Član 164. koji uređuje razmatranje amandmana i ovlašćena lica i njihova ovlašćenja za prihvatanje amandmana i povlačenje, prihvatanje i odbijanje istih.

Dakle, pošto je ovde ovlašćeni predstavnik Vlade ministar energetike, ja želim da znam kako može ministar energetike nama da odgovori na pitanje - kako će država da se zaduži 240 miliona evra, da bi pravila stadion? Ili 250, a 850 miliona evra je država uspela uzimajući od penzionera da u bilansu, kako se to kaže, napravi pomak i da popravi stanje.

Član 32. stav 3. – o ovlašćenjima potpredsednika. Pošto sam ovde i lično pomenut, a i ogroman broj neistina izneto o tome šta se u Šapcu dešava. Ne samo, kada je gospodin Martinović govorio, nego i neki drugi poslanici.

Prva stvar, činjenica je da u revizorskom izveštaju o kome se ovde govorilo stoji jedna potpuno tačna i stvar koja je neoboriva da budžet grada Šapca nije oštećen ni za jedan jedini dinar.

(Boban Birmančević: Gde to piše? Pa, što je onda podignuta krivična prijava?)

Piše u izveštaju DRI, a onda je nastala neviđena hajka poslanika SNS, ministara SNS, da gradonačelnik ide na sud, pa ga oslobodio sud. Pa, su onda napali na sud. Pa, gde ćete nego u Strazbur da branite svoju državu i svoj narod.

Danas na računu grada Šapca imao 850 miliona dinara i grad Šabac je ušao u velike investicije. Grad Šabac je u ovoj godini oštećen za četiri miliona evra i o tome sam ovde amandman stavio, kao što je 145 gradova i opština u Srbiji ne primenjivanjem Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i Zakona o budžetskom sistemu oštećeno za 116 miliona evra. To je činjenica.

I, činjenica je što je bilo više puta rečeno ovde, da je šef poslaničkog kluba SNS sam za sebe rekao da je magarac nedavno. Ja samo mogu da kažem, nije srpski njakati. Hvala vam lepo.

Član 107. stav 2. pošto mi se gospodin Martinović direktno obraćao i bilo je uvredljivo, ali u strahu su velike oči, gospodine Martinoviću.

To što se vama priviđa 5. oktobar, to je posledica velike prepasti u koju i vi i SNS i Aleksandar Vučić ulaze.

Strašno je to na kakav način je gospodin Martinović govorio o štangliranju koje je pretrpeo Borko Stefanović pre nekoliko dana. I, kada govori o vremenu pre 5. oktobra, važno je ne zaboraviti strašne stvari. Važno je ne zaboraviti da je u tom vremenu ubijen Ćuruvija…

Ja repliciram na ono o čemu je Martinović meni govorio.

Član 107. stav 2. Vi ne slušate, predsednice.

Ima, ima. Kako nema?
(Marko Đurišić: Član 107. Slušaj.)

Dakle, naravno da ima veze.
Odgovaram na ono o čemu je Martinović meni se neposredno obraćao.

Član 107. stav 2. Ja sam lepo rekao.

Ja govorim o stvarima o kojima ste dopustili Martinoviću da govori i odgovaram na sve to.

Ako ste dopustili Martinoviću da to bude tema, ja ne znam zašto vi zloupotrebljavate svoj položaj prema meni kao poslaniku?

Dakle, to što je Slavko Ćuruvija ubijen … (Isključen mikrofon.)

Hvala predsednice.

Poštovana gospodo ministri, centralizacija je u Srbiji dobila oblik samovlašća. U pogledu finansiranja lokalnih samouprava Zakon o budžetu je neustavan, protivan je Zakonu o budžetskom sistemu, protivan je Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, protivan je Evropskoj povelji o lokalnoj samoupravi, koju je ova skupština ratifikovala, pre skoro deset godina, pa samim tim i protivan našem unutrašnjem pravu i po tom osnovu.

