Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala lepo.
Replika traje dva minuta, ja ću se držati toga.
Juče je jedan od kolega prekoputa, šef poslaničke grupe SNS-a, izrekao mnogo neistina vezano za mene, moju ličnost, tako da ću u najboljoj nameri, u najboljoj atmosferi da uzvratim na to.
Prvo me je optužio da sam "đuskao u JSO". To je, em laž, em glupost. Bio je koncert u Kuli, Bajaga i Instruktori i ja sam bio prisutan. Rekao je da sam ja rekao da je Legija narodni heroj. To ni u stanju potpunog ludila ne može da mi padne na pamet.
Posle toga je rekao da je vanredno stanje u vreme "Sablje" uvedeno na neustavan način i da je tad trebalo da to uvede Skupština, ali da je to uvela v.d. predsednika Srbije tada, u tom trenutku. Pa, ne čudi me da neko ko se hvali da je vrstan pravnik, to je inače običaj kod naprednjaka da se hvale da su najbolji studenti, nema pojma o onome što govori, ili laže. Po Ustavu iz 1990. godine, član 83. stav 1. tačka 8) piše da predsednik države proglašava vanredno stanje na obrazložen predlog Vlade. Prema tome, taj samozvani pametni pravnik koji predaje na nekakvoj srednjoj medicinskoj školi, ne znam kakvoj, nema pojma sa pravima, ili je imao nameru da slaže srpsku javnost. Ja se nadam da je ovo drugo.
U principu, ne bih karakterisao to ponašanje, on je sam karakterisao više puta, tako da neću da pričam o tome. Rekao je da su neki ljudi, jedna pevačica i jedan pevač i jedan general uzeli odštetu zato što su bili u "Sablji". Nije tačno. Ceca je osuđena ležala sa nanogicom, Lukas se dogovorio, nije tražio ništa i Pavković je otišao u Hag posle toga.
Prvo, neka samozvani dobri pravnik pročita taj član. Tamo piše - ako se na delu teritorije ugrozi bezbednost… Čitaj, član 84, neću da držim predavanje ovde, mator sam a i nemam formalne kompetencije za to.
Što se tiče teme oko Miloševića, odmah da dam odgovor. Prvo izručenje za Hag je bilo 1997. godine, i to je uradio Milošević. I onda se setite one dvojice, ne mogu sad da se setim kako se zovu, dajte mi pet minuta pa ću naći kako se zovu, Erdemović i još jedan. Prema tome, to je verifikovano Kumanovskim sporazumom, koji je potpisan kada je sada vladajuća većina bila takođe vladajuća većina. Onda nemojte da izmišljate i da lažete.
Što se tiče "Sablje", ponavljam, potpuno ponosan na sve što je urađeno tamo. Ne postoji ništa što je loše urađeno. Ja nisam bio u Šilerovoj nikad, a vi nemojte da prozivate sada svoje ministre, to nije lepo sa vaše strane.
To sam ja uradio još kada je trebalo, tako da, ali ja ne znam gde je Šilerova, ni dan danas, mada živim u Beogradu tako dugo i znam jako dobro Beograd, ali to nema nikakve veze sa vlašću koja je bila tada odgovorna za život Srbije. To je od novembra 2000. godine do decembra 2003. godine i to je Periklovo doba Srbije u svakom pogledu.
Dakle, ponavljam još jednom, svakom pismenom građaninu Srbije preporučujem da pročita član 43. Ustava iz 1999. godine i biće jasno kako je uvedeno vanredno stanje i posle toga je bilo naravno 10 inicijativa vezanih za to pred Ustavnim sudom tadašnjim. Naravno da niko nije osporio ustavnost uvođenja vanrednog stanja i da ne pričamo o tome dalje.
Potpuno razumem jako interesovanje za tzv. zemunski i surčinski klan, kako god da ga zovete, jer naravno vi ste to od malih nogu pratili svaki dan. Kada je neko fasciniran nekim, kada mu je to životni uzor onda naravno da prati svaki dan, da pamti ceo život ko je gde bio, ko je šta radio. Žao mi je, ja se nisam time bavio.
