Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8730">Sulejman Ugljanin</a>

Sulejman Ugljanin

Stranka demokratske akcije

Govori

Poštovano predsedništvo, uvažene koleginice i kolege poslanici, dragi gosti, poštovani predstavnici nezavisnih regulatornih tela Republike Srbije čije izveštaje danas razmatramo, kao poslanik SDA Sandžaka, jedne manjinska stranke u Republici Srbiji, ocenjujem izveštaj ovih nezavisnih republičkih regulatornih tela, koje danas razmatramo, da su urađeni izvanredno dobro, posebno imajući u vidu mogućnosti, i tehničke i kadrovske, sa kojima ova regulatorna tela raspolažu. Predlažemo Skupštini da se ovi izveštaji usvoje u celosti, bez ikakvih kozmetičkih promena.
Zašto insistiram kao pitanje manjina? Pitanje manjina zbog činjenice da ova regulatorna tela u stvari počinju da daju željene rezultate zbog kojih su osnovana. To u suštini dubinski stvara uslove za opštu demokratizaciju u našoj zemlji i poboljšanje uslova života.
Stranka demokratske akcije Sandžaka primećuje da nadležni skupštinski odbori u predlogu zaključaka na ove izveštaje očigledno ignorišu uočene probleme i pokušavaju da omalovaže probleme sa kojima se građani, a posebno manjine, suočavaju na terenu i na svoj način jezički pokušavaju da zamagle ove jasno prikazane činjenice koje su iznesene u izveštajima. To me kao poslanika Bošnjačke nacionalne manjine zabrinjava.
Očekivao sam mnogo veće razumevanje većinskih partija, vladajuće partije, jer mi manjine nećemo moći sami da stvorimo uslove za poboljšanje uslova na terenu. Manjine su uglavnom žrtve svih tih pošasti koje se dešavaju i o kojima govore sva tri izvestioca u svojim izveštajima.
Želim da kažem da ovi izveštaji i rad ovih republičkih regulatornih tela, ukoliko se ne usvoje njihove preporuke, pretvaraju se samo u šaltere za žalbe. Zato insistiram na Skupštini da bez kozmetike, bez ulepšavanja, bez omalovažavanja događaja iz izveštaja koji su na terenu, da u potpunosti i u celosti usvoje ove izveštaje, posebnom preporuke.
Što se tiče ovoga, imamo jedan konkretan slučaj u zaključku povodom razmatranja redovnog Godišnjeg izveštaja Zaštitnika građana za 2013. godinu. U stavu 2. u prvom delu Narodna skupština ocenjuje pozitivno Zakon o nacionalnim manjinama, a u drugom stavu poziva Vladu da u ovom zakonu, koji je donesen pre 15 dana, otkloni njegove nedostatke.
Mi smo kao manjinska stranka za to da se bavimo suštinom. Šta je suština? Suština je da mi kao država tražimo da Skupština predloži Vladi Republike Srbije da u najkraćem mogućem roku utvrdi Predlog zakona o potvrđivanju Rezolucije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope broj 1985 od 8. aprila 2014. godine.
Usvajanjem tih efikasnih mehanizama, koji su u evropskim zemljama dali pozitivne rezultate, ocenjujem da ćemo olakšati delovanje i svim ovim regulatornim telima. Neće više biti regulatorna tela nezavisna samo šalteri za žalbe, nego će imati mogućnost da u stvari na terenu prate primenu te rezolucije koju smo kao država uzeli obavezu da usvojimo i primenimo u praksi.
S druge strane, predlažemo da Narodna skupština pozove Vladu Republike Srbije da preduzme potrebne mere kako bi se u sredinama gde žive nacionalne manjine usaglasila nacionalna struktura zaposlenih u organima i u službama sa javnim ovlašćenjima, kao što je tužilaštvo, sudstvo, policija, carine, inspekcijske službe itd, i da se to usaglasi sa nacionalnom strukturom stanovništva. To će biti još jedan jak mehanizam da olakša realizaciju svih ovih problema na terenu koja su regulatorna tela u svojim izveštajima konstatovala.
