Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/8745">Sanja Čeković</a>

Govori

Gospodine predsedniče, poštovani ministri, diskusija oko budžeta koja traje od juče nekako je usmerena ka jednom rešenju koje govori sve. Poslanik koji govori da je budžet realan kao da je sve rekao i kao da je sve realne probleme ekonomske u Srbiji rešio. Oni drugi koji ne smatraju da je realan, nego da je nerealan, oni onda ulaze u neku priču – ko je kriv i šta je kriv? Prateći budžet i raspravu o budžetu mi nismo došli do zaključka da ovaj budžet rešava realne probleme naših građana u Srbiji.
S obzirom na moje jako kratko vreme, baviću se isključivo jednim problemom koji je najviše zastupljen u svim domovima i u svim porodicama u Srbiji, a to je problem nezaposlenosti. On se meri procentima od 20 do 30%, zavisi ko meri, a u broju to dolazi od 800 do milion ljudi. Zakoni koji su prethodili budžetu, koji su bili uslov da se ovaj budžet kao realan-nerealan napravi, su zabranili, onemogućili zapošljavanje u javnom sektoru u naredne dve godine.
Sada kada bismo zamislili situaciju da se nama poslanicima ili našim poslaničkim klubovima obrati dvoje mladih ljudi, koji su po zanimanju jedan lekar, a jedan profesor, da kažu – hajde, gospodo poslanici, objasnite nam kada ćemo se mi zaposliti, kako i na koji način ćemo početi svoj život, mi bismo verovatno lekaru rekli – kreni u privatno preduzetništvo, sluteći po svemu ovome što piše u budžetu, pa se bavi, ne znam, igraonicom. Šta bismo rekli profesoru? Da se bavi kozmetičkim salonom.
Suština problema je što u porodici mladi ljudi ne vide kada će se zaposliti, a stariji koji su negde u periodu od pet do 10 godina do penzije zebu i plaše se da će ostati bez posla.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo kolege poslanici, zakon koji danas razmatramo, kako ga je i sam predlagač nazvao, jeste leks specijalis Zakona o zdravstvenom osiguranju dece, porodilja i trudnica. Zašto mi danas raspravljamo takav zakon? Šta je uzrok da se Zakon o zdravstvenoj zaštiti i rešenje u Ustavu u članu 68. do sada nije poštovalo i ova grupacija osetljivog stanovništva do sada nije mogla da ostvari zdravstvenu zaštitu? Mislim da smo toga svi svesni.
Fondovi zdravstvenog osiguranja u Srbiji nisu imali redovne prihode od doprinosa za zdravstveno osiguranje. Doprinosi za zdravstveno osiguranje se izdvajaju prilikom isplate zarada, dakle, ličnih dohodaka zaposlenih u preduzećima i u privatnom i društvenom sektoru. Sam podatak da veliki broj preduzeća nije uplaćivao doprinose zdravstveno osiguranje govori o tome da se i već stečena prava po prethodnom zakonu nisu realizovala.
Osnovno pitanje našeg poslaničkog kluba je – kako ćemo i ovaj zakon realizovati, kako ćemo uspeti da sada ove kategorije stanovništva namirimo sa zdravstvenim osiguranjem? Da li ćemo uspeti da u fondovima obezbedimo taj novac? Da li ćemo to uspeti upošljavanjem ljudi u Srbiji? Da li ćemo to uspeti boljim ekonomskim i privrednim aktivnostima ili postoje neka sredstva koja će se u iznosu od 500 miliona, koliko je pomenuto u obrazlaganju zakona, odvojiti i dati fondovima na raspolaganje?
