Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je prethodna govornica počela da govori, rekoh, rodi se nešto hrišćansko u njoj, čestita slavu i posle toga sam zaista mislila da neće, prosto zbog samog početka, na kraju izgovoriti ovakve neistine.
S obzirom da je SRS danas insistirala na izjavi koju je dao Vlajko Senić, potpredsednik SPO-a, da se otkrije istina, evo i ja sa ove govornice molim ministra policije da proveri da li su Vuk Drašković i njegova supruga Danica Drašković naručili ubistvo i da li se može verovati čoveku, Branku Đuriću, koji je učesnik, dokazano je, ubistva na Ibarskoj magistrali. Samo jedan mali detalj iz ovoga, 400.000 evra, evri nisu postojali tada. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj sudnici koja sudi već duže vreme, pominjao se i SPO i želim samo da postavim jedno ključno pitanje oko SPO, vršenja vlasti u Beogradu i Radoslav Jović kao kandidat SPO-a za predsednika opštine Kraljevo 1997. godine i sada.
Da pitamo šta je tu problem sa vršenjem vlasti u Beogradu, kada u periodu nakon vršenja vlasti SPO, dakle ne samo SPO nego i DS i DSS, republičku vlast u ovom parlamentu, kada sam i ja bila jedan od 45 poslanika SPO, dakle većinski deo u ovom parlamentu imala je SPS i SRS. Šta je to tada nedostajalo da ne gonite ljude iz SPO za koje kažete da u Beogradu nisu vršili vlast na pošten način.
Dakle, ako ste imali te podatke, činjenice, konstatacije, optužnice i presude, koliko vidim u tom periodu, trebali ste da pokrenete sudski postupak da bismo dokazali da li je sada već potpredsednik Skupštine Srbije, koji je tada bio gradonačelnik Beograda i mnogi drugi viđeni ljudi iz SPO, uradili nešto protivzakonito i protivzakonito se obogatili i iskoristili.
Taj period ste propustili, i danas, u 2005. godini, vraćamo se ponovo na period vršenja vlasti SPO u Beogradu, što mislim da je politički nedosledno i da ne bismo smeli u tako dugom periodu da se bavimo neistinama i opterećujemo SPO nečim što nije dokazano.
Što se tiče dr Jovića, dugogodišnjeg člana SPO i predsednika opštine, koji je u dva mandata dobio to mesto voljom građana njegove opštine, reći ću vam samo, bez obzira na sva dešavanja u ovom trenutku u SPO, bez obzira na činjenicu da su Radoslav Jović i osam poslanika SPO napustili stranku zbog neslaganja u nekom programskom delu još u martu mesecu, da je SPO je ponosan na pobedu gospodina Radoslava Jovića, na pobedu gospodina Veroljuba Stevanovića, jer to su ljudi koji su od 1990. godine nosili ideju SPO i pokazali da sa tom idejom Srbija može da krene napred, da Srbija može da krene ubrzanim putem ka Evropi.
Svaki čovek koji je ikada bio u SPO, a ne tako dugo i pošteno i čestito kao Radoslav Jović, jeste ponos SPO. Ono što se sada dešava u Kraljevu, što se pokušava da se sakupe potpisi koji će osporiti validnost ili loš rad gospodina Jovića, neka budu na legalan i pravni način sakupljeni, neka sud kaže svoje mišljenje o tome, neka se demantuju tvrdnje gospodina Jovića da su na tim spiskovima ljudi koji nisu živi.
Ukoliko je tako, SPO u ovom trenutku može samo da kaže: svakog čoveka koji je za ovih 15 godina bio član SPO, sa ponosom se sećamo i sa ponosom pominjemo.
SPO je imao takve kadrove i imaće ih, da će Srbija na narednim izborima poželeti da SPO dobije još bolji procenat i rezultat, da bi Srbija sačuvala Kosovo, da bi Srbija uz SPO i demokratske snage u ovom parlamentu, odvela ovu državu u Evropu, u Evropsku uniju.
(Predsedavajući: Gospođo Čeković, 4,45 minuta)
Samo sa jakim SPO i kadrom SPO možemo napred. Hvala vam i izvinite na prekoračenom vremenu.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Obradoviću, po diskusiji koja traje u našem parlamentu skoro dva sata rekla bih da je nama dobar zakon.
Ne kažem to samo zato što je Odbor za finansije odredio pododbor u kome sam i ja učesnik u izradi Predloga ovog zakona, nego zato što primedbe koje su stigle iz redova poslanika nisu išle u onom smeru kojim ovaj zakon gubi nameru, namenu i svrsishodnost.
Pošto se prvi put susrećemo sa ovakvim zakonom i prvi put u Srbiji uopšte je ponuđen ovakav zakon, ovo smatram uspehom i jako mi je drago što smo se svi složili oko činjenice da ovaj zakon kontroliše izvršnu vlast i da ma ko činio tu izvršnu vlast, da mi koji smo sada predlagači ovog zakona ili neko drugi, postoji potreba baš ovakve kontrole, kontrole te izvršne vlasti.
Ovaj zakon, u članovima 10. i 11, daje prostor, mesto, dakle, nabraja sve ono što će biti kontrola ove revizorske ustanove i sigurna sam da smo time obuhvatili sve tokove novca i da smo na zakonski način otpratili novac koji kreće iz republičkog budžeta i dolazi često do lokalne samouprave, i da smo ispratili onaj deo novca koji je u našu zemlju u zadnjih nekoliko godina došao i putem donacija, i slažem se sa kolegama iz SRS, koji su postavili ozbiljne sumnje na trošenje tog novca.