Pored toga, SDA Sandžaka poziva Narodnu Skupštinu da naloži Vladi Republike Srbije da sačini jedan krovni, jedinstveni predlog zakona o manjina, da objedini Zakon o pravima i slobodama nacionalnih manjina iz 2002. godine, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Uredbu Vlade Republike Srbije za nacionalne manjine. Znači, da se to objedini u jedan krovni zakon i da tim zakonom ono što nisu uvažile naše kolege kao našu preporuku, da se predvidi i finansiranje izborne kampanje nacionalnih saveta.
Ovaj postojeći zakon, koji je usvojen, neuvažavajući naših devet amandman koje smo dali, je dosta nakaradan, sa puno nedostataka i zato smatramo da treba da se sačini jedan ovakav zakon koji će u sebi imati ugrađene i mehanizme za finansiranje izborne kampanje za nacionalne savete nacionalnih manjina.
Još jedna stvar, taj isti zakon nije uvažio našu primedbu da tim zakonom nije regulisano učešće visokih državnih činovnika, službenika, od predsednika države i ministara u izbornoj kampanji nacionalnih manjina. Time upadamo još jednom u zamku da i onako težak položaj manjina ugrozimo.
Da bi svi ovi izveštaji, koji su izvanredni i na kojima čestitamo, imali smisla, predlažemo da Narodna skupština pozove Vladu Republike Srbije da nacionalne savete nacionalnih manjina zakonom definiše kao državne organe manjinske samouprave. Tu leži ključ svega.
Hoćemo li da se manjine stalno nekome žale ili želimo da omogućimo manjinama da same mogu da ostvaruju svoja prava kao u drugim zemljama Evrope, kako je to predviđeno i ovom Rezolucijom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope?
Predlažemo da Narodna skupština prilikom imenovanja članova skupštinske komisije za izvršenje krivičnih sankcija obavezno omogući zastupljenost manjinskih narodnih poslanika da budu članovi tih odbora.
Predlažemo da Skupština naloži Vladi Republike Srbije da nadležno Ministarstvo prosvete konačno preduzme mere i da ispoštuje zakon koji je Vlada donela i Uputstvo koje je na moje dvomesečno insistiranje kao ranijeg člana Vlade usvojila sama Vlada, ali na terenu niko ne poštuje i ne provodi. Bošnjačka manjina u opšte ne može da ostvari svoje pravo na obrazovanje na bosanskom, maternjem jeziku. I ne samo to, nego ni mi kao poslanici ne možemo da ostvarimo svoje prava da naša lična dokumenta i dokumenta naših sunarodnika, čak i naše službene legitimacije, ovde u ovoj Republici ne budu urađene u skladu sa zakonom, ni zdravstvene knjižice, ni druga dokumenta.
Zato mora vladajuća većina da ima razumevanja ukoliko želimo da idemo ka Evropi. Ukoliko se ovo ne prihvati i prvenstveno se ne uvaže primedbe, odnosno preporuke iz izveštaja Poverenika za zaštitu rodne ravnopravnosti, Poverenika za zaštitu građana i izveštaj o sprovođenju zakona, koji je dao Poverenik za informacije od javnog značaja, onda nema smisla da ovde pravimo volju jedni drugima, da se takmičimo u lepoti govora.
Da završim, još jednom čestitam svim regulatornim telima na ovim izveštajima koje su sačinili. Predlažem da Skupština bez ikakvih izmena usvoji ove izveštaje i usvoji preporuke. Hvala.
Uvažena predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre Krstiću, ova dva zakona koja danas razmatramo imaju očigledno dobru nameru da privuku investitore i povećaju zaposlenost.
Međutim, predlagač nije imao u vidu da u našoj zemlji imamo 46 nedovoljno razvijenih opština gde u 23 imamo prihod manji od republičkog proseka ispod 60%, a kod 23 ispod 40%. Takođe predlagač nije imao u vidu da u nekim delovima naše zemlje, posebno u tim nerazvijenim opštinama imamo opštine kao što su Tutin, Sjenica i Nova Varoš koje su preko 1.000 metara nadmorske visine gde zime traju preko šest meseci i gde su energenti skupi. Kada uzmemo svih 46 ovih nerazvijenih opština, ukoliko bi se doneo ovakav zakon kakav je predložen sve bi te opštine unapred bile diskriminisane i hendikepirane. Zašto? Zato što svi investitori koji treba da dođu i da ulože svoj novac traže auto-put, železnicu, aerodrom, rečnu ili morsku luku i pravnu sigurnost i svakako efikasnu administraciju. Međutim, u svih ovih 46 nedovoljno razvijenih opština to nedostaje.