Svakako da je ovakva tema koja je danas u Skupštini celo jutro od svih poslaničkih grupa podržana, ne može ni jednu poslaničku grupu opredeliti da glasa protiv, ali može postaviti ključna pitanja, a ključno pitanje je – odakle novac za primenu ovog zakona? Zašto u ovom trenutku mi obuhvatamo tri kategorije stanovništva? Jesu osetljive i svi smo na te kategorije stanovništva vrlo odgovorni i emotivno vezani. Ali, šta ćemo sa ostalim kategorijama? Kada ćemo njih obuhvatiti zakonom i kada će svi u Srbiji imati osnovno pravo na zdravstveno osiguranje? Hvala.
Gospodine predsedniče, poštovane kolege, potrebu formiranja Odbora za stabilizaciju i pridruživanje poslanički klub Zajedno za Srbiju apsolutno podržava i smatramo da je u ovom trenutku neophodno imati takav odbor koji će pomoći Srbiji da što pre i na što bolji način, kvalitetniji način završi sve što su naše obaveze prema Evropi.

Ono što mi ne možemo podržati i zbog čega ću tražiti da mi objasnite, kao predlagač, šta se desilo, a to je da poslanički klub Zajedno za Srbiju, koji broji sedam poslanika, nema svog predstavnika u odboru koji ima 15 članova. Zašto nemamo predstavnika? Kojim aršinima, kojom matematikom, kojim količnikom ste delili i da li smatrate da poslanički klub Zajedno za Srbiju ne bi dao svoj doprinos u ovom izuzetno važnom odboru?

Zamolila bih vas da mi date odgovor, pa će od vašeg odgovora zavisiti i moja dalja diskusija. Hvala.
Očekivala sam da će vaše objašnjenje biti takvo da mi neće dati odgovor. Mi u ovome vidimo da vi prosto niste želeli da sve poslaničke grupe uključite u rad ovako važnog odbora. Ne znamo da li ste raspodelili na veće Evropljane, manje, srednje, niže, više, ali ni jedan razlog da poslanički klub ZZS ne bude u sastavu ovog odbora ne postoji, ni jedan razlog.

Gospodine predsedniče, količnik sa 15 članova od 250 poslanika se vrlo lako izračuna. Mi u ovom trenutku ne želimo da utičemo na nijednu poslaničku grupu da se oseća neprijatno jer ima svoje članove. Mi želimo da kažemo vama da niste postupili demokratski i onako kako treba da postupi predsednik parlamenta koji poštuje sve poslaničke grupe na jednak način. Ovaj parlament ne postoji od kako ste vi predsednik parlamenta, postoji dugi niz godina i u najtežim vremenima 90-tih godina mi koji smo tada bili poslanici smo uspeli da se sa jakom većinom izborimo da ispoštujemo svaku poslaničku grupu.

U ovome vidim vašu lošu nameru i vaš nekorektan odnos prema nama, a ne znam čime smo mi to izazvali. U vašu dobronamernost ne verujem. Verujem u nešto što se zove nedemokratski princip prilikom podele članova odbora u okviru ovog odbora.
Vaše objašnjenje me učvrstilo u činjenici da nemate demokratske principe. Vi mene sada vraćate na broj poslanika, kao da mi nismo videli predlog da su poslaničke grupe koje imaju isti broj poslanika ili za razliku jedan, dva, dobili člana odbora i vraćate me u neku priču u kojoj neću da učestvujem. Ne želim u ime poslaničkog kluba ZZS da se zameram ni jednom poslaničkom klubu, a po predlogu se vidi da ovde članove nemamo mi i da nema članove LSV, što je svakako njihova odluka kako će se poneti.

To što vi meni kažete da mi možemo da budemo posmatrači u odboru koji će raditi, to nije ništa novo. Odboru mogu prisustvovati svi poslanici. Predsedniče, gde vam je ta demokratska volja da ispoštujete sve poslanike i poslaničke grupe?