Bolje je krenuti sa zakonom na vreme, da ne bismo stalno punili novine i konferencije za štampu pretvarali u ono što treba da radi ovaj zakon. Namera nas koji smo se trudili da uradimo što bolji zakon je bila da instituciji obezbedimo nezavisnost, a da odgovornost institucije vežemo za ovaj parlament.
Nadam se da ti članovi zakona nisu osporeni i da će to ostati kao glavni odbrambeni stub ovog zakona. Ako sve primenimo i uzmemo u obzir da zakon svoje nedostatke pokazuje primenom i ako shvatimo da smo pred usvajanjem republičkog budžeta, da republički budžet u finansijskom smislu mora naći prostor za ovaj zakon, da ovaj zakon nađe svoje vreme za šest ili sedam meseci, nadam se da će naredne godine u ovom parlamentu, sa ovakvim ili drugačijim sazivom, o tome odlučivati birači i imaće dovoljno razloga da pohvale ovaj zakon.
Još jednom kažem, ako bude potrebe, u određenim članovima ćemo ga ispraviti. Naša namera je bila najbolja, samim tim što smo nosioci vlasti u ovom trenutku, a predložili smo zakon koji kontroliše izvršnu vlast, govori o našoj iskrenosti. Vi ćete svojim glasovima odlučiti da li smo predložili zakon koji vama odgovara. Sigurna sam da je državi potreban. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo zamerka predsedavajućem što nije opomenuo prethodnicu koja je govorila o Srpskom pokretu obnove.
Danas su na dnevnom redu četiri zakona Ministarstva za trgovinu i turizam, čiji je ministar iz Srpskog pokreta obnove i izuzetno smo ponosni na četiri zakona koje je Ministarstvo predložilo.
Uvek se pitam ko to govori o Vuku Draškoviću, ko to ima smelosti i snage da govori o Vuku Draškoviću i pade mi na pamet da to govori Srpska radikalna stranka i da ste govorili o kombiju, kako smo mali i kako smo nikakvi, kako ste vi bolji od nas.
Dođe mi da vam kažem onu rečenicu koju izgovori vaš predsednik u Haškom tribunalu, možete gospodo radikali Srpskom pokretu obnove da uradite ono što je rekao vaš predsednik dično braneći Srbiju u Haškom tribunalu. Možete da nam gospodo radikali ono što je rekao vaš predsednik!

Gospodine predsedniče, poštovani ministre, gospodo iz Ministarstva, danas raspravljamo o četiri zakona. Doduše, rasprava je objedinjena, ali sva četiri zakona se u nekim delovima susreću i u tom smislu nije pogrešno što je objedinjena rasprava o njima. Mi danas govorimo o Predlogu zakona o konkurenciji, o oglašavanju, o zaštiti potrošača i o cenama.
Sva ova četiri zakona obuhvataju jednu veliku oblast, jednu oblast koju smo mi do sada na jedan drugačiji način obrađivali zakonima u ovom parlamentu, a to je tržište.
Mi smo se tržištem bavili u okviru poreskih zakona, posebno u prošlogodišnjem zasedanju. I u oblasti poreskih zakona tržište smo uredili na jedan od boljih načina i u ovom momentu ti poreski zakoni svakako pokazuju svoj finansijski i ekonomski efekat.
Ono što je Skupština odlagala nekoliko puta zbog velikog broja zakona koje smo imali, a imaćemo i u budućem periodu, to su baš ovi zakoni o kojima pričamo danas i u ovom trenutku kada je krajnji rok da se ovi zakoni usvoje, da se primene i da tržište na jedan, najbolji, način regulišemo shodno zemljama Evropske unije.
Mislim da bismo današnju raspravu trebalo da usmerimo ka tom smeru, da ovi zakoni budu što pre primenljivi i da amandmanima otklonimo eventualne nedostatke ili propuste, ako ih je bilo u ovom zakonu.
Regulativu preko Republičkog ministarstva vezanu za sve ove zakone do sada nismo imali. Imali smo preko saveznih zakona i donošenje ovih zakona je sasvim sigurno ostavilo prostora da na nivou Republike Srbije na najbolji način rešimo sve četiri oblasti: cene, potrošače, oglašavanje i konkurenciju.
Svedoci smo da svaki građanin Republike Srbije kada ode u bilo koju od evropskih zemalja ponese i donese ovamo jedan izvanredan utisak sa tog tržišta.
Dakle, mi kao potrošači u tim zemljama srećemo se sa uređenim proizvodima, sa stabilnim cenama, sa kvalitetom proizvoda i jedna zemlja i Vlada koja ide ka Evropi, ubrzano, trebalo bi preko ovako dobrih i kvalitetnih zakona da to uradi u našoj Republici Srbiji.
Ono što je jako važno reći o ovim zakonima, ne zbog nas jer poslanici Republičkog parlamenta čitaju zakone i na odborima se time bave, nego zbog naših gledalaca koji gledaju program, jeste da Predlog zakona o zaštiti potrošača obezbeđuje pravnu zaštitu potrošača.
Po prvi put možemo da kažemo da potrošač, dakle kupac, onaj koji je kupio proizvod može s punim pravom da očekuje i zaštitu svojih prava ako proizvod, koji je kupio, nije po normama i merilima koje predviđa zakon.