Prema tome, u ovakvoj zemlji, sa ovakvim stanjem i brojem nedovoljno razvijenih opština, gde nema ni osnovna komunalna infrastruktura urađena, ovaj zakon protivreči samom sebi. On ima za cilj da motiviše investitore da investiraju i da poveća zaposlenost. Međutim, tamo gde su najpotrebnije investicije i gde je najmanja zaposlenost, tamo nemamo uslova i ne možemo privući nijednog investitora, čak ni našu dijasporu, a kamoli druge ljude koji bi došli da ulože svoj novac iz sveta. Predlažem da se malo o tome razmisli.
Istovremeno u svih tih 46 opština uglavnom žive manjine. Tu su Bošnjaci, Albanci, Bugari, Rumuni, Vlasi, Romi i druge brojčano manje manjine. Tako da, sa aspekta budžeta Republike Srbije, tih 46 nedovoljno razvijenih područja simbolički rečeno predstavljaju kao nekih 46 malih otvora na jednoj posudi u kojoj se nalazi taj novac, taj budžet. Ako tu ne rešimo problem zaposlenja i ako tu ne rešimo ovo što nam je cilj da postignemo ovim zakonima, onda, koliko god punili budžet, on će stalno da se prazni, jer te opštine uglavnom žive od transfera, od pomoći države.
Prema tome, ovako predloženi zakoni mislim da će stvoriti još veću razliku. Oni koji su razvijeni biće još razvijeniji, a oni koji su nerazvijeni biće još nerazvijeniji. Zato predlažem da predlagač ovog zakona povuče zakon. Mi smo dali tri amandmana na ova dva zakona. Sa tim amandmanima pokušavamo da ispravimo neke stvari. Međutim, bez obzira na sve, ja kao šef poslaničke grupe i predsednik Stranke demokratska akcija Sandžaka, koja ima tri poslanika u Skupštini, predlažem da predlagač povuče ovaj zakon iz procedure, da ispravi ovu nepravdu koja je sama po sebi učinjena neuvažavanjem činjenica da u Srbiji ima 930.000 ljudi koji žive u 46 nedovoljno razvijenih opština i da je to najugroženija populacija u Republici Srbiji.
Opet ponavljam, unutar toga, u centralnoj Srbiji su sve manjine koje žive u centralnoj Srbiji. Zato, ako ne dođe do izmene ovog zakona, poslanici Stranke demokratske akcije Sandžaka neće glasati ni za jedan ni za drugi zakon. Hvala na pažnji.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani narodni poslanici, kandidati za ministre, građani Srbije, danas govorim u ime manjinskog kluba SDA Sandžaka – PDD. Govoriću sa aspekta manjina.
Odmah moram da kažem, kada budem govorio, ne svrstavamo se ni u poziciju, ni u opoziciju. Manjine imaju želju, cilj da u ovoj državi Srbiji dožive pravnu sigurnost, jednakost pred zakonom i kao glavni cilj evropsku budućnost Srbije, kao razvijene, moderne, prosperitetne zemlje, punopravne članice EU.
Predloženi program sam čuo, vrlo je opširan, i mi ćemo se potruditi da damo maksimalni doprinos realizaciji tog programa. On više izgleda preopširan, u ovom trenutku, preobiman. Međutim, ako hoćemo krupne promene, moramo u sva životna polja da zađemo.
Što se tiče pitanja manjina, mogu da vam kažem da imam, kao čovek, kao predsednik jedne manjinske stranke, koji je dobio legitimitet Bošnjaka u Srbiji, vrlo loše iskustvo u odnosu ove vladajuće garniture SNS – SPS i njihovih koalicionih partnera sa Dinkićem u odnosu na manjinsko pitanje.
Četiri godine, odnosno skoro pet godina, prvo od 2008. do 2012. godine, pa od 2012. do 2014. godine, govorio sam o svim problemima i ušao sam u Vladu sa ciljem da u tom najvišem izvršnom organu ukažem na probleme sa kojima se bošnjačka manjina susreće u Sandžaku i u Srbiji, uopšte, i da pokušamo da efikasnim merama Vlade te probleme otklonimo ili probleme koji postoje ili problemi koji se javljaju.