Vraćanje na priču da smo mogli amandmanski da reagujemo, pa može amandmanom, može mojim govorom, može našim neglasanjem, ali gde je tu vaša volja? Gde je tu vaš dopis poslaničkom klubu ZZS, gde kažete – gospodo iz poslaničkog kluba, mi imamo 15 članova, ne možete dobiti ovo, koeficijent je toliki, dođite da razgovaramo, pa ćete deliti člana, imaćete zamenike itd? Niste me ubedili, niste verovatno ubedili ni većinu poslanika, jer po principu u Srbiji ko dobije, taj se ne ljudi, a ko ne dobije, taj se ljuti. Loši su vam principi, gospodine predsedniče.
Količnik je količnik, a vi sada nama ponovo spočitavate amandman. Zašto se vi kao predsednik Skupštine niste obratili poslaničkom klubu ZZS i rekli – pripada vam, ne pripada vam, izvukli taj količnik, pa onda o njemu da raspravljamo? Prosto, ta mazna diskusija sa kojom vi hoćete mene da ubedite prosto ne ide.

Volja, demokratski principi su srušeni u određivanju članova ovog odbora i to je fakat. Na to ste uticali vi. Ja razlog ne znam, ali jedna cela poslanička grupa je preskočena. Petnaest se deli na sve brojeve, pa kada se ti brojevi dobiju, onda se oni opredeljuju. Da ne bih sada ulazila u detaljisanje po ovom predlogu, jer ponavljam, mi nemamo ništa protiv ostalih poslaničkih grupa i protiv poslanika. Imamo protiv vašeg nedemokratskog principa. Dakle, ulogu predsednika parlamenta u rasporedu članova Odbora za stabilizaciju i pridruživanje niste uradili na demokratski način, kako dolikuje predsedniku parlamenta.
Gospodine predsedniče, poštovani ministri, diskusija oko budžeta koja traje od juče nekako je usmerena ka jednom rešenju koje govori sve. Poslanik koji govori da je budžet realan kao da je sve rekao i kao da je sve realne probleme ekonomske u Srbiji rešio. Oni drugi koji ne smatraju da je realan, nego da je nerealan, oni onda ulaze u neku priču – ko je kriv i šta je kriv? Prateći budžet i raspravu o budžetu mi nismo došli do zaključka da ovaj budžet rešava realne probleme naših građana u Srbiji.
S obzirom na moje jako kratko vreme, baviću se isključivo jednim problemom koji je najviše zastupljen u svim domovima i u svim porodicama u Srbiji, a to je problem nezaposlenosti. On se meri procentima od 20 do 30%, zavisi ko meri, a u broju to dolazi od 800 do milion ljudi. Zakoni koji su prethodili budžetu, koji su bili uslov da se ovaj budžet kao realan-nerealan napravi, su zabranili, onemogućili zapošljavanje u javnom sektoru u naredne dve godine.
Sada kada bismo zamislili situaciju da se nama poslanicima ili našim poslaničkim klubovima obrati dvoje mladih ljudi, koji su po zanimanju jedan lekar, a jedan profesor, da kažu – hajde, gospodo poslanici, objasnite nam kada ćemo se mi zaposliti, kako i na koji način ćemo početi svoj život, mi bismo verovatno lekaru rekli – kreni u privatno preduzetništvo, sluteći po svemu ovome što piše u budžetu, pa se bavi, ne znam, igraonicom. Šta bismo rekli profesoru? Da se bavi kozmetičkim salonom.
Suština problema je što u porodici mladi ljudi ne vide kada će se zaposliti, a stariji koji su negde u periodu od pet do 10 godina do penzije zebu i plaše se da će ostati bez posla.
Hvala. Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, kolege poslanici, u okviru jako malo vremena koje je ostalo mojoj poslaničkoj grupi, htela bih da skrenem temu na nešto o čemu nismo razgovarali.