Potpuno shvatam ogorčenje svih onih koji su nesretni bili u "Sablji", koji su mislili da to ništa ne valja, svi kriminalci su se tada plašili i svi koji su bili fascinirani kriminalom su se tada plašili i kako je izabran predsednik Vlade tadašnji postoji naravno i dokumentacija za to i koliko se sećam - ne sećam se da je sednica bila tajna, ali nema veze, možda jeste, nije bila tajna sigurno. Možda je bila bez medija. To smejanje i čestitanje to je stvarno bezobrazluk, kao kada neko se izuje pa hoće pa potruje svoju okolinu i izuje cipelu, a onda kao gađa predsednika Skupštine da bi opravdao svoj pokušaj hemijskog rata.
Prema tome, ponosan, još jednom, na ono što je bila "Sablja", spreman i dan danas da odgovaram za sve pred pravosuđem, pred Bogom, pred, nađite neki treći autoritet, a samo jedna ispravka - tačno je da sama pogrešio malopre oko vremena. Znači, od novembra 2000. godine do decembra 2003. godine.
Hvala lepo. Pravo je zadovoljstvo imati priliku da se postave pitanja Vladi. Imam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje predsednici Vlade i ministarki saobraćaja – da li je tačno da se „Etihad“ povlači iz „Er Srbije“, a da će to biti posledica velikih gubitaka koje ta kompanija ostvaruje, nezadovoljna nivoom javnih i tajnih subvencija koje dobija?
Drugo, po kom osnovu, po kom pravnom aktu i sa kojom namerom Vlada potpisuje tajne sporazume, između ostalih, i Sporazum o koncesiji za aerodrom „Nikola Tesla“, jer je to javna imovina, to je imovina svih građana Srbije i tu nema nikakvog razloga da bilo koji deo tog sporazuma, tog ugovora bude tajan, posebno kada se to radi na tako dug period i sa tako velikim iznosima para?
Treće pitanje – da li je tačno da se zbog neispunjenih uslova koje je Vlada Srbije preuzela na sebe, država Srbija prekida saradnja sa „Fijatom“ i da do kraja godine, odnosno početkom sledeće godine „Fijat“ izlazi iz Kragujevca, odnosno prestaje proizvodnja u Srbiji?
Pitanje sam mislio da postavim i predsednici i ministru Dačiću, ali koliko vidim njega nema – da li je Vlada spremna da napravi strategiju spoljne politike Srbije, da je usvoji, da je predloži, da je predstavi građanima Srbije i narodnim poslanicima da bismo znali koja je naša politika, koja su naša spoljno-politička usmerenja, jer ovako kako se danas vodi deluje kao lutanje od zatvorene knjižare do zatvorene kafane? Da li je gotova strategija nacionalne bezbednosti koja je važna za Poglavlje 31, a koliko se sećam neka radna grupa na tu temu je napravljena još krajem 2016. godine? Nemamo nikakav dokument, a vidimo da je bezbednost građana Srbije i iznutra i spolja vrlo ugrožena. Ono što se dešavalo poslednjih dana je očigledan dokaz za to, a mi nemamo strategiju.
Zašto se, to je pitanje za predsednicu Vlade, kao predsednicu i kao ženu, to je pitanje i za gospođu Đukić Dejanović i za sve druge, kasni u isplatama naknada trudnicama i porodiljama?
Refundacija firmama koje to isplaćuju umesto države za septembar i oktobar prošle godine izvršena je tek pre neki dan, što je potpuno suprotno onome što se priča o natalitetu.
Treća stvar, zašto se kasni sa povraćajem PDV, rok za to je 45 dana, a svi oni koji traže po zakonu povraćaj PDV su usmereni na to da ih poreska uprava plaši da ako to traže da će dobiti poresku inspekciju?
Pošto je predsednica Vlade počela sa kolokvijalnim izrazima o voleju, da uzvratim kolokvijalno – promašili ste zicer.
Na moje prvo pitanje vezano za Er Srbiju, koje je bilo da li Etihad ostaje ili odlazi, niste odgovorili na pitanje. Dali ste hrpu podataka koju svako može da već pročita.