Kao što je našoj javnosti poznato, moj ulazak u Vladu je bio uređen koalicionim sporazumom, koji imam ovde, kojim je jasno definisano delotvorno učešće Bošnjaka u javnom životu i maksimalno uključenje Bošnjaka u sve državne institucije na svim nivoima u Srbiji. Međutim, za pet godina nije ništa učinjeno, nije bilo raspoloženja da se nešto učini.
Zato ne mogu da verujem, kada sam bio član te vlade nisam uspeo, a kamoli sada kada nemamo nijednog bošnjačkog predstavnika u Vladi Srbije. Bošnjačko pitanje jedno je od naših najtežih problema koje imamo, možda nakon problema Kosova i problema održivog razvoja nedovoljno razvijenih područja.
Moram da se vratim zbog vas ministara i zbog budućih premijera i da kažem da su sve te prethodne vlade od DOS-ove pa na ovamo imale na svojoj listi jednog privatnog Bošnjaka ili bošnjačku stranku, koji je biran na velikoj listi, koji je samim stavljanjem na listu imao poruku građanima Srbije da mogu da biraju koga hoće, ali gazdu će im odrediti velike stranke. Drugo, sve sudije, tužioci, policajci unapred mogu da projektuju svoju lojalnost onome ko je stavljen na listu velike stranke.
Mislio sam da SNS koja je jedna moćna politička stranka, da neće upasti u tu zamku. Nažalost i nakon svega što se u našoj javnosti dešavalo, gde imamo stotine teških krivičnih dela, misli se i na ubistva, oružane napade, kidnapovanja članova porodica, ima stotine učinjenih prema SDA Sandžaka. Državni organi, policija, sudstvo, tužilaštvo iako su bili prisutni nisu nikad konstatovali da se to desilo.
Desio se i sa mnom slučaj, u mojim prostorijama. Bio sam ministar. Pucano je na ministra. Zaseda je bila u mojim službenim prostorijama. Pričao sam skoro na svakoj sednici Vlade i nikad niko nije želeo da pokrene to pitanje.
Ne žalim se, ali želim da iskoristim priliku pošto se sednice Vlade ne prenose u javnosti, želim da podsetim javnost u Srbiji, građane Srbije, velikodušni srpski narod da oni ljudi koji su bili u prethodnim vladama su imali pogrešan odnos prema bošnjačkoj nacionalnoj manjini.
Uoči izbora ove vlade i čitave 2013. godine brujali su svi elektronski mediji u Novom Pazaru, čitavom Sandžaku, regionalni mediji da neki koalicioni partneri i bliski drugovi Rasima Ljajića optužuju budućeg ministra da je umešan u teška krivična dela. To niko nije želeo da konstatuje.
Govorim o kandidatu za ministra, zašto ću da glasam za ili protiv.
On nije kvalifikovan. Kvalifikovani su oni koji ga optužuju, a ne on. Govorio sam o ljudima, njegovim bliskim drugovima i partijskim saradnicima koji ga optužuju.
Ostavimo tu temu. Želim da kažem da su velike stranke i velike vlade, pre ove vlade birale bošnjačke ili stranke ili pojedince, stavljali na svoju listu samo sa jednim ciljem, da svaki bošnjački legitimni zahtev diskredituju, omalovaže, napadnu ili ga proglase da je protiv Srbije, protiv srpskog naroda ili da je destabilizirajući. To je neprihvatljivo.
Imali smo jedne ljude, jedne Bošnjake, u Sandžaku ih i dalje imamo, koji su miljenici režima, koji su u povlašćenom i superiornom položaju i sve one ostale Bošnjake koji su od rođenja sumnjivo lice, kako je to Nušić pisao u jednom svom delu.
To nije dobro za Srbiju. Ako hoćemo pravnu sigurnost moramo da obezbedimo jednakost pred sudom. Ne možemo da dozvolimo da pripadnicima jedne stranke se policija klanja i neće da primeti ni najteža krivična dela, a najobičnijim građanima traži da ako upišu neki fakultet kažu – verujte ovaj fakultet nije protiv Srbije, ni protiv srpskog naroda, nije ni protiv vladajuće stranke.
