MUAMER ZUKORLIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 15. februara 1970. godine u selu Orlje kod Tutina.

Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, a post-diplomske studije u Libanu.

Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine Muamer je izabran za muftiju, a reizabran na izborima 1998. i 2003. godine. Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine. Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Bio je osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji. Muamer je jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić. Državni organi su doneli odluku o nepriznavanju prava Bošnjačkoj kulturnoj zajednici da samostalno formira Nacionalni savet jer nije osvojila ukupnu većinu glasova. Uprkos ovoj odluci Bošnjačka kulturna zajednica je izvršila konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Živi sa dve supruge. Ima sedmoro dece.
Poslednji put ažurirano: 26.08.2019, 13:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 89
  • 1
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 1 mesec i 19 dana i 7 sati

Poštovani gospodine Zukorliću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...

Stari magistri

čeka se odgovor 3 meseca i 27 dana i 12 sata

Poštovani gospodine Zukorliću, Po zanimanju sam magistar kliničke psihologije. I diplomske i magistarske studije završila sam na Beogradskom univerzitetu. Mi stari magistri sada smo u poziciji da nas izjednacavaju sa masterima i ne priznaje nam se naucno zvanje koje imamo.

Za Muamera Zukorlića: Važno

čeka se odgovor 5 meseci i 4 dana i 17 sati

Poštovanje. Zašto neke moje kolege i ja, koji smo upisali fakultet 2009., a ne 2004., po starom studijskom programu u Kosovskoj Mitrovici, moramo da 5 godina ranije završimo od drugih kolega ili prelazimo na Bolonju? Ja bih Vas zamolio za razumevanje, meni je ostao samo jedan ispit klavira i dipl...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Reagujem na formulaciju bošnjački predstavnici.

Poštovani ministre, upotreba pojmova, značenje pojmova je od izuzetne važnosti. Dakle, nemam ja nikakav problem da vi iznesete kritiku na bilo kog političara u Bosni imenom i prezimenom. Ali, kada kažete – namera bošnjačkih predstavnika, to nije dobro. To predstavlja određenu strelicu koja se implicitno odnosi i na nas ovde. To predstavlja određenu poruku od izuzetnog političkog i javnog značaja, pogotovo kada dolazi sa pozicije jednog ministra koji ovde predstavlja Vladu.

Zato je bila i reakcija mog kolege Fehratovića. Upotreba pojmova je zapravo ta koja na neki način implicira namere. Upotreba pojmova je ta koja šalje poruke za neka buduća ponašanja.

Zato bi tu bilo od izuzetne važnosti da budemo jako oprezni. Razumem potrebu i podržavam da se uredi vojska, ojača vojska, da se ima strategija, ali ovde je pitanje naših orijentacija. Da li ćemo praviti vojsku kao tvrdu silu ili ćemo praviti vojsku kao normalnu silu koja će i te kako nadoknaditi određene nedostatke kroz meku silu? A meka sila zapravo znači ovo što ćemo kulturom politike i kulturom javnog diskursa, zapravo, nadomestiti. A to u našem slučaju, ovde u Srbiji znači da li ćemo mi brinuti o tome da li će jedna trećina građana koji ne pripadaju srpskoj nacionalnosti u zemlji vojsku prihvatiti kao svoju, u punom pravnom i punom emocionalnom smislu ili će je prihvatiti kao nužnost, nametnutu kao nužno dobro ili kao nužno zlo.

Zbog toga je jako bitno koje termine upotrebljavamo.

S druge strane, potpisnica Dejtonskog sporazuma ne znači garant. Znači stranu koja je na neki način učestvovala u svemu što se dešavalo do tog sporazuma i naravno da je to legitimno i ona jeste potpisnica i tu nema nikakve dileme, ali ne garant.

Zato ove stvari i prema Bosni su izuzetno važne kako ih u diskursu profiliramo. Time odražavamo nameru da li ćemo otvarati stranicu pomirenja ili nećemo. U tom kontekstu je jako važno biti oprezan i u pojmu islamski radikalizam, ali isto tako, i u svim formulacijama koje se odnose na Bosnu i Bošnjake.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, već je bilo reči o važnosti pojmova i diskursu koji se koristi u samom tekstu strategija, ali isto tako i u svim formulacijama današnjih govora.

Zato ću ponoviti važnost da se preformuliše pitanje pojma islamskog radikalizma, pre svega iz principijelnih, zato što bi formulacija - verskog radikalizma, zapravo bila adekvatnija i obuhvatila bih sve moguće vrste verskog radikalizma koji postoji ili koji će se pojaviti u nekoj budućnosti, a isto tako time bi se izbegla mogućnost neke vrste targetiranja, odnosno stigmatizacije muslimana, a čuli smo obrazloženje od kolege Fehratovića i koja su opšte poznata - islam kao vera u svojim doktrinarnim i svim svojim učenjima nema nikakve veze sa radikalnom, nasilničkom ideologijom koja, nažalost, često proizvodi i terorizam.

