MUAMER ZUKORLIĆ

Stranka pravde i pomirenja

Rođen 15. februara 1970. godine u selu Orlje kod Tutina.

Osnovnu školu je završio u selu Ribariće kod Tutina, a zatim u Sarajevu Gazi Husrev-begovu medresu. U Konstantini u Alžiru je 1993. godine završio Islamski fakultet, odsek šerijatsko pravo, a post-diplomske studije u Libanu.

Čim je osnovan Mešihat Islamske zajednice Sandžaka 1993. godine Muamer je izabran za muftiju, a reizabran na izborima 1998. i 2003. godine. Izabran je za predsednika i glavnog muftiju Mešihata Islamske zajednice u Srbiji 27. marta 2007. godine. Na ovu funkciju je ponovo izabran na izborima u julu 2008. godine. Član je Rijaseta Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini. Bio je osnivač i prvi glavni i odgovorni urednik Glasa islama koje se smatra zvaničnim glasilom Islamske zajednice u Srbiji. Muamer je jedan od inicijatora osnivanja Izdavačke kuće El Kelimeh i mekteba za predškolski i školski uzrast. Osnivač je i prvi rektor Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru i prvi dekan Fakulteta za Islamske studije.

Na prvim direktnim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka koji su održani 6. juna 2010. godine pojedinačno najveći broj glasova (45—50%) je osvojila Bošnjačka kulturna zajednica na čijem je čelu muftija Muamer Zukorlić. Državni organi su doneli odluku o nepriznavanju prava Bošnjačkoj kulturnoj zajednici da samostalno formira Nacionalni savet jer nije osvojila ukupnu većinu glasova. Uprkos ovoj odluci Bošnjačka kulturna zajednica je izvršila konstituisanje Bošnjačkog nacionalnog veća.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Živi sa dve supruge. Ima sedmoro dece.
Poslednji put ažurirano: 26.08.2019, 13:02

Osnovne informacije

Statistika

  • 68
  • 1
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Za Muamera Zukorlića: Važno

čeka se odgovor 1 mesec i 6 dana

Poštovanje. Zašto neke moje kolege i ja, koji smo upisali fakultet 2009., a ne 2004., po starom studijskom programu u Kosovskoj Mitrovici, moramo da 5 godina ranije završimo od drugih kolega ili prelazimo na Bolonju? Ja bih Vas zamolio za razumevanje, meni je ostao samo jedan ispit klavira i dipl...

Doktoranti

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 19 dana

Poštovani gospodine Zukorliću , Ovim putem pokušavamo da Vam se obratimo sa jednom molbom koju očigledno ovog momenta možete samo Vi kao članovi odbora da odlčite, uradite. Mi doktoranti po starom programu nalzimo se u jednom veoma diskriminišućem položaju, koji nismo zaslužili.

Molba bolonjci

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 1 dan

Poštovani, obraćam Vam se kao student bolonje generacija 2007/2008 Univerziteta u Nišu. Trenutno se veliki broj bolonjaca upisanih u prvu godinu studija 2006/ 2007 , 2007/2008 nalazi u veoma lošem položaju.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje , 10.09.2019.

Hvala.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, imamo pred sobom veoma važne zakone. Dakle, autorsko pravo, odnosno intelektualna svojina i svakako patenti predstavljaju veoma važnu dimenziju nauke kod nas i u svetu.

Čovek kao božije biće počašćen je brojnim blagodetima, ali mogućnost kreacije autentične misli i reč je zapravo ekskluziva čoveka koji možda u prirodi ima konkurenciju za neke druge sposobnosti, kreacije, ali u tome je čovek apsolutno izuzetak i zato svako društvo koje želi napredak svoje zajednice pridaće veliki značaj ovome i zaštitiće čoveka, pogotovo one ljude koji žele davati misaoni doprinos svojoj zajednici. Zato je od izuzetne važnosti zakonsko uređenje ovog prostora, kako bismo ponovo podstakli kreativnost autentične misli, odnosno misaonu kreativnost kod nas.