Ono oko čega smo se složili da je rebalans nastao kao rezultat loše procenjenog budžeta, odnosno velikog smanjenja prihoda. Da to ne znači da se neće ponoviti, Fiskalni savet u svojoj oceni rebalansa nam to nagoveštava u tri stavke. Fiskalni savet kaže da po njihovoj proceni rebalansom budžeta planirani prihodi će biti manji za 15 milijardi. U istom tom izveštaju oni kažu da će rashodi biti veći za 100 milijardi i procenjuju da javni dug može da raste po njihovoj proceni i do 65%. To su elementi koji u istom trenutku kada usvajamo rebalans stvaraju veliku mogućnost da rebalans ima i svoj rebalans.
Ono što je dobro i što Fiskalni savet svakako podržava, to su reforme koje će se desiti u javnom sektoru, preduzećima, u samoupravama, u državnim i javnim preduzećima, ali to je period koji nas očekuje i koji po prirodi stvari realizacije tih problema mora trajati par godina.
Ono što je mene, takođe, u celoj ovoj raspravi vrlo zabrinulo je da mi jedino od poreske uprave očekujemo prihode. Dakle, mi na onaj privatni sektor koji do sada plaća redovno poreze, doprinose i svoje obaveze, očekujemo još jedan pritisak preko prinudne naplate, a istovremeno iz ove sale, sa skupštinske govornice, šaljemo im poruku da je nekada, negde, u nekom trenutku neko odlučio, na primer za firmu "Putevi Srbije", da oni ne plaćaju PDV.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Znači, mi moramo biti korektni prema poreskim obveznicima. Ne možemo jednima uzeti sve i da ljudi plaćaju porez i PDV podižući kredite i trenutne pozajmice, a da prema nekima budemo bez ikakvog zakonskog osnova blagi i popustljivi.
Zahvaljujem.
Tražim podršku poreskim upravama. Vi znate da one uvek najveći deo poreskog sistema ponesu. Česta promena zakona, njihovih informativnih mogućnosti, kadrova, ljudi, često se žale i na mali broj ljudi, plate im nisu značajne, ali morate im pomoći da programski oni to dobro odrade.
Imamo situacija kada je prinudna naplata u poreskim upravama, već 15 dana po isteku meseca krenu opomene ko je platio, ko nije platio, sadrži se u iskazivanju samo jednog računa. Mislim da bi se tehnički moglo opremiti da poreske uprave, kada se obraćaju poreskom obvezniku, imaju kompletne podatke na svim računima, jer često puta se desi da negde dođe do preplate, negde do minusa, da bismo im umanjili mogućnosti da im se na obaveze koje su u minusu, dakle, nisu na vreme plaćene, radi kamata, a na određenom računu imaju preplatu. Mislim da ste shvatili šta hoću da kažem. To je jedna sistemska stvar, poreskog obveznika po matičnom broju i po PIB obraditi na takav način da kada mu se šalje opomena, on ima celovit pregled svih svojih računa koji postoje u poreskoj upravi. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poslanička grupa Zajedno za Srbiju, podnela je amandman na ovaj član zakona, kao i uostalom gotovo sve poslaničke grupe.
Zbog javnosti moramo objasniti da ovaj član 23. ima različitih gledanja, ali se svi slažu da paušal treba da ostane i da ne treba praviti iznimke. Šta smo mi hteli svojim amandmanom. Mi smo hteli da kažemo da iznos od šest miliona dinara koji limitira mogućnost paušalnog vođenja knjiga, kao specifičnog načina knjiga odnosno najlakšeg načina knjiga treba da ostane kao jedino merilo.
Nismo hteli da ulazimo i da mi procenjujemo koje delatnosti mogu, koje ne mogu. Ako smo se odlučili za paušal, onda ga dajemo svima, a ako se ta granica od šest miliona u nekim prometima godišnjim pređe, onda se automatski prelazi na vođenje knjiga, a ako postoji sumnja da neko ko vodi knjige, tih šest miliona prikazuje na ovakav ili onakav način, pa da li to bili advokati, da li to bili stomatolozi, da li to bili revizori, postoji finansijska policija, koja prateći dnevne promete upravo tih delatnosti, može to da ustanovi.