Ako grade kuću opet kažu – ljudi, to ne možemo, to nije dobro za ovu zemlju. Kao ministar bio sam zadužen za održiv razvoj nerazvijenih područja. Lično sam obišao 47 opština, upoznao sam taj divni srpski narod, velikodušne ljude sa kojima se uopšte ne slaže ponašanje njihove vlade i njihove vlasti.
Prema tome, samim predlaganjem tog kandidata o kome ne date da govorim i samim imenovanjem za ministra poslata je poruka Bošnjacima – birajte koga hoćete, a mi ćemo da vam odredimo gazdu. Svaka čast ostalim bošnjačkim predstavnicima na drugim izbornim listama. O njima ne govorim. Samo sam govorio o jednoj partiji koja već od DOS-ove vladavine do danas vedri i oblači u Sandžaku.
U tom smislu mogu da vam kažem i da se prvo izvinem srpskoj javnosti i takođe građanima Sandžaka, Bošnjacima zbog toga što sam morao da kažem ove teške stvari, ovu ružnu istinu i da možda nije zgodno to govoriti u ovom svečanom činu, ali je trenutak.
Trenutak je da vam kažem da mi kao bošnjački predstavnici podržavamo program i radićemo na realizaciji tog programa. Što se tiče Vlade Republike Srbije sa ovim kandidatom bićemo uzdržani. Nećemo glasati protiv. Smatram da ne bi bilo pošteno da jedan čamac koji ima 18 čestitih ljudi potopimo zbog onoga koji nije čestit. Hvala na pažnji.
Moj govor je imao za cilj da upoznam novu Vladu sa stanjem koje je dole i naveo sam neke činjenice. Nisam ulazio u detalje, ali je premijer u svom izlaganju rekao da za to nema osnova. Ima, postupci koji se vode pred sudom, o tome se radi. Ne bih sada da zamaram, ali ako hoćete da iznesem činjenice, ja sam razgovarao sa nadležnim ministrima i u Cvetkovićevoj Vladi i  u ovoj Vladi, a i sa vama sam, gospodine Vučiću, započeo tu priču, ali nismo je završili.
Prema tome, nije ovo ništa novo. Ako govorimo o Vladi, ja iznosim probleme i skrećem pažnju Vladi na te probleme i govorim i o onim stvarima koje nisu lepe. Ne moramo samo o lepim stvarima da pričamo. Ako glasamo za Vladu i za kandidate Vlade, treba da kažemo šta o njima mislimo. Za sve što kažem i što sam rekao danas postoje činjenice. Možda ću u drugom delu sednice pripremiti činjenice, pa da ih iznesem. Hvala na pažnji.
Poštovana predsednice, drage kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, uvaženi gospodine Vučiću, moja diskusija danas ovde i način, zbunjuje me tumačenje Poslovnika da u danu kada govorimo o izboru Vlade, ne možemo govoriti i iznositi činjenice koje se odnose na kandidate Vlade.
Ni u jednom trenutku nisam iznosio neke izmišljotine ili uvrede na osnovu bilo kog kandidata, ali sam samo izneo činjenice koje su iznele u javnost i koje postoje u Novopazarskom sudu, izjava Ertana Gegića, optuženog za ubistvo našeg odbornika Ruždija Durovića, izjava Ismeta Ravnovića, koji je optužen za kidnapovanje maloletnog deteta, izjava Barija Beganovića iz Prijepolja, bivšeg koalicionog partnera tog kandidata o kome govorimo i postupak koji se vodi pred nadležnim sudovima za organizovan upad i nasrtaj na mene lično, mojim službenim prostorijama od 17. januara 2009. godine i postupak koji vodi SDA Sandžak pred nadležnim sudovima.
Znači, nisu to stvari koje ne postoje, to su činjenice.
Međutim, sve ovo ima za cilj da se ne bavimo pojedinačnim slučajevima, nego da skrenem pažnju Vladi Republike Srbije, cilj svega ovoga jeste da skrenem pažnju javnosti u Srbiji da na terenu u Sandžačkim opštinama pred sudovima postoji nejednakost, nisu jednaki pred zakonom oni Bošnjaci koji su miljenici vladajućih partija i na njenim su listama i svi ostali građani, od novorođenčeta, pa do učenika srednjoškolaca, studenata i svi oni funkcioneri, bilo da su predsednici opštine, narodni poslanik ili ministar.