Poznato je da ovaj naš prostor ovde u našoj zemlji, ali posebno i prostor Balkana je darovan velikim brojem talenata koji imaju sposobnosti kreacije autentične misli, kreacije u znanju i u nauci.

Isto tako, određena vremena destrukcije uticala su na žalost na to da te sposobnosti često ne mogu doći do izražaja, tako da naši mladi ljudi kao što vidimo najčešće nalaze mogućnost izvan ove zemlje, posebno na zapadu, da zapravo zablistaju u svojim kreacijskim, misaonim sposobnostima na raznim poljima nauke, na polju raznih inovacija.

Zato smatram veoma važnim kroz ove zakone, ali i opšte regrutovanje snage na svim nadležnim nivoima, pre svega u nadležnom Ministarstvu nauke i obrazovanja što se u određenoj meri čini, ali je potrebno nastaviti ovaj put kako bismo dobili konačno ambijent u kome bi pre svega mladi i talentovani ljudi mogli doći do izražaja i svoje prave talente u kreaciji inovacijama predstaviti i biti za to nagrađen.

Dakle, dve su ključne mere koje je potrebno imati na tom putu. Prva je upravo ovo što činimo danas, zakonski zaštiti autorsko pravo, zaštiti intelektualnu svojinu čime bi onaj koji zapravo ima tu misaonu kreaciju koju nudi društvu bio siguran da ona neće biti zloupotrebljena, da mu ona neće biti ukradena i da je neće na neki način izgubiti.

Drugi bitan momenat na ovom putu jeste afirmacija ovih talenata i sposobnosti kroz nagrađivanje. Dakle, da ljudi pored toga što su sigurni u to da će njihovo autorsko pravo, odnosno njihova intelektualna svojina biti zaštićena, da će oni takođe za to biti i nagrađivani u meri u kojoj se nagrađuje, odnosno valorizuje kvalitet, u toj meri se obezbeđuje potrebna dinamika razvoja.

Dakle, mi živimo na prostorima koji nisu obdareni naftom ili nekim drugim zemnim gasom ili nekim drugim energentima, ali naša nafta, naš zemni gas, naše blago jesu zapravo talenti. To su ljudi koji imaju božiji dar, nadprosečni božiji dar kreacije autentične misli i zato ukoliko želimo trgnuti ovo naše društvo napred pored svih ostalih aktivnosti, pre svega na polju privrednog razvoja gde imamo određene pomake i određeni napredak, ovo je dakle naše blago, odnosno tu leži tajna ozbiljnog razvoja koji nam ako Bog da predstoji. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje , 09.09.2019.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, narodni poslanici Stranke pravda i pomirenja nemaju dilemu kada je u pitanju podrška ovim zakonima posebno po pitanju visokog obrazovanja, odnosno dualnog obrazovanja u visokom školstvu.

Pre svega, naše uverenje ovoj podršci odluka bazira se na našem iskustvu po pitanju svojevrsnog eksperimenta koga smo imali na Internacionalnom Univerzitetu u Novom Pazaru, koji je još od 2002. godine, zapravo boreći se za svoj tržišni životni prostor na prostoru gde pre nije bilo univerziteta morao ponuditi dodatne kvalitete da bi mogao opstati, preživeti i razvijati se i jedno od usmerenja je bilo zapravo ovo, dakle isforsirati kvalitet veština, kvalitet prakse, a to je jedino bilo moguće u sprezi sa privredom i u sprezi sa javnim i drugim ustanovama.

To svakako nije bilo teško pogotovo tada kada nismo imali jednu ovakvu zakonsku podlogu, ali upornost u jednoj takvoj orjentaciji nesumnjivo daje prave kvalitete.

Prema tome, sada kada pogledamo statistiku tih studenata, odnosno svršenika, kada je u pitanju zaposlenost, kada je u pitanju uspeh na određenim radnim mestima, zapravo vidite da je to onaj pravi suštinski kvalitet koji je neophodan i koji je bitniji od one formalne referentnosti koja je važna kada dostavljamo sivije, kada zapravo se predstavljamo, međutim nakon što prođe to prvo predstavljanje ili nakon što budemo angažirani nekim poslovima tada više one reference u siviju ne znače već se zapravo valja dokazati stvarni kvalitet.