Ono što je u ovom zakonu isto karakteristično, što je novina, jeste formiranje saveta ministra za zaštitu potrošača. Iz samog naziva zaključuje se da je u tom savetu obavezan ministar, a ono što je jako važno za potrošače je, da se u tom savetu moraju obavezno pojaviti ljudi koji su predstavnici organizacije potrošača. Jako je bitno što su tu ljudi naučnici, stručnjaci iz pojedinih oblasti, dakle, iz oblasti kojima će se savet baviti.
U ovom zakonu nisu se samo koristila iskustva EU, nego su se koristili predlozi i saveti ljudi koji su stručni iz oblasti prava i ekonomije.
Predlog zakona o zaštiti konkurencije je, kao drugi zakon koga pominjem danas, Predlog zakona koji obezbeđuje efikasnu konkurenciju na tržištu i ravnopravnost učesnika na tržištu. Konkurencija je jako važna. Konkurencija je nešto što podstiče proizvodnju i konkurencija je nešto što dovodi do slobodnog i jakog tržišta.
Takođe, jako je važno da je, prilikom donošenja zakona o oglašavanju iskorišćeno iskustvo najgore koje se u Srbiji pojavljuje – da su se često oglašavali oni koji nisu imali prava da se oglašavaju i da su tim oglašavanjem, preko javnih medija i novina, često nanosili i štetu i reklamirali nešto što se ne sme reklamirati. Taj zakon uređuje pravila i način, po kojima se može oglasiti i proizvod i usluga. Ako su usluge u pitanju, svedoci smo da su se često reklamirali ljudi po nekim brojevima telefona, da je, tek neko, kada je okrenuo taj broj telefona, zgranuo se od onoga šta je mogao da čuje sa druge strane.
To mora da reguliše zakon i jedna država, kao Srbija, i jedna odlučna vlada, kakvu mi imamo, da usvoji što pre, a kada usvojimo onda će se zakoni primenjivati.
Predlog zakona o cenama potvrđuje naše ekonomsko opredeljenje o slobodnom tržištu, o uređenom tržištu. Ovaj zakon sadrži osnovnu stavku, koja kaže da će se cene obrazovati slobodno.
Dakle, formiranje cena po ovom zakonu je slobodno. Ima jedan deo proizvoda i usluga koji se, kao i u svakoj državi, mora kontrolisati; to su oni proizvodi, usluge koje država mora kontrolisati i u tom smislu daju se ovlašćenja Ministarstvu koje će svojim predlogom, preko Vlade Republike Srbije, kontrolisati rast tih cena. To su: struja, ugalj, nafta, hleb, drumski i železnički saobraćaj i osnovne komunalne usluge.
Kao jako pozitivno u ovom predlogu zakona bih okarakterisala ono, što je regulisano članom zakona, da će i lokalna samouprava u određenom trenutku, ako izgubi kontrolu nad cenama komunalnih usluga, podleći pravu da ih Republičko ministarstvo i Vlada mogu korigovati i zaštiti interese građana u svim tim lokalnim sredinama.
Nadam se, odnosno sigurna sam da je većina poslanika, koja čini vladajuću koaliciju u ovom parlamentu, svesna neophodnosti svih ovih zakona.
Nadam se da smo sve pubertetske tegobe prevazišli, da ćemo odlučno u danu za glasanje podržati sva četiri zakona, a da ćemo u okviru rasprave o amandmanima dati svoje primedbe. Sasvim sam sigurna da će ministar resornog ministarstva prihvatiti sve što je kvalitetno i što je u korist ovih zakona i Republike Srbije.
Poslanici SPO, kao i do sada, sa zadovoljstvom će glasati o reformskim zakonima. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da nemamo isti dnevni red. Da li je jutros na dnevnom redu Skupštine Srbije Vuk Drašković?       
(Momir Marković, sa mesta: Uvek.)
Uvek. To što SRS pominje Vuka Draškovića, to je prosto kompliment SPO-u. Svesna sam da ni jedan politički potez koji radi gospodin Vuk Drašković vi ne možete da shvatite, ni da opravdate. Mi se politički razlikujemo. Te političke razlike se vide u postupcima i SPO, i gospodina Vuka Draškovića. Mislim da bi bilo korektno raspravljati o rebalansu budžeta, ukoliko postoje ljudi koji o tome znaju da govore.
Preskočila sam svoj govor o rebalansu budžeta želeći da ova skupština što pre završi rad. No, pošto je u pitanju Vuk Drašković da odgovorim i Socijalističkoj partiji. Degutantno je, gospodo socijalisti, posle Ibarske magistrale, posle presude atentatu na Vuka Draškovića, njega u ovom trenutku pominjati.
Želja SPO je da se ta stara vremena zaborave. Ako znamo ko je krivac, ko je naložio ubistvo i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, i ako je na sudu rečeno da je to Slobodan Milošević, mi uporno pokušavamo da vas ne poistovetimo sa Slobodanom Miloševićem i u tom smislu vas poštujemo kao kolege poslanike i kao stranku, sa kojom nismo programski isti, ali dozvoljavamo sebi da u periodu koji je pred nama, u periodu koji je potreban Srbiji sarađujemo sa vama.
Molim vas, vi nemojte o Vuku Draškoviću, vi koji ste ga dva puta ubijali, vi čiji je predsednik Slobodan Milošević to dokazao i na sudu.