Što se tiče Aerodroma i koncesije, pitao sam vas po kom osnovu, po kom zakonu ili drugom pravnom aktu potpisujete tajne ugovore. Potpuno je besmisleno da ugovor postane dostupan javnosti kada se izvrše finansijske obaveze. Poenta je da pre nego što se izvrše finansijske obaveze nešto bude javno.
Što se tiče „Fijata“, shvatio sam da „Fijat“ odlazi, hvala vam na tom odgovoru.
Što se tiče strategije spoljne politike, voleo bih da vi znate koja je strategija spoljne politike Srbije. Ja vidim da nje nema i oko toga smo se složili, to ste i vi dali kao odgovor i ministarka Joksimović. Zakon o spoljnoj politici ne definiše strategiju, nego odnose koji su vezani za rad tog ministarstva. Strategija o nacionalnoj bezbednosti je povezana za spoljnom politikom, ali ne zamenjuju spoljnu politiku i drago mi je što sam dobio odgovor. Jedini sadržajni odgovor sam dobio od gospođe Joksimović, koja mi je rekla da je Strategija o bezbednosti započeta, da stoji kod predsednika države već jako dugo i da se ne zna kada će biti dostupna poslanicima, i hvala na tom odgovoru, da ne postoji namera da se pravi strategija spoljne politike, jer postoji zakon, što nema veze jedno sa drugim, i to je jedino što je bio pravi odgovor.
Što se tiče naknada porodiljama, pitanje sam upravo postavio u ime savesnih poslodavaca koji to isplaćuju na vreme, mesec za mesec, a njima refundacija kasni pet, šest, sedam, osam meseci i raduje me zakonsko rešenje koje će ići ka tome da država direktno to plaća. Mislim da je to dobro rešenje i to je potpuno u redu.
Prema tome, dajte mi odgovore na pitanja kako sam vam postavio. To što ste mi pričali o Etihadu, o Aerodromu i o svemu drugom, to sam već imao prilike da čujem puno puta, ali to nije odgovor na moje pitanje.
Konačno, mislio sam da postavim neka pitanja vezana za ova dešavanja u severnoj Mitrovici, ali pošto ovde nema nikoga ko bi mogao da kaže bilo šta o tome konsekventno, ja to pitanje neću da postavim. Nema ministra unutrašnjih poslova, nema ministra pravde, nema ministra inostranih poslova, nema ministra odbrane.
Dva minuta za komentar.
Da konstatujemo ovako. „Etihad“ ide, „Fiat“ možda, a gospođa predsednica Vlade ne zna šta joj radi potpredsednik.
Da vam otkrijem jednu tajnu, pre tri dana je potpredsednik Dačić sa svim ambasadorima u Beogradu pričao o Kosovu. Ne, vi ste rekli da on neće da priča. Znači, zbog toga on treba da bude ovde.
Naravno, to je deo politike da vas obavestim, možda to ne znate, ali deo politike je uvek se proživa sa više strana, pa ima veze i sa bezbednošću i spoljnom politikom i sa finansijama, i sa natalitetom.
To što ste vi nervozni, ja to potpuno razumem. Rekonstrukcija Vlade uvek unosi nervozu i to nema nikakve sumnje. To se da prepoznati po tome kako izgledate, to se da prepoznati i po tome ko nedostaje na ovoj sednici. Znači možda se sad dogovaraju ovi koji tu fale, ko će da ostane od vas, ko neće, ali to je vaš problem. Ja od vas samo tražim da date precizne odgovore.
Vama gospođo Joksimović, posebno hvala. Vi ste mi otvorili nove vidike, ja se nadam da će za vas ostati mesto u sledećoj Vladi. Ali, taj nivo nervoze i nepoštovanja poslanika govori samo o tome da ste svesni da politika koju vodite je politika koja će da učini još jedan odlučan korak napred, a da vi stojite na ivici provalije, i taj korak napred će biti provalija i pad u provaliju i ja se nadam da nećete povući Srbiju za sobom. Hvala.
Dakle, pri otimanju niškog aerodroma, otimači su obećali, naravno lažno, da će to biti na korist aerodroma, da će doći do investicija koje će da poveća tehničku opremljenosti aerodroma, da će dovede do toga da se veći broj operatera, odnosno avio-kompanija, prijavi da leti sa tog aerodroma i da će to naravno da poveća broj putnika, a samim tim će biti povećan i prihod, odnosno profit na tom aerodromu.