Prema tome, kroz nekoliko godina na tom Univerzitetu mi smo se uverili da je ovo trebalo još ranije visokom obrazovanju i da sada nakon iskoraka na polju srednjeg obrazovanja, gde su po meni rizici čak bili veći, sada iskorak sa dualnim obrazovanjem u visokom školstvu mislim da nemamo nekih posebnih rizika i da je ovo jako dobar korak koji će obezbediti svežinu, doduše onima koji je hoće i dalje će univerziteti, odnosno fakulteti i druge visoko školske ustanove opet moći da biraju koliko će dozirati i ovaj kvalitet kao i sve druge kvalitete jer na kraju mi moramo biti svesni da su zakoni zapravo platforme i okviri za određeni iskorak u razvoju, zakon nije taj ko može da obezbedi razvoj, od zakona ne zavisi dalji razvoj, zakon je taj koji obezbeđuje okvir na osnovu oni koji žele da postignu viši stepen u razvoju, odnosno viši stepen u kvalitetu, zapravo to mogu raditi legalno i mogu imati potporu u zakonu za takvo opredeljenje, dok oni drugi koji će možda i dalje ostati taoci određenog oligarhijskog vladanja u visokom obrazovanju gde su određeni profesori jači od zakona, jači od programa gde se određeni kurikulumi formulišu prema pojedinim profesorima koji imaju preveliki uticaj na određenim univerzitetima. To je naravno pitanje sa kojima će se i Narodna skupština, ali pre svega Ministarstvo morati baviti i dalje kako bi pronašli rešenje kako se nositi sa takvim anomalijama i kako zapravo pored onoga što je forma, a što ga obezbeđuje zakon, dakle kako uspeti prodreti u stvarne dubine kvaliteta

Ovo je jedan od načina gde ćemo zapravo moći da se referišemo sa pozicija različitih univerziteta ka pravom kvalitetu, odnosno sa pravim kvalitetom, gde će zapravo privreda i određeni drugi, polje društvenog sektora, zapravo oni biti taj faktor ocene.

Naravno da je ovde posebno važno pozdraviti ono što nam zakon donosi po pitanju mogućnosti registracije, odnosno uspostavljanje jedinstvenog registra za delatnike na polju univerziteta, gde ćemo i tu imati mogućnost da imamo uvid u prave reference stvarnog kvaliteta u privredi i na drugim poljima, i one personalne, ali isto tako i one same ustanove imati svojevrsnu svoju Šangajsku listu, odnosno svoju listu utvrđivanja kvaliteta. Hvala vam.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, poštovani predsedavajući i poštovani članovi Vlade, moje prvo pitanje se odnosi na obavezu Vlade da obezbedi primenu ustavnih načela i zakonskih odredbi koje se odnose na ravnopravnost svih crkava i verskih zajednica.

Naime, poznato je da je od 2007. godine došlo do ugrožavanja jedinstva islamske zajednice, odnosno prava pripadnika islamske zajednice da imaju jedinstvenu, tradicionalnu islamsku zajednicu, koja bi bila prema zakonskim odredbama zaštićena isto onako kako se pruža zaštita SPC i drugim crkvama, odnosno verskim zajednicama.

Nažalost, tadašnji režim, Tadić-Koštunica, zloupotrebili su državni aparat i ugrozili islamsku zajednicu, kršeći vrlo otvoreno i ustavne i zakonske odredbe.

Iako smo svedoci da je došlo do određene promene odnosa prema islamskoj zajednici od strane ove Vlade, međutim ova Vlada je obavezna da posledice koje su izazvale prethodne vlasti saniraju.