Moj je cilj da skrenem pažnju Vladi na to, ne da prikrivam, pa kad se zakuva, da kažem, šta ćemo sada. Ovo je jedna vrla opasna pojava u društvu.
Ne možemo da dozvolimo da istoj zemlji jedni Bošnjaci imaju veća prava, a ta prava dobijaju ekskluzivno samo zato što u tim političkim strankama, na njenim listama, kada budu izabrani imaju zadatak da svaki legitimni bošnjački zahtev napadnu, omalovaže i da ne proglase da je usmeren protiv Srba, Srbije, protiv međunacionalnih odnosa.
Ja to želim da kažem, jer to je opasna pojava.
Opet ponavljam, razgovarao sam i sa nadležnim ministrima i na sednicama Vlade iznosio, na žalost, ništa nije promenjeno.
Radi se o preko 100 teških krivičnih dela među kojima ima određeni broj nerasvetljenih ubistava i to u bliskoj prošlosti, u zadnjih nekoliko godina, a ako ne možemo o tome da govorimo u parlamentu, moje diskusije na Vladi nisu dale rezultate, šta onda treba građani da učine?
Mogu da vam kažem, činjenica da ako građani nemaju kome da se žale, ona pojačava patnje ljudi.
Znam da vam nije, vidim da ljudi uglavnom ne žele da čuju ovo.
Meni je najvažnije zbog onih koji su preneli na izborima svoj legitimitet na mene, da prenesem ovom visokom domu i da zamolim Vladu koja će danas biti izabrana da poradi na tim stvarima, da otkloni tu lošu pojavu, da imaju Bošnjaci jednu gde su lojalni u vladajućim partijama, lojalni režimu, da imaju viša prava i povlašćeni položaj pred sudom i svi ostali građani Bošnjaci koji imaju status sumnjivog lica. To je neprihvatljivo.
Očekujem, bez obzira na sve, da će ova Vlada, posebno zbog činjenice da smo krenuli evropskim putem, od 21. januara pa na ovamo nove su okolnosti i nadam se da, bez obzira na sve, će neko od ozbiljnih ljudi barem sutra da uzme stenogram i saslušati sve ovo, pročitati i preduzeti određene mere da se ove stvari uklone.
Ne vidim uopšte razlog zašto bi se ovako neprijatne stvari gurale pod tepih, jer je ovo mesto ili možda treba da pričamo preko medija? Istina je, to vam nisam rekao, ljubimci režima koji su rezervisani ovde da omalovaže svaki legitimni zahtev Bošnjaka, ako njih napadnete, onda imate orkestriranu paljbu svih medija u Srbiji. Nedaj bože kada bi neko napao da vređa Patrijarha, Pravoslavnu crkvu, Vojsku, državu, Akademiju nauka. Ne bi burnije reagovali mediji protiv njega nego ako napadne te konstantne ljubimce režima od DOS-a do danas. Hvala na pažnji.
Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam saslušao sve diskusije, i juče i danas. I, zaista smo čuli mnogo konstatacija vezano za stanje u našoj zemlji. Teška ekonomska situacija, teška socijalna situacija i mnoge druge bolesti koje su u stvari razlog ove maratonske dugogodišnje tranzicije, kroz koju prolazi naša zemlja.

S jedne strane, svi su govorili tačno i svi su izrazili žaljenje prema stanju u kome se nalazi i zemlja i građani. S druge strane, čuli smo i videli, dobili smo i amandmane koji u stvari pokušavaju da usaglašavanje strukture oporezivanjem derivata nafte izvršimo smanjenje akciza. To slatko zvuči. Međutim, to izgleda podseća kao kada bi jednog teškog hroničnog bolesnika sa malignim infiltracijama pokušali da izlečimo slatkim sirupima ili infuzijom glukoze.

Vlada se opredelila za malo efikasnije mere. Ovo je dosta bolno, međutim, pokazalo se za ovakve teške bolesti, i uopšte da su gorki lekovi mnogo efikasniji.

Mi kao odgovorna Vlada smatramo da je u ovakvom stanju, jednostavno, ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, hemoterapija za lečenje ovoga svega. Toliko i hvala vam.