SPO je prilikom formiranja ove vlade bio stranka koja nije mogla, dakle, bili smo stranka koja nije diktirala uslove koalicionim partnerima. Naša politička želja i volja je bila da u koaliciji bude Demokratska stranka. To smo želeli i to je bio predlog SPO.
Prihvatili smo odluku većine i SPS je na korektan način dala podršku vladajućoj koaliciji. Molim vas, zbog svega, zbog četiri ubistva na Ibarskoj magistrali, zbog svega što je SPO proživeo u 10 godina vladavine Slobodana Miloševića, preskočite Vuka Draškovića.
Ako želite njegovu smenu u saveznom parlamentu, pokrenite pitanje. Vuk Drašković u Skupštini Srbije i Crne Gore nije ni tražio vaše glasove. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani gledaoci kraj malih ekrana, pred nama je zakon o turizmu i poslanička grupa SPO glasaće za ovaj zakon.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Koji deo?)
Deo koji pripada SPO-u. Dakle, poslanici Srpskog pokreta obnove glasaće za zakon o turizmu i svoj doprinos ovom kvalitetnom zakonu dali su kroz nekoliko amandmana.
Čuli smo dobre diskusije u toku današnjeg zasedanja i svakako nije suvišno reći da Srbija ima realne potencijale za razvoj turizma i da tim potencijalima, kao jednoj od važnijih ekonomskih grana, treba što pre da se okrenemo, dakle, da se zakon što pre usvoji, da bi se budžet punio i od sredstava koja se ostvaruju iz turističkog dela.
Ono što je jako važno reći jeste da zakon obuhvata strategiju razvoja turizma, sistem planiranja turizma, utvrđivanje poslova i nadležnosti turističkih organizacija i utvrđivanje delatnosti privrednih subjekata. Jako važna stavka u ovom zakonu je i član koji reguliše osnivanje fonda za razvoj turizma, koji će omogućiti bolji razvoj turizma u Srbiji i okrenuti se svim onim delatnostima u okviru turizma koje do sada nisu bile zastupljene.
Dolazim iz kraja gde bi seoski turizam mogao da se razvija na mnogo bolji način. Jeste da sva naša sela imaju lošu infrastrukturu, ali nadam se da ćemo ovim fondom za razvoj turizma pomoći da se infrastruktura razvije na bolji način. Kapaciteti naših sela ne ogledaju se samo u tome što će se razvijati seoski turizam u smislu izdavanja soba za vreme godišnjih odmora; recimo, kraj iz koga dolazim je poznat po jako razvijenom i kvalitetnom vinogorju i smatram da bi baš Ministarstvo za trgovinu i turizam moglo na jedan specifičan način da se posveti krajinskom vinogorju i da preko turizma i trgovine pomogne kraju, mislim na istočnu Srbiju, da nađe svoj put ka Evropi.
S obzirom da je koncentracija u parlamentu izuzetno loša, govoriću više o zakonu u okviru amandmana. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, vraćamo se na zakon. Zakon o finansiranju lokalne samouprave je izuzetno osetljiv i verujem da većina poslanika ima primedbe na opštine iz kojih dolazi. To je obaveza poslanika, bez obzira da li je u vladajućoj koaliciji ili pripada opoziciji. Moram da podržim kolegu iz Bora, a koji je dao realne primedbe na budžet kada se to odnosi na Bor, i na Negotin, i na Majdanpek i na Kladovo.
Znam da je na Odboru za finansije, a čiji sam član, bilo puno primedbi na ovaj zakon. Osnovna stvar koja je smetnja realnijoj dodeli sredstava su loše urađeni kriterijumi. Dakle, kriterijumi koji su određeni po starom zakonu. Zaključak Odbora za finansije je išao u tom smislu da se u što kraćem roku taj zakon promeni i da opštine koje imaju u svom stanovništvu dosta izbeglica urade kvalitetan popis stanovništva. U tom smislu se opštinama dodaju dodatna sredstva.
Međutim, imamo dosta nepoznanica, s obzirom da je od 1. januara sistem finansiranja drugačiji, imamo porez na dodatu vrednost, koji je još uvek neizvestan u kome smislu će puniti budžet u tom povratnom dejstvu ka lokalnim samoupravama. Međutim, imamo i situacija gde porez na zarade, povećanje procenta sa 30% na 40% možda i neće biti neka primamljiva veličina, jer treba u tim opštinama zaraditi zarade. Dakle, treba da radi privreda da bismo dobili tih 40%.
Ono što je mene ohrabrilo, a to je zaključak Odbora za finansije koji je sledeći: Odbor za finansije se obavezao da u što kraćem roku donese zakon o kriterijumima koji formiraju način na koji će se lokalne samouprave finansirati.
Ono što je bitno i što mislim da će poći u korist svih lokalnih samouprava jeste to da će Odbor za finansije već 31. marta naredne godine imati presek punjenja republičkog i lokalnih budžeta i u tom smislu delovati ka onim opštinama, ka onim lokalnim samoupravama u kojima će doći do znatnog punjenja sredstava u manjem obliku.
Odbor za finansije se obavezao na korektan način, pa već 31. marta do dopuni sve ono što se bude loše pokazalo u zakonu u odnosu na lokalne samouprave. Hvala.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, rebalans budžeta je danas pred Skupštinom Srbije ozbiljna tema, u ekonomiji nema važnije i ozbiljnije teme.