Moje drugo pitanje se, takođe, odnosi na još jedno ustavno i zakonsko pravo zagarantirano nacionalnim zajednicama, mimo većinskog naroda, u ovom slučaju je u pitanju pravo na upotrebu bosanskog jezika za bošnjačku nacionalnu zajednicu, jer smo svedoci ovih dana da imamo prilično agresivne stavove od određenih akademskih i drugih krugova koji osporavaju ovo pravo pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice.

Poznato je da su Ustav i zakon veoma jasni po ovom pitanju. Poznato je da je i Vlada zapravo na strani primene Ustava i zakona. Međutim, ja ovde prenosim zabrinutost pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice, s obzirom na ovu atmosferu o kojoj govorim i zato mi je potreban odgovor Vlade, odnosno jasan stav Vlade kako pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice ne bi bili uznemireni.

Moje treće pitanje se odnosi na dijasporu, odnosno zakonsku obavezu da i pripadnici bošnjačke dijaspore, koja je veoma brojna, po našim podacima preko milion pripadnika je bošnjačke dijaspore, takođe budu tretirani kao pripadnici dijaspore većinskog naroda po zakonu i od strane Uprave za dijasporu. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, poštovani predsedavajući i poštovani članovi Vlade, moje prvo pitanje se odnosi na obavezu Vlade da obezbedi primenu ustavnih načela i zakonskih odredbi koje se odnose na ravnopravnost svih crkava i verskih zajednica.

Naime, poznato je da je od 2007. godine došlo do ugrožavanja jedinstva islamske zajednice, odnosno prava pripadnika islamske zajednice da imaju jedinstvenu, tradicionalnu islamsku zajednicu, koja bi bila prema zakonskim odredbama zaštićena isto onako kako se pruža zaštita SPC i drugim crkvama, odnosno verskim zajednicama.

Nažalost, tadašnji režim, Tadić-Koštunica, zloupotrebili su državni aparat i ugrozili islamsku zajednicu, kršeći vrlo otvoreno i ustavne i zakonske odredbe.

Iako smo svedoci da je došlo do određene promene odnosa prema islamskoj zajednici od strane ove Vlade, međutim ova Vlada je obavezna da posledice koje su izazvale prethodne vlasti saniraju.

Moje drugo pitanje se, takođe, odnosi na još jedno ustavno i zakonsko pravo zagarantirano nacionalnim zajednicama, mimo većinskog naroda, u ovom slučaju je u pitanju pravo na upotrebu bosanskog jezika za bošnjačku nacionalnu zajednicu, jer smo svedoci ovih dana da imamo prilično agresivne stavove od određenih akademskih i drugih krugova koji osporavaju ovo pravo pripadnicima bošnjačke nacionalne zajednice.

Poznato je da su Ustav i zakon veoma jasni po ovom pitanju. Poznato je da je i Vlada zapravo na strani primene Ustava i zakona. Međutim, ja ovde prenosim zabrinutost pripadnika bošnjačke nacionalne zajednice, s obzirom na ovu atmosferu o kojoj govorim i zato mi je potreban odgovor Vlade, odnosno jasan stav Vlade kako pripadnici bošnjačke nacionalne zajednice ne bi bili uznemireni.

Moje treće pitanje se odnosi na dijasporu, odnosno zakonsku obavezu da i pripadnici bošnjačke dijaspore, koja je veoma brojna, po našim podacima preko milion pripadnika je bošnjačke dijaspore, takođe budu tretirani kao pripadnici dijaspore većinskog naroda po zakonu i od strane Uprave za dijasporu. Hvala.

Petnaesto vanredno zasedanje , 25.07.2019.

Dakle, vezano za jezik, najkonkretnija je stvar odluka, odnosno stav Uprave Javnog servisa RTS, koji se negativno izjasnio po pitanju zahteva bošnjačkog nacionalnog veća da se obezbedi određeni prostor, vremenski prostor na toj televiziji za bošnjačku nacionalnu zajednicu i u smislu jezika, ali i u smislu predstavljanja bošnjačke nacionalne kulture i to sa vrlo problematičnim i neprihvatljivim objašnjenjem da postoji neki Odbor za standardizaciju srpskog jezika, koji je, zapravo, stava da to nije jezik i da tu ne postoji osnov da se ovo pravo primeni.