Danas imamo Predlog, Nacrt zakona o izmeni Zakona o akcizama. Razlozi za donošenje ovog zakona jesu dalja postepena harmonizacija akcizne politike sa propisima i standardima EU i obezbeđivanje stabilnijeg priliva sredstava od akciza na derivate nafte u republički budžet.
Nekoliko praktičnih brojki, mogu da kažem da se radi o izjednačavanju akcize na derivate nafte. Predlaže se da se na derivate nafte akciza plaća u sledećim iznosima, i to: na sve vrste motornih benzina 49,50 dinara i sve vrste dizel-goriva 37 dinara po litru. Ključni, ovde, ovim novim zakonom, postižemo nekoliko najvažnijih praktičnih stvari. Prvo i prvo, to je naša obaveza na našem evropskom putu da usaglasimo akciznu politiku sa standardima EU. Dakle, da damo jednake mogućnosti svim.
Istina je, povećanje akciza će postepeno da dovede do povećanja cene goriva. Međutim, istovremeno iz tih sredstava, tog minimalnog povećanja, dolazi do jačanja našeg republičkog budžeta, čime ćemo omogućiti da imamo pozitivan odraz na obdaništa, škole, penzionere i druge primaoce te vrste pomoći. Toliko.
Ja sam vas pažljivo saslušao. Ima jedna narodna izreka: "Ne možemo da imamo i jare i pare". Jedan od ključnih ciljeva akcizne politike je zaštita domaćeg tržišta. Tada kada je doneta ta odluka vezano za te, što kažete, nekvalitetne derivate nafte, urađeno je sa ciljem zaštite domaćeg tržišta, međutim, nas ne tera niko da ovo radimo. Mi smo kao Vlada dužni da izvršimo harmonizaciju naše akcizne politike sa EU. To je prva stvar.
Druga stvar, vaša poređenja koja ste dali za susedne zemlje, mogu da vam dam jedan primer. Kada je gorivo bilo u bivšoj Jugoslaviji marku, u Turskoj je bilo dve marke, ali zato Turci prave 2.000 kilometara puta godišnje.
Sledeća stvar, sredstva povećanja na koje se odnosi, mislim da možete da pričate da vi kao poslanici političke stranke možete da utičete na to gde će biti usmerena sredstva – ova sredstva se odnose na saniranje izvesnih problema, kako ste rekli, u penzionom fondu, dečijoj zaštiti i drugim korisnicima te pomoći. Dakle, što se tiče akcizne politike, inicijativa je vaša da utičete svakako. Pažljivo ćemo saslušati vaš predlog. Tu sam da čujem i da prenesem Vladi vaš predlog. Uglavnom, Vlada nije pokrenula ovaj postupak zbog ucena, nego zato što je sama odgovorna i dužna je da usaglasi akciznu politiku sa EU. Toliko.
Zahvaljujem, gospodinu Iliću, i cenim vaše iskustvo i velike rezultate koje ste vi učinili na putnoj infrastrukturi dok ste bili ministar. Cenim i vašu diskusiju. Jedini ste dotakli mnoga pitanja, mnoga stvarna pitanja, koja muče svakog građanina. Nema nijedne primedbe na vaše izlaganje, ali pitanje je kako da se sve te praznine popune.
Ovde se radi o toliko malim povećanjima, to su minimalna povećanja, koja će dati na državnom nivou veliki doprinos iz kojeg ćemo moći da rešavamo ova pitanja o kojima ste vi govorili. Za gledaoce i za sve poslanike, koji možda nisu upućeni, radi se o minimalnim povećanjima sa kojima vršimo usklađivanja. Moram da vas ispravim, ne postoji taj čovek, nema ta adresa, koji nas je ucenio. Mi sami, svesni naše obaveze, vršimo usklađivanje akcizne politike. Toliko.
Pažljivo sam vas saslušao, ali je ovde jedno pitanje, istina, u vašoj diskusiji ima puno tačnih stvari, međutim, u poslednjem delu protivurečite sami sebi. Rekao sam da je jedan od razloga za promenu ovog zakona, u stvari, uvođenje principa ravnopravnosti na tržištu derivata nafte. Mi smo pre nekoliko meseci pokušali svojom akciznom politikom da zaštitimo, to u stvari i jeste jedna od funkcija te politike, domaće tržište i time smo doveli u neravnopravan položaj druge uvoznike nafte i distributere.