Ali, prvi zaključak posle svih govora danas u Skupštini je da se mi nismo oslobodili politike kada je u pitanju ekonomija.
Mnogo se bavimo politikom, a malo ekonomijom, a moramo da sagledamo u kakvoj ekonomskoj situaciji se nalazi naša zemlja, šta su posledice prošlosti i šta su posledice ako ovaj rebalans budžeta, kojeg je danas ministar predstavio u Skupštini Srbije, ne izglasamo, a pogotovo mi koji smo glasali za budžet i pogotovo mi koji smo nosioci vlasti u ovoj državi.
Ministar je u svom izlaganju, ekspozeu, na jedan izuzetno kvalitetan način upoznao poslanike sa svim problemima, sa svim onim sa čime se Ministarstvo finansija srelo u proteklih 6 meseci. Mi smo u martu mesecu dobili Vladu, za svega dve nedelje se formirao i budžet, onakav kakav je mogao sa pozicija koje smo zauzimali u tom momentu.
Budžet, kao što svi dobro znate, ima prihodnu i rashodnu stranu. Prihodi se često ne mogu planirati, a rashodi su uvek izvesni i uvek znamo da će rashodi možda biti i veći. U našem slučaju, za ovih 6 meseci prihodi se nisu ostvarili u onom iznosu koji je bio planiran budžetom, jer ministar je rekao, a i svi dobro znate, da su izostali prihodi iz privatizacije, nisu bili onoliki koliki su bili planirani za taj period, što ne znači da do kraja godine nećemo nadomestiti taj prihod, ali takav odnos prihoda i rashoda u periodu od 6 meseci se direktno odražava na budžet.
Videli ste i sami da su prihodi od poreza bili značajni i to znači da su naši preduzetnici, naši privrednici, spremni da rade i kad rade onda su spremni i da plaćaju poreske obaveze. Ono što u ovom momentu nije pokazalo efekta, to su zakoni koje smo usvojili, oko tridesetak zakona, jer nisu svi ni stupili na snagu.
Od 1. januara očekujemo da će se u sklopu poreskih zakona pojaviti zamena poreza na finansijske transakcije, da će se primeniti porez na dodatu vrednost i da ćemo tim načinom već, nadam se, u periodu sledeće godine imati stabilniju ekonomsku situaciju, i o prihodnoj strani budžeta govoriti sa mnogo više optimizma, da će Srbija imati realnije prihode i prihode koji će biti ostvareni.
Poseban akcenat danas, ispred poslaničke grupe SPO-Nova Srbija, usmerila bih upravo na ono što je dovelo do rada rebalansa budžeta, na one četiri osnovne stavke koje su se pojavile kao ozbiljan razlog da budžet mora imati rebalans. Došlo je do objektivnog povećanja rashoda i to u delu - transfer i organizacija PIO, transfer i organizacija zemljoradničkog osiguranja i organizacija nezaposlenih. Druga stavka kojom nismo mogli da rukovodimo i koja se pojavila, to su obaveze prema Londonskom klubu, a ista ova skupština, dakle, mi smo ti koji smo izglasali Londonski klub i zaključili takav posao.
Naša je odgovornost, a obaveze ističu već krajem oktobra. Treća stavka koja je izazvala ovo stanje je stara devizna štednja i, kao četvrta, plate prosveti i kulturi.
Ako počnemo posebno da analiziramo svaku od ove četiri stavke, objektivno ćete videti da ni Vlada, ni ministar finansija, ni poslanička većina u ovoj skupštini nisu uticali na ta dešavanja i da, prosto, ni svojim znanjem, ni umećem nismo mogli da izbegnemo ove četiri kategorije rashoda koje su se pojavile.
Zašto to kažem? Svi vi znate da u proteklom periodu fondovi PIO, zdravstvenog osiguranja, nezaposlenosti itd. bili su prazni. To su bili fondovi koji su se nenamenski koristili, to su bili fondovi koje su prethodne vlade u jednom dužem periodu, za razliku od svih fondova u svetu koji su svetinja, koji se ne diraju, koristili za tekuće poslovanje, za trenutno smirivanje neke ekonomske situacije u zemlji, i naredna vlada koja je dolazila zaticala je te fondove prazne.
I sada iz tekućeg poslovanja, iz budžeta Republike Srbije moramo da finansiramo, a što je i prirodno, što je odgovornost jedne vlade, i zemljoradnike, i nezaposlene kojih ima, a ima dosta ljudi koji preživljavaju od te nadoknade i PIO. Priliv sredstava od zemljoradnje je jako mali, a male su i zemljoradničke penzije, pa zbog toga država i reaguje na taj način, upravo iz tog fonda, i isplaćuje penzije.
To je jedna ekonomska okolnost na koju nije uticala ni ova vlada, ni ova skupština, to je stanje koje je zatečeno i koje će dugo pritiskati svaku vladu, ma koja vlada to bila u Republici Srbiji, da li bila Vlada gospodina Dinkića ili nekog od narednih ministara na izborima.
Druga stavka je otplata londonskog duga, to je neminovnost. Iskreno se nadam da niko ne može da kaže da ne treba da platimo dug, a pogotovo ako znamo da tom otplatom obezbeđujemo finansiranje za naredni period. A složićete se sa mnom, mi smo zemlja kojoj i te kako trebaju krediti, mi smo u takvoj ekonomskoj situaciji da nam trebaju što povoljniji krediti i na što duži rok otplate, da bismo u jednom trenutku pokrenuli privredu i posle mogli da se finansiramo iz svojih sredstava.