Dakle, ovim se šalje poruka da je neki odbor, po meni neformalni, stariji od zakona, stariji od Ustava i mi smo, zapravo, imali to već ovih dana čitati u medijima. Dakle, to je ono što, recimo, je konkretan postupak, a uz to svakako i javno zastupanje tih stavova je nešto što zapravo zabrinjava.

Ono što je naš zahtev, ali isto tako i podrška ovoj Vladi jeste da ne dopusti da nikakve paralelne grupe, paralelne strukture moći, paralelni centri koji se pokušavaju nametnuti kao neka vrsta paradržave, zapravo da oni budu ti koji će davati naloge zvaničnim organima i institucijama, u ovom slučaju Javnom servisu, koji kao medijska kuća predstavlja servis svim građanima. Dakle, to je što se tiče samog jezika.

Zamolio bih vas da se izjasnite i po pitanju prava islamske zajednice da bude zaštićena. Dakle, to je jedno veoma veliko pitanje.

Znam i svestan sam da to nije nešto što je ova Vlada proizvela i znam da je to vruć krompir koji je ostavljen ovoj Vladi, ali ozbiljna vlast i ozbiljna Vlada se moraju suočiti i sa posledicama nečega što su učinile prethodne vlasti.

Dakle, vi ste sada u prilici kao šira javnost Srbije da pratite i ono što se dešava u Crnoj Gori vezano za imovinu SPC. Da li ste videli kakve sve to emocije pokrene, koliko je to osetljivo, koliko je to teško pitanje?

Ja znam da vi možete da kažete da je to unutrašnje pitanje islamske zajednice, mi ne možemo da se mešamo. Mi i ne tražimo da se vlast meša unutar unutrašnjih pitanja islamske zajednice, ali tražimo da vlast obezbedi odnos prema islamskoj zajednici isti kao prema ostalim crkvenjskim zajednicama, a po najpre kao SPC.

Zakon jasno kaže da je vlast obavezna da obezbedi, da zaštiti zajednicu svaku legalnu, posebno tradicionalnu crkvu i versku zajednicu ukoliko je ugroženo njeno pravo, odnosno bilo koja zakonska odredba u pogledu tog prava.

Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

Dame i gospodo, poštovani prisutni, moje pitanje se odnosi na Bošnjačko nacionalno veće, tačnije šta će Vlada, odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu poduzeti da se konačno uvede u red Bošnjačko nacionalno veće, odnosno da ovaj organ i ovo telo koje je uspostavljeno po Zakonu o pravima nacionalnih manjina konačno profunkcioniše u onom cilju u kome je i organizovano.

Naime, poznato je da je sistem nacionalnih saveta, odnosno veća uspostavljen još 2003. godine, da je 2010. godine smo birali savete, odnosno veća na neposrednim izborima, ali evo u slučaju Bošnjačkog nacionalnog veća od 2010. godine imamo apsolutno bezakonje. Kasnije očekivanja da će se to ipak urediti, no, kao što ste mogli biti svedoci da i dalje ovo telo ne služi ostvarenju prava, kolektivnih prava bošnjačke nacionalne zajednice, već zapravo, koristi se za usluge personalne i partijske svrhe. Poslednjih dana smo imali kulminaciju ovih problema, i nažalost, više puta smo ukazivali na ovaj problem i materijalima i dopisima koje smo dostavljali nadležnom ministarstvu, međutim, očito da pojedini funkcioneri u ovom ministarstvu, ne znam iz kojih razloga, ali na ličnim relacijama, da ne kažem neku težu reč, blagoslove i podržavaju ovakvo funkcionisanje u veću.

Moje drugo pitanje se odnosi na izgradnju puta Tutin-Novi Pazar, dakle, pre nekoliko meseci dobili smo ..

Imovinska karta

(Novi Pazar, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.07.2016 -
- Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 74645.00 RSD 24.06.2016 -
Odbornik Grad Novi Pazar Grad Mesečno 18000.00 RSD 18.05.2016 -