To bi bila naša preporuka upravo iz onih razloga koje sam malopre spomenuo, a to je da je jako važno formulisati vojsku u pravnom i svakom drugom pogledu kao instituciju, jednu od najznačajnijih i nacionalnih i državnih institucija koju će svi građani moći doživeti kao svoju.

S obzirom na sva istorijska iskustva za pripadnike ne srpski narod i nacionalnih zajednica to nimalo nije jednostavno i zato bih voleo da pratimo onaj načelni diskurs otvaranja Srbije prema okruženju kojem svedočimo u politici poslednjih godina, poslednjih meseci uključujući ideju „malog Šengena“, koji je na neki način malo iskače iz celokupne retorike koju danas ovde možemo čuti u tumačenjima ove strategije, jer sigurno oni koji ne vode dovoljno računa da li ćemo određenim pisanim tekstovima, formulacijama, strategijama, a posebnim javnim nastupima – da li vodimo Srbiju u pravcu zatvaranja ili otvaranja?

Nisam siguran da je pametno, da je profesionalno i politički odgovorno samo istaći ovde velike reči u pogledu odlučnosti da budemo najjači i najbolji i da se nikoga ne bojimo i da nam niko ne može ništa, a ukoliko Srbiju guramo u neku vrstu obruča, političkog obruča, ekonomskog i na koncu obruča vojnog, to ne može biti državnička politika.

Znam da to nije državnička politika vrha ove države i zato sam u partnerskim odnosima kao Stranka pravde i pomirenja sa vladajućom većinom, jer znam da smo postigli dogovore da se ova zemlja kreće jednim drugim pravcem, pravcem budućnosti svetlije od prošlosti, pravcem punog uvažavanja različitosti i unutar zemlje, punog uvažavanja različitosti u našem okruženju, ali isto tako pragmatičke politike koja će uvažavati stvarne efekte moći svetskih i regionalnih sila, uključujući i posredne i neposredne pretnje i sve ono što može iz toga da proizađe.

U tom pogledu smatram da je jako važno biti pametan, biti osetljiv za formulacije koje mogu da se upotrebe protiv ove zemlje. Po pitanju ovih formulacija koje se odnose na BiH može to da ima taj ugao gledanja koji smo čuli, međutim, svako obuhvatanje vojnom strategijom nekog pitanja koje se odnosi na unutrašnje pitanje neke zemlje je veoma rizično, po meni čak i neprihvatljivo. Mislim da ne razmišljamo o nečemu što može da bude reakcija. To je legalizovanje prava da sve susedne zemlje to iskoriste, pa da u svojim vojnim strategijama tretiraju neka unutrašnja pitanja države Srbije, što sigurno neće biti na korist nacionalne i državne bezbednosti i budućnosti ove zemlje.

Na to treba obratiti pažnju, a da do kraja ilustrujem šta će nam se desiti. Ovaj tekst će, ako već nije, u Briselu biti prezentiran kao pretnja prema BiH, iskoristiće da vam ubrzaju ulazak u NATO pakt BiH jer će kazati – evo vidite, oni u svojoj vojnoj strategiji imaju planove koji se tiču unutrašnjih pitanja BiH. Moglo je sve to da se kaže drugim formulacijama.

Jezik je čudo. Jezik je najjače oružje pametnih ljudi i ja to sugerišem da se postignu efekti onoga što jeste interes zemlje na vojnom planu u skladu sa međunarodnim principima i etičkim principima, ali da se biraju reči koje neće ostaviti prostor da ih neko upotrebi za negativno tumačenje koje može biti štetno i za ovu zemlju, ali i opšte za regionalnu bezbednost. Hvala vam.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Ova formulacija kada se čuje sa pozicije civilne politike u kontekstu međunarodnih odnosa i u bilo kom drugom kontekstu, ona ne bi bila problematična. Ali kada se nađe u vojnom dokumentu i kada kažete – čuvaćemo Republiku Srpsku, kao vojska, to zapravo znači da procena od strane vojske, da je nekim političkim aktom u parcijalnom ili nekom drugom smislu ugrožena Republika Srpska u BiH, vojska Republike Srbije ući će u BiH da čuva Republiku Srpsku.

Jel to moj prevod? Molim vas, pojasnite mi te formulacije.