Dakle, nemojmo da budemo mi neko ko će određene delatnosti i određene profesije unapred odrediti za nekoga ko ne pokazuje poslovanje na pravi i na zakonit način. Advokatske kancelarije, kao i ordinacije zubarske i bilo kojih zdravstvenih delatnosti mogu da bude veće i manje. U advokatskoj kancelariji može da rade po 10 advokata, može da radi i jedan, koji eventualno ima pripravnika i koji u nekom malom mestu nema toliko mnogo predmeta i toliko veliku naplatu i toliko visoku apanažu kao možda neko drugi. Dakle, naše stanovište je da ne diskvalifikujemo nikoga, da svakome omogućimo da vodi knjige paušalno ako ne prelazi šest miliona dinara.
Ono što još zameram ja i moja poslanička grupa ovom predlogu i članu 23. je što smo ponovo napravili diskriminaciju kod radnji i kod angažovanja porodice. Ranijih godina paušalci su mogli da budu i oni privrednici i preduzetnici koji su imali male radnje. Oni su po principu uvek bili paušalci, jer mala radnja znači i mali promet, a njena opremljenost je mnogo puta govorila upravo o njenom prometu.
Sada opremljenost radnje potpuno izuzimamo i hoćemo da kažemo da jedna trgovinska radnja, koja na primer ima četiri frižidera i u njima ima mleko, ima prerađevine, ima sladoled, može da zaradi jednako odnosno da bude poistovećena sa onom radnjom koja od opreme nema frižidere i koja može da prodaje hleb i keks. Dakle, vrlo je interesantna ta postavka da li te dve radnje mogu da imaju identične pazare i da li se one mogu poistovetiti.
Činjenica da u malim trgovinskim radnjama je uvek angažovana porodica, upravo govori o tom porodičnom biznisu. U porodici se često otvori trgovinska radnja, čiji je vlasnik sin, ćerka, dakle neko od članova porodice, a roditelji koji su već u godinama ili su u penziji, na izvestan način pokušavaju da im pomognu, da ne bi baš za sve poslove angažovali ljude koje treba da plate, jer promet tih radnji i profit koji oni ostvaruju u tim radnjama nije dovoljan da bi se angažovao neko više od porodice.
Mi smo konačno videli da naš predlog nije prošao, ali smo videli i zaključili da ste shvatili amandman na član 23. poslanika Babića i u principu smo zadovoljni. Ideja je prošla i zbog javnosti, paušalci će biti samo oni koji promet ostvaruju do šest miliona. Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, ja bih se po mom trebala vratiti na temu. Sve što je do sada pričano, čini mi se da zaobilazi glavnu temu, a glavna tema je da nas je ministar finansija Mlađan Dinkić danas obavestio da je deficit veći od planiranog. On nam je rekao i razloge, on nam je rekao i uzroke i ono što sada pokušavamo da radimo je da nađemo način kako da se smanji deficit koji je u Srbiji otišao mnogo izvan planiranog budžeta.
Razloge zašto je deficit toliki ministar je našao u padu prometa u trgovini na malo. Onda je rekao da su prihodi mnogo pali upravo zbog toga što se i povezuje. Rekao je da je jako nizak standard građana i da se pokrenula siva ekonomija.
Prilikom povećavanja stope PDV sa 18% na 20% svaki ekonomista je znao da će to ostaviti veliku posledicu na promet, pogotovo na promet na malo. U zemljama koje se nalaze u ovakvoj ekonomskoj situaciji, svaka povećanja stope poreza na promet dovodi do pada prometa. Kada padne promet, onda se uzroci traže u lošoj ekonomskoj situaciji stanovništva i stanovništvo u tom slučaju kreće da se snabdeva na sivom tržištu, odnosno buvljaci postaju mesto gde se obavlja trgovina kao nekad.