Treća stavka je stara devizna štednja. Šta je to, gospodo poslanici, da li je ova vlada oduzela staru deviznu štednju, da li je ova vlada i ovo ministarstvo finansija oduzelo građanima staru deviznu štednju? Svakako da nije, ali ova vlada, kao vlada koja drži do morala i svoje reči, odlučila je da na izuzetno kvalitetan način u određenom periodu, kako to budžetska sredstva dozvoljavaju, vrati ljudima deviznu štednju, vrati novac koji su naši građani teškim trudom zaradili, da im to bude nadoknađeno.
Mislim da smo tu jedna od retkih zemalja u kojoj je neko ljudima koji su ostavili novac u bankama za stare dane, za neki svoj plan, oduzeli. Dakle, to je neminovnost. Stara devizna štednja mora se vratiti svima onima koji su je ostavili u bankama i svima onima koji su bili prevareni na taj način.
Četvrta kategorija su plate prosveti i kulturi. Prosveta i kultura su obuhvaćene ovim rebalansom. Sasvim sam sigurna da ima još puno delatnosti, još puno toga u Srbiji koji primaju male plate, ali ako se krenulo od prosvete i kulture, stići će se, sasvim sam sigurna, i do zdravstva i do svih ostalih kategorija.
Mi u SPO-NS imali smo malu dilemu kada su u pitanju subvencije u privredi. Međutim, ministar je danas to objasnio, jer te subvencije ne bismo mogli da obustavimo, a upravo zbog ljudi koji se nalaze u izuzetno teškim situacijama i mi smo zadovoljni odgovorom ministra finansija. Mislim da je glasanje o budžetu pitanje morala koalicije koja čini vlast. Ako smo, gospodo, glasali za budžet, ako smo u martu stajali iza budžeta, i politički, i moralno, i ekonomski, moramo da stojimo iza rebalansa budžeta. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, paket poreskih zakona, koji je u nekoliko navrata bio upućen Skupštini na razmatranje, sa ova tri ili četiri preostala zakona, doneće novu sliku poreskih obaveza koje će poreski obveznici plaćati u narednom periodu.
Mnogo bi bolje bilo i efektnije da smo u jednom mahu uspeli da usvojimo sve ove zakone, jer bi njihova primena bila efektnija i poreski obveznici bi odmah osetili olakšanje u davanjima prema državi. No, neki od njih će stupiti na snagu 1. januara, a zbog vaše informisanosti ponovila bih da je ova skupština ukinula porez na finansijske transakcije, primenjuje se do 1. januara naredne godine i samim tim poreski obveznici će biti rasterećeni velikih davanja u narednoj godini.
Podsetila bih vas da je porez na fond zarada ukinut od 1. jula i da već sada 3,5% manje obračunavamo i uplaćujemo na zarade.
Novim porezom, koji ćemo usvojiti, tj. PDV-om, opšta stopa poreza na promet je smanjena sa 20 na 18%. Pošto je to dominantan porez i to smanjenje će se osetiti, i sam način plaćanja poreza na promet u narednoj godini, negde sredinom godine, značajno će doprineti da poreski obveznici osete upravo to smanjenje. Dakle, ne samo u cifri nego i u davanjima sa svojih tekućih računa.
U ovom poreskom paketu, koji razmatramo već par dana, dosta smo govorili o PDV-u. Do jutros smo govorili o porezu na dobit preduzeća, koji u svom osnovnom načelu ima smanjenje poreske stope sa 14 na 10%, i niko nas ne može ubediti da to smanjenje nije malo i da u tom smislu neće biti stimulativno za otvaranje novih radnji, preduzeća i za rad poreskih obveznika preko računa, dakle da se konačno i u našoj zemlji sve radi preko računa, i da poreski obveznici budu rasterećeni sive ekonomije, i da mogu na način na koji rade sve zemlje u svetu da usmere svoje poslovanje.
Sada je pred nama zakon o doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Niko od 250 poslanika ne može da bude toliko zlurad i da kaže da to nije dobar zakon. Taj Predlog zakon je ispravio sve anomalije prošlog zakona i on se u potpunosti prilagođava ekonomskom trenutku i mogućnostima naših poreskih obveznika.
Kada to kažem značajno je istaći da više nema osam osnovica, a one su bile jako opterećujuće za naše poreske obveznike, jer su na te osnovice u bruto iznosu bili nadograđivani doprinosi i porezi koji su se plaćali na plate, i često su oni bili mnogo veći od same ekonomske snage poreskog obveznika, bilo da je to pravno lice ili preduzetnik.
Formiranjem jedne osnovice daćemo mogućnost svima da isplate zarade. Ono što je suština prilikom isplata zarada je to da će ovaj zakon voditi računa da se na isplate i neto zarade ne obračunaju samo doprinosi, nego i da ljudi koji rade u tim firmama prime makar zaradu koja će biti minimalna. Dakle, to će biti ta bruto zarada.
U ovom zakonu posebno treba ceniti činjenicu da veliki broj starijih ljudi može ostati bez posla, kao u opštini iz koje dolazim, a dolazim iz Negotina, gde je veliki gigant, IHP "Prahovo", koji je u jednom momentu zapošljavao preko 4.000 ljudi, sada otpustio, iz raznih razloga, preko 2.000 ljudi i oni se ne nalaze nigde, jer su u godinama, od 45 do 50 starosti. Morate priznati da te godine baš nikome nisu privlačne za počinjanje nekog novog posla.