Mislim da ono što je izazvalo ove implikacije zapravo ide u smeru ovakvog razumevanja ove formulacije. Zato ne potenciram problem suštinski, već ga potenciram pojmovno, kako formulišemo nešto i kako to nešto ima odjek. Upotrebili ste više puta logiku reciprociteta na razne načine, čak ste i pomenuli tog nesretnog majora Jusuf Spahića, koji zapravo ilustrira da je ova zemlja, odnosno ne zemlja već vlast ove zemlje pre 12 godina bila nekorektna prema muslimanima i imala nekakve svoje muftije, svoje majore, svoje hodže i one koji nisu delegirani i priznati od većinske legitimne i legalne Islamske zajednice.

Onda smo dobili, nakon 12 godina, recipročno ponašanje u Crnoj Gori, koje sada ne razumemo i vrištimo i vapimo i tražimo da se svet oglasi, jer se tamo dešava nešto nepravično prema SPC, a ćutali smo i još ćutimo prema onome što se desilo nepravično prema Islamskoj zajednici 2007. godine kada su nam uz pomoć policije otimane džamije, nametane kvazi muftije za muftije i pravljena paralelna zajednica. Upravo moj vapaj, kao građanina Republike Srbije, Bošnjaka, ali prijatelja ove zemlje, zemlje za koju želim da u punom kapacitetu bude moja domovina i da štiti moje emocije i prava, ali isto tako sa osećajem većinskog mog naroda u Bosni i matične zemlje u nacionalnom smislu, želim da nađemo formulacije, da otvorimo budućnost pomirenja, a ako biramo reči onda to možemo. I, ako imamo i jedan kantar na kom merimo principe i vrednosti. onda ćemo se kretati u tom smeru.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Hvala lepo.

Poštovani prisutni, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, moje ključno pitanje se odnosi na borbu protiv organizovanog kriminala na području Sandžaka.

Naime, poznato je da su na tom polju ostvareni veoma značajni rezultati na području Beograda, kao i na području raznih drugih centara gde smo ranije imali organizovane kriminalne grupe. Međutim, na području Sandžaka, uz do sada manje intervencije ili delovanja, i dalje imamo veoma uticajne kriminalne grupe koje, nažalost, odolevaju svim opšte poznatim načelnim intervencijama i akcijama.

Imamo jako puno primera o kojima ste mogli čitati u medijima. Slučaj Tutina, najsvežiji jeste da smo imali zapaljen automobil direktora staračkog doma, gospodina Đondića, istina, i brzu reakciju resornog ministra koji je odmah, nakon nekoliko dana, posetio Tutin, dao podršku. Dešava se, dakle, nešto što je nezamislivo za 21. stoleće, za jednu modernu i savremenu državu.

Dakle, drugi put se diže u zrak automobil jednog direktora jedne ustanove koja, po svojoj prirodi, ne predstavlja neku važnu ustanovu neke velike vlasti, ali zapravo predstavlja jedinu ustanovu koja nije u rukama vladajuće oligarhije SDA Sulejmana Ugljanina, koja taj grad, kao i grad Sjenicu, drži decenijama kao nekog svog taoca, dakle, svojevrsnu zonu sumraka.

Dakle, nije samo to problem. Imamo još veći problem, a to su nagomilane krivične prijave protiv vlastodržaca u opštini, koji u debeloj sprezi sa određenim korumpiranim tužiocima i korumpiranim sudijama uspevaju da sve to zataškaju, da zadrže od daljeg procesuiranja.

Prema tome, ovo je pitanje toliko važno i krupno da ga ne možemo ostaviti ni samo lokalnoj policiji, ni samo jednom ministarstvu. Ovde je neophodno podići sve nadležne državne organe koji imaju veze sa ovom tematikom, jer se bojim da nam stvari izmiču kontroli i da možemo doći do određene tačke gde se, nakon toga, neće moći ozbiljnije reagovati.

Pogotovo ukazujem na činjenicu da se radi o gradovima, područjima i opštinama gde imamo pograničnu liniju sa Crnom Gorom, sa BiH. Imamo, dakle, tu sve to što se dešava sa Kosovom i gde, zapravo, sve te nekako neuralgične tačke kriminalci najbolje koriste i zato bih voleo da čujem odgovore – kakav nam je plan da krenemo u obračun sa organizovanim kriminalom na području Sandžaka? Hvala.

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.12.2019.

Zapravo me niste čuli na početku. Ja sam i istakao da su određeni pomaci napravljeni na nivou cele države i to je za pohvalu i to mi daje neku nadu da postoji volja i da se ne radi ni o čemu što je drugačije u stavu odnosa prema tom delu države.

Ali ja samo kao neko ko je svedok godinama i ko veoma dobro poznaje i preti te procese, prosto i medicinskom logikom, ako imate neku bolest značajnije nagomilanu na nekom prostoru, onda su potrebne dodatne mere, a pogotovu ako imate i, da kažem, neke lekare virusirane, u ovom slučaju određene državne službenike u policiji, tužilaštvu i pravosuđu. Imamo to stanje, imamo i neke pokazatelje koji zapravo zabrinjavaju.