U poslednjih nekoliko meseci od kad je otimačina potpisana formalno, došlo je do toga da je nekoliko kompanija ili odustalo od letova sa niškog aerodroma ili je smanjilo broj letova za niški i sa niškog aerodroma, i „Rajan er“ i „Viz er“ i mnogi drugi, da su neke najave otvaranja novih linija i novih letova otkazane i očigledno je, a to se vidi i golim okom u Nišu, da je aerodrom osuđen na propast i da se dramatično smanjuje broj letova i broj putnika, a samim tim i profit, što je dovelo do toga da, zamislite, tamo nema uslova za postojanje ni jednog bifea, kafane, kafića, šta li je to već na tom aerodromu, pa je i to zatvoreno zato što nema dovoljno putnika.
Moje pitanje je, koliko je uloženo u niški aerodrom od dana kada je formalno potpisano otimanje tog aerodroma, a to je bilo obećanje ministarke saobraćaja? Govorilo se o nekih 180 miliona, ne znam u kojim parama, da li je to u dinarima ili je to u dolarima ili je to u evrima, jer ova vlast ima običaj da kada želi da nešto prikaže mnogo većim nego što ono realno jeste, onda govori u dinarima, pa je to 180 miliona dinara, a kada želi da prikrije nešto što je kao gubitak onda to nije 180 miliona dinara, nego je to milion i po evra. Nadam se da je investicija u nekoj normalnoj valuti.
Pitanje je isto, šta je sa beogradskim aerodromom, odnosno ugovorom o koncesiji sa jednom francuskom firmom? Bile su velike najave od iste ministarke, a i celog hora iz vlasti da će ugovor biti poznat javnosti do kraja oktobra meseca, od toga nema ništa, da će investicija biti plaćena, odnosno cena koncesije biti plaćena do kraja oktobra meseca, pa to nije plaćeno, ako se dobro sećam, tu je cifra bila 400 miliona ovog puta evra.
Šta se sa tim dešava? Ako imamo i činjenicu o tome da je ista francuska firma koncesionar i prištinskog aerodroma, da li su onda, to je pitanje i za ministra inostranih poslova i za ministra unutrašnjih poslova, da li je to deo neke zavere koja je upućena protiv nacionalnih i državnih interesa Srbije i njenih građana? Neki crni trougao niškog, beogradskog i prištinskog aerodroma, gde se otimaju neki. Neki se prodaju za velike pare, ali te pare nikada nisu plaćene i vrši se očigledno prelivanje putnika sa jednog aerodroma na drugi.
Drugo pitanje je vezano za „Telekom Srbije“. Svedoci smo vesti u medijima da je „Telekom“ uzeo kredit ovih dana i u nameri da kupi neke kablovske operatere i neke medije, pa je izveštaj i vest da je kupljen niški operater „Kopernikus“, kablovska televizija, kažu drugi po veličini u Srbiji, koji je da srpska javnost to zna, u vlasništvu predsednika regionalnog ili tako nekakvog okružnog odbora, zamislite koje partije? Pa SNS, naravno, za taj kraj. To teško može da bude slučaj.
Moje pitanje je opet ministarski saobraćaja, ali i ministru kulture i informisanja, zašto postoji potreba da jedno par ekselans državno preduzeće, javno preduzeće, „Telekom Srbija“ postane monopolista u delu informisanja, bilo da su u pitanju kablovski kanali, bilo da su u pitanju neki mediji?
Govori se o kupovini nekih novina, nekih televizija i još nekih subjekata medija. Zašto je za to moralo da se uzme kredit i u kom iznosu i da li to ima veze sa zloupotrebom položaja i mešanjem politike u jednu sferu gde to ne bi smelo da se desi, a to je da se baš kupi po neviđeno velikim parama kablovski operater koji je u vlasništvu čoveka koji je u vrhu vladajuće partije SNS?