Ponuda današnjih zakona u Skupštini Srbije je jedan od rešenja koje nudi ministar. Dakle, on je današnjim zakonima ponudio da deficit smanji za izvestan procenat, za izvestan iznos, a nakon toga je rekao da je druga mera štednja, a treća mera je rebalans budžeta. Pošto smo svi, nadam se, svesni da je deficit veliki i da dovodi zemlju u veliku ekonomsku opasnost, na nama je bilo danas da sugerišemo ministru i da međusobno razmenimo mišljenja da li predloženi zakoni mogu uspešno da smanje deficit koji je izvesno veliki i deficit koji zemlju može da dovede u izuzetno tešku situaciju.
Kada smo suštinski sagledali svi danas šta se u stvari predlaže zakonima, primetili smo da deficit pokušava u ovom trenutku da se smanji oduzimanjem prihoda koji su nekada pripali lokalnoj samoupravi, a lokalnoj samoupravi prepuštamo vrlo neizvestan zakon o porezu na imovinu koji će možda doneti prihode, a možda i neće.
Gospodine predsedniče, ministre Iliću, dame i gospodo poslanici, ministar Ilić je kroz predlog ovog zakona pokazao volju da sarađuje i da prihvati amandmane, što je dobro i što govori da ne postoji zakon koji se donese u ovoj skupštini da se ne može aktivnostima poslanika, na jedan određeni način popraviti.
Diskusije koje su do sada bile od strane predstavnika poslaničkih grupa su mi pomogle, a pogotovo diskusija gospodina Obradovića da potvrdi da u ovom trenutku nemamo zakon. Zakon koji smo imali je osporen na Ustavnom sudu. Pokušaj ministra Ilića se mora meriti kao dobra namera i potreba da se uredi ova oblast. Sama činjenica da u Srbiji imamo milion i 300 nelegalnih objekta govori da smo u neuređenoj državi.
Ukoliko bismo hteli politički da razgovaramo o ovoj temi vratili bismo se 20 godina unazad i pričali ko je kada i šta radio, ko je kada nudio na kakav način, ali bi zaključak uvek bio isti da do dana današnjeg nismo uspeli da izađemo u susret ljudima koji imaju nelegalne objekte. Odnosno, da nismo izašli u susret onim ljudima koji jedini stambeni prostor obezbeđuju upravo u takvim objektima.
Kada spomenemo ljude koji imaju svoje kuće u kojima žive, a nisu legalne onda se obavezno nadoveže politička priča da ima i objekata koji su poslovni prostor, da ima velikih zgrada itd. Ima, ali ako uvek budemo gledali na takav način onda nikada nećemo pomoći porodici da se sredi i nikada nećemo izaći u susret našoj deci da ono što im ostavimo naslede čisto i da im dajemo mogućnost da kada šire svoju porodicu, kada dobijamo unučad da to bude u našoj kući na jednom spratu, na jednom objektu koji je legalan.
Poslanička grupa Zajedno za Srbiju ne vidi nijednu lošu nameru u ovom zakonu. One propuste u zakonu koje smo videli smo pokušali da predočimo u svojim amandmanima. Dobra volja, kao što rekoh, ministra, na samom početku je bila ta da će izaći u susret amandmanima i sve one amandmane koji su dobri prihvatiće.
U budućnosti sigurno da je neophodan zakon koji će realizovati ovu oblast na način kako to rade sve uređene zemlje. Nadam se da više nećemo donositi zakone koji će imati neku primesu "lex specialis" i koji će biti određen datumima od – do. Nadam se da ćemo ući za ovih 20 godina parlamentarizma uspelo je da donesu dobre zakone i da ćemo se odvići od toga da svaki zakon po mogućnosti zaobiđemo neki član, po mogućnosti zloupotrebimo i da o tome pričamo.