Imajući u vidu koliko bi trebalo novca za 145 gradova i opština u ovom budžetu da bude opredeljeno kada se radi o nenamenskim transferima, za grad Šabac je opredeljeno 479 miliona manje, dakle, četiri miliona evra, za Paraćin 250 miliona dinara manje, dakle dva miliona evra, za Čajetinu 95 miliona manje, dakle 800 hiljada evra.

Nepoštovanje Zakona o finansiranju lokalnih samouprava i Zakona o budžetskom sistemu dovelo je do toga da u 2017. godini Leskovac, koji ima 138 hiljada stanovnika, je dobio 12,1 milion evra iz budžeta Republike Srbije, Kraljevo, koje ima 120 hiljada stanovnika, dobilo je 6,75 miliona evra, Jagodina, koja ima 70 hiljada stanovnika, dobila je pet miliona evra, Šabac, koji ima 116 hiljada stanovnika, dobio je 2,5 miliona evra. Ne postoji nikakva pravna utemeljena niti logička matrica koja može da dovede do ovakvog predloga, koji, još jednom ću da kažem, je neustavan pa ćemo na Ustavnom sudu i da se raspravimo kada budete ovo izglasali, ako izglasate.

Tekuća rezerva u ovom budžetu je predviđena na tri milijarde dinara. Zanima me, gospodine ministre, koliko ćete para iz tekuće rezerve do 31. decembra da zaključcima Vlade opredelite pojedinim opštinama i gradovima u Srbiji?

Grad Beograd je u 2018. godini do danas iz budžeta Republike Srbije dobio četiri miliona evra. Grad Beograd je u 2018. godini potrošio, poštovani građani Srbije, tri miliona evra da bi kupio nakit za Novu godinu u državi Srbiji danas.

U 2017. godini iz tekuće budžetske rezerve gradovima i opštinama je zaključkom Vlade podeljeno, gospodine ministre Ružiću, pošto vi niste upućeni u to, kako ste to rekli na televiziji, 5,5 milijardi dinara. Zbog toga ovo samovlašće je moralo da se nađe pred međunarodnim institucijama. Gradonačelnik Šapca, predsednik stranke Zajedno za Srbiju i jedan od osnivača Saveza za Srbiju, je o svemu ovome govorio pred Savetom Evrope, pred Kongresom lokalnih vlasti u Strazburu.

Pošto naravno ozbiljne međunarodne institucije su se pozabavile ovim dramatičnim i drastičnim kršenjem zakona, koje sprovodi Vlada Republike Srbije, nustavnošću odluka koje donosi parlament Republike Srbije početkom februara meseca…

Molim vas, koliko imam vremena.

Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, poštovane kolege, gospodine ministre, zadovoljstvo mi je da mogu konačno sa vama, gospodine ministre da razmenim nekoliko reči i da probamo da dovedemo do istinitosti evidencije oko nekoliko važnih stvari vezano za sve poljoprivrednike u zemlji.
Hoću da govorim o dve stvari, jedno je navodnjavanje, drugo je Uprava za agrarna plaćanja, odnosno IPARD novac, pa ću da krenem od ove druge teme. U javnosti se vodila polemika prethodnih nekoliko nedelja i ono što mislim da je suštinski važno jeste da u 2013, 2014, 2015. i u ovoj godini koja je na izmaku, su svi oni koji se bave poljoprivrednom u Srbiji ostali uskraćeni za dve stotine pedeset miliona evra investicija.
Moguće da mnogi ljudi ne znaju kako se dolazi do ovog broja. Konzervativno govoreći, imali smo priliku da od 2013. godine dobijemo bar po 25 miliona evra iz IPARD programa zbog toga što je Uprava za agrarna plaćanja i Ministarstvo poljoprivrede i deo Ministarstva finansija koji je za to zadužen su negde u julu mesecu 2012. godine bili potpuno spremni za to, da aplikacije krenu u 2013. godini. Četiri puta po 25 miliona evra je sto miliona evra para od EU za investicije u srpsku poljoprivredu. Pošto je država dužna prema sporazumima sa EU koji smo potpisali, da na to doda novac, a pošto svako treba da da polovinu na ono što bi dobio, dođemo do 250 miliona evra investicionog novca. To građani Srbije treba da znaju.
Isključivi krivac zašto se to nije dogodilo jesu ministri, a bilo ih je nekoliko, i njihovi saradnici, ministri poljoprivrede u 2012, 2013, 2014, 2015. i 2016. godini, koji su doneli katastrofalne odluke i onemogućili srpskim poljoprivrednicima da do ovog novca dođu. Najveća greška je, naravno, premeštanje Uprave za agrarna plaćanja iz Šapca ovde u Beograd. Nije istina da je bilo ko iz Brisela to tražio, već je istina da kad su od Vlade u Beogradu tražili da objasne šta se dešava, da je neki od službenika ovde, evo, ima i bivša ministarka je tu, napisao kako tobože ne može u Šapcu da se pronađe dovoljno kvalifikovanih ljudi. Onda su oni u Briselu rekli – pa, dobro, vi učinite šta možete, uradite šta znate i umete, pa da vidimo šta da radimo. Četiri godine.
Dakle, iz Brisela su revizije u Srbiji i u Šapcu bile 2009, 2010. i 2011. godine i to svako ko se ovim poslom bavi zna. Svaka od tih revizija iz Brisela je rekla da je zgrada Uprave za agrarna plaćanja služba koja je radila u to vreme u Šapcu, izvanredno završila svoj posao i 2012. godine su rekli da je moguće da apliciranje krene u 2013. godini i pare da se dobijaju u 2014. godini, i to se nije desilo. Krivac za to su ministri poljoprivrede u vladama od 2012. godine.
Pošto sam uveren da ste vratili, vi kad ste postali ministar, upravu u Šabac, da biste danas bili vrlo blizu akreditacije, a vi to niste uradili, vi znate zašto, sad ja vas pitam ovde, koliko ćete para da potrošite da biste zgradu „Srbijašuma“, bivšu zgradu „Srbijašuma“ na Novom Beogradu, doveli do standarda koji je potreban da bi vas Brisel akreditovao i kad mislite da pozovete reviziju iz Direktorata za hranu da dođe ovde u Srbiju da polažete ispit? Jer, prošli put, a to je bilo pre nekoliko meseci, ljudi iz Brisela kad su došli, pobegli su glavom bez obzira. Nisu mogli da veruju da ih je bilo ko iz Beograda pozvao da vide tu bruku i sramotu na Bulevaru revolucije ovde u Beogradu, Bulevaru Kralja Aleksandra, bruku i sramotu.
Samo jedan pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja je prisustvovao tom sastanku. To je čovek Marijana Rističevića, ni pomoćnici nisu bili tu. To treba da znaju ljudi u Srbiji. Dakle, 250 miliona evra, koliko je to obrta, koliko je to zarade, koliko je to poreza u svim ovim godinama, i koliko ćete para da potrošite, ministre, da zgradu na novom Beogradu pokušate da dovedete u stanje, a zgrada u Šapcu vam stoji sertifikovana od strane Evropske Unije da je kako treba? Isključivo iz političkih razloga to nećete da učinite i rizikujete da se dalje gube pare.
Premijer je ovde neistinito obavestio poslanike i celu javnost Srbije pre nekoliko meseci kako je obezbeđeno 175 miliona evra iz IPARD programa. Nije tačno i to ste vi danas rekli da nije tačno. Premijer se nije izvinio nikome za neistinu koju je rekao, a ja baš ne verujem da je on imao neku lošu nameru, nego mu je neko ko je sedeo pored njega, dok je bio ovde, slagao ga je. Ja ne znam da li vi govorite istinu premijeru? A, svi ćemo da vidimo šta će da bude u aprilu, kako kažete, martu, junu, kad dođe ovde ispitna komisija iz Brisela, da vidimo da li ste dobro završili građevinske radove, a nama vi da kažete koliko će to da košta. To je istina.
Teče kraj 2016. godine, ulazimo u 2017. Godinu. Mislim da ako budemo radili najbolje što možemo, veliko je pitanje da li u toku 2018. godine možemo i jedan jedini evro da dobijemo, zbog svih ovih velikih propusta koji su učinjeni od 1. avgusta 2012. godine do danas.
Druga stvar – navodnjavanje. Koliko ja vidim, u budžetu ste vi odustali od navodnjavanja. Prošle godine je bilo predviđeno malo novca, ove godine bezmalo nimalo. Ono što mislim da je važno, o tome sam nekoliko puta govorio, sad nisam kad je bila debata o budžetu imao vremena to da kažem, u Srbiji negde oko 200.000 hektara zemljišta ima sisteme za navodnjavanje i odvodnjavanje. Ruku na srce, možda 150.000 hektara, možda malo manje od toga, kako bih to kazao, je legalno. LJudi se snalaze kako znaju i umeju i tamo gde ima mogućnosti i prilike stave pumpe, pa navodnjavaju svoje zemljište.
Ministar to zna, ali ja želim da podelim to sa javnošću još jednom, a i sa poslanicima, zemljište koje je jedan hektar zemljišta, koji je opremljen sistemima za navodnjavanje i odvodnjavanje vode, ima pet puta veću, dakle, pet puta veću zarađivačku sposobnost od zemljišta koje to nema. Pet puta se više prosečno zaradi.
Postoji među stručnjacima u Srbiji značajna razlika u tome kako oni sagledavaju koje površine zemljišta mogu i koje su podobne da budu opremljene ovim sistemima. Pošto sam baveći se ovim poslom koji vi sad radite morao da se obavestim o tome, oni koji su najoptimističniji, koji imaju, kako bih kazao, pogled u to sa najšire tačke gledišta, mislim da čak može preko milion hektara, milion sto hiljada hektara zemljišta. Oni koji su restriktivniji kažu da je to 600.000. Neka je i 600.000, to je 400.000 više nego sad.