Potpunim oslobađanjem uplate doprinosa za ljude u tom periodu od 45 do 50 godina ovim zakonom, država preuzima na sebe da im uplaćuje poreze i doprinose, a oni kao takvi da budu ponuda, da ih neko zaposli, makar još par godina, dok ti ljudi ne steknu pravo na svoju zasluženu penziju.
Zakon je na sreću svih nas izuzetno pozitivan. Pokazaće sve svoje vrline u momentu primene, i poslanička grupa SPO – Nova Srbija će sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon.

Gospodine predsedniče, cenjeni ministre, kolege poslanici, posle skoro dan i po rasprave o PDV, stekla sam utisak da suštinu obračuna i načina plaćanja PDV nisu shvatili svi poslanici.
S obzirom da je to struka koju ljudi i ne moraju da poznaju, mislila sam da će biti dovoljno objašnjenje gospodina ministra.
Međutim, kao član Odbora za finansije i čovek koji se preko 20 godina bavi poslovima finansija i knjigovodstva, htela bih da dam svoj doprinos razjašnjenju šta je PDV. O njegovoj neminovnosti, o njegovoj neophodnosti, o potrebi uvođenja PDV, u ovom momentu nema potrebe da govorim, jer mi se čini da smo oko toga svi saglasni.
Ono što PDV sadrži i kako se on obračunava, u pojedinim segmentima iz sadašnjeg Zakona o porezu na promet mi se susrećemo sa takvim obračunom. Danas se porez na promet kod duvana, alkohola i kafe obračunava na sličan način. Našim poreskim obveznicima i poreskim upravama to nije strano.
Dakle, prilikom nabavke duvana, alkohola i kafe, mi se susrećemo i u ovom momentu sa fakturama dobavljača, koje sadrže dva iznosa. Jedan iznos je nabavna vrednost robe, drugi iznos je obračunat porez sada po stopi od 20%. Prilikom prodaje cigareta, alkohola i kafe, u onoj količini koja se proda, jer se porez plaća na prodajnu vrednost, obračuna se porez na promet i umanji za onu vrednost koja je obračunata u fakturi.
Isti princip ćemo imati i od 1. januara, kada se uvede PDV. U tom smislu sam optimista da sive ekonomije neće biti, da će svi ljudi koji vode firme, preduzeća i radnje, jednostavno, hteti da kupuju od legalnih dobavljača, od ljudi koji će u svojoj fakturi i računu obračunati porez na promet. Svaka sledeća faza oporezivanja mora da bude manja od prethodne.
Ono što je jako bitno, dakle, najveći porez se plati u prvoj fazi, a to je faza kada nabavite sirovinu. Posle toga počinje proizvodnja ili prodaja, zavisi od delatnosti kojom se bavite. Nikada taj porez neće u poreskom periodu od 15 dana ili mesec dana biti opterećujući za vas, jer nikada proizvodnja nije jednaka nabavci. Hoću da kažem da će se tek razlika poreza od nabavne cene do prodajne platiti u nekom periodu kada proizvodnja bude 100% ispunjena u odnosu na nabavke sirovine.
Svaka računica, svaka matematika i ona koja će se pokazati u praksi, znatno će rasteretiti poreske obveznike opterećenja plaćanja PDV u periodu kada izvrše prvu nabavku. Posle toga će osetiti olakšanje, jer sam naziv –porez na dodatnu vrednost, govori da je osnovica za taj porez samo dodata vrednost ili, tačnije rečeno, onoliko koliko vi budete želeli da ugradite vašu maržu, vašu razliku u ceni kao zaradu koja je vaša, kao prodavca ili proizvođača.
Nadam se da se ne treba više sporiti oko valjanosti PDV. Jednostavno, mislim da mi nismo u situaciji da obaramo poreske stope, jer smo država koja je krenula putem sređivanja ekonomskog sistema, jer imamo puno ljudi koji zavise od tog budžeta. Ako smo sentimentalni prema tim ljudima onda kad su na ulici i ako svi kažemo da im trebaju plate, onda, gospodo poslanici, napunimo taj budžet.
Neka budemo mi prvi, neka oni privatni preduzetnici i vlasnici firmi koje sada rade pokušaju da napunimo taj budžet preko PDV, da bi bilo bolje svima onima koji zavise od tog budžeta, pa će kasnije i ostali ljudi, stimulisani time što funkcioniše ekonomski sistem, otvarati preduzeća i radnje. Što više poreskih obveznika, to manje obaveza onim drugima.
Svi poreski zakoni koji su do sada usvojeni i svi oni koji slede, mislim na porez na dobit preduzeća, koji je sledeća tačka, pokazuju volju da se rasterete što je više moguće svi privatni preduzetnici i sva pravna lica. Krenuli smo od ličnih dohodaka. Od 1. jula nemamo 3,5% poreza na fond zarada, što je značajno u ukupnoj masi kada se isplaćuju zarade.
(Predsedavajući: Prekoračili ste vreme.)