Konačno…
Prvo pitanje postavljam predsednici Vlade i potpredsednici Zorani Mihajlović, koja je zadužena za saobraćaj. Tiče se Memoranduma o izgradnji Moravskog koridora, koji je potpisan pre nedelju-dve dana sa američkom firmom „Behtel“. To je 110 kilometara i u Memorandumu piše da će to da košta preko 800 miliona evra. To znači preko sedam i po miliona evra po kilometru dužnom, što je pet do šest puta veća cena nego što inače se grade auto-putevi u našem regionu. Naravno, u onom boljem delu našeg regiona.
Takođe, imamo izjavu tadašnje ministarke saobraćaja iz 2012. godine, ali to je ista ova vlast, ista ova koalicija, koja je tada govorila da se o tome pregovara sa kineskom kompanijom koja gradi puteve, sa kineskim kreditom, gde je cena trebala da bude nešto ispod 500 miliona evra, što znači negde oko četiri i po miliona po kilometru dužnom.
Razlika je dramatična. Razlika je 60% više i moje pitanje, jedno od potpitanja je kako je moguće da za pet-šest godina poskupi izgradnja puteva samo u Srbiji? Bilo gde na svetu cene padaju, osim što u Srbiji rastu. Pitam predsednicu Vlade, potpredsednicu zaduženu za saobraćaj, da li su čuli za nešto što se zove tender, da kada se gradi nešto veliko, da se raspiše domaći ili međunarodni tender, u ovom slučaju je logično da to bude međunarodni tender i da se onda skupe najpovoljnije ponude?
Ja sam imao kontakte sa vrhom kompanije „Behtel“ pre 15 godina, kada je bilo pokušaja da uključimo naše firme u obnovu Iraka, koje je radio „Behtel“ tada u ime Amerike. Nešto se tu uradilo, nisu neki veliki uspesi, ali tada mi je rečeno da oni nikada ne učestvuju na tenderima i zato je bilo kakva saradnja sa njima tada bila nemoguća. Zašto bismo sarađivali sa nekim ko ne želi da radi preko tendera? To je isto pitanje za dve pomenute gospođe - predsednicu i potpredsednicu Vlade.
Inače, „Behtel“ je radio auto-puteve po Hrvatskoj, pa su tamo jedan ministar i predsednik Vlade otišli u zatvor zbog tih puteva, a takođe je bilo i kontroverzi oko izgradnje puteva te iste forme sa njihovim evropskim partnerom u Albaniji i na Kosovu.
Prema tome, očekujem odgovore na ova pitanja. Zašto nema tendera? Zašto smo izabrali baš „Behtel“ i zašto je cena više nego duplo veća nego što je normalna za takvu izgradnju?
Drugo pitanje se tiče kriminala i takođe ima veze sa vrhom vlasti i zato sva pitanja postavljam i predsednici Vladi i potpredsedniku Vlade, ministru unutrašnjih poslova.
Jako dugo je poznato da su navijačke grupe, pod navodnicima, znači ne pravi navijači, nego vrhovi nekih navijačkih grupa, ogrezle u dubokom kriminalu. Tu je droga, tu su iznude, tu su ubistva, tu je sve ono što se zove najgora vrsta organizovanog kriminala. Naravno da ne postoji ni jedan organizovani kriminal koji je takav, a da nema neke veze sa vlašću, bilo da je to policija, sudstvo ili sam vrh izvršne vlasti.
Pitam ministra unutrašnjih poslova i predsednicu Vlade - da li je tačno da dobar deo tih navijačkih grupa, pod navodnicima, odnosno njihovi šefovi su u direktnim kontaktima sa vrhom vlasti, sa ljudima iz direktnog okruženja predsednika države, predsednice Vlade i nekih ministara? U mnogim medijima, nakon hapšenja, koje je bilo pre petnaestak dana, se pojavila vest da je jedan od uhapšenih, a za šta postoje i fotografije, dobar drug jedne osobe koja je iz direktnog okruženja predsednika države.
Voleo bih da znam da li je istraga došla do podataka koja je definicija njihovog odnosa, šta oni to zajedno rade i zašto to rade i da li je to kažnjivo? Hvala.