Međutim, na ovaj način se uvodi princip ravnopravnosti na tržištu derivata nafte. Ponavljam, radi se o vrlo malim, sitnim, zanemarljivim povećanjima koja će u globalnom delu na državnom nivou da donesu izvestan dobitak i stabilizaciju naših prilika u nekim pitanjima našeg društva. Ne možemo imati i jedno i drugo. Rekao sam narodnim jezikom, ne možemo imati i jare i pare. Radi se o akciznoj robi, ne radi se o ceni mleka, ne radi se o ceni hleba, to su u stvari derivati nafte. Svi u svetu to rade, pa i mi.
Čuo sam mnogo vaših kritika. Međutim, sećam se nekih vlada Republike Srbije kada smo kupovali po vrlo skupim cenama benzin u flašama od koka-kole, u plastičnim flašama, u kantama, kada nije bilo benzina na benzinskim pumpama. Ovo je jedan od naših pokušaja, bez pretnji i ucena sa strane, da sami ispravimo svoje greške. Vlada je pokušala da zaštiti NIS, da zaštiti 49%. Međutim, doveli smo u neravnopravan položaj druge distributere i danas pokušavamo ovim zakonom to da ispravimo. Toliko.
Uvaženi poslanici, Vlada je dala svoj konkretan predlog, vezano za sva tri sporazuma. To je sve u kontekstu našeg otvaranja prema svetu. Očekujemo da čujemo mišljenja poslaničkih grupa i svakako predlažemo da se ovi sporazumi usvoje.
Zahvaljujem se poslanici Donki Banović na jednom iscrpnom obrazloženju ovog predloga zakona. Mogu da kažem da smo mi kao Vlada imali u vidu tekući život. Kao što znate, naši turisti putuju u Tursku, studenti putuju, bolesnici se leče u najsavremenijim klinikama u Turskoj. Ovaj zakon ima za cilj samo da pomogne građanima koji već koriste svoja prava, svoje mogućnosti i istražuju nove mogućnosti, da to rade na mnogo lakši način.
Istina je, ako se vratimo, ima tu nekih razloga, ima nekih ranijih dugova, neraščišćenih računa, međutim, što se tiče pitanja dostojanstva naših građana, imamo u vidu da je naše dostojanstvo najviše povređeno time što naši mladi ljudi ne rade.
Turska je među dvadeset najrazvijenijih zemalja u svetu. Što se tiče izgradnje infrastrukture, treća je u svetu. Mi želimo da iskoristimo njene mogućnosti, posebno u vreme naše poslovne saradnje, odnosno slobodne trgovinske razmene sa Rusijom, Belorusijom, zemljama CEFTA, da pomognemo i da omogućimo, da zainteresujemo turske investitore da ulože svoj novac ovde i da koriste tu dijagonalnu kumulaciju porekla roba, da njihov novac dovedemo ovde, uposlimo naše mlade ljude, da ti mladi ljudi počnu da rade, zarađuju i da steknu hrabrost, da se žene, udaju i formiraju svoje porodice, da sprečimo odlazak mladih ljudi iz nerazvijenih opština u razvijene.
Iskreno da vam kažem, kao kopredsedavajući Komisije za ekonomsku saradnju sa Turskom imam mnogo razgovora na svim nivoima i vidim da nisu ni oni mnogo zainteresovani, njihov politički vrh, za sklapanje tih sporazuma. Ali, život ide ka tome. Ako već imamo od 1. septembra, ako je stupio na snagu Zakon o slobodnoj trgovini, mi smo imali obavezu da omogućimo tim našim budućim strateškim partnerima, kada ulože svoj novac u Srbiju, bilo milion ili sto miliona evra, da dođu bez čekanja na aerodromu ili da ne budu vraćeni sa aerodroma. Znači, predlog naše vlade jeste u susret životu.
Druga stvar, kada govorimo o svim tim političkim pitanjima, mi dajemo ekonomski odgovor na sve političke probleme. To je pokušaj. Svakako, mi smo tu da uvažimo vaše mišljenje, ipak vi ste predstavnici naroda, vi ste poslanici i ja ću svaki vaš predlog preneti Vladi. Hvala.
Ovde su Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija, Žarko Milićević, mlađi savetnik i gospodin Stojadinović, pomoćnik ministra energetike.