Videćete, pričaćemo o PDV, za koji tvrdim da je izuzetno dobar i stimulativan. Krenimo sa PDV od januara meseca, pa ako budemo imali ozbiljnih primedbi na poreske stope, ne postoji zakon koji se u hodu, u vremenu u kojem se sprovodi, ne može menjati.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo poslanici, pred nama je Predlog zakona o izboru tužilaca, koji ima predloge koje SPO i NS ne mogu da podrže, imena koja su se za proteklih 13 godina pokazala kao loša, imena ljudi koji su pokazali da su kao tužioci ostrašćeni i da su za vreme svog vršenja vlasti to radili na način kako ne treba da vrši lice koje vrši tako važnu funkciju.
SPO i NS neće podržati izbor gospodina Veselina Mrdaka, jer smatramo da čovek koji je 1993. godine pokazao sve ono najgore u vršenju te funkcije, koji je 1993. godine, po nalogu tada Miloševićevog režima, maltretirao 45 dana u zatvoru predsednika SPO i njegovu suprugu, ne zaslužuje ne naš glas, nego zaslužuje veliku osudu i nas i celokupne srpske javnosti. SPO je, zahvaljujući lošem pravosuđu, prošao kroz težak period i mi ne želimo da se to ponovi ni nama, ni svima vama koji se bavite politikom u Srbiji.
Zbog svega toga, apelujem i na vas – krenimo pravim putem, birajmo za tužioce ljude koji to zaslužuju, ljude koji će sa ponosom nositi tu funkciju i ljude koji neće imati u sebi partijsku ostrašćenost. Dakle, SPO i NS glasaće protiv izbora Veselina Mrdaka.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok sam došla na red tema se dosta istrošila, ali kao član Odbora za finansije, zbog tačnosti informacija koje su se tamo čule, hoću da kažem da su svi prisutni članovi Odbora za finansije pokazali dobru volju i želju da se pomogne svima kojima je pomoć potrebna.
Amandman nije prihvaćen, ali je donet zaključak da se mišljenje uputi i Ministarstvu finansija i drugom ministarstvu, da se iznađe način da se ljudima pomogne i izgrade kuće, kao i ono što je nastradalo u zemljotresu.
Iskazana je i sumnja da možda sredstva koja su se dugi niz godina slivala sa tom namenom nisu namenski potrošena. To je ono što se desilo na Odboru za finansije. Bili su prisutni svi poslanici, pa i poslanici koji nisu članovi Odbora za finansije, a pokazali su volju da se u njihovom kraju to desi; jedino poslanici Demokratske stranke nisu bili prisutni na Odboru za finansije. To je istina. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, mi smo sa velikim zakašnjenjem dobili ovaj materijal i možda temeljeno nije obrađen, jer su se poslanici sa njime  sreli danas, a ko je bio juče u Skupštini imao je sreće da vidi ova tri zakona koja su povezana, kada su u pitanju zarade, ali svakako moralo je da se vidi da je namera ova tri zakona ( o penzijskom i invalidskom osiguranju, o zdravstvenom osiguranju i o  nezaposlenim licima) da se popuni deficit fondova, kao što je i sam ministar rekao u svom izlaganju. Kada se fondovi pune, onda se povećavaju stope, kao što je urađeno i ovoga puta, i povećavaju se osnovice, na koje treba da se te stope primene. Niko od nas ne može da bude toliko grub i neosećajan da kaže da se fond penzijskog i invalidskog osiguranja ili zdravstvenog treba držati prazan i da u njemu ne bude sredstava, jer samim tim ljudi ne mogu da se leče i ne mogu da primaju penzije. Ali,  niko u ovoj skupštini za godinu  dana,  koliko sam ja poslanik, nije postavio ključno pitanje - kako su ti fondovi  ispražnjeni, ko ih je ispraznio i gde je  novac koji se uvek prelivao u te fondove, jer su  zarade zaposlenim licima uvek nosile sa sobom uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko, zdravstveno i nezaposleno osiguranje.
Šta je suština ovog zakona? Suština je da su po školskoj spremi određene neto veličine ispod kojih se ne može ići. Znači garantovana zarada više ne postoji kao isplativa zarada, ali ona postoji kao zarada i kategorija iznad koje će se obračunavati porez na lična primanja radnika, jer izmenu tog zakona nemamo. Znači, svaka zarada koja će iznositi iznad 230 dinara biće oporezovana stopom poreza od 14%. Dakle, najniža zarada će biti 470 dinara, pa onda imamo zaradu od 800 dinara, od 950 dinara, 1.200 dinara, 1.300 dinara, 1.700 dinara, 1.900 dinara i 2.300 dinara. Svakako, može da se isplati i viša zarada od ovih, ali niža ne može.
Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje povećan je sa 14,10 na 16%. Doprinos za zdravstveno osiguranje povećan je sa 8,6 na 9,7%. Ukupno, za 3%. S obzirom da se doprinosi uplaćuju i od radnika i od poslodavca, ukupno uvećavanje doprinosa je za 6%, a osnovice su, kao što vidite, mnogo povećane. Fondovi će se napuniti, verovatno, a kako će izdržati ti privatnici i ta društvena preduzeća, ne znamo. To ćemo videti kada počne zakon da se primenjuje, pa možda ćemo ga i povući. Hvala.

Ja sam malopre rekla da se doprinos za  zdravstveno osiguranje povećao sa 8,6% na 9,7%, na šta me je ministar demantovao i rekao mi je   da nije tako. Odakle sam ja došla do tog  procenta, sada ću  da vam kažem, pa pročitajte i vi.
Predlog zakona koji smo dobili u obrazloženju...