog značaja i od neposredne važnosti interesa za građane, zato je donošenje i ovog zakona važan iskorak u pogledu konačnog uređenja ovog sektora.

Moram priznati da i meni para uši ovaj pojam „milicija“ iako sam čuo objašnjenja i od strane ministra i tumačenja koja smo čuli od ostalih govornika iako sam u načelu shvatio da je možda cilj ili ovo deo celokupne jezičke resrbizacije koju prtimo iako nisam pobornik da se na taj način posebno oživljava ili štiti jezik.

Čuli smo da, etimoliški gledano, ovaj pojam ništa manje nije militantniji od policije, tako da tu ne vidim ozbiljan argument, osim ako sa naše jezičke tačke gledano milicija treba da bude milija ili milostivija od ove policije tada bi mi to bilo logičnije od ostalih pojašnjenja iako bi u tom slučaju bi morali biti veoma rezervisani po pitanju ovlasti ove milicije u upotrebi sile, odnosno prinude i tu sam veoma rezervisan kod onog člana koji daje mogućnost upotrebe prinude pri izvršenju svojih zadataka. Za razliku od člana u kome se prinuda može upotrebiti u ličnoj odbrani, samoodbrani, odbrani kolege pri vršenju svoje dužnosti.

Mislim da, s obzirom, na stanje u određenim lokalnim upravama gde su vrlo često svi mehanizmi deo partokratskih programa, pogotovo sam svedok za prostor Sandžaka, gde svakodnevno možemo svedočiti takva događanja, bojim se da bi davanje ovlasti sile službenicima komunalne milicije zapravo moglo biti dodatni mehanizam u određenim obračunima na lokalu i mislim da bi se tu trebalo biti veoma rezervisano i čak ispraviti ovo ako nemamo adekvatne amandmane, onda barem kroz odborski amandman zašto još postoji mogućnost.

Kod mene ovaj pojam izaziva i kontraverzu s obzirom da smo tokom Drugog svetskog rata imali i muslimanske milicije Sandžaka i zato kod nas ima i jedan drugi prizvuk i verovatno i na to treba obratiti pažnju. Sada, još zamislite kako će izgledati komunalna milicija, koju recimo bude gospodin Ugljanin organizovao u lokalnim upravama gde on vlada, pogotovo ukoliko je bude organizovao sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao što organizuje Bošnjačko nacionalno veće. Zamislite koje će sve table biti postavljene ako će biti ili neće biti skinute.

Dakle, sve su ovo teme za nas, iz našeg ugla, veoma važne i veoma interesantne i ne želim da to samo kroz ironiju ili sarkazam postavim, već želim na taj način da skrenem pažnju na to veoma važno pitanje, jer dosadašnja iskustva nas uče da zapravo, mi vrlo često uredimo zakone dosta dobro, bilo po tome što stvarno želimo da ih uredimo da budu dobri bilo po tome što imamo određene evropske standarde koje želimo ili moramo ispuniti. Međutim, ono što se permanentno događa jeste raskorak između onoga što zakon jeste, što intencija i namera i cilj tog zakona jeste i onoga što se desi na kraju brazdu, gde na početku brazde imamo puno vode na kraju brazde voda ili ne stigne ili je ima veoma malo ili bude mutna.

Sada, po pitanju ovog zakona, pogotovo tamo gde se pominje prinuda, gde se daju ovlasti koje se mogu upotrebiti, zloupotrebiti, tu sam prilično zabrinut, recimo, imamo Zakon o pravima nacionalnih manjina, koji je uspostavio jedan veoma dobar institut koji se zove nacionalni savet, odnosno nacionalna veća. Međutim, mi u iskustvu Bošnjačkog nacionalnog veća imamo katastrofalne stanje još od 2010. godine i permanentno čekamo da ćemo u sledećem mandatu ispraviti određene problem. Nažalost i dalje mi imamo to veće kao taoci, nesposobnost zakona ili nesposobnost ili nevoljnost ministarstva da konačno sprovede taj zakon i da zakon rezultira onim što je zapravo njegova namera i njegov cilj.

U svakom slučaju mi ćemo ovaj zakon podržati, ali bi bilo jako važno da se ove primedbe i sugestije imaju obzir i da se uvaže. Hvala.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, moje pitanje se odnosi na Bošnjačko nacionalno veće, tačnije šta će Vlada, odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu poduzeti da se konačno uvede u red Bošnjačko nacionalno veće, odnosno da ovaj organ i ovo telo koje je uspostavljeno po Zakonu o pravima nacionalnih manjina konačno profunkcioniše u onom cilju u kome je i organizovano.

Naime, poznato je da je sistem nacionalnih saveta, odnosno veća uspostavljen još 2003. godine, da je 2010. godine smo birali savete, odnosno veća na neposrednim izborima, ali evo u slučaju Bošnjačkog nacionalnog veća od 2010. godine imamo apsolutno bezakonje. Kasnije očekivanja da će se to ipak urediti, no, kao što ste mogli biti svedoci da i dalje ovo telo ne služi ostvarenju prava, kolektivnih prava bošnjačke nacionalne zajednice, već zapravo, koristi se za usluge personalne i partijske svrhe. Poslednjih dana smo imali kulminaciju ovih problema, i nažalost, više puta smo ukazivali na ovaj problem i materijalima i dopisima koje smo dostavljali nadležnom ministarstvu, međutim, očito da pojedini funkcioneri u ovom ministarstvu, ne znam iz kojih razloga, ali na ličnim relacijama, da ne kažem neku težu reč, blagoslove i podržavaju ovakvo funkcionisanje u veću.