Prvo pitanje je upućeno vama kao predsednici parlamenta. Poslednjeg dana u javnosti se pronose vesti da je parlament naručio tone i tone nekih specifičnih prehrambenih artikala, tone sireva koji koštaju po 30, 40 evra kilo, mahom italijanske proizvodnje, bademovo mleko, ja ovako naivan sam mislio da se to koristi u kozmetici, a ne u ishrani. Ja ne koristim usluge skupštinskog restorana i, koliko se sećam, Skupština ne naručuje sama, nego to ide preko zajedničkih službi, ali mislim da je važno da srpska javnost dobije informaciju jer ovako će ispasti da su kolege poslenici i poslanice pojele sve to, što nije tačno.
Znači, moje pitanje je – za koje namene se to nabavlja, koje su to količine, koliki budžet je predviđen za to? To možete kao predsednica da saznate pa da nas obavestite. Zašto se uzimaju italijanski sirevi, kozjeg, ovčijeg i ne znam kog sve porekla, kada imamo pirotski sir dobar, pa imamo sjenički, pa imamo svrljiški i čemu sve to vodi? Zašto nadležne službe parlamenta nisu obavestile javnost da to nema veze sa ovim telom, nego da je to naručio neko drugi za neke druge namene?
Drugo pitanje je upućeno ministru odbrane. U ponedeljak je poleteo za Kazahstan, a juče se iz Kazahstana vratio Aleksandar Vučić. Avion kojim je leteo je i u odlasku i u povratku na teritoriji Srbije bio praćen od strane dva aviona vojnog vazduhoplovstva. Mislim da su MIG-ovi u pitanju. Moje pitanje ministru odbrane je – zašto se to desilo? Da li je Aleksandar Vučić bio ugrožen u tom letu, pa su ta dva aviona imala funkciju da ga obezbede, da li je to deo neke vežbe ratnog vazduhoplovstva ili je to interni napredni cirkus koji bi trebalo da postane pravilo?
Mislim da je jako važno da to saznamo i zbog toga što su u avionu bili neki novinari, pa recimo i novinari Državne agencije TANJUG koji su snimali tu scenu, taj prateći, svadbeni, ne znam kakav let zaštitni, a onda im je naređeno da moraju da obrišu to. Jedan portal je i objavio to, pa je u roku od pet minuta morao da skine to sa svoje stranice. Mene interesuje zašto se to desilo, pre svega zašto je bilo uopšte te pratnje. Drugo, zašto je to tajna? Ako je tajna, zašto su onda neki mogli to da snime i da objave, pa je onda posle toga to skinuto sa etra?
Treće pitanje je upućeno ministru unutrašnjih poslova. Rekao je juče, prekjuče da još uvek nema nikakvih informacija o ubistvu Olivera Ivanovića. To ubistvo desilo se još početkom godine, bilo je dovoljno vremena da se na svaki mogući legalni način dođe do bilo kakve informacije. On je rekao da nema nikakvu informaciju o tome.
Aleksandar Vučić je 17. marta ove godine rekao, citiram, da će za dve nedelje javnost biti obaveštena o detaljima tog zločina i da će se mnogi iznenaditi činjenicama. Iz ove izjave ja zaključujem da je Aleksandar Vučić obavešten o informacijama na tu temu, pošto zna čak i da će se javnost iznenaditi. Pitam ministra unutrašnjih poslova – da li je Aleksandar Vučić, kao neko ko zna o ubistvu mnogo, po svojim rečima, pozvan na saslušanje ili na razgovor sa građanima? Da li su nadležni organi došli do nekih informacija na tu temu? Zašto se te informacije kriju ovoliko dugo? Da li je to deo Briselskog sporazuma, to što se kriju, ili je to deo koalicije sa Hašimom Tačijem, sa kojim je Aleksandar Vučić i njegove partije su u koaliciji?
Mislim da ne samo porodica, ne samo prijatelji, nego cela srpska javnost i bogami ne samo srpska javnost, zaslužuje da sazna ko prikriva činjenice o ubistvu Olivera Ivanovića. Hvala.
(Beograd, 16.06.2016.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 105000.00 | RSD | 16.04.2014 - 03.06.2016. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 105000.00 | RSD | 03.06.2016 - |