Dakle, istina je taman toliko kada je premijer rekao da ste obezbedili 175 miliona evra.
Činjenica su izveštaji, revizije, Direktorata EU iz 2009, 2010. i 2011. godine. Dakle u svim tim, iako su ova dvojica pored vas, gospodine ministre, iz te uprave, oni to sve znaju, da li će da vam kažu istinu ili neće to je njihova stvar, i neka vide oni sa ovim njihovim direktorom Serdarom, on im je bio šef i on ih je doveo tamo.
Dakle, perfektne ocene za Upravu za agrarna plaćanja u Šapcu. Perfektne. Ako su časni ljudi i ako mogu da pogledaju u oči nekoga ko to zna, onda će ljudi koji su tamo radili to da vam kažu. Uostalom, to piše, to nije pitanje sudskog ispitivanja. Ima sve napismeno. Godine 2012. odlična revizija, ocena jednog dela koji je u Ministarstvu poljoprivrede i nešto lošija ocena u tadašnjem delu koje je u Ministarstvu finansija sa vrlo jasnim nalozima šta treba da se uradi. Pare smo mogli da počnemo da povlačimo najkasnije od 2014. godine. Izgubili smo sto miliona evra para EU, plus novac koji je iz budžeta morao po tom osnovu da ide, puta dva, što bi dali ljudi koji bi taj novac uzimali ovde, srpski vlasnici poljoprivrednih registrovanih gazdinstava, kompanija i čega god.
Dakle, to je istina i to su činjenice. Sve ovo drugo, možemo mi ovde da političarimo koliko hoćemo. Moguće je da se ne osećaju prijatno ljudi koji su krivi što se to nije desilo, ali to su činjenice i svako ozbiljan ko uzme ta dokumenta da pročita ne može da dođe do drugih zaključaka. Hvala.