Moje drugo pitanje se odnosi na izgradnju puta Tutin-Novi Pazar, dakle, pre nekoliko meseci dobili smo ..

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Potpuno sam svestan i moje pitanje nije išlo u smeru da se sada treba sa pozicije ministarstva obračunavati sa Ugljaninovim izjavama. Dakle, jasno je i šta je namera i pozadina i želja. Dakle, ono na šta ja želim skrenuti pažnju jeste zakonitost delovanja veća i posebno uslova kako bi se moglo normalno funkcionisati.

Ja sam recimo većnik i zato sam svedok raznih događanja. Uspeo sam prisustvovati samo prvoj konstituirajućoj sednici, više nisam mogao otići tamo na sednice iz razloga što prvo tehnički to veće radi u jednoj sali, koja nema niti prirodnu niti veštačku ventilaciju. Kako ti ljudi koji godinama tu sede ne znam, očitu su se navikli na te uslove, posle pola sata već gubite kiseonik i verovatno glasate za sve što se predloži. Ako je to namera, vrlo je efikasno.

S druge strane, na ulazu u tu zgradu stoje ljudi koji po profilu spadaju u kriminalno-huliganski milje, istetovirani, čak većnik ne može da uđe u zgradu dok ne stavi potpis na neki spisak pre, na ulici, sto stoji na ulici, morate da potpišete i sada vi kao opozicioni većnik, možete da nećete dati kvorum, možete da pričate šta god hoćete, ali oni drže spisak i kažu – evo imamo kvorum.

Pri tom, na toj prvoj sednici niti je bilo mikrofona, niti govornice za diskutante, nije bilo ništa, nije bilo diskusija. Nema usvajanja dnevnog reda. To je sve u dopisima uredno Ministarstvu dostavljeno.

Mene prosto zanima, grupa koju ja predvodim ima 13 većnika. Ja samo želim da oni mogu tamo opozicono, normalno funkcionisati. Oni tamo ne mogu funkcionisati. Oni su izloženi i fizičkim nasrtajima i verbalnim nasrtajima i mi od ministarstva zapravo tražimo samo to, da ono omogući normalan rad u veću, a što se tiče odnosa većina – manjina, to je opće poznato. Što se tiče tih upotreba i zloupotreba, i meni je savršeno jasno šta je cilj, ali je činjenica da Sulejman Ugljanin tamo nema većinu bez podrške drugih faktora.

Pitanje je, zašto mu se daje podrška, ne samo tu, već i u lokalnim samoupravama gde on ima određene koalicione odnose i to je nešto što otvara pitanja na koja mi ne možemo korektno odgovoriti. To su ipak politička pitanja, nema potrebe da mi Vlada daje odgovore. Mene zanima zakonitost i uslovi, zakoniti uslovi u kojima ćemo moći normalno funkcionisati, dakle da većnici i novinari ne budu maltretirani i ne budu ometani da prisustvuju, da diskutuju, da po Poslovniku veće funkcioniše. Toga tamo, dakle nema. Prema tome, to je moje pitanje i želja da imam konačni odgovor.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 28.03.2019.

Dame i gospodo, poštovani članovi Vlade, moje pitanje se odnosi na investicije, odnosno na otvaranje fabrika na području Republike Srbije.

Prosto se radujem kada god sam u prilici da primim neku informaciju da je na nekom području otvorena nova fabrika, da su dovedene investicije. Imali smo prilike radovati se i na brojnim skupovima na kojima je i predsednik Republike prezentirao takve rezultate, od Vojvodine, Šumadije, zapadne Srbije, istočne Srbije, jugoistočne Srbije.

Međutim, ono što meni upada u oči i definitivno me tera na ovo pitanje jeste šta se dešava sa otvaranjem fabrika na području Sandžaka? Ukoliko izuzmemo intervenciju koja je za pohvalu u cilju sanacije kompleksa FAP-a, gde je napravljen izvesni iskorak, mi već godinama, dakle, na području Novog Pazara, Tutina, Sjenice, Nove Varoši, Prijepolja nemamo niti jednu investiciju.

Samim zbližavanjem Republike Srbije i Republike Turske mi Bošnjaci smo se posebno radovali, računajući evo dolaze nam braća Turci i sada će da krenu i fabrike i sa te strane.

Posmatrali smo, dakle, došle su turske fabrike, njih oko 500 je već otvoreno na raznim područjima Republike Srbije. Međutim, nakon svega ja sada više ne mogu da znam kome su Turci više braća, nama Bošnjacima ili vama Srbima. Ne smeta mi što su i Srbima postali ponovo braća i prijatelji. To je na korist, ako Bog da, svih nas, ali prosto ne mogu da razumem zašto do sada nemamo niti jednu fabriku na području Sandžaka.

Do sada sam to više fakturisao mojim kolegama političarima iz Sandžaka, međutim, očito da nije u pitanju samo njihova krivica, zapravo ne znam čija je i ja zapravo očekujem od predstavnika Vlade, danas ovde, odgovor u vezi sa tim zašto nemamo nijednu fabriku, pogotovo stranih investicija i ako će biti, kada će to biti, jer zaista smo predugo čekali?

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu, odnosno ministru unutrašnjih poslova, tiče se letaka, plakata i natpisa anti-muslimanskih koji su se pojavili na području Subotice, šta je preduzeo na tom polju, jer smo dobili informacije uznemirenosti pripadnika islamske zajednice na području Subotice?

Treće pitanje se tiče već poznatog događaja, stradanja Ernada Bakana, pre tri sedmice, na pešačkom prelazu, zašto se dopustilo da sva istraga teče pod svojevrsnim velom tajne? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.07.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74645.00 RSD 24.06.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 18000.00 RSD 18.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:37