Treba da poštujemo zakone, da zakoni budu uređeni na najbolji način, a ceni i poštuje nameru ovog zakona i ministra Ilića da izađemo u susret svima onima koji žive u nelegalnim objektima, koji nisu uspeli iz raznih razloga, a najviše iz finansijskih razloga da urede prostor u kome žive po zakonu.
Odluku na koji način ćemo se opredeliti kada bude dan za glasanje ćemo doneti kada čujemo vaš stav gospodine ministre o našim amandmanima. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, poštovani premijeru i ministri Vlade, meni je jako žao što po Poslovniku nisam dobila odmah reč za repliku, jer dogovor kod predsednika Markovića juče je bio da će se sednica voditi isključivo po Poslovniku.
Tomislav Nikolić je rekao da je Vuk Drašković neko ko se nalazi na optužnici Haškog tribunala, da on ima saznanja da je sve ono što gospodin Vuk Drašković vodi s pozicije ministra spoljnih poslova nešto što je prinuda, sila, ucena, jer postoji neko iz Haškog tribunala, poznat gospodinu Nikoliću, ko na taj način ucenjuje gospodina Vuka Draškovića. Tako sam shvatila izlaganje gospodina Nikolića.
Imam obavezu, kao poslanik SPO-a i kao potpredsednik stranke, da kažem da mi ta saznanja nemamo, da ta saznanja nema ni gospodin Vuk Drašković, da sam sasvim sigurna da to saznanje nemaju ni gospoda iz Vlade, ni predsednik države, jer u tom slučaju ne bi našli mesto u pregovaračkom timu gospodinu Vuku Draškoviću. Vi znate da je Vuk Drašković jedan od tri kopredsednika, dva kopredsednika, gospodin Drašković je treći u tom timu.
Na kraju, gospodin Drašković je danas u Briselu sa ministrima iz Evropske unije i sa njima razgovara, a predsednik Srpske radikalne stranke je u Haškom tribunalu. Šta je tu razlika, zaključite sami; da li postoje razlike i da li ceo svet, Evropska unija i svi ljudi sa kojima je Vuk Drašković razgovarao o Srbiji, o Kosovu, zaista misle da postoji to o čemu vi govorite.
Odlučno tvrdim, u ime SPO-a, da je Vuk Drašković 15 godina proveo boreći se protiv režima Slobodana Miloševića i najiskrenije protiv ideologije Srpske radikalne stranke. U tom smislu, možemo da budemo politički različiti, jer jesmo. To je naš stav. Vaš je stav da branite ideje svoje stranke, ali je nedopustivo da danas na ovoj sednici, sa ovakvom temom, izgovarate takve neistine. Hvala vam.
Neprimereno je da kažete za predsednika moje stranke i ministra spoljnih poslova da je jadnik. Gospodin Vuk Drašković nije jadnik. On je predsednik stranke i ministar spoljnih poslova. On je čovek koji je 15 godina na političkoj sceni, čovek koji je prošao najveću golgotu režima u kome ste i vi učestvovali. On je čovek koji najiskrenije radi ono što radi.
Mi nismo kadrovi DSS-a ni Vojislava Koštunice, mi smo koalicioni partneri, mi smo SPO, mi smo stranka koja ima identitet i mi smo spremni, kao i uvek od 90-tih do sada, da radimo isključivo za dobrobit ove države. Da li se to uklapa sa vašim viđenjem Srbije, o tome će odlučiti Evropa i svet.
Građani Srbije glasaju na izborima, a nakon tih izbora stranke koje dobiju glasove prave vladajuću koaliciju. Mi nismo uticali na izbor vladajuće koalicije. Mi smo, kao stranka kojoj je to bilo ponuđeno, ušli u vladajuću koaliciju. Imali smo određenu želju, ali tu želju nismo mogli uslovljavati, jer nismo bili najveća stranka u toj koaliciji. Želja i odluka SPO-a je da se vladajuća koalicija napravi sa DSS, G17 plus, SPO i DS.