Znate da smo već imali jednom ovde i postavljeno pitanje oko onog pretećeg metka koji je došao kovertiran predsedniku Mešihata Islamske zajednice u Srbiji, dr Mevludu Dudiću, što je sasvim jasno da je bila u pitanju određena pretnja. Još nemamo povratne informacije i istrage o tome.

Recimo, medijski ste mogli videti šta se dešavalo sa zakazanim masovnim tučama u školama u Novom Pazaru. Opet Novi Pazar. Ja vam moram priznati, pored toga što tamo živim, što sam kao svaki roditelj zabrinut za svoju decu, kao narodni poslanik za svako dete, oni koji od nas očekuju da ih ovde zastupamo, ali isto tako i jako se ružno osećam da iz moga kraja iz Sandžaka, iz Novog Pazara najčešće dolaze takve vesti i takve slike, jer taj narod, to društvo, ti ljudi sa svojom kulturom i humanošću ne zaslužuju to. Oni realno ne pripadaju takvom svetu, ali kada se na neki način zbog određenih socioloških, pa i istorijskih, pa možda ekonomskih, pa i nekih političkih okolnosti desi da se određene negativne snage, u ovom slučaju ove kriminalne, toliko ojačaju, ipak su to male sredine, gde se tačno zna sa kime se druže određeni funkcioneri policije, sa kim se vozikaju, sa kim slave rođendane, sa kim ovo, sa kim ono, dakle to su stvari koje, zapravo, na neki način, šalju poruku gde građani kažu – čekajte, kuda ovaj brod ide.

Naravno, apsolutno ne sumnjam da državni organi imaju kapaciteta i znam da postoji jako mnogo problema sa kojima se država nosi, ali želim da ova pitanja, pitanja organizovanog kriminala, pitanje bezbednosti dece, pitanje bezbednosti svih ljudi, bude jedno nadstranačko pitanje.

Dešava nam se da u određenim lokalnim sredinama, pa čak i neke stranke participiraju ovde u vladajućoj većini zbog nekih lokalnih interesa prećute svojim koalicionim partnerima, Ugljaninu i još kome, razne druge dole nezakonite radnje i ponašanja koja su na štetu svih.

Ja bih voleo da napravimo savez protiv organizovanog kriminala, govorim sada o prostoru Sandžaka ali to se može odnositi na sve druge delove, jer mislim da nam to sada treba. Bojim se da prelaze crvenu crtu neke pojave, a neke sam samo primere pomenuo.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 28.11.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, moje prvo pitanje se odnosi na socijalna i zdravstvena prava učenika verskih škola.

Naime, bio sam sudionik donošenja zakona o crkvama i verskim zajednicama 2006. godine i smatrali smo da smo tada konačno otklonili nepravdu koja je trajala svo ono komunističko vreme u pogledu prava učenika verskih škola.

Međutim, nekoliko narednih godina, skoro više od decenije se nismo suočavali sa tim problemom. Zadnjih meseci dobijam sa terena žalbe na tu temu da pojedini učenici verskih škola zapravo imaju problem da ostvare svoje zdravstveno i socijalno pravo zbog određenih dopisa ili uredbi koje su došle od strane nadležnog ministarstva.

Moje pitanje je zašto smo ušli u taj problem i kada i kako ćemo to rešiti, s obzirom da u zakonu nemamo taj problem, ali su očito u pitanju različita tumačenja ovog pitanja u pogledu shvatanja pojma šta su zvanične škole, odnosno škole koje rade u okviru sistema obrazovanja Republike Srbije.

Moje drugo pitanje se odnosi na to kada će se razmotriti ili nadam se, ukinuti odluka o zapošljavanju u javnom sektoru? Pre svega me zanima školstvo, jer sam po poziciji predsednika Odbora za obrazovanje upućen u sve ono što se tiče te oblasti.

Sada imamo toliko nagomilanih problema od enormno velikog broja privremeno uposlenih u školama, koji zapravo stvaraju koncentraciju nekvaliteta i nemogućnosti motivacije, nemogućnosti, zapravo, afirmacije samog kvaliteta, pre svega, nastavnika u tim školama i otvaranja mogućnosti različitih zloupotreba uticaja na te ljude, s obzirom na njihov nerešen status u školama, što se u zadnje vreme drastično odražava na kvalitet u školama, odnosno u sistemu obrazovanja.

Smatram da bi bilo od izuzetne važnosti preispitati ovu odluku, da li u celosti, pretpostavljam da bi to bilo najlakše i najefektnije, ali ako ne, barem da se pokuša analizirati negativne refleksije vezane za školstvo, gde su zaista, dakle, negativne posledice veoma prisutne.

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.07.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74645.00 RSD 24.06.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 18000.00 RSD 18.05.2016 -