Mi nismo odgovorni što do te koalicije nije došlo, ali smo vrlo odgovorno ušli u tu koaliciju i u ministarstvima u kojima učestvujemo radimo onako kako treba raditi za dobrobit Srbije i za čast ljudi koji su predstavnici SPO-a.
To što su napustili poslanici, gospodine Nikoliću, to je stvar poslanika i ljudi koji su otišli iz Srpskog pokreta obnove. Još jedanput da ponovim, to sam već jedanput rekla, svako ko je bio u SPO-u ikada u ovih 15 godina za mene je veliki čovek i cenim ga jer je podržavao ideju SPO-a, demokratsku ideju, ideju koja vodi Srbiju u Evropu.
Molim vas, ne vređajte gospodina Vuka Draškovića. Možete da mu zavidite, možete da želite njegove kvalitete, možete da razmišljate o čoveku koji se pokazao kao izuzetan čovek, možete politički da nam se suprotstavljate, ali nemojte tražiti mesto i aludirati na neke ružne stvari, na neke ružne institucije, jer Vuk Drašković je čovek kome je mesto u Srbiji, Vuk Drašković je predsednik moje stranke i Vuk Drašković je ministar inostranih poslova, koji danas ima izuzetno težak zadatak da brani Srbiju i da pokuša da je odbrani. Kada je Vuk Drašković u pitanju, imam veliko poverenje i nadam se da će se vratiti iz Brisela sa pozitivnim rezultatom.
Molim vas još jedanput, kao predstavnika velike stranke, kao predstavnika najveće opozicione stranke, kako to glasači kažu, imajte poštovanja prema drugim strankama i ne vređajte mog predsednika stranke gospodina Vuka Draškovića.
Poštovana gospodo, dame i gospodo poslanici, svakako da SPO podržava aktivnosti pregovaračkog tima i da ćemo danas glasati za taj izveštaj. To je početak pregovora. Ako budemo ozbiljni, sigurno ćemo i do samog pregovora doći sa željenim rezultatom.
SPO-u je veoma važno da je gospodin Ahtisari prihvatio izveštaj Kai Eidea da razgovori budu neposredni, što se u Beču i pokazalo kako izuzetno korisno i kvalitetno, jer u neposrednim razgovorima ljudi shvate šta su im suprotnosti na direktan način.
Za SPO u ovoj fazi pregovora je najvažnije da se izborimo za formiranje lanca novih opština na Kosovu i Metohiji, sa srpskom ili srpsko-nealbanskom većinom, pri čemu bi te opštine imale finansijsku, kulturnu, zdravstvenu samostalnost, kao i svoju lokalnu policiju. Opštine bi između sebe bile povezane, svakako, i u ekonomskom i kulturnom smislu sa Srbijom.
Moramo se izboriti da pravo Srba proteranih sa Kosova 1999. godine bude povratak, da se ti ljudi vrate, da li u ove srpske opštine ili u ove zaštićene zone koje smo predlagali da se naprave oko manastira i crkava kojih na Kosovu ima dosta. Svakako da se Srbima na Kosovu i Metohiji mora zagarantovati i državljanstvo. Srpski pokret obnove smatra da mora doći do povraćaja kompletne imovine koja je našim ljudima oteta, da li je ona u vidu zemlje, stanova, poslovnog prostora, preduzeća.
Tek po postizanju svega ovoga možemo početi razgovore o budućem statusu Pokrajine. Svakako će se naš pregovarački tim zalagati za kompromisno rešenje. Mi moramo sva legalna prava albanske većine da budu zadovoljena, a prava srpskog naroda da budu maksimalno zaštićena. Osnovu za to imamo u međunarodnom pravu i u Povelji UN.
Ako budemo išli ovim putem, ovim postupkom, sasvim sam sigurna da u Srbiji ne može doći do drugog rasporeda i događaja ovog zaista teškog pitanja.